{"id":4079,"date":"2015-12-16T12:11:11","date_gmt":"2015-12-16T12:11:11","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4079"},"modified":"2023-05-18T11:59:43","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:43","slug":"mackoljubive-price-marija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price-marija\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Marija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

\"marija<\/a>
Foto: Svetlana Slap\u0161ak<\/figcaption><\/figure>\n

U Gr\u010dku sam prvi put do\u0161la 1966. ujesen. Generacije Klasi\u010dne gimnazije su i\u0161le na ekskurziju u Gr\u010dku ili Italiju, naizmeni\u010dno. Kada je na nas do\u0161ao red, novoname\u0161teni direktor 8. beogradske gimnazije, u koju su uba\u010dena na\u0161a dva odeljenja, odlu\u010dio je da ne\u0107emo i\u0107i na ekskurziju, jer je to \u201cbur\u017eoaski\u201d. Nije pomoglo to \u0161to su upravo ta dva odeljenja bila dva najbolja maturska odeljenja u Srbiji. Moja majka je na mojoj maturi dobila neki honorar za lekturu, imala je i neku bra\u010dnu krizu: lako smo se dogovorile da umesto name\u0161taja za ure\u0111ivanje moga stana odemo na krstarenje sa njene dve prijateljice. Tako sam na luksuznoj Istri<\/i> (docnije prodata negde u Norve\u0161koj) krenula iz Dubrovnika prema Gr\u010dkoj, Egiptu, Libanu, Kipru. Moj dolazak u Gr\u010dku bio je anti\u010dki: u zalazak sunca, brodom u pirejsko pristani\u0161te. Jo\u0161 se se\u0107am kamene plo\u010de na koju sam prvo stupila… Ve\u0107 u metrou nam je pri\u0161ao uljudan gospodin, koji se predstavio kao Leonida, lekar. Bio je sjajan vodi\u010d, koji se beskona\u010dno divio jugoslovenskome sistemu, i prorekao nam da \u0107e u Gr\u010dkoj zavladati diktatura. <\/span><\/span><\/p>\n

Kada sam drugi put do\u0161la u Gr\u010dku, oktobra 1973, diktatura je ve\u0107 vladala \u0161est godina. Do granice mi je u kupeu pravio dru\u0161tvo udba\u0161 koji se \u010dak nije ni mnogo trudio da se prikriva \u2013 bar mi je na svom priru\u010dnome re\u0161ou skuvao dobru kafu, pre nego \u0161to je iza\u0161ao u \u0110ev\u0111eliji. Kada sam si\u0161la sa voza u Atini, moje naviknuto oko je odmah otkrilo da imam lokalnu pratnju \u2013 i imala sam je kamo god sam i\u0161la, prve tri nedelje: onda se ionako sve promenilo. <\/span><\/span><\/p>\n

Majka je na\u0161la jednu svoju gimnazijsku prijateljicu iz Osijeka, koja je tada bila konzulka u Atini. Tako sam ve\u0107 imala rezervisanu sobu, ta\u010dnije sobi\u010duljak u kome je bilo mesta samo za krevet, kod gospodje Elpide. Tu su odsedali kuriri ambasade na prolasku. Moje studiranje je po\u010delo ozbiljno \u2013 upisala sam se na kurs novogr\u010dkog sa mnogim drugim stranim studentima, obi\u0161la sam spomenike, muzeje, biblioteke. U\u017easna televizija, sa starim komedijama i glupom muzikom, dva \u010dasopisa na kioscima i mnogo fudbalske periodike, svuda primitivni znaci pukovni\u010dkoga \u201cfeniksa\u201d, ptice \u2013 simbola diktature, ogromne razlike izmedju bogatih i siroma\u0161nih: Gr\u010dka je bila depresivna zemlja, jer nisi mogao gledati samo spomenike, more, masline i pomorand\u017ee na vetru. Studenti su bili neo\u010dekivana grupa: pukovnici su, u inat evropskim dr\u017eavama, davali pribe\u017ei\u0161te aktivistima IRE, Palestincima, Sirijcima, bila je \u010dak i biv\u0161a tupamaroskinja iz Urugvaja, koja se posle bekstva na\u0161la u Argentini, i kona\u010dno u Gr\u010dkoj. Na\u0161la sam se sa ljudima koji su se usudili da rade ono \u0161to mi u Beogradu nismo – da se otvoreno suprotstave, da se slu\u017ee nasiljem. Ve\u0107ina njih vi\u0161e nije imala kuda da ide, i izgledali su pomireni sa svojim ranim povla\u010denjem. <\/span><\/span><\/p>\n

U tre\u0107oj nedelji mog atinskoga \u017eivota, 16. novembra 1973, u petak popodne, odlu\u010dila sam da obi\u0111em Arheolo\u0161ki odnosno Nacionalni muzej na ulici Patision. Tada jo\u0161 nisam razumela skoro ni\u0161ta od govornoga jezika \u2013 bila sam pismena, ali gluva. Do muzeja je fakultet Politehnika. Stigla sam zadnjim trolejbusom, jer je linija posle Politehnike bila zatvorena. Trolejbusi su ve\u0107 bili postavljeni tako da su okru\u017eili i zatvorili kvart, u dvori\u0161tu Politehnike i na ulici bile su hiljade studenata sa transparentima, sa parolama otvoreno protiv hunte i za demokratiju. Neki su se zatvorili na fakultetu prethodnoga dana, kako je pisalo na plakatima: mediji naravno ni\u0161ta nisu javljali o tome. Nije se moglo nikuda iz kruga autobusa koji je policija napravila, muzej je bio zatvoren. Nisam ni htela nikuda da idem, samo sam \u010ditala sve \u0161to je bilo napisano \u2013 a bilo je mnogo, na ogradama, na prozorima, letaka je bilo posvuda. Poku\u0161avala sam da razumem koje parole studenti izvikuju. Tako sam provela vreme sve do pono\u0107i, kada sam probala da sa strane udjem na dvori\u0161te Politehnike. Tu me je uhvatio policajac, i tra\u017eio dokumente. Kada je video moj paso\u0161, samo me je izvukao iz kruga, progurao me izme\u0111u trolejbusa i viknuo da se udaljim. Nije mi preostalo ni\u0161ta drugo – ali mo\u017eda mi je spasao \u017eivot…. Do\u0161la sam pe\u0161ke ku\u0107i na drugome kraju Atine, i na\u0161la Elpidu sa kom\u0161inicama pred televizijom. Uz fotografiju Papadopulosa i\u0161ao je nemogu\u0107i tekst na katarevusi (zvani\u010dna, arhaizirana jezi\u010dka verzija koju ve\u0107ina gradjana nije razumela), a uz neve\u0161tu monta\u017eu snimaka videlo se \u010dak i to kako ranjene studente tuku u kolima hitne pomo\u0107i. U 3.30 je tenk razru\u0161io ogradu i vojska je u\u0161la na Politehniku. Ni danas se ne zna koliko je ta\u010dno \u017ertava bilo. Narednoga jutra sam krenula na trolejbus na Bulevaru Kraljice Sofije, ali nije bilo vozila. Krenula sam sa ostalim svetom prema Sintagmi, a onda su se na bulevaru pojavili tenkovi. Sa Sintagme su zapucali. Po\u010deli smo be\u017eati nazad. Tr\u010dala sam sa mladom \u017eenom, zajedno smo gurale kolica sa njenim detetom. Znam samo da sam se zgrbila, jer sam bila vi\u0161a od ve\u0107ine Grka oko sebe. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kada sam do\u0161la Elpidi, ve\u0107 je bio progla\u0161en policijski \u010das od 24 sata. Na uglu na\u0161e ulice zalutali metak je ubio \u010doveka. Te no\u0107i sam sa poznanicima iz ambasade kolima pro\u0161la Patisionom \u2013 za sve ostale je saobra\u0107aj bio zabranjen: sa obe strane ulice bio je nasut po metar piljevine, da sakrije krv. Jo\u0161 puna tri dana trajao je policijski \u010das, onda su pukovnike zamenili generali. Kursevi jezika bili su zaustavljeni, ali mi studenti smo se nastavili vi\u0111ati, a na\u0161e dru\u017eenje je postalo mnogo sadr\u017eajnije, jer smo zajedno poku\u0161avali da razumemo doga\u0111aje. I\u0161li smo zajedno na jednodnevne ekskurzije \u2013 takav provod za vikende bio je dostupan i gr\u010dkoj sirotinji, i tako smo po\u010deli da razgovaramo sa doma\u0107inima. Bilo je jasno da se stvari menjaju, i govorilo se mnogo otvorenije. Uputili su nas na mesta gde se sami zabavljaju, bez turista, u \u201ccentre\u201d ili \u201ckutije\u201d(gr\u010dki izrazi za lokal sa programom, ovaj drugi po francuskom <\/span><\/span><\/span>boite<\/i><\/span><\/span><\/span>)), gde su se pevale Teodorakisove pesme, dok bi publika dizala prekr\u0161tene \u0161ake \u2013 znak da ih sve mogu uhapsiti zbog pesama. U decembru su se kursevi nastavili, ali samo za nekoliko dana. Vojnici su bili posvuda, i u koju god instituciju da ste u\u0161li, prvo su vam postavili pu\u0161\u010danu cev pred stomak. Negde tada su Palestinci iz organizacije Crni septembar oteli Lufthanzin avion i pretili da \u0107e se zaleteti u Akropolj ako njihovi drugovi, koji su avgusta iste godine izveli masakr na atinskom aerodromu, ne budu pu\u0161teni iz zatvora. Fotografije nekih otmi\u010dara objavljene su u novinama, i prepoznali smo dvojicu, ne iz na\u0161eg odeljenja…<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zima je u Atini bila nepodno\u0161ljiva \u2013 dok sam sedela u bibliotekama, jo\u0161 se moglo pre\u017eiveti, ali u ku\u0107ama nije bilo grejanja zbog naftne krize, i doslovno sam se smrzavala u svojoj sobici. Sa svojom prijateljicom, biv\u0161om tupamaroskinjom, dogovorila sam se da tra\u017eimo stan zajedno, da bih bar imala prostora za rad. Poslednjega dana januara i poslednjega dana kod Elpide, ba\u0161 kada sam se spremala da odem na zabavu kod kolega Japanaca, javio mi se telefonom novi jugoslovenski stipendista u Gr\u010dkoj. Nije bilo druge, morala sam se na\u0107i sa njim. Na\u0161li smo se u Ameriken kafeu u ulici Nikis, i odmah smo jedno drugome bili antipati\u010dni. Bo\u017eidar, arheolog iz Ljubljane, bio je ve\u0107 asistent na univerzitetu, premda godinu dana mla\u0111i od mene; u\u010den, u\u010dtiv, elegantan, o\u010dito boljega dru\u0161tvenga polo\u017eaja od mene \u2013 \u0161to nije bilo te\u0161ko \u2013 i savr\u0161eno neupu\u0107en u pitanja svetske revolucije ili otpora totalitarizmu. Po\u010deli smo da zajedno obilazimo spomenike, da se takmi\u010dimo u znanju. On je za nekoliko meseci imao sobu u Arheolo\u0161kome dru\u0161tvu, ja sam delila stan sa Bernadetom. U moje studentsko dru\u0161tvo nije se dobro uklopio, ali je zato postao omiljeni gost kod mojih diplomatskih poznanika. On je radio direktno doktorsku tezu, ja sam radila magistarski, i tu smo se jedino nekako nalazili, u potpuno nerealnoj dru\u0161tvenoj okolini. <\/span><\/span><\/p>\n

Oko nas je sve previralo, pad diktature je bilo pitanje dana. Negde oko Uskrsa su se stvari me\u0111u nama okrenule, i mi smo re\u0161ili da po\u010dnemo zajedni\u010dki \u017eivot. Stipendije su kasnile, stanje je bilo napeto. U vi\u0161em dru\u0161tvu smo upoznali dubrova\u010dkoga slikara koji je \u017eiveo sa starijim norve\u0161kim ljubiteljem umetnosti, u staroj gra\u0111anskoj ku\u0107i. Stan im je izdavala Rea, koja je \u017eivela u ku\u0107ici u dvori\u0161tu sa svojom k\u0107erkom: njen mu\u017e je \u017eiveo na nekom ostrvu i prehranjivao se ribolovom, po\u0161to je prvobitno do\u0161ao iz Engleske u Gr\u010dku, da pi\u0161e. Tada smo ve\u0107 prepoznavali razli\u010dite primere \u201cgr\u010dkoga ludila\u201d kod stranaca u Gr\u010dkoj, posebno engleskih… Rea je imala jo\u0161 jedan stan\u010di\u0107 za izdavanje, ru\u010dni rad njenoga pokojnog oca, slikara i vajara, zapravo terasu ure\u0111enu kao dve sobice. Do nje se dolazilo kru\u017enim po\u017earnim stepenicama, kojima se i silazilo do kupatila u dvori\u0161tu. Tamo smo se uselili negde maja. U dvori\u0161tu nas je na stolu sa\u010dekala Marija, tigrasta ma\u010dka koja je \u010desto boravila kod Ree. Od prvoga njenoga pogleda znala sam da sam prisvojena. Snala\u017eljiva uli\u010darka, Marija je slutila da dolazi doba godine kada se odlazi iz Atine: Rea je oti\u0161la u svoju ku\u0107u na Eviji, par iz glavnoga stana na Krf, mi smo ostali da hranimo njihovog starog sijamskog ma\u010dora Papaketa, a Marija je postala na\u0161a ma\u010dka. Pre nego \u0161to su se svi razi\u0161li, imali smo jo\u0161 jedan zna\u010dajan dru\u0161tveni dogadjaj \u2013 do\u0161li su Bo\u017eidarovi roditelji i sestra, otmeni i vidno dobro stoje\u0107i. Na rastanku sa mnom, njegova je mati bila duboko ganuta: o\u010dito je o\u010dekivala da me vi\u0161e nikada ne\u0107e videti. U poseti nam je bio i moj beogradski \u0161ti\u0107enik, Sa\u0161a, koji je uspeo da maturira i pripremao se da upi\u0161e arheologiju.<\/span><\/span><\/p>\n

Pre\u017eiveti atinsko leto je ozbiljan posao: treba se naviknuti da se osnovni poslovi obave no\u0107u i rano ujutro, jer se danju mogu obavljati samo laki poslovi, i to duboko u senci. Mi smo uspeli da u Nema\u010dkoj arheolo\u0161koj \u0161koli, najgostoljubivijoj od svih, dobijemo dozvolu za rad u bilo koje doba, \u010dak i klju\u010d da radimo no\u0107u. Tako bismo popodne oti\u0161li pe\u0161ke preko Monastirakija do \u0161kole, blizu Omonije, a oko \u010detiri-pet ujutro bismo se pe\u0161ke vra\u0107ali ku\u0107i, na nekoliko sati spavanja. \u017diveli smo na salatama i vo\u0107u. Marija bi nas ujutro rano do\u010dekala, odspavala sa nama koji sat, zatim bi hvatala po stanu lete\u0107e buba\u0161vabe koje su ulazile kroz otvoren prozor, i oti\u0161la, da preko krova ponovo do\u0111e popodne i otprati nas. Mogli smo meriti vreme po njoj. Laka i precizna, pro\u0161etala bi preko moje bibliografije \u2013 na ceduljicama, rukom pisanim \u2013 po nekoliko puta, a da nijedan listi\u0107 ne pomeri. Povremeno bi sko\u010dila na donju terasu, koliko da iznervira Papaketa, ali je luksuz glavnoga stana nije nimalo privla\u010dio. Volela je da lovi \u2013 sem lete\u0107ih buba\u0161vaba, imala je lak plen u pu\u017eevima gola\u0107ima koji su nastanjivali kupatilo u dvori\u0161tu, a bilo je i mi\u0161eva u susednim ku\u0107ama. Bilo ju je u\u017eivanje gledati, i dobijati nazad njen pogled samosvesne snala\u017eljivice. Na zidu smo imali veliku tapiseriju na\u0161ega kom\u0161ije umetnika, koju je Bo\u017eidarova sestra kupila i ostavila bratu da je prenese u Sloveniju. Marija je u jednome trenutku odlu\u010dila da isproba svoje kand\u017ee na umetni\u010dkom delu. Ja sam upla\u0161eno viknula \u201cNe!\u201d i odmah se nasmejala sebi, jer na gr\u010dkome <\/span><\/span><\/span>ne<\/i><\/span><\/span><\/span> zna\u010di <\/span><\/span><\/span>da<\/i><\/span><\/span><\/span>. Marija se brzo povukla, sela u egipatsku pozu sa repom savijenim oko prednjih nogu, i pogledala me upitno. Izgledala je kao da zahteva odgovor, i ja sam joj objasnila da se to ne sme dirati. Saslu\u0161ala me je, potvrdila tihim mjaukom \u2013 i zaista vi\u0161e nije dirala tapiseriju. A ona je bila ma\u010diji san: neravna, sa izbo\u010dinama i vise\u0107im koncima i konopcima raznih debljina \u2013 i ja sam joj te\u0161ko odolevala! <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Toga leta se svet lomio oko nas: Kisind\u017eer je uspeo da odgodi povratak demokratije tako \u0161to je organizovao vojni pu\u010d na Kipru, i time unazadio ne samo gr\u010dko-turske odnose, ve\u0107 i zatrovao Evropu sve do danas \u2013 kriza jo\u0161 uvek nije razre\u0161ena. Kratkotrajni rat i najava novoga pu\u010da su nas za kratko oterali u Jugoslaviju, a onda smo se vratili u doba – bar unutarnje gr\u010dke \u2013 pobede. Sve do na\u0161e terase smo \u010duli radost sa Sintagme, kada je kona\u010dno objavljen pad vojnoga re\u017eima i povratak Karamanlisa kao verovatnoga sastavlja\u010da vlade. Dobrovoljno ili nasilno izgnani Grci su dolazili nazad avionima i brodovima, svaki dan su bili do\u010deci i slavlja. Kona\u010dno je pao i Nikson. Pad diktature zna\u010dio je potpunu obnovu kulturnoga \u017eivota, jer su iz Gr\u010dke pod vojnom diktaturom dobrovoljno pobegle elite \u2013 uklju\u010duju\u0107i i tehni\u010dare. Na dan pre kona\u010dnoga pada hunte gledali smo u pozori\u0161tu Heroda Ati\u010dkog Aristofanove <\/span><\/span><\/span>\u017dabe<\/i><\/span><\/span><\/span>. Predstava Pozori\u0161ta Severne Gr\u010dke iz Soluna nije bila naro\u010dito dobra. No publika je izvodila svoju predstavu: na svaki pomen re\u010di kao \u0161to su demokratija, narod, sloboda, cela publika se dizala i skandirala po nekoliko minuta, dok su glumci bespomo\u0107no \u010dekali na sceni. Predstava se zavr\u0161ila negde oko 3 ujutro. Tako obasjanih lica nisam nikada videla. Da li su tako izgledali atinski gradjani 5. veka pre na\u0161e ere, kada su napu\u0161tali pozori\u0161te, jedan od va\u017enih prostora demokratije? Gledali smo bar jo\u0161 tri takve, \u201cprodu\u017eene\u201d predstave toga leta.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Avgusta smo imali poziv Spiridona Marinatosa, velikoga gr\u010dkog arheologa koji je te godine prikazao svoja izuzetna otkri\u0107a na Teri (ili Firi, ili Santoriniju), da ga posetimo na terenu. Zbog gre\u0161ke u objavljenome redu vo\u017enje zakasnili smo na Mimiku II: iste no\u0107i, stara la\u0111a (preure\u0111ena ru\u0161evina koju su digli iz norve\u0161koga mora posle II svetskoga rata) polako se potopila negde oko ostrva Iosa. Ujutro smo u novinama pro\u010ditali te dve vesti \u2013 o Mimiki II, na kojoj niko nije stradao, i o smrti Marinatosa, koji je nesre\u0107no pao sa zida usred grada koji je iskopao na Teri. Promenili smo pravac, i oti\u0161li na Mikonos i Delos. Na Delosu smo zbog bure proveli tri dana, sa \u010duvarom muzeja i slovena\u010dkim arhitektom koji je tamo radio \u2013 drugih stanovnika na ostrvu i nema. Na jednome kraju ostrva je sunce zalazilo, a onda bismo pre\u0161li jedva kilometar, da bismo na drugoj strani ostrva videli kako se penje d\u017einovski pun bledi mesec. Izgledao je mnogo ve\u0107i od sunca. <\/span><\/span><\/p>\n

Vratili smo se u Atinu za\u010darani i bolesni, zbog infekcije koju smo zaradili na pla\u017ei u Mikonosu. Marija je upravo okotila samo jedno ma\u010de, i to je le\u017ealo na klupi u dvori\u0161tu, kamo ga nam je donela. Sedeli smo pored nje i mrtvoga mladun\u010deta: Marija nije dala da se ukloni, niti ga se doticala. \u010cekali smo tako satima, dok je Marija tugovala. Najzad se pokrenula i oti\u0161la, mi smo uklonili malo telo. Imala sam svoje iskustvo smrti drugoga, no Marijina pouka bila je duboko ubedljiva: tugovanje mora imati svoje, ograni\u010deno vreme. <\/span><\/span><\/p>\n

Produ\u017eili smo bivanje u Gr\u010dkoj koliko god smo mogli, nevoljni da se vratimo u Jugoslaviju, svako u svoj grad i u svoje poslove. Putovali smo mnogo, posebno po Bojotiji, koja \u0107e kakvih tridesetak godina docnije postati glavno podru\u010dje Bo\u017eidarovih istra\u017eivanja, i va\u017ena tema moga pisanja. Od Reinoga australijskoga prijatelja smo za sme\u0161nu cenu kupili kola, jer ih nije hteo predati \u2013 i jo\u0161 uz to ne\u0161to platiti \u2013 gr\u010dkoj carini. Prijatelj je nastavljao put oko sveta u pravcu u kojem bi mu kola bila suvi\u0161na, mi smo dobili Riley, pretka Mini Morisa, sa engleski postavljenim volanom. Uve\u010de, kada bismo se vratili, Marija bi do\u0161la kroz prozor i uvukla se u krevet; tada je ve\u0107 postigla intimnost i zavolela je na\u0161a tela. Prela je veoma tiho, i posle kratkoga \u201cmasiranja\u201d smestila bi se kod mojih stopala. Bila je najdiskretnija od svih mojih ma\u010dijih suspava\u010da. <\/span><\/span><\/p>\n

Krenuli smo nazad 17. novembra, na godi\u0161njicu Politehnike i dan prvih slobodnih izbora. Marija nas je ispratila kao i svaki drugi dan \u2013 na mermernome stolu u dvori\u0161tu, dignute glave, gledaju\u0107i nas pravo u o\u010di, sa kratkim mjaukom: onako kako sam je fotografisala negde avgusta 1974. Mnogo docnije, \u010dula sam od Ree da je do\u017eivela duboku starost, i da je jednoga dana naprosto nestala, kako to ma\u010dke \u010desto \u010dine kad umiru. Sa njom sam nau\u010dila kako ma\u010dku ne mo\u017ee\u0161 imati ako te ona ne prisvoji. <\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U dvori\u0161tu nas je na stolu sa\u010dekala Marija, tigrasta ma\u010dka koja je \u010desto boravila kod Ree. Od prvoga njenoga pogleda znala sam da sam prisvojena.
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4080,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4079","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4079"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4079\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10068,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4079\/revisions\/10068"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4080"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}