{"id":3776,"date":"2015-12-03T15:52:24","date_gmt":"2015-12-03T15:52:24","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=3776"},"modified":"2023-05-18T11:59:44","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:44","slug":"ivan-obrenov-nema-filma-bez-srebra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/ivan-obrenov-nema-filma-bez-srebra\/","title":{"rendered":"Ivan Obrenov: Nema filma bez srebra"},"content":{"rendered":"
\"ivan-obrenov-3-720x384\"<\/a>
Autor fotografije: Tomo Novosel, Festival neodvisnega filma Slovenije<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Ivan Obrenov<\/strong>, reditelj, monta\u017eer, esteta i mislilac, dobitnik nagrade Radio-televizije Vojvodine „Slavuj Had\u017ei\u0107“ za \u017eivotno delo u oblasti televizijskog stvarala\u0161tva, nedavno je boravio u Ljubljani kao \u010dlan \u017eirija Festivala nezavisnog filma Slovenije<\/a>.<\/a> Odr\u017eao je i niz jedinstvenih predavanja o filmu u organizaciji Javnog fonda Republike Slovenije za kulturne delatnosti<\/a>.<\/p>\n

Kra\u0107u verziju intervjua mo\u017eete poslu\u0161ati u Kontroli leta<\/em> Radija \u0160tudent<\/a>, razgovarala je Biljana \u017diki\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili da kao \u010dlan \u017eirija u\u010destvujete na Festivalu nezavisnog filma u Ljubljani? Koji su bili va\u0161i motivi?<\/strong><\/p>\n

\u010covek zapravo ne odgovara na motive. I motivi su \u010desto varka. Svaki poziv zapravo je poziv od nekoga kome vi verujete. Zato \u0161to svi la\u017eu, svi \u0161ibicare, svi varaju i svako bi hteo da ima nekog kredibilnog \u010doveka kao selektora i u \u017eiriju. Kako prihvatiti poziv nekoga za koga znate da je borac tridesetak godina upravo za filmsko bi\u0107e koje je nezavisno od svega, od vrha do dna? Ko je autor nezavisnog filma, taj je svedok, kao i vi. I vidilac, kao i vi.<\/p>\n

Na ovom festivalu se pojavilo, \u0161to mene raduje, nekoliko izuzetnih filmskih ostvarenja. Ja sam tu u boljoj situaciji jer ja ne poznajem autore, ja gledam samo njihov drhtaj na filmu i oslu\u0161kujem taj rukopis, da ka\u017eemo svetlopis na filmu. Danas nije skupo praviti film. Svi imaju predrasude. \u017dan Lik Godar i danas pravi svoje male filmove, bele\u0161ke. Ima pet-\u0161est tih malih, polovnih kamera. Svi idu na HD i tako dalje. Nije nepohodno da napravite film u visokoj rezoluciji. Va\u017eno je da kao svedok imate ideju koja vas pokrene i najte\u017ei oblik je da tu va\u0161u ideju dohvati neko drugi. Va\u0161u misao na filmu je te\u0161ko napraviti kao transpoziciju do vas kao publike. Ako ste, uslovno, polupismeni ili nepismeni za \u010ditanje filmskog hijeroglifa, vi \u0107ete gledati samo jedan strip o Miki Mausu ili Plutonu. I bi\u0107ete zadovoljni tom sintetikom, selotejpom. To su celuloidni spomenici koje je, kao \u0161to se se\u0107ate, ova dr\u017eava imala svake godine \u010detrdeset komada i sad ih vi\u0161e nema, niko ih se ne se\u0107a.<\/p>\n

A imate te, da ka\u017eem, bele\u0161ke, duboko disanje i dobre drhtaje autora koji su maleni, koji ne tra\u017ee sad da do\u0111u da predaju kao profesori na akademijama ili da vode neke radionice i tako dalje, nego su to ljudi koji imaju jednu imploziju sebe, svoga razmi\u0161ljanja. I to onda objave i to je onda jedan \u010din, hrabar, to je ve\u0107 podvig. I znate \u0161ta, onda sam ja radostan kad dohvatim takvu ideju jer onda shvatam da u ovoj zemlji postoje sociolozi kulture, sociolozi stvarnosti u malim bele\u0161kama.<\/p>\n

Neko mo\u017eda misli da je to fleka, mrlja ili ne znam ve\u0107 \u0161ta, ali kako ja prihvatam da budem u \u017eiriju samo ako, kao i sada, nemam nikakav uticaj sa strane ili nikome ni\u0161ta ne dugujem ili niko od mene ni\u0161ta ne zahteva da forsiram, na primer, film nekog prijatelja ili poznatog producenta, onda sam ja radostan zato \u0161to se na ovom festivalu pojavilo najmanje pet, mo\u017eda \u010dak i sedam filmskih ostvarenja, koji mogu da budu arhiv i dokument vremena u kome sada vi i ja \u017eivimo.<\/p>\n

\"obrenov-1-720x384\"<\/a>
Autor fotografije: Tomo Novosel<\/figcaption><\/figure>\n

Kako biste definisali nezavisni film?<\/strong><\/p>\n

Nezavisni film vi ne mo\u017eete praviti zato \u0161to ho\u0107ete da pravite nezavisni film. On se doga\u0111a. On se doga\u0111a na mestima, u ne\u010dijoj sobi, na ne\u010dijem tavanu, u ne\u010dijem mese\u010devom vrtu i tako dalje. Postoje ljudi koji imaju mo\u0107 da tu magiju, misteriju, tajnu kinestezije, na neki na\u010din, pripitome. Ona jeste divlja zver, mo\u017ee da se otme, mo\u017ee da vam izgrebe sve, ali postoje ljudi koji imaju hrabrosti da tu kinesteziju naprave kao transpoziciju na filmu. Postoji nekoliko filmova ovde koji su, na primer, ura\u0111eni estetikom… Ja sam to nazvao u obrazlo\u017eenju, u bele\u0161kama: totalni indigo \u017eivota.<\/p>\n

Zamislite sada da u\u0111ete u svet nekog koga volite i da mo\u017eete da zalepite sva ta stanja koja se ih pro\u017eimaju. Najdublja stanja. Ne samo emotivna stanja, nego stanja oslu\u0161kivanja \u017eivota, oslu\u0161kivanja kontakta, oslu\u0161kivanja ljubavi. Sve \u0161to nije filmi\u010dno. I sad vi treba taj indigo da zalepite na kinesteti\u010dni materijal i da ga neko \u010dak razume. I da ga neko ne ocenjuje kao \u017eiri, ali da ga izdvaja kao \u017eiri, kao originalni oblik neke li\u010dne nezavisnosti ili malog mikroskopa izme\u0111u tvog oka, tvog mozga i velikog platna.<\/p>\n

Kakva je razlika izme\u0111u nezavisnog i alternativnog filma?<\/strong><\/p>\n

Istorijat andergraund fima je u ovoj zemlji, biv\u0161oj zemlji, bio jako zna\u010dajan 1967. ili 1970. To je GEF ili \u017danr film festival. Filmovi kao \u0161to su Pobuna \u017eena, Vorholovi, ili kao \u0161to su filmovi Lenon i Joko koje smo gledali u Zagrebu sedamdesetih godina. Mekas je lepio krila leptirova na celuloid i onda ste gledali krila leptirova na filmu u \u010dudesnoj kinesteziji. Bilo je i onih koji su bili malo tako egzoti\u010dni… Na primer, popne se na planinu koja ima ledeni sneg, pa ve\u017ee kamere za ruku i on klizi goli\u0161av, naravno, sa svim onim svojim \u0161to \u017eeli da poka\u017ee i kamera slika njegov pad. Kad to do\u0111e na veliko platno, tako ne\u0161to nikada niste videli. Zna\u010di ljudi su imali izraz, izlazili su iz sebe, dugo u vremenu ve\u0107 iza i nisu prestali.<\/p>\n

Ja sam na nekim od svojih predavanja nedavno pokazao jedan kanadski, nezavistan alternativni film o tome kako izgleda dok ste sami u gori, u divnom izletu sa nekim koga zavetno volite i onda do\u0111e veliki medved. Priroda po\u0161alje svog kurira da biste videli kako izgledaju kontakt i posledice. To nije da je sada priroda poslala opomenu ili kaznu za parkiranje ili tako dalje, nego vas dovede, da ka\u017eem, u neku iskonsku situaciju da se setite kako su se Maje na primer ose\u0107ali, kad su videli brodove na okeanu, konkvistadore ili ne znam… Zamislite kad jednog dana mi na nebu vidimo takve galije… \u0160alim se.<\/p>\n

Kad se civilizacija susretne sa apsolutno nepoznatim dolaze\u0107im. Ne mra\u010dim, ali to postoji kao mogu\u0107nost. Kako \u0107emo onda mi? Bi\u0107emo hr\u010dkovi ili krtice da pobegnemo negde? Ili je to neko spremanje na\u0161eg duha, rekao bih pasija na\u0161eg duha, jer sada, u takvom stanju ste osu\u0111eni i da malo oslu\u0161kujete samo sebe. Zato \u0161to je televizija sifilisti\u010dna, smrdljiva, propada. Ona vas samo \u010dasti snajperskim informacijama, razbija vam glavu, kaki vam u srce i tako dalje. To ne mo\u017eete sada nekom metlom ili nekim domestosom da \u010distite. To su takve brljave fleke… Ja ne govorim o konkretnim, nego govorim o televizijama koje su sada sve kao neko ve\u0161ta\u010dko \u0111ubrivo. I sad svi imaju punu ku\u0107u toga, to sad sve fino raste, sve cveta, sve su pesme radosne. Ali, znate, setite se \u0161ta je danas ve\u0161ta\u010dko \u0111ubrivo u nekim zemljama. Ono je \u010detrdeset metara u dubinu. I sad ljudi ponovo misle da prave krompir ili neku drugu biljku na potpuno drugi na\u010din.<\/p>\n

Nadam se da \u0107e nove tehnologije, novu komunikaciju, dati nova generacija. Ne\u0107e vi\u0161e da sedi uz takvog jednog misterioznog u sobi, koji samo ne\u0161to bla, bla, bla, samo vam daje neku informaciju da li Etna spava ili ne spava… Nezavistan film na neki na\u010din pripada generaciji koja se ne miri sa onim \u0161to jeste u stvarnosti. \u0160ta mu je ponu\u0111eno da jeste. Nezavisni film, na neki na\u010din, ima jednu dobru hemiju za stvarnost i vidi iza. Vidi \u0161ta onaj ponu\u0111a\u010d stvarnosti zapravo ho\u0107e. Istina to su mali radovi, ali i mali i veliki radovi ka\u017eu onima koji razumeju: zna\u0161 ja tamo jesam, u tom selu \u017eivim i ja tako razmi\u0161ljam. Ja ka\u017eem: bravo, bravo, ne\u0107u te nikada zaboraviti!<\/p>\n

\"obrenov-51-720x384\"<\/a>
Autor fotografije: Tomo Novosel<\/figcaption><\/figure>\n

Mo\u017eemo li onda re\u0107i da su nezavisni filmovi i politi\u010dki?<\/strong><\/p>\n

\u0160ta zna\u010di politi\u010dki film? Politi\u010dki film je neki zmijski svlak. Zmija kako raste, ona menja svoj svlak i zato ga skida, malo malo pa ga promeni. Tako imate periode kad je zmijski svlak vidljiv, kad je ostavljen negde da ga ne vidite i tako dalje. To \u0161ta jeste politika ili politi\u010dno u knji\u017eevnosti manje vi\u0161e je neka vrsta kontrolnog rada. Znate, kontrolni u \u0161koli ili pismeni rad. Ja \u0107u vama re\u0107i jednu jeres. Molitva koju ceo svet hri\u0161\u0107anski govori na\u0161em prolazniku, ona je napisana u tristotoj i nekoj godini na nekom \u010dasu kad su svi imali pismeni rad. I molitva je izabrana onoga koji je bio predsedavaju\u0107i. Zna\u010di molitva kojom se vi obra\u0107ate va\u0161em svecu je zapravo bio jedan pismeni rad. Ranije je bio samo na latinskom, a sad na svim jezicima imate prevod te molitve koja je samo pismeni rad. Zna\u010di, \u0161ta jeste politi\u010dki? Politi\u010dki je odluka da sad svi pla\u0107ate parking. Za\u0161to? Zato \u0161to svako skuplja jedan cent ili dva centa vi\u0161e, puta jedan milion ili ne znam koliko parkinga godi\u0161nje je toliko… To je, kako da vam ka\u017eem, dogovor.<\/p>\n

Sve je puta. Ali kad biste nekome detetu postavili pitanje iz matematike u drugom razredu, koliko je nebo puta dva plus \u010detiri, ne bi znalo da vam odgovori. Znate za\u0161to? Zato \u0161to nebo raste iznad trave, a ne u visini na\u0161ih o\u010diju. I to je ugao gledanja kako mlad \u010dovek misli kad se odlu\u010duje da radi nezavistan film.<\/p>\n

Ja sam osamdesete godine na MAFAF-u u Puli dobio Grand Prix za film A Movie 68`<\/em>. To je film belih valera. To je 14 minuta bele strukture gde tek posle \u0161estoga minuta vidite da se ne\u0161to doga\u0111a. A zamisilite jo\u0161 na platnu u Puli koje jo\u0161 i di\u0161e, jer je tako ra\u0161ireno. To je najbolja projekcija koju sam ikada imao. I cela publika je bila besna na mene \u0161to mora da gleda tako jedne bele valere. Nema ni\u0161ta, u mizanscenu nema ni\u0161ta, samo belo. Nema okvir, samo je platno okvir. Do jednog trenutka dok se ne otkrije da je to samo jedan lonac pun mleka negde. Ali \u0161ta se dogodilo? Tu ne kipi, tu gde vi \u010dekate. Negde drugde kipi i ve\u0107 je iskipelo, ali se frakcije iz mleka kad padnu na vrelu plo\u010du razbijaju na kruglice mleka i te pojedina\u010dne kruglice kad se odvoje od svog vodopada, plotna poni\u0161ti. To je bilo osamdesete godine i svi su govorili: ha, to je film kako kipi mleko. 1991. godine nisu tako mislili da je to samo film kako kipi mleko.<\/p>\n

\"obrenov-4-720x384\"<\/a>
Autor fotografije: Tomo Novosel<\/figcaption><\/figure>\n

\u0160ta biste jo\u0161 otkrili iz svoje biografije i svog stvarala\u010dkog \u017eivota?<\/strong><\/p>\n

Mnogo toga se danas zove filmom, ali film je celuloidan, ima srebra unutra. Zamislite film bez srebra. Ovaj sada digitalni svet, to su sad samo pokretne slike. Pokretne slike rabe iz filmskog jezika, iz filmskog hijeroglifa neke misti\u010dne stvari, kao \u0161to je rez, kao \u0161to je plan. Znate, va\u0161e oko nikada ne\u0107e ostariti i ja mogu da preko va\u0161eg oka pre\u0111em pedeset godina unapred, iza, i ono \u0107e biti iste boje. To je filmski masla\u010dak. To je svaki filmski masla\u010dak, a masla\u010dak ne mo\u017ee oduvati ni jedan vetar dok on ne sazri. Zna\u010di, vi zrite.<\/p>\n

Ja se bavim filmskim mi\u0161ljenjem ili mi\u0161ljenjem na filmu ili dohvatanjem misli na filmu i povremeno imam, u Vojvodini, jedanput godi\u0161nje u Kanji\u017ei, predavanje od dva sata. I pristao sam da ovde u Ljubljani, u jednoj divnoj prostoriji, odr\u017eim nekoliko glasnih razmi\u0161ljanja. \u0160ta je to nada? Kad je nastao pojam nada? Kakvo je zna\u010denje nade? Kako film mo\u017ee svojom laboratorijom da nadu na naki na\u010din objavljuje \u0161ta jeste. Zatim, kako materijalizovati svoju savest? Kako ne\u0161to \u0161to ste imali u 18. ili 19. godini i \u0161to nosite na savesti mo\u017eete sada sa ovim godinama da materijalizujete i da vratite sebe na tu poziciju i da izbavite situaciju? Imao sam, na primer, i transpoziciju kako su reditelji slikali ljubav. Te\u0161ko je napraviti skulpturu ljubavi na filmu. Za to vam treba, pre svega, veli\u010danstveni gluma\u010dki duh. Jedan glumac je fantasti\u010dan materijal.<\/p>\n

Ja sam vrteo jednu sekvencu iz jednog \u010darobnog filma, ne\u0107u vam re\u0107i njegovo ime. Bez tog glumca, Bertolu\u010di nikada ne bi mogao da izvede takav kontakt i takvu genezu, da napravi transpoziciju da je ona Evropa, a da je on stara, ostarela Amerika. Za trideset godina kasnije, to \u0107e biti suprotno. Evropa \u0107e biti stara, a Amerika \u0107e biti mlada. Vidite, kada ste neko ko u toj sociologiji u\u010destvuje svojim javnim, retko javnim razmi\u0161ljanjima, onda izlazite slobodno sa slobodnim razmi\u0161ljanjem u svet koji to u dvorani nekoj, ja to zovem mra\u010dnoj dvorani na malom sedi\u0161tu, sam pred belim oltarom do\u017eivljava na vreme u svom uzrastu. U zavisnosti od toga kad je bio probu\u0111en njegov duh ili njegovo \u010du\u0111enje stvarima koje su u \u017eivotu to \u0161to uvek i oduvek jesu. Nas \u0107e prerasti ovi va\u0161i platani na Slovenskoj ulici koji su sada mali i ti listovi \u0107e biti isti takvi i za sto godina. Nisam video nikoga, osim troje dece, da su digli jedan list i nosili ga sa sobom. \u0410 pazite, mi gazimo po obrazima li\u0161\u0107a u jesen po svim \u0161umama i zaboravljamo da je to obraz li\u0161\u0107a.<\/p>\n

Eto, ja tako razmi\u0161ljam i tako \u017eivim. I onda me je prijatelj, u koga imam zavetno poverenje, zamolio da je vreme da do\u0111em u Ljubljanu i da, na neki svoj na\u010din razmi\u0161ljanja o filmu, budem tako malo gost i malo da se usudim da na nekom javnom nastupu ka\u017eem mo\u017eda i druga\u010dije mi\u0161ljenje.<\/p>\n

Ja sam, ina\u010de, \u010dovek sa stolice sa strane.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nezavisni film vi ne mo\u017eete praviti zato \u0161to ho\u0107ete da pravite nezavisni film. On se doga\u0111a. On se doga\u0111a na mestima, u ne\u010dijoj sobi, na ne\u010dijem tavanu, u ne\u010dijem mese\u010devom vrtu… Postoje ljudi koji imaju mo\u0107 da tu magiju, misteriju, tajnu kinestezije, na neki na\u010din, pripitome.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3829,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-3776","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3776"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10105,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776\/revisions\/10105"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3829"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}