{"id":3670,"date":"2015-11-24T15:35:12","date_gmt":"2015-11-24T15:35:12","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=3670"},"modified":"2023-05-18T11:59:44","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:44","slug":"3670-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/3670-2\/","title":{"rendered":"Slovena\u010dki film u Beogradu"},"content":{"rendered":"
\"12291131_1389601278013684_3000510249817655_o\"<\/a>
Foto: Dani slovena\u010dkog filma u Beogradu<\/figcaption><\/figure>\n

O festivalu Dani slovena\u010dkog filma u Beogradu<\/a><\/strong> koji je ju\u010de otvoren, a traje do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci, govori Dragomir Zupanc<\/strong>, umetni\u010dki direktor i selektor festivala.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili za tako zahtevan projekat kao \u0161to je \u010detvorodnevni Festival slovena\u010dkog filma u Beogradu?<\/strong><\/p>\n

Dve stvari su u\u010dinile da smo uspeli u ovom na\u0161em poduhvatu. To su pre svega sredstva Urada vlade za Slovence v zamejstvu in po svetu R. Slovenije koji nam je dao neka sitna sredstva, ali ipak nam je time dao mogu\u0107nost da krenemo u ovu inicijativu, i jedna ekipa entuzijasta okupljena u Dru\u0161tvu Sava, Dru\u0161tvu Slovenaca iz Beograda. Pojavila se jedna generacija koja je puna ljudi koji su upu\u0107eni u medije, u film, znaju da snimaju, montiraju, poznaju film i TV i \u010dak su i stacionirani po filmskim \u0161kolama i udru\u017eenjima. Dakle, mi smo od tog materijala krenuli da ostvarimo vrlo ambiciozan i vrlo zahtevan projekat koji se zove Dani slovena\u010dkog filma u Beogradu.<\/p>\n

Kada se postavi cilj i shvati da je cilj pravi, a to je da se u Beograd dovede reprezentativna ekipa slovena\u010dkih stvaralaca, da se prika\u017eu filmovi koji u ovom trenutku predstavljaju slovena\u010dku kinematografiju, a to su od stvaralaca, kao \u0161to je Maja Weiss, Metod Pevec, Martin Turk, Ur\u0161a Menart, Barbara Zemlji\u010d, mladi Matej Nahtigal, zajedno sa Karpom Godinom, doajenom i kultnim rediteljem i u Srbiji i u Sloveniji, onda ni\u0161ta nije te\u0161ko. Kad smo to stavili na vrh i dobili podr\u0161ku Jugoslovenske kinoteke, koja nam je dala svoje ekskluzivne prostore, najbolje u Beogradu, podr\u0161ku Slovenske kinoteke koja nam je iza\u0161la u susret da nam obezbedi kopije i podr\u0161ku Slovenskog filmskog centra, onda je ve\u0107 taj cilj bio dosti\u017ean.<\/p>\n

Za\u0161to ba\u0161 film?<\/strong><\/p>\n

Jedan od razloga za\u0161to smo sve ovo pokrenuli je taj \u0161to su u Srbiji prisutna slovena\u010dka pozori\u0161ta, pisci, slovena\u010dka muzika, me\u0111utim, film je bio na margini i nije bio prisutan. Zato smo mi krenuli da pravimo taj most i da se slovena\u010dki film prika\u017ee ovde i da se poka\u017ee da je to jedna vrlo vitalna i dinami\u010dna kinematografija i da ima izvrstan ulaz u salu i me\u0111u publiku. Na\u0161a intencija je upravo to da razbijemo tu famu da se ni\u0161ta ne de\u0161ava van ovog grada, a da opet poka\u017eemo da beogradska publika ceni ovakve stvari.<\/p>\n

Koliko je bilo te\u0161ko odabrati filmove za festival?<\/strong><\/p>\n

Sa slovena\u010dkim filmom je dosta jednostavno. Postoji jedan festival koji se zove Festival slovena\u010dkog filma u Portoro\u017eu i koji zaista centralizuje sve \u0161to se u Sloveniji snima. To prili\u010dno olak\u0161ava posao selektorima jer u Portoro\u017eu imaju veliki izbor i filmova i susreta sa autorima. Naravno da postoji i neka vrsta na\u0161eg poznavanja \u0161ta se de\u0161ava na slovena\u010dkoj filmskoj sceni. Mi znamo da prepoznamo i ko su novi autori i da pozovemo i stare, i sa te ta\u010dke smo vrlo profesionalno uradili taj posao.<\/p>\n

Mo\u017eete li da uporedite slovena\u010dku i srpsku filmsku scenu?<\/strong><\/p>\n

Sa jedne strane, slovena\u010dki film ima manje problema sa bud\u017eetom od srpskog filma koji je stalno u nekim problemima snimanja sa koncem i kanapom i sa nekim stalnim preispitivanjem, a sa druge strane sa jednom velikom inflacijom autora, reditelja i stvaralaca. Mislim da je neka vrsta jasnije opredeljenosti prema nekim \u017eanrovima filmski vidljivija u slovena\u010dkom filmu, da se ose\u0107a da je bolji odnos publike prema svojoj kinematografiji i \u0161to je najva\u017enije da se sa nekoliko mla\u0111ih autora i sa nekoliko njih srednje generacije ta kinematografija jako dobro odr\u017eava.<\/p>\n

Uzeli smo u na\u0161u selekciju tri dugometra\u017ena dokumentarna filma i tri dugometra\u017ena igrana filma. Ba\u0161 namerno \u017eele\u0107i da prezentiramo \u0161ta je trend u dokumentaristi\u010dkom i \u0161ta u igranom filmu u slovena\u010dkoj knematografiji. Tako smo uvrstili dokumentarni film Banditenkinder – Slovenskemu narodu ukradeni otroci<\/em> (Deca bandita – slovena\u010dkom narodu ukradena deca<\/em>) Maje Weiss koja je zaista jedna reprezentativna autorka, koja kad obra\u0111uje jednu temu, ona to radi apsolutno punim svojim kapacitetom i znanjem i u ovom slu\u010daju je to apsolutno i demonstrirala.<\/p>\n

Nasuprot njoj je mlada autorka Ur\u0161a Menart koja stalno provocira i pravi filmove koji otvaraju i otkrivaju neke nedostatke u slovena\u010dkom dru\u0161tvu uop\u0161te, tako da je njen film Kaj pa Mojca?<\/em> (A \u0161ta Mojca?) <\/em>i tretman \u017eenskih likova u slovena\u010dkom filmu potpuno u skladu sa njenom poetikom. Tu je i Dom<\/em> Metoda Pevca, koji je izvanredna studija o ljudskim sudbinama koje su skupljene u jednom prostoru, biv\u0161em prihvatili\u0161tu za radnike iz jugoslovenskih republika. Zna\u010di, predstavljamo srpskoj publici kako slovena\u010dki dokumentaristi ulaze u probleme i u teme. Panika<\/em>, igrani film Barbare Zemlji\u010d, ovde \u0107e biti hit, kao \u0161to je bio i u Sloveniji najgledaniji film pretpro\u0161le godine, jer ulazi u temu koja je retko prisutna u srpskom filmu, a to je problem \u017eene koja nije zadovoljna svojim brakom i svojim \u017eivotom. Naravno, tu je i Matej Nahtigal, roker koji je napravio izvanredan film Psi Brez\u010dasja \/ Case Ostenberg (Psi bezvremenosti \/ Slu\u010daj Ostenberg<\/em>) i mislim da \u0107e imati svoju publiku me\u0111u mla\u0111im nara\u0161tajima koji vole nove trilere. Tako da smo zaista dali jedan presek slovena\u010dkog filma, zajedno sa Nahrani me z besedam (Nahrani me re\u010dima)<\/em> Martina Turka i Ljubav na krovu sveta (Ljubezen na strehi sveta)<\/em>, koji \u0107e malo otvoriti uvid u slovena\u010dku kinematografsku scenu.<\/p>\n

Tu je i prate\u0107i program?<\/strong><\/p>\n

I sa te strane imamo sre\u0107e. Sa nama su dr Ivana Kronja i Ljubinka Stojanovi\u0107. One su obe vrlo verzirane u teme kao \u0161to su deca u ratu, a povod za razgovor je film Maje Weiss. Drugi okrugli sto opet za povod ima film Kaj pa Mojca?<\/em> zna\u010di \u017eene i film i tema emancipacije i razvoj \u017eenskog lika – tema koja \u0107e imati sagovornike ovde u Beogradu.<\/p>\n

Mo\u017eemo li u Beogradu o\u010dekivati festival slovena\u010dkog filma i slede\u0107e godine?<\/strong><\/p>\n

Nema razloga da stanemo jer mi tzv. beogradski Slovenci nemamo nikakvih problema ni u ovoj sredini ni u domovini iz koje smo do\u0161li. To je prilika da nastavimo ono \u0161to je uvek postojalo, a to je prepoznavanje, razmenjivanje i zajedni\u010dko delovanje. Pro\u0161le godine smo obele\u017eili 100 godina od smrti Davorina Jenka. Napravili smo film od 60 minuta koji je prikazan u Akademiji nauka u Srbiji, prikazan je i na Radio-televiziji Srbije. Delimi\u010dno je i u na\u0161oj produkciji Dru\u0161tva Sava, jako je dobro primljen, bio je na nekoliko festivala… Napravili smo i film o Zlatanu Vaudi. Ima prostora za Slovence koji su u ovoj sredini uspeli, dokazali se i podigli nivo srpskog kulturnog miljea i uvek ima prostora da se to razvija dalje.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong><\/p>\n