{"id":3566,"date":"2015-11-20T16:27:20","date_gmt":"2015-11-20T16:27:20","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=3566"},"modified":"2023-05-18T11:59:45","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:45","slug":"u-jordanu-je-svaki-deseti-stanovnik-izbeglica-iz-sirije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/u-jordanu-je-svaki-deseti-stanovnik-izbeglica-iz-sirije\/","title":{"rendered":"U Jordanu je svaki deseti stanovnik izbeglica iz Sirije"},"content":{"rendered":"
\"20151014_161546-720x384\"<\/a>
Centar Amana. Stepenice umesto klasi\u010dnih ulica su uobi\u010dajene u ovom gradu, koji le\u017ei na 19 brda. I prakti\u010dnije zbog velikih nagiba, a ove su i zanimljivo ukra\u0161ene. Foto: Aleksandra Sokolovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Intervju sa Aleksandrom Sokolovi\u0107<\/strong>, novinarkom iz Beograda koja \u017eivi i radi u Ljubljani, o njenom boravku u Jordanu i radu sa izbeglicama iz Sirije. Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong>. Audio verzija intervjua u emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/a>.<\/p>\n

Koji su razlozi za tvoju selidbu iz Beograda u Ljubljanu?<\/strong><\/p>\n

Sa jednim malim prekidom tu sam ve\u0107 dve godine. Prvi dolazak bio je zbog studija, do\u0161la sam na razmenu u okviru Master studija, a onda sam nastavila svoj boravak ovde u nevladinoj organizaciji gde i sada radim na jednom projektu. U pitanju je Zavod Voluntariat, bavimo se me\u0111unarodnim volontiranjem. Uskoro mi se zavr\u0161ava i ta druga godina, vide\u0107emo \u0161ta dalje, tra\u017eim slede\u0107i posao.<\/p>\n

U okviru posla kojim se bavi\u0161 putovala si u Jordan. Kako je to izgledalo?<\/strong><\/p>\n

Putovala sam u Jordan na trening za trenere, bavim se i trenerskim poslom, tema je bila politi\u010dki ektremizam. Jordan je na neki na\u010din prigodna dr\u017eava za takve teme, s obzirom na to \u0161ta se de\u0161ava u tom regionu. U\u010desnici su bili Jordanci, Palestinci, Tuni\u017eani, Slovaci, Letonci, Slovenci i ja medju njima. U\u010dili smo kako da u\u010dimo mlade ljude o politi\u010dkom ektremizmu i u okviru svega toga smo odr\u017eavali radionice sa decom i mladima, izbeglicama iz Palestine i Sirije koji \u017eive u Jordanu.<\/p>\n

\"20151016_170517-720x384\"<\/a>
Pogled sa brda Jabal al Qal’a koje je naseljeno vi\u0161e od 7000 godina. „Selfie sticks“ su izgleda jednako popularni svuda u svetu. Foto: Aleksandara Sokolovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Kako izgleda Jordan iz tvoje perspektive?<\/strong><\/p>\n

Jordan se nalazi u vrlo nezgodnom susedstvu, okru\u017een je dr\u017eavama koje imaju probleme ve\u0107 decenijama. Me\u0111utim, Jordan je bezbedan i miran. Kada gledam ceo taj region Jordan, Siriju, Saudijsku Arabiju, Izrael, Palestinsku upravu i tako dalje, meni sve deluje nekako kontrastno. Tako je i Jordan kontrastna dr\u017eava. Nalazi se u konstantnoj borbi izme\u0111u modernizacije, zapadnja\u010dkog napretka i islamskog tradicionalizma koji jo\u0161 uvek \u010duvaju. Dr\u017eava je prepuna kontrasta, posebno glavni grad Aman u kome sam bila. On je najrazvijeniji, ali kao i u svakom glavnom gradu tamo najvi\u0161e ljudi dolazi u potrazi za boljim \u017eivotom. Videla sam najsiroma\u0161nije i najbogatije u razmaku od nekoliko metara. Jordan nije velika dr\u017eava, ima oko 6,5 miliona stanovnika, od toga je u glavnom gradu oko 2 miliona.<\/p>\n

Brojke su kod njih komplikovana stvar upravo zbog izbeglica. Jordan je na mene ostavio utisak kao dr\u017eava izbeglica. Oni oduvek primaju izbeglice , a palestinske izbeglice su tamo najbrojnije. Oni su po\u010deli da dolaze od stvaranja Izraela pa nadalje u nekoliko talasa, danas ih ima mnogo. Neki i dalje \u017eive u izbegli\u010dkim kampovima. Tu su izbeglice iz Iraka, poslednje \u010detiri godine konstantno dolaze i izbeglice iz Sirije.<\/p>\n

To je pustinjska dr\u017eava, veliki su problemi sa vodom, sa plodnim zemlji\u0161tem, hranom; ve\u0107ina teritorije je pustinja. Neverovatna stvar za Jordan je da nemaju naftu, dok je sve zemlje oko njih imaju, da ima najve\u0107e problem sa pitkom vodom, a ipak se sve vreme ekonomski razvija i uspeva da prebrodi sve to \u0161to se de\u0161ava i oko dr\u017eave i u samoj dr\u017eavi. Trude se da balansiraju izmedju Bliskog istoka i Zapada. Tamo mo\u017eemo da vidimo ceo Bliski istok u malom, svi problemi, posledice rata, mogu da se vide na toj maloj teritoriji u Amanu. Tu se nalaze glavna predstavni\u0161tva za Bliski istok mnogih zapadnih kompanija, najmoderniji hoteli, \u0161oping centri, zgrade. Na putu od aerodroma do centra iznenadilo me je kako to izgleda sjajno, velelepno, ogromno, novo; putevi su fantasti\u010dni, sve do dolaska u siroma\u0161ni deo grada gde je potpuni raspad.<\/p>\n

\"20151021_120726-720x384\"<\/a>
Suk ili pijaca u arapskom svetu ima poseban zna\u010daj. Tamo se provodi vreme, ne samo u kupovini, ve\u0107 i u susretima sa prijateljima, \u0161etnji. Zastupljena je sva mogu\u0107a i nemogu\u0107a roba. Srce svakog mesta, centar de\u0161avanja. Foto: Aleksandra Sokolovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Kako izgleda svakodnevni \u017eivot, na primer putovanje autobusom?<\/strong><\/p>\n

Kada smo i\u0161li u predgradje gde su izbeglice, putovali smo dugo, promenili nekoliko autobusa i videli deo svakodnevnog \u017eivota. Ljudi \u010desto ka\u017eu da niste do\u017eiveli neki grad ukoliko niste bili u javnom prevozu. U Jordanu je to posebno iskustvo. Autobusi nisu toliko lo\u0161i, ne raspadaju se, iako primaju veliki broj ljudi. Naj\u0161okantnije mi je bilo pu\u0161enje u autobusu. Ljudi ulaze u autobus, pale cigaretu i niko na to ne reaguje. Kod manjih privatnih prevoznika de\u0161ava se da kondukter ka\u017ee da mora da se po\u0161tuje red sedenja. \u017dene sede pored \u017eena, mu\u0161karci pored mu\u0161karaca. Kao dru\u0161tvo su otvoreni prema zapadnjacima. Ukoliko ja kao zapadna \u017eena, \u0161to o\u010digledno jesam, sednem pored nekog zapadnog mu\u0161karca ili \u010dak i njihovog, ne\u0107e mi ni\u0161ta re\u0107i, ali ne\u0107e biti prijatno. Uglavnom se svi trude da to po\u0161tuju, posebno ukoliko kondukter to naglasi. De\u0161avalo se da vidim \u017eenu koja u\u0111e, vidi da nema mesta pored neke \u017eene – i iza\u0111e iz autobusa.<\/p>\n

Rekla si da je o\u010digledno da si zapadnjakinja, kako je to o\u010digledno?<\/strong><\/p>\n

Vidi se po mojoj svetloj, plavoj, farbanoj kosi, po obla\u010denju. Bili smo pokriveni. Nisam kosu pokrivala, ali va\u017eno je da noge i ramena budu pokriveni.<\/p>\n

Kakva je situacija sa pravima \u017eena u Jordanu?<\/strong><\/p>\n

U odnosu na neke od njihovih suseda, \u017eene u Jordanu imaju daleko ve\u0107a prava i slobode. No\u0161enje marame nije obavezno. Mnoge od njih izaberu da se pokriju tek kada se udaju. Ka\u017eu da je to njihov izbor i da tu nema nikakvih problema. Veoma vode ra\u010duna o modi. U Tunisu ili Egiptu ima vi\u0161e \u017eena skroz u crnom. U Jordanu \u017eene nose marame od predivnih materijala, veselih boja, kombinuju ih sa nakitom, to su njihovi modni detalji. Moja cimerka Palestinka bila je pokrivena i svakog dana smo birale koju \u0107e maramu da stavi, a koja dolazi preko, slagale smo boje. Slobodne su da nose marame ukoliko \u017eele, ali su i slobodne da to \u0161to nose u\u010dine veselijim i modernijim. Videla sam da mnogo \u017eena voze automobile,, da same opu\u0161teno \u0161etaju gradom, \u010dak i mnogo onih koje su obu\u010dene kao zapadnjakinje, pose\u0107uju kafi\u0107e i klubove.<\/p>\n

Ipak, do\u017eivela sam jednu neprijatnu situaciju u kafi\u0107u. Nas nekoliko je krenulo na nargilu (\u0161i\u0161u) i lokalci su nam preporu\u010dili mesto koje je kvalitetno, a nije preskupo i nema turista. Me\u0111utim, u toj na\u0161oj grupici smo bile i \u017eene, pa kad smo se pojavili ispred kafi\u0107a nastala je pometnja. Svi su ustali i po\u010deli da ma\u0161u rukama i ne\u0161to komentari\u0161u. Sve su bili mu\u0161karci. Ispostavilo se da je to \u201ctradicionalni lokal\u201d, kako ih zovu, \u0161to zna\u010di da je isklju\u010divo za mu\u0161karce. Zapadnjakinje mogu da sede ispred, ali ne i unutra, a njihove \u017eene ne bi trebalo ni tako. I opet je jordanska gostoljubivost i ljubaznost pobedila \u2013 konobari su odmah po\u010deli da iznose stolove i stolice ispred za nas. Tako da, sedeli smo bukvalno na ulici, ali to je svima bilo u redu.<\/p>\n

\"20151021_124201-720x384\"<\/a>
Suk u Sahabu, siroma\u0161nom industrijskom predgra\u0111u Amana. U Sahabu se nalazi i siroti\u0161te u kome smo bili. Foto: Aleksandra Sokolovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Rekla si da je Jordan izbegli\u010dka zemlja. Da li ima\u0161 podatke koliko ima izbeglica i kako oni \u017eive, gde \u017eive, od \u010dega?<\/strong><\/p>\n

Prve, najbrojnije izbeglice bile su iz Palestine. Nai\u0161la sam na razne podatke ,ne zna se ta\u010dno, mnogi nisu registrovani. Ka\u017eu da je bilo oko 2 miliona palestinskih izbeglica, a u kampovima jo\u0161 uvek \u017eivi oko 200 hiljada. Ve\u0107i izbegli\u010dki kampovi su postali naselja jer su pro\u0161le decenije. Najnoviji talas iz Sirije doneo je ogroman broj, oko 650 hiljada registrovanih izbeglica. Otprilike svaki deseti stanovnik je sirijski izbeglica.<\/p>\n

Jordan je tre\u0107i, najve\u0107i doma\u0107in izbeglica na svetu. Prvi otvoreni sirijski kamp Al Zatari na severnoj granici sa Sirijom postao je \u010detvrti, mo\u017eda ve\u0107 i tre\u0107i najve\u0107i grad – naselje u Jordanu. Ima ih preko 80 hiljada. Medjutim registrovano ih je 650 hiljada, a svega 10 do 20 odsto izbeglica \u017eivi u kampovima. Ostali \u017eive druga\u010dije, snalaze se, okupljaju se u nekim zajednicama kao \u0161to je zgrada u kojoj smo mi bili ili odlaze kod rodjaka, poznanika. Problem sa \u017eivotom u kampu je to \u0161to su ograni\u010deni. Imaju hranu i bezbednost, ali ne mogu da rade, da se kre\u0107u slobodno, to je ne\u0161to \u0161to je privremeno. Gledaju\u0107i prethodna iskustva ne \u017eele da ostanu toliko godina u kampu. Ilegalno rade, dr\u017eava im ne omogu\u0107ava da rade slobodno i zbog toga se mnogi odlu\u010duju da odu dalje. Ipak mnogi su ostali, \u010dekaju da se situacija smiri i samo \u017eele da se vrate nazad u svoje domove i svoju Siriju.<\/p>\n

\"20151014_165615-720x382\"<\/a>
Na prostranom trgu ispred anti\u010dkog amfiteatra skupljaju se turisti, ali i brojni lokalci koji \u010desto zaigraju fudbal na sred trga. Ovi de\u010daci, kao i brojna druga deca, poku\u0161avaju da zarade novac prodaju\u0107i fla\u0161ice vode na trgu. Lokalci ka\u017eu da su to \u010desto sirijske izbeglice, koje uglavnom mogu da rade samo na crno. Foto: Aleksandra Sokolovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Kakva su tvoja iskustva u radu sa decom izbeglicama?<\/strong><\/p>\n

Organizovali smo radionice za decu. U jednoj zgradi, siroti\u0161tu, \u017eivi dvadesetak \u017eena sa decom. Bilo je prili\u010dno emotivno i \u0161okantno iskustvo, bili smo upla\u0161eni zbog osetljivosti situacije, nismo znali \u0161ta da im ka\u017eemo. Me\u0111utim, oni su do\u0161li spremni kao za \u0161kolu, sa sveskama, olovkama. Bili su toliko sre\u0107ni kada su nas videli, pitali su nas \u0161ta \u0107emo da ih u\u010dimo, bili su \u017eeljni kontakta, igre. Deci se organizuju neki vidovi nastave na razli\u010ditim nivoima, dolaze volonteri koji ih tamo obu\u010davaju, u nekim \u0161kolama je omogu\u0107ena popodnevna nastava. Nije sve formalno ure\u0111eno i organizovano kako bi trebalo. Rekli smo im da \u017eelimo da nau\u010dimo ne\u0161to o njima i provedemo lepo vreme zajedno.<\/p>\n

Ja sam izvodila sa njima radionice namenjene razbijanju streotipa. Bila sam iznenadjena koliko ta deca nemaju standardne stereotipe koje odmah vidim i dobijem kada radim sa mladima iz Evrope. U igri crtanja Amerikanaca, deca su crtala kauboje iako je tamo razvijen ne ba\u0161 lep odnos prema Americi. Ta deca ne razmi\u0161ljaju na taj na\u010din. Neko na\u0161e ili zapadnja\u010dko dete, ne bi se setilo toga. Zatim su nas oni u\u010dili njihovim plesovima, igrali smo, bili su veseli. Tamo sam do\u0161la o\u010dekuju\u0107i tugu, apatiju, totalni raspad sistema, me\u0111utim, oni su puni nade, pri\u010daju kako \u0107e se vratiti ku\u0107i, smatraju ovo privremenim, imaju volontere koji ih u\u010de engleski. Vlada neka potpuno nadrealna atmosfera koja je ostavila pozitivan utisak na mene. Devoj\u010dica sa kojom sam odmah uspostavila bli\u017ei odnos pitala me je da li \u0107u nastaviti da dolazim da se dru\u017eimo i u\u010dimo svaki dan. Odgovorila sam joj da moram da se vratim, a ona je na to skinula narukvicu sa ruke i poklonila mi je za uspomenu. Rekla je samo: \u201cali onda obe\u0107aj da \u0107emo se slede\u0107i put videti kod mene ku\u0107i, u Siriji\u201d.<\/p>\n

\"Bara<\/a>
Bara samo \u017eeli da se vrati ku\u0107i, u Siriju.<\/figcaption><\/figure>\n

Oni ne planiraju put dalje, samo \u017eele da se vrate svojim ku\u0107ama?<\/strong><\/p>\n

Da, ve\u0107ina njih koja je tamo tako razmi\u0161lja. Oni koji su medju prvima do\u0161li su razo\u010darani. Izgubili su nadu da \u0107e se u Siriji situacija smiriti i razmi\u0161ljaju da odu dalje. To je valjda i normalno. Pobegli su od rata, ubijene su im porodice i prijatelji, nemaju vi\u0161e ni\u0161ta, \u017eele da se vrate, ali godinama ne mogu da se vrate. \u010covek mora u nekom trenutku da prelomi i uradi jo\u0161 ne\u0161to u \u017eivotu i krene dalje, zbog sebe, ali i dece.<\/p>\n

Kakav je odnos Jordanaca prema izbeglicama?<\/strong><\/p>\n

Oni oduvek primaju izbeglice, vrlo su humani, spremni da pomognu i prihvate ih zato \u0161to su oko 70 odsto Jordanaca poreklom Palestinci. I za njih je to na neki na\u010din previ\u0161e, jer ne znaju kada \u0107e se stvari smiriti. De\u0161ava se redom jedna, druga, tre\u0107a dr\u017eava, mnogi problemi se prelivaju na njih. Dr\u017eava iz javnih finansija izdvaja za izbeglice i ljudi po\u010dinju da ose\u0107aju da to uni\u0161tava njihovu ekonomiju i \u017eivot. Jordan nema dovoljno kapaciteta za sve to. Vlasnik hotela u kom smo bili obja\u0161njavao nam je te stvari. Oni su vrlo rastrzani kada pri\u010daju o tome, ho\u0107e da ka\u017eu da ih to ekonomski slabi, ali to su njihovi prijatelji, bra\u0107a ili ro\u0111aci i jako im je te\u0161ko da to ka\u017eu. Rasplakao se i rekao je da je poreklom iz Sirije, rekao je da ga sve to boli, da \u017eeli da pomogne, ali da zato njegov posao propada, njegova porodica propada ekonomski i svi zajedno propadaju kada nema organizovanog na\u010dina da sve to uspe i napreduje.<\/p>\n

Zabrinuti su, ali njihov odnos prema izbeglicama se ne menja, prihvataju ih i u\u010de da \u017eive zajedno?<\/strong><\/p>\n

Kod njih nema ksenofobije, ne\u010dega \u0161to sada vi\u0111amo ovde. Da li je to strah od nepoznatog, da li je to zbog terorizma… Dogadjaji iz Pariza su stra\u0161ni i \u0161okantni. Naravno da me to poga\u0111a, ali jo\u0161 vi\u0161e me poga\u0111a \u0161to mnogi ljudi to povezuju sa izbeglicama, u smislu da su izbeglice do\u0161le u Pariz i tamo zapo\u010dele ono \u0161to se de\u0161ava. Izbeglice be\u017ee od rata, ne planiraju da dodju negde drugde i zapo\u010dnu neki novi rat.<\/p>\n

Misli\u0161 li da bi malo samorefleksije i preispitivanja na\u0161e odgovornosti i odgovornosti na\u0161ih vlada dovelo do druga\u010dijih rezultata?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da nismo krenuli od uzroka svih ovih problema, da uspavana Evropa nije bila spremna ni na \u0161ta i da kada je to po\u010delo da se de\u0161ava nije odgovarala sistemati\u010dno. Ovo \u0161to se sada de\u0161ava nije odjednom; ove stvari traju decenijama, a mi i dalje kao da ne znamo ni\u0161ta o tome i nemamo nikakav plan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odgovorila sam joj da moram da se vratim, a ona je na to skinula narukvicu sa ruke i poklonila mi je za uspomenu. Rekla je samo: \u201cAli onda obe\u0107aj da \u0107emo se slede\u0107i put videti kod mene ku\u0107i, u Siriji\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3617,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[211,58,65],"tags":[],"class_list":["post-3566","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-migration","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3566","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3566"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3566\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10164,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3566\/revisions\/10164"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3617"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}