{"id":3317,"date":"2015-10-24T17:29:06","date_gmt":"2015-10-24T17:29:06","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=3317"},"modified":"2023-05-18T12:00:02","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:02","slug":"3317-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/3317-2\/","title":{"rendered":"Ljudske sudbine u raljama ohlokratije"},"content":{"rendered":"
\"I<\/a>
Autor fotografije: Slavi\u0161a Savi\u0107, Pe\u0161\u010danik<\/figcaption><\/figure>\n

Transkript intervjua sa dr Svetlanom Slap\u0161ak<\/strong>, profesorkom antropologije, dobitnicom prve regionalne nagrade Mirko Kova\u010d<\/em> za zbirku eseja Lete\u0107i pilav, Antropolo\u0161ki ogledi o hrani<\/em> (Biblioteka XX vek, 2014).\u00a0 Razgovarala je Biljana \u017diki\u0107<\/strong>. Intervju mo\u017eete poslu\u0161ati u emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/strong><\/a>, a kra\u0107a verzija intervjua je dostupna ovde<\/a><\/strong>.<\/p>\n

Kako komentari\u0161e\u0161 veliku popularnost tvoje izjave da \u00bbnema svako pravo na svoje mi\u0161ljenje\u00ab iz teksta Trolovi<\/a>. Jedni je citiraju i hvale, dok se drugi zgra\u017eavaju.<\/strong><\/p>\n

Videla sam mnogo negativnih reakcija i do\u017eivela uvrede, kako se to obi\u010dno i de\u0161ava na socijalnim medijima. To nije neka nova stvar, mnogi su intelektualci i profesori u pro\u0161losti govorili o tome. Na primer, Gatari i Delez su imali popularno stanovi\u0161te o tome da je diskusija besmislena i da je to samo zapravo periodi\u010dno izra\u017eavanje mo\u0107i i ni\u0161ta drugo, a da se re\u0161enja donose po drugim principima. Ali, u ovom slu\u010daju sam znala \u0161ta rizikujem kada sam napisala da mi\u0161ljenje u demokratiji mora biti kvalifikovano mi\u0161ljenje. Da mi\u0161ljenje ne zna\u010di lupiti \u0161ta ti padne napamet od tvojih prvih emocija jer su te emocije, kao \u0161to vrlo dobro znamo, kulturno usmerene i jasno opredeljene odre\u0111enim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim kontekstom i jednostavno mnoge od njih nisu za izjavljivanje. Odnosno jesu, ali u odre\u0111enim atmosferama, kao \u0161to je kafana, kuhinja, salon, predvorje neke politi\u010dke stranke ili ve\u0107 ne\u0161to sli\u010dno, u zavisnosti od nivoa i elegancije onih koji govore, ali sasvim sigurno nisu za javnost. Te kriterijume treba sa\u010duvati, izmedju ostalog, i zato da bi se sa\u010duvala demokratija. Mislim da je to jako va\u017eno jer demokratija mora podrazumevati razum, logiku i kvalitet izlaganja i bez toga demokratije ne mo\u017ee da bude. U drugom slu\u010daju, govorimo o ohlokratiji, odnosno vladavini olo\u0161a.<\/p>\n

To se posebno jasno pojavljuje u svakoj krizi kada ve\u0107ina ljudi bez mo\u0107i i bez obrazovanja, frustiranih, ima priliku da tu svoju frustraciju prenese na nekoga drugoga i da oseti mo\u0107 zato \u0161to pripada nekoj sili koja te ljude ugnjetava. Ta sila je po pravilu vlast ili neki njen organ ili neki vi\u0161i autoritet. Ve\u0107ina ljudi je zapravo sklona tome da se prilepi na vi\u0161i autoritet da bi izra\u017eavala, ispoljavala i prakticirala mo\u0107 nad drugome. Recept je krajnje jednostavan i zbog toga izme\u0111u ostalog imamo zakone, ustave, pravila i sve ostalo: da se to ne bi de\u0161avalo, a ne zato da bi se to de\u0161avalo. I ta ideja slobode da lupetamo bilo \u0161ta, da hvalimo bilo kakve monstrume, da se borimo protiv ljudskih prava direktno \u2013 to nije nikakva sloboda. Treba jo\u0161 jedanput pokrenuti \u010duveno pitanje slobode govora. I sloboda govora nije da se govori bilo \u0161ta. Sloboda govora je da se govori razumno, u okvirima gra\u0111anskih prava, u okvirima kvaliteta ljudskih prava i u okvirima o\u010duvanja sveta kakav jeste, odnosno onoga \u0161to je u njemu jo\u0161 vredno da se sa\u010duva.<\/p>\n

Kako vidi\u0161 govor o izbeglicama na medijima i socijalnim mre\u017eama?<\/strong><\/p>\n

Mislim da su dimenzije mnogo ve\u0107e i opasnije. Odvija se tragedija ljudi koji prosto be\u017ee, a jedan od najglupljih razloga koji se prote\u017ee po celoj Evropi, pa \u010dak i u Nema\u010dkoj jeste da oni be\u017ee zbog ekonomskih razloga. Ekonomski razlozi zna\u010de sa\u010duvati \u017eivot, vrlo jednostavno. Ali, pustimo sad to po strani \u2013 to je prva glupost koja se stalno ponavlja i zbog koje se, izme\u0111u ostalog, Albanci, izbeglice sa Kosova, sada masovno vra\u0107aju na Kosovo. Ima drugih aspekata koji su jo\u0161 mnogo gori i to u specifi\u010dno slovena\u010dkom kontekstu. Sada se zapravo obnavlja svest, prakse, pona\u0161anje, sebi\u010dnost, surovost i sve ostalo \u0161to je, kao masovnu psihozu, napravila ’92. godina u Sloveniji, odnosno po\u010detak skrivene prakse izbacivanja slovena\u010dkih gra\u0111ana koji nisu bili isto ili dovoljno etni\u010dki prihvatljivi. To je slu\u010daj izbrisanih. Izbrisani se pojavljuju kao psihoza me\u0111u slovena\u010dkim gra\u0111anima koji bi sada hteli da pod tu kategoriju omra\u017eenih, ni\u017eih, nad kojima se mo\u017ee izvoditi bilo kakvo nasilje, prenesu na manje vi\u0161e sve. Ne samo na izbeglice, nego i na one koji im poma\u017eu i naravno na sve drugo \u0161to im se ne dopada u dru\u0161tvu. Toj op\u0161toj atmosferi brutalizacije doprinosi i odluka Ustavnog suda da dozvoli referendum o Porodi\u010dnom zakonu. To je ina\u010de jedno potpuno minorno pitanje, ali sigurno ne sme na referendum jer je iza toga pitanje ljudskih prava.<\/p>\n

Kako to da se u ovom trenutku gomilaju potezi, odluke i re\u0161enja koja ozbiljno kr\u0161e ljudska prava?<\/strong><\/p>\n

Ja mislim da je prvi problem sa dr\u017eavnim aparatom koji je birokratizovan na jedan vrlo neobi\u010dan na\u010din. To u nekom smislu poti\u010de od populacije koja je danas na vlasti, a to su stru\u010dnjaci za upravno pravo koji nisu u stanju da opredele polo\u017eaj intelektualca, koji ne znaju ni\u0161ta vi\u0161e o humanizmu i ne razumeju ga i koji zapravo u ovoj situaciji sa izbeglicama jedino \u0161to vide jesu birokratski postupci i zarada, odnosno otima\u010dina novca od tih ljudi. Hajmo postaviti potpuno realno stvari: ta dr\u017eava krade novac od izbeglica. Krade im pomo\u0107u preduze\u0107a, kao \u0161to je Slovena\u010dka \u017eeleznica, krade im preko privatnih prevoznika koji kontroli\u0161u autobuski prevoz, krade im u centrima za izbeglice. Tamo im uzima novac za ne zna se koje usluge, valjda za popisivanje, za dnevni boravak i sve ostalo. Jednostavno im uzima novac koji im posle vrati. To nam je jedan od policajaca vrlo lepo objasnio u Dnevniku pre jedno mesec dana. Dakle, na svaki na\u010din se od tih ljudi izvla\u010di ono poslednje \u0161to oni imaju, a oni koji nemaju, naravno, tretirani su maltene kao robovi. I u toj situaciji se zapravo pitamo koji smisao ima upravna logika koja nam stalno daje nekakva formalna obja\u0161njenja i ni jednog jedinog trenutka ne uspeva da za\u0111e u samu stvar. Stvar ljudskih prava, stvar konkretnih ljudskih sudbina pred nama, stvar onoga \u0161to se u Sloveniji, kona\u010dno, de\u0161ava.<\/p>\n

Duboko sam uverena da treba misliti na siroma\u0161ne Slovence kad se ovako ne\u0161to de\u0161ava i da je to prvi impuls koji treba zadovoljiti. Ovo je izuzetna prilika da dr\u017eava po\u010dne da razmi\u0161lja upravo o tome i da zaista zadovolji one socijalne zahteve koje do sada nije uspela da zadovolji. Zajedno sa problemom izbeglica koji je zapravo u situaciji kada je petina slovena\u010dkih gra\u0111ana pod pragom siroma\u0161tva, periferni problem. \u0160ta je to sto pedeset hiljada ljudi i to onih koji samo prolaze kroz zemlju. Ne tro\u0161e ni\u0161ta, ni\u0161ta ne uzimaju, samo odlaze i ho\u0107e samo da pro\u0111u. I to treba da bude veliki problem, umesto da se zaista ta prilika iskoristi da se re\u0161e neki jako gore\u0107i i neprijatni socijalni problemi koji optere\u0107uju ovo dru\u0161tvo. Dakle, obrnimo desni\u010darki argument \u00bbtreba pomo\u0107i Slovencima\u00ab. Da, treba pomo\u0107i Slovencima, zajedno sa izbeglicama. Ovo je dobra prilika da se ne\u0161to radikalno, temeljno i brzo uradi. No, ova vlada o\u010digledno za to nije sposobna. Vidimo postupke ministara koji uz sve ovo jo\u0161 pokazuju i da birokratska populacija nema osnovne koherencije koje bismo o\u010dekivali od birokratske populacije, da nema doslednosti koje bismo od nje o\u010dekivali. Imamo samo gomilanje la\u017ei. I to pokazuje da birokratija sama po sebi nema smisla.<\/p>\n

U tom smislu se govori o nekontrolisanom i nenajavljenom dolasku izbeglica i o tome da je Hrvatska glavni krivac.<\/strong><\/p>\n

Pre svega, da se malo podsetimo kako su u avgustu razni predstavnici slovena\u010dkih vlasti izjavljivali kako su savr\u0161eno spremni, kako ta\u010dno znaju \u0161ta \u0107e se doga\u0111ati, kako ne\u0107e biti nikakvih iznena\u0111enja. Onda se iznena\u0111enje desi preko no\u0107i, \u0161to prvo pokazuje da nisu nimalo razmi\u0161ljali, da nisu anga\u017eovali stru\u010dnjake koji bi im ta\u010dno rekli koliko ljudi dolazi, da ne vide \u0161ta se doga\u0111a i da ne reaguju dovoljno brzo. Slu\u010daj gde se to jasno videlo bilo je zatvaranje granica koje je Ma\u0111arska izvela. \u0160ta \u0107e Evropska zajednica s tim raditi, meni nije jasno. Mislim da jedino \u0161to mo\u017ee da se uradi jeste o\u0161tro ka\u017enjavanje Ma\u0111arske i po mogu\u0107stvu skidanje te vlade. Me\u0111utim, ostavimo to po strani. Kada se to desilo u Ma\u0111arskoj, za tri sata je Slovenija morala da ima novo re\u0161enje, jer je bilo potpuno jasno koji brojevi ljudi dolaze. Drugo, u toj potpunoj nesposobnosti da se organizuju stvari je to kao broj koji ih je iznenadio. \u010cime ih je iznenadio? Ne znaju koliko je ljudi do\u0161lo u Gr\u010dku? Ne znaju da se ne mo\u017ee preko Ma\u0111arske? Dakle, jedino \u0161to ima da organizuju, jeste da se po mogu\u0107stvu dogovore sa Hrvatima i da urade ta\u010dno isto ono \u0161to Hrvati rade, a to je da ih \u0161to pre transportuju u Autriju. Ta\u010dka.Upravo to ova slovena\u010dka vlada nije bila u stanju. A nije bila u stanju pre svega zato \u0161to je bilo sasvim jasno da je htela ne\u0161to na tim ljudima da zaradi.<\/p>\n

Sada se to pla\u0107a tako \u0161to vidimo ljude koji su u katastrofalnom stanju, vidimo srednjovekovne scene: kolona ljudi po seoskim putevima koje predvode konjanici, a \u010duvaju ih oklopnici. To su slike iz srednjeg veka. To je slika apokalipti\u010dke Evrope koja \u0107e mo\u017eda biti ako se budemo i dalje tako pona\u0161ali. I uz sve to, poslednje od nesposobnosti ove vlade je ipak to da nije u stanju da sprovede osnovne pedago\u0161ke metode preko medija ili nekih drugih stvari i da eventualno nau\u010di ljude da se neke stvari ne mogu govoriti. Ta\u010dka. Da je govor mr\u017enje nepodno\u0161ljiv. Da postoje mehanizmi, savetni\u0161tva, prakse koje ljudi prenose jedni od drugih, isklju\u010divanja govora mr\u017enje iz socijalnih medija i javnih medija. A toga imamo svuda sada.<\/p>\n

Svi su se sada skoncentrisali, osim na birokratiju, i na higijenu. Prljav\u0161tina je problem. Izbeglice ostavljaju \u0111ubre za sobom.<\/strong><\/p>\n

To samo pokazuje koliko je glup govor mr\u017enje i vra\u0107amo se na ono \u0161to sam napisala, a to je da glupacima ne treba dozvoliti slobodu govora jer nemaju \u0161ta da ka\u017eu. Kad mi slu\u0161amo nekakvu tetku iz Bre\u017eica koja pije kafu i ka\u017ee: \u00bbPa oni su svi mu\u0161karci, trebalo bi da brane svoju domovinu.\u00ab Pre svega, nije ih videla, drugo ne zna koja je njihova domovina, u kakvoj je situaciji i \u0161ta se tamo doga\u0111a. Ali ona uz kaficu smatra da je to tako. Ja mislim da je najni\u017ea ta\u010dka toga kada sam videla \u017eenu sa jaknom Crvenog krsta koja je rekla da oni ostavljaju hranu za sobom. Pa pobogu, naravno da ostavljaju hranu! Prvo, ne deli im se na tanjirima. Ne mogu kao u svakoj slovena\u010dkoj kuhinji pred tetom i mamom da pojedu sve \u0161to je na tanjiru. A drugo, kad im se ka\u017ee, sad idite ovamo ili do\u0161ao je voz, \u0161ta da rade sa tom hranom? Da je uredno spakuju onako kako su je dobili? U \u0161ta da je spakuju. Njima nisu obezbe\u0111eni toaleti. Stvari se de\u0161avaju na najstra\u0161niji mogu\u0107i na\u010din. Ljudi koji putuju sa njima svedo\u010de o tome da ih je ve\u0107ina prehla\u0111enih, da neki imaju ozbiljne poreme\u0107aje disajnih organa, da neki imaju stalno temperaturu, da ima mnogo slomljenih nogu i ruku koje se nisu negovale. Ti ljudi hodaju po bilo \u010demu i po mraku, smrzavaju se, razboljevaju se, deca su u katastrofalnom stanju. I od njih o\u010dekivati da oni, kada stigne voz koji \u0107e ostati pet minuta za koji moraju, da podsetim, da potr\u010de da kupe kartu i da stanu u red da ga ne bi izgubili, treba da se vrate da urede ledinu na kojoj su bili!? Dajte, to je zaista potpuno sumanuto. Umesto toga, dr\u017eava bi morala da organizuje higijeni\u010dare, \u0111ubretare, da im plati. Na kraju krajeva, ima toliko mnogo nezaposlenih ljudi u Sloveniji da bi godinu dana, koliko \u0107e ovo najmanje trajati, jako mnogo nezaposlenih moglo vrlo lepo da se zaposli upravo u toj slu\u017ebi: da poma\u017ee izbeglicama, da \u010disti, da ure\u0111uje, da sre\u0111uje, da servisira i sve ostalo. Dobra dr\u017eavna organizacija bi u jednoj godini re\u0161ila mnoge socijalne probleme, svoje, unutra\u0161nje, upravo zahvaljuju\u0107i izbeglicama.<\/p>\n

Vlada Slovenije je po hitnom postupku izmenila Zakon o odbrani i vojsci dala dodatna ovla\u0161\u0107enja. \u0160ta misli\u0161 o tome?<\/strong><\/p>\n

To je dosta lepa ilustracija nesposobnosti vlade. Onaj koji je nadle\u017ean, predsednik vlade ili predsednik dr\u017eave, jednostavno treba da izda naredbu da se vojska pojavi u pozadini na slovena\u010dkoj strani, da organizuje osnovnu stvar koju vojska mo\u017ee brzo, lako, jednostavno i efikasno da organizuje. To su vojni\u010dke kuhinje za prehranjivanje ve\u0107eg broja ljudi, \u0161atori i medicinska opskrba tih ljudi. Umesto toga, vojska treba da lovi te ljude kao \u017eivotinje na granici i da pri tome upotrebljava oru\u017eje, jer vojnik je neko ko ima oru\u017eje, a ne neko ko nema oru\u017eje. To je njegova osnovna odlika. To je najkatastrofalnije re\u0161enje koje se moglo smisliti. Vlada je izgubila dvanaest sati mo\u017eda i vi\u0161e diskutuju\u0107i o tome, umesto da odmah da naredbe. Posledice toga su da doneseni zakon ozbiljno ugro\u017eava civilnu situaciju Slovenije i omogu\u0107ava ono \u0161to na kraju krajeva od nekih ljudi i od nekih grupa o\u010dekujemo od 1991. godine, a to je pu\u010d. Jedanput su i poku\u0161ali. Na svu sre\u0107u slovena\u010dka vojska nije tako jaka, ali sa dobro organizovanom vojskom, to je stalna opasnost i jedna od glavnih briga dr\u017eave jeste da tu opasnost bez prestanka otklanja, a ne da je omogu\u0107ava.<\/p>\n

U \u0161irem kontekstu Evrope i Balkana, puno se pi\u0161e od tome da \u0160engen vi\u0161e ne funkcioni\u0161e, a da su evropske vrednosti mrtve. Kakvo je tvoje mi\u0161ljenje?<\/strong><\/p>\n

Mislim da se zaista sprema nekakva apokalipti\u010dka situacija u Evropi. Li\u010dno me je pogodilo, u du\u0161u me je pogodilo to kako je Merkelova promenila svoje stanovi\u0161te. Bez obzira na sve da li \u010deka izbore, da li su joj liberali va\u017eni, zeleni i ostali… Sve je to neva\u017eno. \u010cinjenica je da je ona, po mom tuma\u010denju, do\u017eivela stra\u0161an \u0161ok kada se devoj\u010dica zbog njene idiotske strogosti rasplakala pred kamerama i pred celom Nema\u010dkom. Mislim da je \u017eena do\u017eivela neku vrstu preobra\u0107enja i da je zbog toga dala onu izjavu koja zaista odudara od svega \u0161to je ikada rekla i radila, a to je da \u0107e Nema\u010dka primiti sve te ljude. I studije su o tome da Nema\u010dka ima problem sa stanovni\u0161tvom i radnom snagom, znala je koliko rizikuje, toliko iskustva ima kao politi\u010darka, a ipak je to uradila. Mislim da je to neki znak da mo\u017eda ipak me\u0111u politi\u010darima, ima i takvih koji bi mogli ponovo da postanu ljudi. Mo\u017eda zvu\u010di paradoksalno, ali ne bojim se toliko fa\u0161isti\u010dkih grupa i neonacista. Oni rade svoj posao i da bi zaista ne\u0161to uspe\u0161no uradili treba im jo\u0161 mnogo, mnogo vi\u0161e. E to mnogo, mnogo vi\u0161e mo\u017ee da se skrati pokvareno\u0161\u0107u politi\u010dara na vlasti bilo kojih orjentacija, desnih, levih, srednjih. Izvestan napredak levice koji vidimo u Britaniji, Americi, \u0160paniji, prodor nekog socijalisti\u010dkog razumevanja stvari koji vidimo u mnogim zemljama jako mnogo budi nadu, pre svega, za to da \u0107e kona\u010dno ta nekakva spoljna cenzura prema levici, koja je postavljena 1989. godine pro\u0161log veka sa padom Berlinskog zida, da se pocepa. Da \u0107emo biti u stanju da ponovo mislimo \u0161ta zapravo gra\u0111ani imaju kao potrebu, \u0161ta \u017eele, \u0161ta ih \u010dini sre\u0107nim. Evropa je toliko bogata da to zaista mo\u017ee da omogu\u0107i. Bilo da prevlada vizija o tome kako nam dolaze izuzetno obrazovani i sposobni ljudi, bilo da prevlada pri\u010da o tome da nam dolaze nesre\u0107nici koji su direktno sa polja pobegli posle bombi, potpuno je svejedno. Evropa \u0107e se sada promeniti, promeni\u0107e se ukoliko ne padne u tu apokalipti\u010dku situaciju, ukoliko se ne budu ukidala ljudska prava, ukoliko se pre\u017eivi to dola\u017eenje novog sveta i ukoliko se evropski gra\u0111ani prevaspitaju tako da to prihvate i razumeju da to jeste Evropa po definiciji, to me\u0161anje. Onda bi mo\u017eda moglo da bude izlaska za sve nas. Ja se jako bojim prvo zato \u0161to je Evropa tako gusto naseljena i \u0161to upravo vidimo sa dolaskom izbeglica, kako ta gusta naseljenost mo\u017ee da izazove veoma brze reakcije onih koji su tu da reaguju protiv ljudskih prava.<\/p>\n

Kako gradjani i intelektualci sada da se postave?<\/strong><\/p>\n

Prvo \u0161to bi trebalo da bude prisutno jeste masovnost. Kada bismo uspeli da napravimo \u017eivi zid koji bi pratio izbeglice od granice pa nadalje i kada bismo se nasmejali na dr\u017eavne odluke po kojima treba da platimo \u010detiri hiljade evra ako stavimo nekoga u svoja kola. Ako bismo pokazali malo vi\u0161e razumne gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, bilo bi mnogo bolje. To bi bilo jedino re\u0161enje u ovom trenutku. Humanitarne organizacije ne mogu da odgovore tim zahtevima, pojedinci koji se zala\u017eu isto ne mogu da odgovore tim zahtevima. Ponekad je potpuno stra\u0161no kada neki humanitarac do\u0111e sa \u010detiri sendvi\u010da pred masu od tri hiljade ljudi. Dobar primer je Ma\u0111arska. Humanitarci i obi\u010dni ljudi su se u Ma\u0111arskoj organizovali tako \u0161to su ih \u010dekali u malim selima, na putu su ih \u010dekali i pomagali. To je ne\u0161to \u0161to Slovenija na svom malom prostoru stvarno mo\u017ee da realizuje. Ako nismo u stanju to da organizujemo, neka platimo.<\/p>\n

Nedavno si dobila jednu zna\u010dajnu nagradu – prvu regionalnu nagradu Mirko Kova\u010d<\/em> za svoju zbirku eseja Lete\u0107i pilav, Antropolo\u0161ki ogledi o hrani<\/em>. Kakvi su utisci?<\/strong><\/p>\n

Bila sam zaista zaprepa\u0161\u0107ena zato \u0161to sasvim sigurno ne spadam u krugove koji su namenjeni tim nagradama. Situacija je jako zanimljiva, postoji nekakav op\u0161ti jugoslovenski prostor. U tom op\u0161tem jugoslovenskom prostoru po\u010dinju se utvr\u0111ivati kriterijumi koji su nekada postojali, to je ponekad potpuno beznade\u017eno, tako da \u010dovek ne \u017eeli da u\u0111e u te mre\u017ee. Me\u0111utim, izgleda da se desilo da je \u017eiri sastavljen od ljudi koji su imali jako precizne ideje o tome \u0161ta ho\u0107e da urade sa tom nagradom. Moram priznati da mi je obja\u0161njenje koje mi je Enver Kazaz dao \u010dim sam do\u0161la u Rovinj, jako dobro zazvu\u010dalo. Rekla sam mu da bih ja glasala druga\u010dije, za svoje protivkandidate. Vrlo sam ponosna na to zato \u0161to sam bila u savr\u0161enom dru\u0161tvu, zato \u0161to sam bila me\u0111u ljudima koje bih zaista ja birala da mene neko pita. To me je ispunilo veoma velikom rado\u0161\u0107u. Ono \u0161to sada vidim posle tog sastanka u Rovinju, u kome su bili nekakvi razgovori koji su bili delom vrlo zanimljivi, zapravo je tamo bila nekakva elita koja se zaista izgra\u0111uje bez obzira sa kakvim gre\u0161kama, to nije bitno uop\u0161te. Ali se zaista izgra\u0111uje na nekim osnovama i na nekim podrazumevanjima koja zna\u010de da su prihvatili odgovornost za rat i da se sada razgovaraju tako \u0161to su osve\u0161\u0107eni. To je kvalitet koji se jako te\u0161ko dobija u tom celokupnom kulturnom podru\u010dju. Postoji jedna neverovatna aktivnost, posebno me\u0111u pozori\u0161tima. Raditi pozori\u0161te danas ne mo\u017ee se druga\u010dije nego u nekakvom postjugoslovenskom prostoru, druga\u010dije prakti\u010dno ne postoji mogu\u0107nost da se ne\u0161to ozbiljnije uradi. Postoje mladi koji nemaju apsolutno nikakvih predrasuda, postoje neverovatni gestovi prevo\u0111enja, sporazumevanja preko granice i tome sli\u010dno. Me\u0111utim, ne postoji neka op\u0161ta platforma sa koje bi ti ljudi govorili i to \u0161to sam videla, sastanak razli\u010ditih generacija u Rovinju, za mene je bila nada da to ipak jeste mogu\u0107no. Bez obzira na neslaganja, na kle\u0161ove sujeta, igrice i sve ostalo \u0161to se jako lepo \u010ditalo u tom dru\u0161tvu, jedno je bilo izvesno \u2013 da ti ljudi zaista govore sa nekakvog zajedni\u010dkog nivoa. To je kvalitet koji me je vratio mal\u010dice u \u017eivot i napomenuo mi da postoje mogu\u0107nosti komuniciranja. Tako da sam na dva nivoa sre\u0107na zbog nagrade.<\/p>\n

Skoro je iza\u0161ao zbornik tekstova Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama<\/em> u izdanju REKOM<\/a>-a u kome se pojavljuju i tvoji prilozi.<\/strong><\/p>\n

Taj zbornik je bio za mene potpuno fascinantan. Zapravo sam vi\u0161e pomagala Nata\u0161i Kandi\u0107 da ga uredi, radila lekturu tih tekstova i bila sam prisutna na dve od tih konferencija. Ono \u0161to je REKOM uspeo je zapravo potpuno neverovatno. On je zaista naveo \u0161est stotina hiljada ljudi na tom podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije da potpi\u0161u tekst kojim se obavezuju ne samo da prihvataju odgovornost nego se obavezuju i da to \u0161ire, da dijalog \u0161ire dalje. To je rezultat prakse sretanja, govorenja svojih \u017eivotnih pri\u010da, prihvatanje tih pri\u010da. Bila sam potpuno zaprepa\u0161\u0107ena kada sam slu\u0161ala ljude na tim skupovima. To su biv\u0161i srpski i hrvatski veterani koji su u stanju da razgovaraju sa svojim nekada\u0161njim partnerima sa druge strane pu\u0161\u010dane cevi. Srbi, koji su u stanju da priznaju \u0161ta su radili Albancima ,i Albanci, koji su u stanju da priznaju \u0161ta su radili Srbima. I pri tome naravno veoma mnogo ljudi koji su jednostavno propatili i koji su u stanju da ispri\u010daju \u0161ta im se desilo posle jako dugo godina. I to pri\u010danje pri\u010de, to je zapravo najve\u0107e dostignu\u0107e REKOM-a, da je naveo ljude da jedni drugima ispri\u010daju svoju pri\u010du. Postoji serija publikacija u kojima je REKOM objavljivao delove toga, ali sada je nekakav ekstrakt tih pri\u010da objavljen i zato preporu\u010dujem svakome da pro\u010dita taj deo koji se zove GLASOVI. Oni ljudi koji su najvi\u0161e pretrpeli, a pre\u017eiveli su, to je njihov osnovni kvalifikativ, oni govore o tome \u0161ta im se desilo. Te su pri\u010de neverovatno dragocene, zato \u0161to ti ljudi, ne samo da su prevazi\u0161li tu stra\u0161nu barijeru i po\u010deli da govore, nego su u tom govoru nau\u010dili (i to je onaj efekat koji je potpuno neverovatan u celom zborniku i praksi REKOM-a) da govore tako da se sporazumevaju sa drugima. Nau\u010dili su da ka\u017eu nekom drugom, a da ga ne optu\u017euju. Nau\u010dili su da ne govore nikada vi\u0161e jezikom mr\u017enje. Drugim re\u010dima, pouka iz tog zbornika jeste da je to mogu\u0107e i da \u010dak to ne mora ni dr\u017eava da izvodi, ni mediji. To izvode pojedinci, gomila aktivista, stotine aktivista koji su tu zabele\u017eeni, na svu sre\u0107u njihova imena postoje. Ti ljudi koji su radili preko svih granica, preko svih verovatno\u0107a, preko svake koristi da bi uspeli upravo to, da ljudi ka\u017eu i da ih drugi slu\u0161aju. To je neverovatan efekat. \u0160est stotina hilljada ljudi koji su u stanju da to potpi\u0161u i da to prakticiraju u svom \u017eivotu. To je za Nobelovu nagradu za mir. To su neke stvari koje zaista prave Evropu.<\/p>\n

Zbornik je iza\u0161ao na tri jezika, srpsko-hrvatsko-bosanski, engleski i albanski. Dobila sam primedbu od jedne poznanice da nije na makedonskom. Ta\u010dno, moglo bi i na makedonskom. I nije na slovena\u010dkom. Ali, kao \u0161to znamo REKOM nije imao nekog uspeha u Sloveniji, niko nije hteo da ga prihvati i relativno mali broj aktivista se oko toga anga\u017eovao. Zato \u0161to je prevladala jedna zvani\u010dna pri\u010da o tome kako Slovenci nisu ni za \u0161ta krivi. I kako ni izbrisani nisu neka stvar koja bi se tu diskutovala. Ali, itekako jesu. To nisu samo zlo\u010dini, ubijanje i mu\u010denje ljudi, nego je tu re\u010d o kra\u0111i, o nemogu\u0107nosti da se do\u0111e do privatnog vlasni\u0161tva koje je izgubljeno u ratu i tako dalje. To su itekako stvari kojima je Slovenija optere\u0107ena u aferi sa izbrisanima, koja do danas nije ra\u0161\u010di\u0161\u0107ena i \u010dista je \u0161teta da se te stvari nisu postavile. Bila je to mogu\u0107nost da se to postavi na sto i da se i u Sloveniji sprovede neka vrsta gra\u0111anskog osve\u0161\u0107ivanja kakvu je REKOM sproveo u ostatku toga prostora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Vidimo ljude koji su u katastrofalnom stanju. Vidimo srednjovekovne scene: kolone ljudi po seoskim putevima koje predvode konjanici, a \u010duvaju oklopnici. To je slika apokalipti\u010dke Evrope koja \u0107e se ostvariti ako se budemo i dalje ovako pona\u0161ali. Obrnimo desni\u010darki argument \u00bbtreba pomo\u0107i Slovencima\u00ab. Da, treba pomo\u0107i Slovencima, zajedno sa izbeglicama. Ovo je dobra prilika da se ne\u0161to radikalno, temeljno i brzo uradi.“<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3318,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-3317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3317"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3317\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10107,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3317\/revisions\/10107"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3318"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}