{"id":3425,"date":"2015-11-05T22:40:05","date_gmt":"2015-11-05T22:40:05","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=3425"},"modified":"2023-05-18T12:00:01","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:01","slug":"o-online-komunikaciji-intervju-sa-prof-dr-snjezanom-milivojevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/o-online-komunikaciji-intervju-sa-prof-dr-snjezanom-milivojevic\/","title":{"rendered":"O online komunikaciji: Intervju sa dr Snje\u017eanom Milivojevi\u0107"},"content":{"rendered":"
\"954990228_908180fcdf_o<\/a>
Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Sa dr Snje\u017eanom Milivojevi\u0107<\/strong>, profesorkom na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu i analiti\u010darkom medija razgovarala je Biljana \u017diki\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Internet komentari su danas velika debata u medijskim istra\u017eivanjima. Internet sa jedne strane donosi demokratizaciju i interakciju sa \u010ditaocima, a sa druge strane se javlja uvredljiv govor i govor mr\u017enje. Jedni su za ukidanje, drugi su za slobodan protok, tre\u0107i su za moderiranje komentara. Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje o tome?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to ste rekli, to je prili\u010dno komplikovano pitanje. Internet je jedno ogromno polje slobode. Tamo se pojavljuje sva\u0161ta, pa i puno internet \u0111ubreta, ali mislim da to nije razlog za zabrane ili bilo koju vrstu rata sa tehnologijom. To je tehnologija koja donosi mnogo mogu\u0107nosti, ali uz koju ide mnogo novih rizika. Internet otvara nove prostore za interakciju i prema tome se ne treba odnositi restriktivno. Ovo, dakle, nije zalaganje za neki ‘srednji put’: moramo tra\u017eiti na\u010din da za\u0161titimo slobodu na internetu, ali da se to ne radi samo zabranama. Sla\u017eem se sa mi\u0161ljenjima da je mnogo va\u017enije stvoriti uslove da na internetu bude \u0161to vi\u0161e dobrog sadr\u017eaja nego se boriti protiv onog lo\u0161eg.<\/p>\n

\u0160ta mo\u017ee da se uradi po tom pitanju \u2013 koja su re\u0161enja?<\/strong><\/p>\n

Kao i kod svih klju\u010dnih vrednosti i sloboda koje \u017eelimo da za\u0161titimo, re\u0161enja nisu jednostavna. Ili zabrana ili potpuna liberalizacija izgledaju kao dobra re\u0161enja, jer su jednostavna, ali su lo\u0161a po posledicama. Izme\u0111u ovih krajnosti postoji \u010ditav niz drugih mera: postoje stvari koje mo\u017ee da radi IT industrija, one koje bi mogle da rade same platforme, posrednici ili proizvo\u0111a\u010di sadr\u017eaja, medijske ku\u0107e, pa i one koje potro\u0161a\u010di, gra\u0111anke i gra\u0111ani, sami mogu da preduzmu. Na kraju, postoje poslovi koje mora da radi dr\u017eava koja pravi zajedni\u010dki regulativni okvir. To je \u010ditav skup razli\u010ditih mera koje idu simultano. Znam da to zvu\u010di te\u017ee nego ‘jednostavna’ re\u0161enja, ali mislim da se na tome ve\u0107 uveliko radi.<\/p>\n

Mnoge medijske ku\u0107e ve\u0107 imaju sisteme filtriranja i moderiranja sadr\u017eaja. Njihov cilj je da podstaknu komunikaciju, da obezbede slobodu i razmenu mi\u0161ljenja, a da onemogu\u0107e vre\u0111anje, uznemiravanje ili poni\u017eavanje onih koji u\u010destvuju u komunikaciji. Tu ima vi\u0161e metoda (pre ili post moderiranje), a nekada se \u010dak pribegava i podsticanju pre nego moderiranju.<\/p>\n

Recimo, kada se objavljuju neki zanimljivi i va\u017eni sadr\u017eaji za koje je medij vrlo zainteresovan, onda se po\u0161alje unapred signal, svojevrsni poziv zainteresovanim grupama, nevladinim organizacijama, aktivnim pojedinicima i skrene im se pa\u017enja o prestoje\u0107oj debati. Dakle, ne da se uti\u010de na to kakve \u0107e stavove izneti, ve\u0107 da se pozovu da u\u010destvuju i daju ton raspravi jednim ozbiljnim pristupom.<\/p>\n

Sa druge strane, ima sugestija IT industriji, u naj\u0161irem smislu, da se tako\u0111e anga\u017euje da korisnike podstakne na odgovornije komentarisanje a ne da, misle\u0107i da su za\u0161ti\u0107eni svojom anonimno\u0161\u0107u, biraju da na ‘mre\u017ei rade sta ho\u0107e’. Razgovara se o raznim think twice tehnologijama, dakle, razmisli dva puta pre nego \u0161to pritisne\u0161 to dugme i ostavi\u0161 taj komentar. Smatra se da je broj uvredljivih ili agresivnih komentara neuporedivo manji ukoliko vas sa druge strane pitaju da li stvarno ho\u0107e\u0161 da ostavi\u0161 ovu poruku. Onda ljudi stanu, porazmisle jo\u0161 jednom pa ka\u017eu, mo\u017eda stvarno nije ba\u0161 psovka, napad, brutalnost ono \u0161to \u017eelim da ka\u017eem.<\/p>\n

Naizgled jednostavne stvari mogu da pomognu da se ne posegne prvo za zabranama i da svako od u\u010desnika u javnoj komunikaciji postane svestan svoje odgovornosti. Naravno, kada je re\u010d o izrazito agresivnom i govoru koji i namerava da seje mr\u017enju po Internetu, to nije lako. U takvim slu\u010dajevima ima ideja i da se stalni ‘internet zlostavlja\u010di’ identifikuju i da se informacije o njima razmenjuju me\u0111u platformama kako bi se oni izolovali i njihov uticaj smanjio.<\/p>\n

Mislite li da svakako treba ne\u0161to uraditi na regulaciji komentara, odnosno ne dozvoliti da se uvredljivi komentari i govor mr\u017enje mno\u017ee ispod \u010dlanaka?<\/strong><\/p>\n

Mislim da to svakako treba raditi, zato \u0161to svaka vrsta uvreda, agresije ili poziva na nasilje, koga ima mnogo u internet komentarima, u stvari derogira princip da svi imamo pravo na za\u0161titu digniteta i bezbednosti, podjednako u cyber okru\u017eenju kao i u realnom svetu. Sva na\u0161a prava i slobode podjednako va\u017ee i u offline i u online svetu. Kao \u0161to ne biste tolerisali da vas neko na ulici vre\u0111a ili vam preti, nema razloga da se to toleri\u0161e u online komunikaciji. Ustvari, to je sve jedan zajedni\u010dki prostor jer mi ve\u0107 \u017eivimo u umre\u017eenom dru\u0161tvu u kome su oba sveta deo jenog jedinstvenog.<\/p>\n

Kada kupite neki proizvod online, to ima iste posledice kao da ste ga kupili u prodavnici, on do\u0111e u va\u0161u ku\u0107u. Tako i uvreda, napad, agresivni komentar na internetu ima iste efekte kao i da ste mu bili izlo\u017eeni u prostorima gde ste od toga za\u0161ti\u0107eni.<\/p>\n

Da li smatrate da je urednik medija odgovoran i za komentare koji se pojavljuju ispod \u010dlanaka, dakle, da je odgovoran za ceo medijski sadr\u017eaj?<\/strong><\/p>\n

To je tako\u0111e jedno slo\u017eeno pitanje. Nedavna odluka Evropskog suda za ljudska prava ka\u017ee da je tako i da se ure\u0111iva\u010dka odgovornost prote\u017ee na sve \u0161to uklju\u010duje sadr\u017eaj jednog medija. Dok se dr\u017ei klasi\u010dni koncept ‘medija’, koji je registrovan i u kojem postoji ure\u0111iva\u010dka odgovornost onih koji ga prave, mora postojati na\u010din da sadr\u017eaj i komunikacija u njemu bude pod istom kontrolom. Mediji su, u svakom slu\u010daju, obavezni na sistem postmoderacije, dakle da uklone uvredljive kometare po\u0161to su o njima obave\u0161teni (notice and takedown policy).<\/p>\n

Velika debata se sada vodi oko odgovornosti dugih Internet posrednika (internet intermediaries) i pru\u017ealaca online usluga (Online Service Providers) koji imaju vrlo razli\u010dite pristupe.<\/p>\n

Twitter tu ima mnogo lo\u0161iju reputaciju nego Facebook, na primer, a dru\u0161tvena mre\u017ea Reddit je skoro izazvala veliku buru povodom opru\u017ebi za ‘internet cenzuru’ zbog poku\u0161aja da uvede restriktivniju politiku u objavljivanju materijala svojih korisnika. Naravno, komentari \u010ditalaca koji su sada ujedno i proizvo\u0111a\u010di i potro\u0161a;i sadr\u017eaja (prosumers) su opet posebna pri\u010da.<\/p>\n

Koje su jo\u0161 metode eventualnog spre\u010davanja govora mr\u017enje na internetu? Sigurno je jedan od problema i taj \u0161to je ogroman broj komentara na internetu anoniman i mi ni ne znamo ko su ti ljudi.<\/strong><\/p>\n

Nedavno sam \u010dula da \u0160vedski radio poziva autore agresivnih i uvredljivih komentara na razgovore u studiju. Njihov motiv je da u direktnoj razmeni mi\u0161ljenja doprinesu da se bar u\u017eareni i uvredljivi govor smanji, ako ve\u0107 ne da se mi\u0161ljenja promene. Ovo se smatra za svojevrsni kontragovor koji je u nekim slu\u010dajevima uspe\u0161no smanjio ‘negativno trolovanje’. Ovde je re\u010d o komentarima koji se odnose na sadr\u017eaj objavljenog.<\/p>\n

Medjutim, kada govorimo o ekstremno agresivnim pona\u0161anjima na Internetu njihove \u017ertve sve \u010de\u0161\u0107e su i sami novinari. Re\u010d je o drugoj vrsti ‘komentara’, onih koji vre\u0111aju ugled ili bezbednost novinara. Oni se ostavljaju ispod njihovih tekstova ali i njihovih blogova, profila ili nastupa na raznim sajtovima. To je ustvari druga vrsta problema sa agresivnim govorom.<\/p>\n

Da li novinar koji ima blog ima pravo na profesionalnu za\u0161titu, kao i kad se ogla\u0161ava u mediju u kome radi? Da li ga onog trenutka kada iza\u0111e iz redakcije, ista profesionalna odgovornost \u0161titi i obavezuje? Poziv na razgovor sa ljudima koji im prete ili ih ugro\u017eavaju trebalo bi da spre\u010di ‘dehumanizaciju’, uverenje da se ostavljeni komentar ne odnosi na ljudsko bi\u0107e ve\u0107 ode u neki nevidljivi cyber svemir. Preporuke da se istra\u017euje ko su ovi ljudi, kakvi su im motivi za ove napade je va\u017ean dao podizanja svesti o opasnosti kojoj su novinari izlo\u017eeni i put do njihove bolje za\u0161tite.<\/p>\n

Uz to, velike medijske ku\u0107e, kao Gardijan, na primer, ili profesionalne organizacije, kao Aeticle XIX, razvijaju niz mehanizama podr\u0161ke za novinare koji su tome izlo\u017eeni. Poma\u017eu im kako da se pripreme, kako da reaguju ili uzvrate, kao i da dobiju profesionalnu i psiholo\u0161ku podr\u0161ku neophodnu da se za\u0161tite.<\/p>\n

Mo\u017eemo li izdvojiti pojedince i grupe koje su posebno izlo\u017eeni uvredama i govoru mr\u017enje na internetu?<\/strong><\/p>\n

Uvredljivi komentari i agresivno pona\u0161anje na mre\u017ei ne odnosi se na neki ‘apsraktni sadr\u017eaj’, tu su naravno ugro\u017eeni mnogi ljudi. Obi\u010dno su ugro\u017eeni ljudi iz raznih manjinskih grupa koje su \u010desto ve\u0107 diskriminisane, a sada su tako jo\u0161 i dodatno ugro\u017eene. Ali ovo ugro\u017eavanje bezbednosti i pretnje novinarima su jedna nova pojava. Novinari su u svom radu izlo\u017eeniji vi\u0161e nego ikada pre. Oni koji rade u velikim ku\u0107ama, posebno televizijama, \u010desto su pod velikim pritiskom iz svojih redakcija da se ‘personalizuju’.<\/p>\n

Nikada ranije nije bilo tako da publika zna kako novinari izgledaju, pored njihovih tekstova se pojavljuju fotografije, novinari su podsticani da komuniciraju sa \u010ditaocima i iznose puno detalja o sebi. Sve to je olak\u0161alo kontakt sa \u010ditaocima, ali je u\u010dinilo novinare mnogo vidljivijim i mnogo izlo\u017eenijim.<\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju da su i digitalnom okru\u017eenju novinarke tri puta \u010de\u0161\u0107e meta vrlo agresivnih komentara nego njihove mu\u0161ke kolege, a u najve\u0107em broju to su seksualno uznemiravanje ili seksualne pretnje. To je naravno refleks op\u0161te mizoginije u dru\u0161tvu u kome je mnogo lak\u0161e \u017eeni pogledati pod suknju i zapretiti silovanjem nego uva\u017eiti njeno mi\u0161ljenje i razgovarati sa njom.<\/p>\n

Ve\u0107 postoji \u010ditav niz termina, osvetni\u010dko silovanje, cyberseksizam ili cyber uho\u0111enje koji to opisuju. Tome su izlo\u017eene novinarke kao istaknute u\u010desnice u javnom govoru, ali i druge \u017eene koje se pojavljuju u javnosti. Recimo Emma Watson je, odmah po\u0161to je nastupila u Ujedinjenim nacijama u kampanji He For She, dobila pretnje da \u0107e joj objaviti nage fotografije. Ona je onda rekla da nema takve fotografije, ali to nije bilo dovoljno da pretnje prestanu. Te pretnje diskreditovanjem i ru\u0161enjem ugleda, to su tradicionalne kampanje posramljivanja- sramo\u0107enja, bla\u0107enja i krivice- kojima su \u017eene ina\u010de izlo\u017eene, ali sada se u veoma brutalnom obliku javljaju i u digitalnom svetu.<\/p>\n

Predstavnica za slobodu medija OEBS-a Dunja Mijatovi\u0107 pokrenula je nedavno inicijativu za podizanje svesti i suprotstavljanje seksualnom uznemiravanju novinarki na internetu. Pro\u0161log meseca je odr\u017ean prvi ekspertski sastanak u Be\u010du a njena kancelarija upravo je objavila sveobuhvatne preporuke koje se odnose na dr\u017eave, IT industriju i medijske ku\u0107e.<\/p>\n

Neke velike medijske ku\u0107e ve\u0107 su same razvile sisteme podr\u0161ke, tako da se te novinarke ne osete izolovano i usamljeno u ovakvim slu\u010dajevima kao i savete kako da se u njima pona\u0161aju. Ovde je re\u010d o vrlo specifi\u010dnoj vrsti pretnji. One sa jedne strane jesu pokazatelj op\u0161te mizoginije u dru\u0161tvu. Kao \u0161to sam rekla, njihov cilj je u\u0107utkati i onemogu\u0107iti \u017eene u javnosti, ali njihov efekat je dramati\u010dan po slobodu govora uop\u0161te.<\/p>\n

One proizvode op\u0161tu klimu zahla\u0111enja, chilling efect, i u \u0161irem smislu napadaju slobodu izra\u017eavanja i imaju pogubne posledice po demokratiju. Mnoge novinarke se zbog ovakvih pretnji same povla\u010de, odustaju od javnog anga\u017emana. Mnoge blogerke, \u017eene koje na Internetu rade razne informativne poslove, koriste mu\u0161ka imena, nadimke, zato da bi izbegle napade ili sukobe u koje ulaze kada koriste \u017eenska imena. U on-line komunikaciji postoji ve\u0107 veoma vidljiv trend rodne nejednakosti kao posledica ovakvih napada.<\/p>\n

Sa druge strane, seksualno uznemiravanje je specifi\u010dna vrsta napada jer je usmeren na najintimniju zonu privatnosti. Iako naizgled napada osobu li\u010dno, diskredituje je vi\u0161estruko jer je istovremeno izoluje. Mnoge novinarke imaju utisak da se to de\u0161ava samo njima i \u010dak ni ne prijavljuju niti o tome razgovaraju u redakciji. \u010cesto je re\u010d o vrlo surovim i slikovitim opisima \u0161ta \u0107e im se desiti: silovanja, ubistva, napadi na decu ili \u010dlanove porodice.<\/p>\n

To ih zaista \u010dini mnogo ranjivijim nego kada je re\u010d o polemici ili razlikama u mi\u0161ljenju. Re\u010d je o sasvim posebnoj vrsti pretnje koja ima za posledicu odbranu patrijarhata kroz jo\u0161 jedan oblik diskriminacije \u017eena. UNESCO je, takodje, inicirao jednu mre\u017eu koja objedinjuje nekoliko nevladinih organizacija, medijskih profesionalnih udru\u017eenja i politi\u010dkih tela koja se bave sli\u010dnim temama. Mislim da svest o va\u017enosti da se ne\u0161to u\u010dini brzo raste.<\/p>\n

\u010cini se da sada imamo situaciju gde mediji ne \u017eele da kontroli\u0161u komentare smatraju\u0107i da je to cenzura javnog govora, a zapravo dolazi do samocenzure \u017eena i ostalih ranjivih grupa koje su izlo\u017eeni tim komentarima koje ne \u017eelimo da cenzuri\u0161emo…<\/strong><\/p>\n

Ovde se radi o zaista stra\u0161nim slu\u010dajevima zastra\u0161ivanja. Britanska novinarka i feministkinja Caroline Criado-Perez pokrenula je javnu akciju da se na britanskim nov\u010danicama pojave \u017eene. Recimo, Jane Austen na nov\u010danici od deset funti. Posle toga je bila izlo\u017eena takvoj online kampanji da je ugasila svoj Twitter nalog jer vi\u0161e nije mogla da se nosi sa bujicom vulgarnih pretnji da \u0107e biti ubijena, masakrirana i opisima silovanja kome \u0107e biti izlo\u017eena.<\/p>\n

Sli\u010dne stvari de\u0161avaju se u veoma razli\u010ditim dru\u0161tvima. Na primer, azerbejd\u017eanska free-lance novinarka Arzu Geybullayeva je sli\u010dne pretnje dobijala kao ‘nacionalna izdajnica’ i one su uklju\u010divale od opisa silovanja do mesta gde \u0107e biti zakopana po\u0161to bude ubijena.<\/p>\n

Ima mnogo drugih slu\u010dajeva, kada se povodom teksta novinarke njen broj telefona postavi na porno veb stranicu, kada novinarka na privatnu adresu i skype dobija surove opise \u0161ta \u0107e joj i kada napasnici raditi. To su vrlo dramati\u010dni slu\u010dajevi i ne znam ko bi to branio kao slobodu izra\u017eavanja kada je ustvari re\u010d o sasvim suprotnom – nemilosrdnom u\u0107utkivanju i ukidanju ne\u010dijeg prava na slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n

Me\u0111utim, ne bi bilo dobro ni da se stvori uverenje da je to mogu\u0107e samo zato \u0161to je identitet zastra\u0161iva\u010da nepoznat, i da na Internetu moramo da biramo ili bezbednosti ili anonimnost i sloboda izra\u017eavanja. Ima dobrih razloga za o\u010duvanje anonimnosti na internetu i za to \u0161to ljudi ne \u017eele da se identifikuju u tekstovima ili komentarima koje pi\u0161u, ili \u017eele da budu za\u0161ti\u0107eni kada su uzbunjiva\u010di, izvori infromacija i sli\u010dno. Ali, va\u017eno je formirati klimu u kojoj nije dru\u0161tveno prihvatljivo da se anonimnost koristi kao \u0161tit, kao maska iza koje se mo\u017ee nesmetano i javno vre\u0111ati, progoniti ili nipoda\u0161tavati druge.<\/p>\n

U tom smislu je va\u017eno graditi balans i va\u017eno je da u tom poslu u\u010destvuju svi a ne samo medijske ku\u0107e koje prave sadr\u017eaj. IT industrija se uvek ustru\u010davala da u tome u\u010destvuje tvrde\u0107i da to spre\u010dava kreativnost, sputava inventivnost i unosi zabrane pre nego \u0161to su mogu\u0107nosti slobode isprobane. Me\u0111utim, polako prevladava uverenje da je va\u017eno uskladiti dru\u0161tvene i tehnolo\u0161ke mogu\u0107nosti i da tehnologija i na\u010din na koji se ona koristi nisu ‘neutralni’.<\/p>\n

Da li smatrate da bi trebalo da postoji ja\u010di mehanizam moderacije komentara ispod \u010dlanaka, rubrika, emisija koje se bave ranjivim grupama? \u010cesto se komentari koriste i za podizanje \u010ditanosti medijskog sadr\u017eaja. \u0160to je vi\u0161e komentara, to je bolje, s tim da sadr\u017eaj tih komentara nikome nije bitan.<\/strong><\/p>\n

Da, to je jedan od mnogih paradoksa sa internetom. Sa jedne strane, jurnjava za lajkovima, koji se broje i vrednuju u toj ‘klik ekonomiji’, a sa druge strane, mogu\u0107nost da se ona ostvari bilo kakvim sadr\u017eajem. Dok vi\u0161e klikova donosi vi\u0161e novca, \u0161to u tr\u017ei\u0161nom sistemu zna\u010di ve\u0107u dobit i ve\u0107e priznanje, sadr\u017eaj mo\u017ee biti takav da uru\u0161ava razloge zbog kojih uop\u0161te postoji.<\/p>\n

Mislim da od toga treba za\u0161titi posebno ranjive grupe, razvijati pa\u017eljivije sisteme moderacije, ali, ponavljam, nikad nau\u0161trb slobode izra\u017eavanja. Znam da je za mnoge ranjive grupe to vrlo delikatno pitanje. Recimo LGBT zajednica je \u010desto protiv takve za\u0161tite, zbog bojazni da se sutra taj sistem protekcije mo\u017ee okrenuti protiv njih ili protiv drugih grupa, u nekom napadu neosnovane ‘moralne panike’ i pod izgovorom da one uznemiravaju ili zbunjuju javnost.<\/p>\n

Mislim da nam svima, javnosti u naj\u0161irem smislu, predstoji ozbiljno podizanje medijske pismenosti. Pripadam generaciji digitalnih imigranata, onih kojima se internet dogodio u odraslim godinama. Te generacije uglavnom sporije u\u010de kako sve taj ogromni prostor slobode mo\u017ee kvalitetno da se koristi. Ali, ni\u0161ta manji izazov je i pred mladim ljudima, ‘digitalnim domorodcima’ koji rastu sa internetom.<\/p>\n

Njima je, na primer, lako da izlo\u017ee svoju privatnost na Internetu i da retko misle o posledicama njenog mogu\u0107eg ugro\u017eavanja. Ne ka\u017eem da oni snose krivicu u takvom eventualnom slu\u010daju, nego ho\u0107u da ka\u017eem da smo prvi put u istoriji suo\u010deni sa \u010dinjenicom da \u0161titimo privatnost ljudi koji \u010desto dobrovoljno izla\u017eu svoju privatnost. To je samo jedna od novih okolnosti koja zahteva ve\u0107u medijsku pismenost i zajedni\u010dki dru\u0161tveni anga\u017eman.<\/p>\n

Na\u010din na koji su mediji funkcionisali i bili regulisani do kraja 20. veka danas nam ne poma\u017ee mnogo. Od po\u010detka 21. veka sve sa medijima izgleda mnogo druga\u010dije. Ono \u0161to, me\u0111utim, nije druga\u010dije je, nesporno na\u0161a \u017eelja da sa\u010duvamo slobodu i da omogu\u0107imo da ona bude za sve.<\/p>\n

Za posebno ranjive grupe, za bilo koje vrste dru\u0161tvenih identiteta koji se smatraju manjinskim, va\u017eno je da postoje sistemi za\u0161tite koji imaju za cilj da im omogu\u0107e da lak\u0161e u\u010destvuju u komunikaciji, ali i da ih \u0161tite od agresivnih posledica otvorenosti. Nije jednostavno razviti te sisteme, ali oni postoje upravo da bi obezbedili jednake \u0161anse za one koji su manje mo\u0107ni.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Dok se dr\u017ei klasi\u010dni koncept ‘medija’, koji je registrovan i u kojem postoji ure\u0111iva\u010dka odgovornost onih koji ga prave, mora postojati na\u010din da sadr\u017eaj i komunikacija u njemu bude pod istom kontrolom. Mediji su, u svakom slu\u010daju, obavezni na sistem postmoderacije, dakle da uklone uvredljive kometare po\u0161to su o njima obave\u0161teni.“<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3430,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-3425","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3425","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3425"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3425\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10106,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3425\/revisions\/10106"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3430"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3425"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3425"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3425"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}