{"id":4246,"date":"2015-12-23T16:08:09","date_gmt":"2015-12-23T16:08:09","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4246"},"modified":"2023-05-18T11:59:42","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:42","slug":"mackoljubive-price-klio-prvi-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price-klio-prvi-deo\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Klio, prvi deo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

\"1.<\/a>
Klio i Macan ’75.<\/figcaption><\/figure>\n

Klio je bila kraljevska ma\u010dka mog kraljevskog \u017eivotnog razdoblja: uvek se ima jedna ma\u010dka, najva\u017enija, najdra\u017ea \u2013 sve ostale su mo\u017eda isto toliko voljene, ali ova je \u017eivela onda kada ste i vi \u017eiveli najbolje i najuzbudljivije…<\/p>\n

Kada smo se vratili iz Gr\u010dke, novembra 1974, Bo\u017eidar je nastavio do Ljubljane, ja sam ostala u Beogradu. Decembra sam ga prvi put posetila u Ljubljani. Oboje smo morali utvrditi da li smo jedno drugom zaista potrebni. Meni su odmah po povratku oduzeli paso\u0161: dobila sam ga tek u prole\u0107e 1975, za vreme konferencije KEBS-a (docnije OEBS) u Beogradu. Sr\u0111a Popovi\u0107 je imao ideju da svi kojima je paso\u0161 oduzet u vezi sa studentskim pokretom (ne\u0161to vi\u0161e od 200 ljudi u Beogradu) po\u0161alju pismo o tome u\u010desnicima konferencije. Uradili smo to, i uistinu dobili nazad paso\u0161e, sve u duhu evropske bezbednosti i saradnje i \u201ehelsin\u0161ke korpe\u201c sa ljudskim pravima, koja se pripremala. Tako smo Bo\u017eidar i ja prvi put ponovo putovali u inostranstvo te godine. Kako on nije imao neke posebno povoljne uslove u Ljubljani, Beograd i zajedni\u010dka putovanja bili su najbolji za na\u0161e susrete. Negde u ranu jesen 1975, Bo\u017eidar me je u Ljubljani odveo do tapetara koji je Slap\u0161akovima povremeno radio name\u0161taj. U staroj baroknoj ku\u0107i sa debelim zidovima, u kaljevoj pe\u0107i je majstor imao ma\u010diju porodicu \u2013 tu se majka ose\u0107ala sigurno. Izabrala sam crno-belog malog ma\u010dka koga sam nazvala Janez. No kada sam se vratila u Beograd, stvari su se okrenule druga\u010dije: dobila sam vest da je Janez umro od ma\u010dje kuge, i istovremeno je jedna mala ma\u010dka na\u0161la mene.<\/p>\n

Moja mati je sa o\u010duhom \u017eivela na pet minuta iznad mene, u uli\u010dici paralelnoj sa Bulevarom revolucije: tu su uglavnom bile stare zgrade i vile podeljene u stanove. Izme\u0111u njih i nove linije novogradnji na Bulevaru bio je \u2013 i jo\u0161 uvek je \u2013 tanki zeleni pojas sa ogradama koje su postale neupotrebljive, \u017ebunjem i drve\u0107em. Tu se zadr\u017eavala ma\u010dka koja je pose\u0107ivala moju majku. Nije htela u stan, ali je dolazila da se nahrani. Po stanu bi se pro\u0161etala i oti\u0161la ponovo u svoje carstvo. Bila je krajnje neugledna, bela i prugasta, ali uhranjena i prijatna. Moja majka ju je zvala Neznanka: \u0160tefan Cvajg bio je me\u0111u njenim omiljenim piscima.<\/p>\n

Neznanka je o\u010dito imala svoju jesenju generaciju mladunaca. Jedne oktobarske ve\u010deri, kad sam se kasno vra\u0107ala od prijatelja koji su stanovali u novogradnji, pred mene je ispod parkiranog automobila iza\u0161lo tigrasto ma\u010de, i reklo mi: \u201eUzmi me!\u201c Dotada sam ve\u0107 toliko nau\u010dila od ma\u010djeg jezika. Bila sam potpuno sigurna da je to Neznankino ma\u010de, i da se majka odlu\u010dila da mi preda svoju k\u0107erku. Ma\u010de se bez oklevanja smestilo u mojim rukama, i pustilo da ga odnesem ku\u0107i. Bila je \u017eenka, i dobila je ime Klio; nastavila sam obi\u010daj da moje ma\u010dke dobijaju gr\u010dka imena koja po\u010dinju slovom kapa. Klio i ja smo se dugo navikavale jedna na drugu. Nikada nije prestala da me grebe. No uskoro je Bo\u017eidar do\u0161ao u posetu, i ispostavilo se da ga Klio naprosto obo\u017eava. Njega nije grebala, a mene je po\u010dela mnogo bolje podnositi.<\/p>\n

\"Klio<\/a>
Klio na terasi<\/figcaption><\/figure>\n

Klio je bila prava svojeglava ma\u010dka. Obra\u0107ala mi se direktno i o\u010dekivala da sve razumem. Imala je vrlo prijatan glas ali i sasvim jasne zahteve. Prilagodila se mojim navikama, radnom ritmu, \u010ditanju zajedno i muzici: na\u0161i muzi\u010dki ukusi su se odli\u010dno uklopili \u2013 ni\u0161ta posle Mocarta! No nije podnosila da se smejem \u2013 a ja se smejem, po opisu moje majke koji i za nju va\u017ei, kao umiru\u0107i galeb. Kada bih se po\u010dela smejati, skakala mi je u krilo i udarala mi po dva \u0161amara (bez kand\u017ei). Jo\u0161 gore bilo je sa plesom \u2013 u ku\u0107i se naprosto nije smelo plesati, bar ne u paru, jer bi pri\u0161la i grizla me za \u010dlanke. Za\u010dudo, podnosila je moje joga ve\u017ebe i docnije aerobiku. Bila je opasna: kada su Bo\u017eidarovi do\u0161li u Beograd u posetu, doveli su i svog psa, Srnu, kujicu vrlo me\u0161anog porekla iz Primorske, koja je va\u017eila za ljutog psa i stalno je napadala ve\u0107e od sebe. Kad je Srna stupila u moj stan, Klio je bez opomene sko\u010dila na nju: \u0161ok je bio toliki da su sirotu Srnu, koja je drhtala od straha i nekontrolisano \u0161kljocala zubima, morali odneti u automobil, gde je provela svo vreme posete. Nekom drugom prilikom, imala sam veliku zabavu kod ku\u0107e u letnje doba, pa smo otvorili i ulazna vrata. Kom\u0161ijski damatinac se vra\u0107ao iz \u0161etnje i samo je pomolio nju\u0161ku – a mali ma\u010diji demon je ve\u0107 bio na njemu, u\u017easno \u0161i\u0161te\u0107i. Jedva smo izvukli potpuno izbezumljenog psa iz njenih kand\u017ei… Nije podnosila ni psovke \u2013 kako je poga\u0111ala \u0161ta to zna\u010di, nemam pojma, ali odmah bi po\u010dela \u0161i\u0161tati, kostre\u0161iti se i napirivati rep, i dugim opominju\u0107im mjaukom bi nagovestila \u0161ta \u010deka neu\u010dtivog psova\u010da. Prema gostima je pokazivala u\u010dtivu hladno\u0107u, sem \u0161to je obi\u010dno prilazila i mazila se kod osoba koje nisu podnosile ma\u010dke. Kad bi joj se u\u010dinilo da je zabave dosta, sela bi ispred svakog gosta i ne\u0161to izjavila. Dok su oni odobravali \u201eslatkoj maci\u201c, ja sam ta\u010dno znala \u0161ta Klio ho\u0107e da ka\u017ee – \u201eVreme je za odlazak!\u201c Na kraju smo zaklju\u010dili da je Klio reinkarnacija neke \u0161vajcarske kalvinistkinje iz 17. veka. Docnije, kada smo po\u010deli putovati sa njom, primetili smo da \u0161i\u0161ti i na uniforme \u2013 i na taksiste.<\/p>\n

Klio nije bila operisana, odnosno kastrirana, jer je to tada bila komplikovana operacija i nije se preporu\u010divala. Tek su se po\u010deli pojavljivati privatni veterinari, koji su dolazili ku\u0107i. \u201eNjen\u201c veterinar je predlo\u017eio injekcije pre nego \u0161to po\u010dne period parenja. Injekcije smo kod ku\u0107e nazvali \u201eanti-fr\u010d\u201c injekcije. Mnogo docnije se ispostavilo da injekcije nisu bile najbolje re\u0161enje… Dva puta sam se odlu\u010dila da Klio omogu\u0107im materinstvo. Partner je bio ma\u010dak na\u0161ih prijatelja, po imenu Macan, jedan jako upla\u0161en crni ma\u010dak. Prvi put ga je Klio toliko isprepadala, da ga je vlasnica pomo\u0107u varja\u010de izvla\u010dila ispod tu\u0161a, gde se zavukao kroz onaj jedan otvor veli\u010dine plo\u010dice; drugi put ga je malo bolje podnosila, i oba puta je imala prelepe ma\u010di\u0107e, tigraste i sive, i svi su pre\u017eiveli. Bila je jako bri\u017ena majka, a nekoliko puta je prihvatala i druge ma\u010di\u0107e, koji bi se u ku\u0107i na\u0161li jer sam ih spasla sa ulice, \u010dak i kad nije imala mleka: dopustila bi da je sisaju i negovala ih je kao da su njeni. Kona\u010dno, kada sam ve\u0107 bila vi\u0161e u Ljubljani nego u Beogradu, preko Bo\u017eidarovog poznanstva sa jednom od k\u0107erki slovena\u010dkog predsednika Milana Ku\u010dana, do\u0161lo je i do pregovora da Klio za partnera dobije Ku\u010danovog crnog ma\u010dka \u2013 onog istog sa kojim se slikao u prvoj predizbornoj kampanji na naslovnoj stranici Mladine<\/em>. Na\u017ealost, ma\u010dak je uskoro podlegao nekoj iznenadnoj bolesti, pa je veza sa slavnom porodicom otpala…<\/p>\n

\"Klio<\/a>
Klio sa malima ’81.<\/figcaption><\/figure>\n

Negde u novembru 1975, Bo\u017eidar me je, sa buketom vresa, zaprosio na uglu Dalmatinove i Miklo\u0161i\u010deve ulice u Ljubljani. Pristala sam, jer je brak izgledao kao dobro re\u0161enje za dvoje koji ne \u017eive stalno zajedno. Ven\u010dali smo se 3. jula 1976. u Novom Sadu \u2013 da bi bilo nekako izme\u0111u Beograda i Ljubljane – i oti\u0161li u Gr\u010dku na bra\u010dno putovanje. Klio je, kao i ranije, dobro podnosila prijatelje ili moju majku koji su dolazili i brinuli za nju kad me nije bilo.<\/p>\n

Bilo je to neobi\u010dno doba: neki moji stari prijatelji iz studentskih dana bili su u zatvoru, drugi su pobegli iz zemlje. Nije ba\u0161 bilo mnogo mogu\u0107nosti objavljivanja ili javnog istupanja, neki politi\u010dki anga\u017eman, izvan strogo kontrolisanog partijskog, nije bio mogu\u0107 \u2013 ostala je samo kultura, u kojoj je trebalo dobro promisliti pre nego \u0161to se ne\u0161to zucne. Bila sam zaposlena u nau\u010dnom institutu, prvo kao bibliotekarka, a docnije kao istra\u017eiva\u010dica \u2013 na univerzitet nisam mogla ni pomi\u0161ljati sa svojom studentskom pro\u0161lo\u0161\u0107u \u2013 i razmi\u0161ljanje, debate ili stavovi mogli su biti samo privatni. Sre\u0107om, imala sam prijatelje, a posebno je to bila porodica mog tada\u0161njeg direktora, gde sam imala poseban polo\u017eaj, jer sam postala neka vrsta mentorke njegovom sinu u tinejd\u017eerskim predmaturskim krizama: isto tako i Bo\u017eidar. Sin je uspe\u0161no zavr\u0161io maturu i upisao arheologiju… U\u010dila sam se da pi\u0161em kritike, eseje i studije, \u010ditala nove teorije i poku\u0161avala da u onome \u0161to iza\u0111e ispod moje ruke ne bude ni\u010dega \u010dega bih se stidela. Magistarski sam odbranila u prole\u0107e 1975: imao je kvalitete doktorskog, kao \u0161to je moja mentorka mislila, ali to nije moglo da pro\u0111e na telima fakulteta, tako da mi je ostao i zadatak da pi\u0161em doktorat.<\/p>\n

Bo\u017eidaru je njegov posao i\u0161ao te\u017ee, zbog terena i predavanja: izgledalo je da ga optere\u0107ujem na\u0161im pose\u0107ivanjem i svojom brzinom. Izvesno je dosta vremena izgubio i u ure\u0111ivanju beogradskog stana: to je bio ve\u0107i jednosobni stan, i posle ure\u0111ivanja postao je neverovatno prijatan. Ja sam veoma u\u017eivala u ure\u0111ivanju, dodavanju, pobolj\u0161avanju, pa i u kuvanju, Bo\u017eidar je bio ve\u0161t u sastavljanju i instaliranju i u veoma retkoj umetnosti \u2013 uspe\u0161nom dogovaranju sa majstorima. Dovukli smo neobi\u010dno lepe plo\u010dice iz Italije, dizajnirane dodatke, \u010da\u0161e i posu\u0111e koje smo voleli; umela sam da \u0161ijem, vezem, pletem… U stanu je vladaju\u0107a kombinacija boja bila ljubi\u010dasta sa zelenom, na neutralnoj sme\u0111oj osnovi i beloj u prvoj sobi, koja je imala manje svetlosti. Jedini ozbiljniji problem bile su buba-\u0161vabe, koje su dolazile odozdo, iz pekarske radnje. Za razliku od Marije, Klio nije pokazivala nikakav interes da ih lovi. Na malome balkonu je, me\u0111utim, uspevala da ulovi pokojeg vrapca. Donela bi mi plen, ja bih ga uz vri\u0161tanje otela i poku\u0161ala da spasem pti\u010dicu. Kakav god da je bio rezultat, Klio bi postala duboko uvre\u0111ena: do\u0161la bi do mene, i zatim mi okrenula le\u0111a i tako sedela, i mogla je odr\u017eavati ritual po nedelju dana.<\/p>\n

U Ljubljani smo imali samo sobicu bez vode i kupatila. Putovali smo Saabom njegovih roditelja, a kad se nije moglo – putovali smo vozom; neko vreme smo imali polovnog spa\u010deka, onda sam ja na kreditne bonove za name\u0161taj kupila beli landrover, na\u0161 najdra\u017ei automobil. S njim smo putovali po terenima i po Gr\u010dkoj. Zimi je grejao samo moju levu nogu, leti su prozori morali biti stalno otvoreni. Negde krajem sedamdesetih kupili smo jo\u0161 jedan polovni Fiat Uno: ta neverovatna ma\u0161ina nas je vozila posvuda, i po najgorim gr\u010dkim bespu\u0107ima (kada je Landrovera jedanput kona\u010dno zaustavilo vreme), sve do 2008, kada se naprosto raspala \u2013 posle 30 godina. Va\u017eni podaci, jer se Klio vozila svim ovim kolima. Uzgred, nikada nisam nau\u010dila da vozim…<\/p>\n

Da li sam u doba kada se nije mogao voditi nikakav poseban aktivisti\u010dki \u017eivot, i kada sam bila posve\u0107ena nau\u010dnom radu, pomalo pobur\u017eoazila? U nekom smislu, da: po\u010dela sam brinuti za svoje telo. Beograd je, zbog nekog svetskog prvenstva, bio pun bazena i sportskih centara. Sa svojom veoma malom platom mogla sam sebi priu\u0161titi rekreativne sate svake nedelje, ponekad i \u010de\u0161\u0107e, masa\u017eu. Mogla sam pla\u0107ati spremanje stana. Nisam se mogla luksuzirati sa ode\u0107om, ali je moda dozvoljavala snala\u017eenje: bojila sam, kao i moje prijateljice, stare vezove i ko\u0161ulje, koje su odli\u010dno slu\u017eile kao haljine, i koje su na prodaju donosile \u017eene iz Banata i Rumunije; stalno sam ne\u0161to dodavala, prepravljala. Nije to vi\u0161e bio po\u010detak potro\u0161a\u010dkog doba, kada smo moja majka i ja odlazile kroja\u010dici \u2013 na\u0161a je bila Slovenka Lidija, biv\u0161a kom\u0161inica ni\u017ee sa Bulevara \u2013 za sezonsku garderobu, ali sam, sa pokojim kupljenim komadom, uspevala improvizovati i izgledati zanimljivo. Bo\u017eidar me je zadirkivao da ionako mogu sve da i\u0161trikam, te da ne moramo ni\u0161ta kupovati, a moj odgovor je bio potvrdan, recimo \u2013 kola.<\/p>\n

Kuvala sam kad je Bo\u017eidar dolazio, ili za dru\u0161tvo, ina\u010de smo Klio i ja \u017eivele po jednostavnim pravilima \u2013 ja na salatama (nekoliko godina sam bila vegeterijanka), ona na mesu i povremeno na luksuznim konzervama ma\u010dije hrane koje sam donosila iz inostranstva. Na\u0161a svakodnevica bila je dobro ure\u0111ena, \u010dak i kada sam ja izlazila sa dru\u0161tvom, odlazila na mnoga predavanja i razgovore, koncerte i predstave koji su u to doba ozna\u010davali beogradski \u017eivot: uvek je ostajalo ne\u0161to vremena za \u010ditanje, kada bi mi se ona smestila u krilu. Dok sam radila i pisala, to je bilo nemogu\u0107e: prvo, pisala sam pisa\u0107om ma\u0161inom, sa bukom i udarcima, a sedela sam na ljuljaju\u0107oj se stolici bez naslona (\u201eLipa\u201c, Bled), koja je spasavala moju ki\u010dmu od posledica one iste pisa\u0107e ma\u0161ine… Tako sam za Klio morala urediti poseban sto sa strane \u2013 i ina\u010de je bio neophodan zbog re\u010dnika i papira, i na njemu crveno indijsko jastu\u010de sa vezom i ogledalcima. To je bio njen presto dok sam radila.<\/p>\n

Kad nisam kucala, pu\u0161tala sam muziku sa kasetofona: Klio bi povremeno dala pokoju primedbu na deo koji joj se dopao li joj se nije dopao, i dremuckala. No u trenutku kad bih se prebacila u fotelju (isto se ljuljala, i imala je ugra\u0111enu podlogu za noge), Klio se na\u0161la u mome krilu. Spavala je uvek sa mnom, ili izme\u0111u nas. Moj stan je bio na prvom spratu. Ispod je prolazio tramvaj, koji je tu, na uzbrdici, posebno poja\u010davao – zvonilo je i grmelo iz sve snage. No za\u010dudo, ta buka nikada nije remetila ni moj \u017eivot ni moj san: naprotiv, u trideset i vi\u0161e godina koliko sam \u017eivela tamo, budila me je tek jutarnja ti\u0161ina sa pti\u010djim razgovorima na platanu koji je rastao ispred ku\u0107e. Stalna uzre\u010dica moje majke kad izlazim ili putujem, \u201ePazi na tramvaj!\u201c, koja je u mladosti imala smisla, ostala je i posle, kad sam odlazila u krajeve pouzdano bez tramvaja, i kada smo zajedno \u017eivele u Ljubljani, tada ve\u0107 dugo bez tramvaja.<\/p>\n

Bo\u017eidar i ja smo uredili neki oblik nomadskog \u017eivota koji je imao odlike redovnosti: njegove posete bile su \u010de\u0161\u0107e, jer je u Beogradu bilo udobnije, a ja sam odlazila u Ljubljanu kad smo iz nje odlazili na druga mesta. Pri povratku nas je, u bilo koje doba dana i no\u0107i, \u010dekala gove\u0111a supa koju je pravio njegov otac. Obi\u010dno bismo oti\u0161li i u Gr\u010dku, preko zimskih praznika, bar do Soluna, a leti, zbog Bo\u017eidarovih terena, nismo imali pravo letovanje, ve\u0107 kra\u0107a gostovanja kod mojih roditelja, koji su polako, zavisno od o\u010duhovih honorara, gradili ku\u0107u u Orebi\u0107u. Ja bih ponekad, kao u ranoj mladosti, ostala sa njima du\u017ee, kada Bo\u017eidar ode na teren. Jedanput sam vodila Klio sa sobom iz Beograda: za tu priliku sam joj sama sa\u0161ila torbu za putovanje. No Klio je napadala stalne mamine ma\u010dje abonentkinje, naviknuta na svoj ekskluzivni polo\u017eaj, u vozu je poku\u0161ala da pobegne kroz otvor na lavabou u kabini spava\u0107ih kola… Mnogo bolje je podnosila auto.<\/p>\n

Na\u0161i zajedni\u010dki odlasci iz Ljubljane bili su skoro epski: nosila se Klio \u2013 nas dve bismo do\u0161le vozom iz Beograda, pisa\u0107a ma\u0161ina, moje neophodne knjige, njegove neophodne knjige, dolenjski krompir koji bismo kupili na putu prema Orebi\u0107u, uz plitvi\u010dki sir na obaveznom zaustavljanju na Plitvicama, suve smokve na trogirskoj pijaci, duguljasti paradajz i maslinovo ulje na pijaci u Splitu. I kona\u010dno, pre najgoreg dela, sa najvi\u0161e krivina i pra\u0161ine po Pelje\u0161cu, zaustavili bismo se u Stonu, okupali se, jeli \u0161koljke i poneli nekoliko kila mu\u0161ula za prvu gozbu u Orebi\u0107u: Klio je obo\u017eavala taj miris, i uzasno drmusanje automobila po putu nije joj ni\u0161ta smetalo. Na\u0161e letovanje nije bilo mnogo druga\u010dije od putovanja \u2013 stalno smo tumarali po okolni, tra\u017eili arheologiju, napu\u0161tena sela, dobre vidike.<\/p>\n

Moji roditelji nikada nisu bili naro\u010dito \u201edobrostoje\u0107i\u201c: majka je radila u Vojnoj enciklopediji, i kako nije htela da u\u0111e u Partiju (stalno se vadila na to da je vernica), imala je manju platu \u201egra\u0111anskog lica\u201c, ali je bar bila stalna. O\u010duh je bio filmski direktor i u statusu slobodnog umetnika, \u0161to je zna\u010dilo da je u dobroj godini sa jednim ili \u010dak dva filma uspevao da zakrpa rupe u doma\u0107im finansijama i ula\u017ee u ku\u0107u u Orebi\u0107u: na poklonjenom zemlji\u0161tu su moja majka i njen brat od tetke prvo instalirali monta\u017enu ku\u0107icu dobijenu za male pare posle nekog od beogradskih sajmova, sa sve reklamama na spoljnim zidovima, a posle nekoliko godina, po\u010deli su i da zidaju, na\u0161a strana naravno sporije od ro\u0111akove, koji je godinama bio kroja\u010d-gastarbajter u Parizu. Kada je poo\u010dimova majka umrla u dubokoj starosti, moji su veliki stan zamenili za manji na istom spratu, i vrlo lepo ga uredili. Negde krajem sedamdesetih, moja majka je od vojske dobila skroman stan na Novom Beogradu: stari su prodali, i to je bio klju\u010dni dobitak za zavr\u0161avanje na\u0161eg dela ku\u0107e u Orebi\u0107u. Svoj prvi honorar od objavljivanja dala sam za krevet na sprat u jednoj od tri sobe sa kupatilima, koje su moji roditelji hteli da leti izdaju i da tako do\u010dekaju penziju.<\/p>\n

Posle mnogo godina gu\u017evanja svih na\u0161ih dugih nogu u \u201efi\u0107i\u201c boje trule vi\u0161nje, uspeli su da kupe \u201estojadina\u201c boje trule pomorand\u017ee. Bili su dru\u0161tveni, umeli su da se provode, i sa njima nikad nije bilo dosadno. A i voleli su \u017eivotinje. Zvali su Klio \u201eonaj tvoj nam\u0107or\u201c, ali su je voleli. Moj o\u010duh je imao jednu pasiju koju sam delila sa njim, uz savr\u0161eno nerazumevanje moje majke: \u010ditao je bez prestanka krimi\u0107e i vesterne, ono \u0161to se dobijalo na kiosku, X-100 romane, Luna, kralja pono\u0107i i sli\u010dno. Poku\u0161avala sam da ga zainteresujem za stripove, svoju tajnu strast, ali on je voleo re\u010di. \u0160to se ti\u010de mog pravog oca, njega sam sretala relativno redovno, naj\u010de\u0161\u0107e na televiziji, gde je radio kao lektor. Nije odobravao moje politi\u010dko anga\u017eovanje ranijih godina, a nije mu se \u2013 za razliku od mamine strane i svih beogradskih prijatelja \u2013 mnogo dopadao ni Bo\u017eidar.<\/p>\n

Da, relativno sam se \u201epobur\u017eoazila\u201c: premda nikada nisam cenzurisala svoje misli, i hvala svim nadle\u017enim bo\u017eanstvima, uvek sam imala prijatelje sa kojima sam to mogla deliti; ali prinudna cenzura \u201eolovnih godina\u201c, Titovo odvajanje od realnosti i sklonost severnokorejskom stilu obo\u017eavanja, uz potpunu vlast, delovali su umrtvljuju\u0107e. To je izvesno i bio glavni politi\u010dki pravac \u2013 uz omogu\u0107avanje izvesnog stepena blagostanja onima koji nisu oti\u0161li na pe\u010dalbu u inostranstvo, uz propusnost za zapadnu kulturu, pop i obi\u010daje. Sa druge strane, morala sam ogromno u\u010diti i raditi, definisati oblast u kojoj \u0107u raditi doktorski, savladavati sve nove teorije koje su se umno\u017eavale u humanistici. Sve \u0161to je bilo potrebno od novijih knjiga moglo se dobiti u knji\u017earama, biblioteke su bile uglavnom daleko iza vremena. Kupovala sam knjige bez prestanka jo\u0161 od gimnazije, i sakupila veliku i dobru biblioteku. Moj \u017eivot je u osnovi bio skroman, i luksuz se pokazivao onog zadnjeg dana dok je jo\u0161 bilo para: poslednje novce sam davala na cve\u0107e, francuski \u010dasopis Elle<\/em> i taksi… I ne preterujem, Klio mi je zna\u010dila ogromnu potporu i olak\u0161anje u sastavljanju pribe\u017ei\u0161ta me\u0111u vetrovima, u unutarnjem miru koji je bio neophodan da se slo\u017ee nomadsko i sedentarno. Klio je bila moje spoljnje zen telo. Zlatni okean koji se ovarao u njenim o\u010dima bio je uvek miran i pozivao je na druga\u010dije putovanje.<\/p>\n

Klio je bila moja beogradska ma\u010dka, koja je putovala vozom izme\u0111u Ljubljane i Beograda i do mora, brodom po Jadranu, i kolima do Gr\u010dke. Prvi put je putovala sa nama u Gr\u010dku 1980, kada sam provela \u0161est meseci u Atini. Peni, sa kojom smo se sprijateljili u Britanskoj arheolo\u0161koj \u0161koli, gde i danas radi kao bibliotekar, tada je bila na po\u010detku svoje veze sa Nikosom. Pose\u0107ivali smo se i izlazili, otkrivaju\u0107i zajedni\u010dke radosti i utvr\u0111uju\u0107i jedno neraskidivo prijateljstvo. Klio je imala jednu ciljnu osobu, Nikosa, koga je uporno zavodila. Zahvaljuju\u0107i toj suptilno sprovedenoj akciji, Peni je uspela da ubedi Nikosa da uzmu malog crnog ma\u010dora-besku\u0107nika iz dvori\u0161ta \u0161kole, koga su nazvali Aftakjas (\u00bbu\u0161ati\u00ab). Aftakjas je ostao prepla\u0161en celoga svoga \u017eivota. No kada sam bivala kod Nikosa i Peni u Atini, budio me je svako jutro pola\u017eu\u0107i svoju hladnu nju\u0161ku na moj nos: niko drugi nije imao takvu privilegiju.<\/p>\n

\"Ma\u010di\u0107i<\/a>
Ma\u010di\u0107i od Klio ’81.<\/figcaption><\/figure>\n

Klio je pomogla i drugim ma\u010dkama, mnogo neposrednije nego u Aftakjasovom slu\u010daju; prihvatala je ma\u010dju dojen\u010dad \u010dak i kada nije imala svojih ma\u010di\u0107a. Njeno poslednje putovanje u Gr\u010dku obele\u017eilo je zauvek moja putovanja tamo. Krenuli smo iz Ljubljane kolima pri kraju rata juna 1991, i pri svakoj kontroli na sporednim putevima (glavni su bili zatvoreni zbog bombardovanja JA), Klio je siktala na uniforme. \u00bbStara maca\u00ab, kezili smo se ljubazno na vojnike, policajce, teritorijalnu odbranu, carinike. Negde pred ulazom u Makedoniju, \u010duli smo na radiu govor generala Ad\u017ei\u0107a, i sa svojim gr\u010dkim iskustvom zaklju\u010dili da se najavljuje pu\u010d, pa smo projurili fantomski praznim, tek zavr\u0161enim zadnjim delom autoputa \u00bbBratstvo-Jedinstvo“, i na\u0161li se u Gr\u010dkoj u gluvo doba no\u0107i, bez razmenjenoga novca i mogu\u0107nosti da negde pristojno prespavamo. Precenili smo retori\u010dku rudimentarnost generala Ad\u017ei\u0107a \u2013 do pu\u010da nije do\u0161lo. Zaspali smo u kolima sa Klio koja se celoga puta nije odmicala iz moga krila, i odjednom za\u010duli njeno re\u017eanje, znak da ne\u0161to nije u redu. Uistinu, ispred kola je bio neki flasher<\/em>. Bo\u017eidar je upalio motor, i utekli smo sa toga mesta. Narednoga jutra, u Kameni Vurli, pro\u010ditali smo, uz vest o povla\u010denju JA iz Slovenije, i vest o nepoznatom ubici koji po Severnoj Gr\u010dkoj napada no\u0107u parove u kolima\u2026 Klio je uvek bila borbena ma\u010dka koja je grebala svakoga, daruju\u0107i vrlo \u0161tedljivo svoje simpatije. No tada je ve\u0107 imala skoro 18 godina, bila je ve\u0107 vi\u0161e puta operisana od tumora, upravo je imala novi, koji vi\u0161e nije bio operabilan. Bila je na kraju svoga \u017eivotnoga puta, i izgleda da nije bila voljna da se vrati u zemlju kojom je harao rat, po kojoj se vi\u0161e nije moglo udobno putovati poslovnim vozom Ljubljana-Beograd, i u kojoj je na svakome uglu bilo njoj mrskih uniformi. Sami smo se isto tako premi\u0161ljali da li da se vratimo, pa smo sebi dali jo\u0161 nekoliko nedelja, u ku\u0107i prijateljice, u predgra\u0111u Atine gde je ro\u0111en Evripid.<\/p>\n

Nekoliko dana pred odlazak, Klio je nestala. Tra\u017eili smo je tri pune dodatne nedelje. Njena slika bila je posvuda, lokalni veterinari bili su obave\u0161teni, obi\u0161li smo sa arheolo\u0161kom precizno\u0161\u0107u sva skrivena mesta, sve rupe, sve zaklone, svaki ugao u razmeru od kilometra i vi\u0161e. Klio je propala u zemlju. Nema mnogo sumnje o tome da je oti\u0161la negde da umre, ukloniv\u0161i se dostojanstveno od na\u0161ih pogleda, re\u0161ena da se ne vra\u0107a sa nama. Moja gr\u010dka prijateljica Katarina, pisateljica, te\u0161ila me je da sigurno prede u Aspasijinome krilu, ili da se odmara u nekom Artemidinom svetili\u0161tu \u2013 prihvatili\u0161tu za stare \u017eivotinje, da jede samo \u0160eba-ambrozija konzerve, i da je okru\u017eena svim svojim ma\u010di\u0107ima koji su umrli pre nje. Bila sam joj zahvalna na dobroj naraciji, ali sam znala da je jedna etapa putovanja u Gr\u010dku za mene zavr\u0161ena: poklopila se kobno sa ratom, raspadom iluzija, sazrevanjem kriti\u010dnosti, pucanjem utopije po slabije utvr\u0111enim \u0161avovima. Smrt Klio ozna\u010dila je granicu, preko koje moram, ako ho\u0107u, tra\u017eiti i putovati samo u Gr\u010dku svoje starosti.
\n<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Klio je bila kraljevska ma\u010dka mog kraljevskog \u017eivotnog razdoblja: uvek se ima jedna ma\u010dka, najva\u017enija, najdra\u017ea \u2013 sve ostale su mo\u017eda isto toliko voljene, ali ova je \u017eivela onda kada ste i vi \u017eiveli najbolje i najuzbudljivije…
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4250,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4246","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4246","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4246"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4246\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10067,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4246\/revisions\/10067"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4250"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4246"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4246"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4246"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}