{"id":2829,"date":"2015-09-01T11:48:11","date_gmt":"2015-09-01T11:48:11","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=2829"},"modified":"2023-05-18T12:00:05","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:05","slug":"dobro-dosli-u-hotel-evropa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/dobro-dosli-u-hotel-evropa\/","title":{"rendered":"Dobro do\u0161li u Hotel Evropa"},"content":{"rendered":"

\"Welcome<\/a><\/p>\n

Ka\u017eite joj: \u201eOn \u017eivi sre\u0107no i u miru.\u201c
\nNemojte joj re\u0107i da je on bespomo\u0107an
\ni da je sve vreme u brigama.<\/p>\n

Bra\u0107o moja, vi koji se vra\u0107ate
\nda posetite svoju domovinu,
\nnemojte re\u0107i mojoj majci kako ja ovde \u017eivim.<\/p>\n

Moja majka je bo\u017eanske prirode,ona je uradila toliko toga za mene.
\nMoja du\u017enost je da joj uzvratim samo sre\u0107om.
\nBrinem sve vreme, poti\u0161ten sam, ali nemojte joj to re\u0107i.<\/p>\n

Moja najve\u0107a \u017eelja je da zagrlim svoju majku.
\nOvde moram nekako da pre\u017eivim…<\/p>\n

Ako moja majka \u017eeli da zagrli mene,
\nmora\u0107e da \u010deka mnogo godina.<\/p>\n

U ime njenog \u017eivota, nemojte joj re\u0107i istinu,
\nsakrijte je od nje. Kada do\u0111ete u moje selo,
\n\u0107utite.<\/p>\n

Prijatelji, moja majka je nevino bi\u0107e.
\nKada bi ona saznala istinu o meni,
\nto bi je povredilo.<\/p>\n

Ne recite ni re\u010di o meni,
\no tome kako ja \u017eivim.
\nNe recite joj.<\/p>\nhttp:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2015\/09\/Nazim.mp3<\/a><\/audio>\n

Autor stihova je de\u010dak Nazim iz Pakistana<\/strong>. Svojoj majci pesmom \u0161alje poruku preko ljudi iz sela koji se vra\u0107aju u domovinu. Nazim je proveo devet meseci u zatvoru u Ma\u0111arskoj posle deportacije iz Austrije. U zatvoru je sa ostalim de\u010dacima po\u010deo da pi\u0161e pesme. Pesma je na pand\u017eapskom jeziku, a snimili su je i preveli na engleski jezik migranti u kampu u Ma\u0111arskoj. Nazim je trenutno je na putu, a njegova budu\u0107nost je veoma neizvesna.<\/p>\n

Nazimova pesma mo\u017ee se \u010duti i u dokumentarnom filmu Welcome to Hotel Europe<\/em><\/strong>, autorke Sare Preradovi\u0107. Film se bavi svakodnevnim \u017eivotom migranata u d\u017eungli<\/em>, neformalnoj migrantskoj stanici na periferiji Subotice, na srpsko-ma\u0111arskoj granici, dok poku\u0161avaju da se domognu Evrope, a prikazan je na Festivalu migrantskog filma u Ljubljani 2013. godine<\/a>.<\/p>\n

Sa aktivistkinjama, Sarom Preradovi\u0107<\/strong>, autorkom filma i Elom Meh<\/strong>, saradnicom na filmu razgovarali smo u emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/a> u junu 2013. Iz arhiva prenosimo delove intervjua.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dile da snimate film o migrantima u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

Ela: Srbija je tranzitna zemlja za migrante, ali poslednjih nekoliko godina zbog pomeranja \u0161engenske granice Evropske unije sve ju\u017enije i isto\u010dnije, ljudi su blokirani u Srbiji nedeljama i mesecima, \u010dak i godinama. Oni \u017eive u razli\u010ditim uslovima, ali mnogo njih, pogotovo onih koji imaju manje para, \u017eivi na periferiji nekih gradova, kao recimo Subotice, i to ba\u0161 u lo\u0161im uslovima. To su ljudi koji nemaju nikakvih papira, zna\u010di, ilegalizovani su od strane sistema i samo njihova prisustvo tamo je ilegalizovano i kriminalizovano. Mogu da budu zaustavljani i hap\u0161eni samo zbog toga \u0161to nemaju papire jer su ilegalno u\u0161li u Srbiju. To zna\u010di da oni \u017eive u sakrivanju i \u010desto u lo\u0161im materijalnim uslovima, nemaju dovoljno novca za hranu, \u017eive u \u0161atorima, kao \u0161to mo\u017eemo videti u filmu. To je fenomen o kome se u poslednje tri godine vi\u0161e pri\u010da u mainstream medijima. Ali, problem je \u0161to u Srbiji ne postoji kriti\u010dki diskurs prema toj situaciji ili kriti\u010dka analiza toga.<\/p>\n

Sara: Ja sam se slu\u010dajno upoznala sa celom tom problematikom, samo sam oti\u0161la tamo… To mesto je u stvari bilo na gradskoj deponiji u Subotici. Posle me je to sve vi\u0161e vuklo i onda smo krenuli malo da istra\u017eujemo i zakon i sve ostalo. Taj problem i nepravda koja se de\u0161ava stvara neki bes, ja mislim, u svima nama. Pa naravno da treba da imamo neku reakciju na to.<\/p>\n

Migranti \u017eive <\/strong>u Srbiji <\/strong>neko odre\u0111eno vreme \u010dekaju\u0107i pogodan momenat da idu dalje?<\/strong><\/p>\n

Sara: Da, sad je to malo druga\u010dije, stale su deportacije ako osoba zatra\u017ei za\u0161titu u Ma\u0111arskoj. Ali ranije su ih odmah samo deportovali. Zna\u010di, nisu imali \u0161anse da u\u0111u na teritoriju Ma\u0111arske, pa se zato de\u0161avalo da su masovno ostajali na srpskoj strani i to mesecima, a neki na\u0161i drugari su bili tamo i vi\u0161e od godinu dana. U me\u0111uvremenu su bivali deportovani nazad u Makedoniju, pa su se vra\u0107ali.<\/p>\n

Ela: Bili su par puta u zatvoru, bili su \u017ertve ucenivanja od strane policije… \u0160to se ti\u010de izraza ilegalni migranti ili kako god, mi najvi\u0161e upotrebljavamo termin ilegalizovani migranti. Time se nagla\u0161ava su\u0161tina tog problema, a to je sistem koji isklju\u010duje ljude na taj na\u010din. Ako ka\u017eemo ilegalni, to baca krivicu na same migrante, a ako ka\u017eemo ilegalizovani, zna\u010di da je kriv sistem koji ih je ilegalizovao. Situacija se stalno menja. Nekada su d\u017eungle u Subotici, nekad negde drugde; postoji i centar za azil koji je nekada pun, a nekada prazan. Stalno se menjaju detalji o tome gde migranti \u017eive, gde se okupljaju, ali ono \u0161to uvek ostaje jeste ta granica. Sad je sve te\u017ea i ta granica sa Hrvatskom, sve vi\u0161e se i tamo poku\u0161ava. Ostaje granica, i ostaje taj sistem isklju\u010divanja tih ljudi na svih nivoima, i ostaje policijsko nasilje koje ide uz to, i to je stvarno. U filmu je prikazan jedan razgovor gde Sara pri\u010da sa susedom koji je Ma\u0111ar i pita ga da li je do\u0161la policija, a on ka\u017ee, pa nije do\u0161la zvani\u010dno, ali ja mislim da \u0107e da do\u0111e, to mi je sumnjivo… I u stvari on pri\u010da u tom momentu o tome kako se policija masovno okori\u0161\u0107ava… Dolaze u d\u017eunglu ili u krajeve gde su migranti i po\u0161to imaju legalno pravo da ih hapse i stavljaju u zatvor i deportuju, oni to zapravo ne rade ako migranti mogu da plate. To se masovno de\u0161ava. Kad smo bile tamo i pri\u010dale sa drugarima, \u010dule smo u\u017easne pri\u010de kako se policija pona\u0161a prema njima. O tomo se, recimo, u medijima u Srbiji ne pri\u010da. Stalno se pri\u010da o migrantima u bezbednosnom diskursu, kao, to je neka pretnja na\u0161oj sigurnosti, ko su ti ilegalci, ne znamo za\u0161to su do\u0161li… Stvarno ima malo razumevanja. Ne pri\u010da se o tome kakav je, u stvari, njihov \u017eivot, kako su im materijalni uslovi lo\u0161i, kako su \u017ertve stalnog policijskog nasilja i kako ima ba\u0161 malo ljudi koji znaju za to i poku\u0161avaju da ostvare neki kontakt solidarnosti.<\/p>\n

Sara: Zapravo se sve svodi na banalnost, na dokumente, na jedan komadi\u0107 papira \u2013 to je ono \u0161to stvara razlike. \u0160ta to zna\u010di kad neko nema taj glupi paso\u0161 ili li\u010dnu kartu – samim tim ta osoba ne postoji i mo\u017ee da joj se desi bilo \u0161ta i da niko ne odgovara za to.<\/p>\n

Spomenule ste kom\u0161iju Ma\u0111ara. Kako ljudi u Subotici i okolnim mestima do\u017eivljavaju migrante? Da li uop\u0161te imaju neki kontakt sa njima?<\/strong><\/p>\n

Sara: Imaju predrasude, nisu informisani, \u010dak ne znaju ni odakle su ti ljudi, za\u0161to su oni uop\u0161te tu do\u0161li. Neki prihvataju diskurs medija i kako ih oni predstavljaju. A verovatno postoji i neka vrsta saose\u0107anja, mislim, ne mo\u017eemo da ka\u017eemo da ih svi isklju\u010duju. Ako pri\u010damo konkretno o Srbiji, tu je jako te\u0161ko o\u010dekivati bilo \u0161ta, mislim na neku organizovanu aktivnost, zato \u0161to svi znamo da vlada generalna apatija.<\/p>\n

Ali, znaju gde su te d\u017eungle, znaju da tu \u017eive neki ljudi?<\/strong><\/p>\n

Ela: De\u0161ava se, pogotovo zimi, da mnogo ljudi ima saose\u0107anja i da se pojedinci i porodice organizuju i migrantima donose hranu. To je neki oblik direktne solidarnosti koja \u010dak spa\u0161ava \u017eivote u tom momentu. U Srbiji je pro\u0161le zime progla\u0161eno vanredno stanje, napolju je bilo minus 25 stepeni. Ali ono \u0161to sam ja primetila kada sam pri\u010dala sa nekima od tih pojedinaca jeste da kod njih nema analize celog problema, to je za njih neki humanitarni problem, mi poma\u017eemo tim ljudima zbog toga \u0161to su jadni. Nedostaje analiza za\u0161to su uop\u0161te ti ljudi ovde i koji su ti faktori koji isklju\u010duju te ljude. Viktimizacija migranata pokazuje da ljudi ba\u0161 i ne razumeju kroz kakve sve situacije su ti ljudi pro\u0161li. U okolini Subotice ljudi ne razumeju te stvari, u njima se budi saose\u0107anje i humanost, \u0161to je svakako lepo, ali sa druge strane, fali kriti\u010dan odnos prema samim zakonima koji direktno stvaraju tu situaciju. Uvek se ka\u017ee \u201ejao, samo su malo nesre\u0107ni po\u0161to su u toj lo\u0161oj situaciji, ba\u0161 je hladno i to je te\u0161ko\u201c, a ne pri\u010da se da i leti ili na jesen kad nije hladno tako\u0111e postoje te granice i postoje te razlike me\u0111u ljudima. Neko ko je ro\u0111en u Avganistanu tretiran je potpuno druga\u010dije nego neko ko je ro\u0111en u Srbiji i potpuno druga\u010dije nego neko ko je ro\u0111en u Nema\u010dkoj. Ne bih da budem kriti\u010dna prema tim ljudima jer je super da do\u0111u i pomognu, ali onda, ne znam, pita\u0161 se koja je svrha… Samo da se svake zime kad je ba\u0161 hladno donese ode\u0107a… Da li je tu i ne\u0161to drugo na \u0161ta bismo mi mogli da fokusiramo svoju energiju i uka\u017eemo na to \u0161ta se de\u0161ava?<\/p>\n

Sara: Predstavlja se kao da su ti ljudi imali izbor kako \u0107e da u\u0111u, kako \u0107e da putuju, kao da su oni izabrali tako ilegalno da prelaze granice jer, eto, ne znam…<\/p>\n

Ela: Pretpostavlja se valjda da svako mo\u017ee da dobije vizu. Ali, u stvari, niko ko mo\u017ee da dobije vizu, ne bi se odlu\u010dio za tu vrstu putovanja, zna\u010di, ilegalizovanu vrstu putovanja.<\/p>\n

Kako su reagovali kad ste vi do\u0161li sa kamerom? Iz filma se vidi da ste stekli me\u0111usobno poverenje. Kako ste ga izgradili?<\/strong><\/p>\n

Sara: Nisam ja odmah krenula da snimam, nego smo prvo izgradili ba\u0161 prisne odnose i tek kasnije smo krenuli da snimamo. Pa, zapravo, oni su ba\u0161 svi divni i jako su otvoreni i mnogo im zna\u010di ve\u0107 i samo to da neko do\u0111e. I mi smo nemo\u0107ni. Nekada je sve \u0161ta mo\u017eemo da uradimo da saslu\u0161amo nekoga, ali nekada i to puno mo\u017ee da zna\u010di. Nikada nismo nai\u0161li ni na kakvu neprijatnost, ni na kakvo lo\u0161e iskustvo. Njihovo isto\u010dnja\u010dko gostoprimstvo je dobro poznato… U\u017easno je to \u010dekanje, svuda se \u010deka. To su sve ve\u0107inom mladi ljudi, na\u0161a generacija, i njima prolaze najbolje godine. A ako posle stignu u tu neku obe\u0107anu zemlju i tamo, na\u017ealost, imaju jako male \u0161anse da dobiju azil i tu \u0107e tako\u0111e da \u010dekaju dve, tri, pet, deset godina…<\/p>\n

Ela: Oni su toliko marginalizovani i gurnuti sa strane da kada neko do\u0111e, oni pitaju \u201e\u010cekaj, da li ste vi policija?\u201c, a ako niste policija, onda ste humanitarci, a ako niste ni humanitarci, \u0161ta ste onda… \u0160ta smo mi? Ljudi koji pate zbog toga \u0161to je ovakav svet, zato \u0161to neko mora ovako da \u017eivi. I mi u\u010dimo mnogo iz toga \u0161to idemo kod njih. Meni se otvorio \u010ditav svet. Ono za \u0161ta se mi zala\u017eemo jeste potpuno otvaranje svih granica. Ne otvaranje granica, nego nepostojanje granica, a to je diskurs koji je barem u Srbiji i na Balkanu, koliko smo videli, percipiran kao ne\u0161to potpuno naivno i utopijsko. Za nas je bitno da pri\u010damo sa ljudima. Oni koji su ilegalizovani mesecima i godinama, njima se u glavi promeni perspektiva i oni po\u010dinju da se ose\u0107aju krivima, da su oni uradili ne\u0161to lo\u0161e \u0161to su uop\u0161te do\u0161li. Ako te neko stalno trpa u zatvor i stalno ti govori da ne mo\u017ee\u0161 ni\u0161ta, ti menja\u0161 perspektivu iako si zapravo svestan da je zemlja od svih nas i da ti mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 gde god \u017eeli\u0161. Zato je bitno da odlazimo tamo i razgovaramo i da poka\u017eemo da mnogo nas deli tu perspektivu, iako to nije dominanti diskurs. Zato je bitno da se ka\u017ee: ne, mi svi imamo pravo na tu zemlju, a ne samo oni koji su ro\u0111eni u Sloveniji ili gde god.<\/p>\n

U filmu nema mnogo ljudi koji pri\u010daju pred kamerama o svom \u017eivotu, njihov \u017eivot prikazuje\u0161 kroz slike i razli\u010dite kadrove. Mo\u017ee\u0161 li to da prokomentari\u0161e\u0161?<\/strong><\/p>\n

Sara: S jedne strane sam ose\u0107ala potrebu da to treba da se dokumentuje, ba\u0161 zbog toga \u0161to se malo zna o tome u Srbiji, a sa druge strane, imala sam grozan ose\u0107aj da ja sad tamo idem kao evropska belkinja i da snimam ljude i njihovu patnju i da ih jo\u0161 ispitujem u celoj toj situaciji frustracije, da ih na neki na\u010din maltretiram kao neka glupa novinarka ili sli\u010dno. Ideja je bila da kamera bude koliko je to mogu\u0107e nevidljiva. \u010cesto ni ja nisam bila iza kamere, snimanje je bilo uklju\u010deno i onda se snimilo to \u0161to se snimilo… Nadam se da se emocije i atmosfera i ose\u0107aju u filmu.<\/p>\n

Odakle dolazi naziv filma?<\/strong><\/p>\n

Sara: Migranti su mi pri\u010dali da su ih u zatvoru u Ma\u0111arskoj gde su boravili neko vreme pre deportacije, pozdravili re\u010dima \u201eWelcome to Hotel Europe\u201c i odatle je zapravo i naziv filma.<\/p>\n

Kako migranti vide Evropu?<\/strong><\/p>\n

Sara: Jedna je stvar kako vide Evropu kada kre\u0107u na put dok su jo\u0161 u svojoj mati\u010dnoj zemlji, a druga kako je vide kasnije. Evropu vide kao raj. A posle, dok su na putu, ve\u0107 u Gr\u010dkoj, imaju ta grozna prva iskustva. Me\u0111utim, ja mislim da oni i dalje misle da \u0107e biti bolje kako idu ka toj nekoj Nema\u010dkoj ili \u0160vedskoj. Svaki prelazak granice im daje snagu i nadu da \u0107e biti bolje. I to je ta neka \u017eivotna energija koja ih tera da idu dalje. I dok su u Srbiji imaju svoje snove. I nama to jako te\u0161ko pada, \u0161ta im re\u0107i, da li im ru\u0161iti njihove predstave, da li im pri\u010dati o tome \u0161ta ih \u010deka tamo ili..\u00a0 Svi znamo da iz tih snova crpe snagu. To je ba\u0161 te\u0161ko. Mislim da ve\u0107ina njih posle godina provedenih na putu, to vidi kao gre\u0161ku, ali opet, ve\u0107ina njih nije imala drugi izbor nego da napusti zemlju. Ve\u0107ina njih ne govori celu istinu ni svojim porodicama. Ne pri\u010daju sve o tome \u0161ta se de\u0161ava sa njima, a i ako ka\u017eu, oni koji su kod ku\u0107e, recimo, njihova bra\u0107a, ne veruju da je to ovde tako. Neverovatna je ta glorifikacija Evrope u njihovim o\u010dima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ka\u017eite joj: \u201eOn \u017eivi sre\u0107no i u miru.\u201c
\nNemojte joj re\u0107i da je on bespomo\u0107an
\ni da je sve vreme u brigama.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2833,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[211,58,65],"tags":[],"class_list":["post-2829","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-migration","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2829","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2829"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2829\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10170,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2829\/revisions\/10170"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2833"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2829"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2829"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2829"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}