{"id":4053,"date":"2015-12-15T08:08:16","date_gmt":"2015-12-15T08:08:16","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4053"},"modified":"2023-05-18T11:59:43","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:43","slug":"sentimentalnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/sentimentalnost\/","title":{"rendered":"Sentimentalnost"},"content":{"rendered":"
\"srna\"<\/a>
Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

Sentimentalnost je ve\u0107 od kraja osamnaestog veka, kada je predstavljala jaku struju u popularnoj knji\u017eevnosti, bila odli\u010dna osnova na kojoj su evropski intelektualci o\u0161trili svoje kriti\u010dke kand\u017ee i dokazivali da je razum va\u017eniji od sentimentalnosti i da prava umetnost nema veze sa sentimentalno\u0161\u0107u. Sve do dvadesetog veka, kada je pojam sentimentalnosti postao samo proizvodno-potro\u0161a\u010dki trik ili ki\u010d, sentimentalizam su- uglavnom sa dobrim razlozima \u2013 uporno uni\u0161tavali, kako kriti\u010dkim ocenama, tako i umetni\u010dkim delima koja su pokazivala neposrednu \u0161tetu sentimentalizma. Me\u0111u njima je svakako najva\u017enije Sentimentalno vaspitanje Gustava Flauberta (1869.): njegovi junaci (junakinje neuporedivo manje) pravi su sentimentalni \u0161kodljivci, koji \u201eprate\u0107i svoja ose\u0107anja\u201c, odnosno svoju nesposobnost da odrede pravo mesto u svetu, uni\u0161tavaju drugima \u017eivote. No Flaubertovi mu\u0161ki sebi\u010dnjaci bar ne nalaze prizemna obja\u0161njenja za ono \u0161to \u010dine, nego ih ipak razdiru \u2013 mo\u017eda la\u017ene \u2013 dileme i sumnje. Sentimentalnost je u me\u0111uvremenu, pre svega zahvaljuju\u0107i medijima i popularnoj kulturi, stekla neke otpornije osobine, recimo bezobzirnost i drsko laganje sa hipokrizijom, tako da je omogu\u0107ila pravu brutalnost. Kombinacija sentimentalnost+brutalnost danas i dalje odli\u010dno funkcioni\u0161e…<\/p>\n

Kako naivno, u pore\u0111enju sa tim, izgleda Fraubertova gospo\u0111a Bovary (iz istoimenog romana), \u010diji je izvorni greh bio to \u0161to je kao devoj\u010dica \u010ditala sentimentalna romane na potkrovlju! Pre nekoliko godina (2010.) je nekada\u0161nji zatvorski lekar i psihijatar sa umetni\u010dkim imenom Theodore Darlymple izdao u Velikoj Britaniji knjigu o \u201eotrovnom kultu sentimentalnosti\u201c, u kojem tvrdi da je sentimentalnost \u201ebabica brutalnosti\u201c. Knjiga se pre svega odnosi na decu, odnosno de\u010diju razma\u017eenost; me\u0111utim, glavni primeri su primeri \u017eena\u2013 princeze Diane, nestale devoj\u010dice Madeleine, \u010dak i ameri\u010dke pesnikinje Sylvie Plath. U svakome slu\u010daju, mo\u017eemo zaklju\u010diti da su moderni mislioci potpuno deklasirali sentimentalnost i pripisali joj neke od najopasnijih mogu\u0107nosti za kvarenje ne samo individualne inteligencije i funkcionalnosti u dru\u0161tvu, nego i za kvarenje i opasno dru\u0161tveno zao\u0161travanje sa mogu\u0107nim nasiljem u svakome dru\u0161tvu. Nedavno je Slavoj \u017di\u017eek, u jo\u0161 jednom od paradoksa, izmislio ne\u0161to \u0161to se zove \u201esentimentalna levica\u201c i optu\u017eio je za manje-vi\u0161e sve zlo\u010dine, uklju\u010duju\u0107i izbegli\u010dku krizu. Levica, \u010dak i u najkonzervativnijim krugovima zapadnih dru\u0161tava (a i u drugim krajevima), jo\u0161 nigde i nikada nije optu\u017eena za sentimentalnost. Trik je jasan: \u017di\u017eek je naprosto uzeo prepoznatljivi pojam \u201ekrvare\u0107eg liberalnog srca\u201c, koji va\u017ei pre svega u ZDA, i odnosi se na \u0161arenu politi\u010dku grupu raznih orijentacija, ljudi koji su spremni da za svaku nepravdu i nesre\u0107u priliju suzu razumevanja i solidarnosti, pa i da pone\u0161to urade na ubla\u017eavanju posledica i pomo\u0107i. Prepoznatljivost pona\u0161anja trebalo je valjda da se prebaci na drugu grupu, koja onda po inerciji treba da postane predmet podrugivanja, na isti na\u010din kao i originalna. Prebaciti to na levicu zna\u010dilo je, naprosto, deklasirati levicu \u2013 bar je to bila namera autora. Pre nego \u0161to se on sam seti toga, treba iskoristiti retori\u010dku poroznost paradoska, i iz njega izvu\u0107i druga, na prvi pogled neuo\u010dena a provokativna zna\u010denja koja mogu imati svoj nezavisni \u017eivot.<\/p>\n

Svedoci smo pravog bombardovanja onom prvom, brutaliziraju\u0107om sentimentalno\u0161\u0107u ve\u0107 nekoliko meseci, a pred praznike \u0107emo morati da neurotizaciju koju izazivaju pristalice referenduma jo\u0161 skupo platiti: nastupaju, naime usred \u0161ize koju nam prire\u0111uju trgovci (\u0161to je naravno smi\u0161ljena strategija). Izme\u0111u potpunog izlu\u0111ivanja ve\u0107inske sirotinje, koja \u0107e svoje frustracije iskazati mo\u017eda i na referendumu, i savr\u0161eno za potro\u0161a\u010dko ludilo nezainteresovanih bogatih, koji \u0107e svoje prazni\u010dne \u017eelje ispunjavati daleko od Sparova i Liedlova, ostaje relativno malo onih koji u tome vremenu mogu \u010disto i jasno da misle. U tome mutnome vrtlogu rade snage koje ho\u0107e da sru\u0161e zakon o porodici. Njihov osnovni cilj izvesno nije zakon, koji je samo jedna ta\u010dka u op\u0161toj destabilizaciji, uvo\u0111enju straha kao osnovnog sredstva ukidanja demokratije (bar onoga \u0161to jo\u0161 mislimo da su njene institucije) i brutalizaciji stanovni\u0161tva. Ograda od bodljikave \u017eice, uvo\u0111enje specijalnih ovla\u0161\u0107enja vojsci (bez mogu\u0107nosti referenduma!), i kona\u010dno likovi \u010delnika i \u010delnica pokreta sa dlakavim stomacima koji ispadaju iz ko\u0161ulja i labavih ve\u0161ta\u010dkih vilica+ve\u0161ta\u010dkih trepavica…to sve treba da ve\u0107inu gra\u0111ana \u0161to pre li\u0161i razuma, tako da prihvate ono \u0161to se doga\u0111a: pu\u010d u tri, \u0161est ili devet koraka, polako, dok mi ostali mirno gledamo i u\u017easavamo se svako jutro… na internetu.<\/p>\n

Sve se to zasniva na drskom falsifikovanju ve\u0107 izglasanog zakona, u kojem nema ni re\u010di o budu\u0107em nepo\u0161tovanju polova, o negiranju ljubavi za drugostepene potomke bakica i dekica, niti ukratko o bilo \u010demu o \u010demu ve\u0107 mesecima trube i zaglu\u0161uju nas la\u017eni branitelji porodice, a naro\u010dito dece. Naprotiv, nedono\u0161enje zakona temeljno \u0107e li\u0161iti ljudskih prava manjinu u tome dru\u0161tvu, u opsegu sasvim sli\u010dno zlo\u010dinu koji se dogodio izbrisanima: lep primer za svakoga ko jo\u0161 misli da sudska pravda ima smisla u ljudskom \u017eivotu \u2013 sem izabranih, naravno. Vreme je, dakle, da upotrebimo paradoks odnosno njegove posledice: da, levica bi morala biti sentimentalna, i ne samo ona, svi bismo morali postati mnogo vi\u0161e sentimentalni, osetljivi, dotakljivi i sposobni da svoje ose\u0107anje stavimo u pogon za pomo\u0107 onima \u010dija nas je nesre\u0107a pokrenula. Paradoksalno, upravo ono \u0161to je najopasnije sredstvo pu\u010da mo\u017ee da postane najva\u017enije sredstvo neke nove sentimentalnosti: vest o prvoj poginuloj ko\u0161uti, koja je u najgorim mukama umrla u bodljikavoj \u017eici, bila je na internetu tri dana pre nego na televizijama. U me\u0111uvremenu su se na televizijama setili da u rezervama imaju i mi\u0161ljenja nekih stanovnika ju\u017ene Slovenije koja prethodno nisu izabrali (ve\u0107 su ih cenzurisali) u prvim danima proslavljanja i potpore mudroj odluci predsednika vlade i vlade same o postavljanju… mmm… jo\u0161 nemam sva potrebna mi\u0161ljenja… ograde za spre\u010davanje prodora sa nezakonitim preskakanjem preko na\u0161e suverenosti \u2013 ili je mo\u017eda bio u upotrebi jo\u0161 lu\u0111i verbalni skalameraj?<\/p>\n

Budimo, dakle, do kraja sentimentalni, ako je potrebno i levi\u010dari \u2013 dakle sentimentalni levi\u010dari, jer nam se pred o\u010dima odvija sada ve\u0107 krvava drama \u017eivotinja, ljudi i dru\u0161tva u celini. Sentimentalni, otvoreno, bez srama i sa jasnim ciljem pomaganja i smirivanja \u2013 prema \u017eivotinjama, koje nas svako jutro raspla\u010du na facebooku: pogledajmo ih u svetu u kojem \u017eivimo, od ma\u010daka-lutalica koje je ilegalizirao Zoran Jankovi\u0107, pa do pa\u0107enika na \u017eici; prema ljudima, beguncima, u pomo\u0107i dobrovoljcima, u pomo\u0107i siroma\u0161nima; prema grupi kojoj preti oduzimanje ljudskih prava: u ove preostale dve nedelje, mogli bismo prikazati njihova lica i pri\u010de \u2013 nego \u0161ta nego sentmentalno \u2013 preko medijskih mre\u017ea, do o\u010diju i razuma svakog ko ih je otvorio. Razlika izme\u0111u dve Slovenije, one u kojoj mo\u017eda ne\u0107e hteti da \u017eive ni neke vatrene pristalice la\u017ei o za\u0161titi dece, i one u kojoj \u0107e se mo\u017eda mo\u0107i razviti nada za neki \u017eivot, visi na nekoliko stotina, mo\u017eda nekoliko desetina glasova. Ne uni\u0161tavajmo nadu za nadu!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Budimo, dakle, do kraja sentimentalni, ako je potrebno i levi\u010dari \u2013 dakle sentimentalni levi\u010dari, jer nam se pred o\u010dima odvija sada ve\u0107 krvava drama \u017eivotinja, ljudi i dru\u0161tva u celini.
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4072,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-4053","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4053","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4053"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4053\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10498,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4053\/revisions\/10498"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4072"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4053"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4053"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4053"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}