{"id":2715,"date":"2015-06-30T10:10:50","date_gmt":"2015-06-30T10:10:50","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=2715"},"modified":"2023-05-18T12:00:06","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:06","slug":"beograd-i-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/beograd-i-iii\/","title":{"rendered":"Beograd I-III"},"content":{"rendered":"

Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n

\"crte\u017e\"<\/a>
Autor: \u0110or\u0111e Bobi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

I 1992\/3<\/h4>\n

Beograd, u svom naj\u017ealosnijem stanju, zavijen u krpe magle, smrdljiv od koje\u010dega \u0161to se u gradu u oskudici lo\u017eilo, polumra\u010dan, otvarao se kao Donji svet pred njima, vodi\u010dem i upla\u0161enim ispitiva\u010dem.
\n– Gore je kad duva vetar, iz Panonije i sa Istoka, rekao je Du\u0161an, dok su uli\u010dicama sa jo\u0161 pristojnim, premda oronulim ku\u0107ama izlazili do bulevara. Iza\u0161li su na glavnu beogradsku ulicu kod ugla na kojem su, sa svih strana, svetleli neobi\u010dni improvizovani paviljoni, uglavnom od drveta i zaogrnuti plastikom. Isticao se jedan, crvene boje, modularan i u obliku koji je o\u010dito poticao iz sedamdesetih godina. Bio je sa obe strane nadogra\u0111en nezgrapnim tendama. Iz svih paviljona vio se, sada ve\u0107 uveliko familijaran, miris lo\u0161eg pe\u010denog mesa, vi\u0161e puta upotrebljenog jeftinog ulja i sira koji je slu\u010dajno pao na uzavrelu plo\u010du. Svuda je bilo ljudi, uglavnom mu\u0161karaca, ali retki su ne\u0161to jeli; imao se utisak da ostali uglavnom \u010dekaju na neku milostinju, poklonjeni zalogaj ili nov\u010di\u0107. Uhvativ\u0161i njegov pogled, Du\u0161an se nasmejao:
\n– Ovde sve ko\u0161ta milion-dva, metalni novac vi\u0161e ne postoji.
\nKrenuli su niz bulevar. Na prozorima velike zgrade stajala je hrana, u fla\u0161ama i kesama.
\n– Tako studenti \u010duvaju hranu, rekao je Du\u0161an. – Desi se da fla\u0161a pukne od mraza, pa padne kome na glavu.
\nStudentski dom usred grada? Ima i \u010ditav grad, na periferiji, objasnio mu je Du\u0161an. Tamo je tek stra\u0161no.
\nU parku je na nekoliko mesta gorela vatra, i oko njih su stajali ljudi u mraku, greju\u0107i se. Sa druge strane ulice, natrpani izlozi, tkanine bez reda, politi\u010dki plakati sa zastra\u0161uju\u0107im licima, ikone gde im nije mesto, me\u0161avina igra\u010dke\/plastika\/osve\u017eavaju\u0107a pi\u0107a\/metle\/sredstva za \u010di\u0161\u0107enje na policama, umesto hrane, u zatvorenim, slabo osvetljenim prodavnicama. Neonke koje namiguju, uz zuje\u0107i zvuk. Poluprazna kafana, sa \u017eutim svetiljkama, tako\u0111e zaostalim iz dizajna sedamdesetih. Spomenik Nikole Tesle bio je oblepljen stikerima sa srpskim grbovima. Iz ne\u010dega sli\u010dnog studentskom klubu dopirali su naju\u017easniji turbo zvuci. U velikom hotelu sa jasnim znacima ofucanosti, svetlelo je samo nekoliko prozora, i improvizovani kazino u ugaonom krilu.
\n– Malo kartaju, malo pucaju, rekao je Du\u0161an. – Bednici se klade i vuku ru\u010dke automata danju. No\u0107u su tu samo zlo\u010dinci. Omiljeno oru\u017eje beogradske ulice je odnedavno bejzbol palica \u2013 a taj sport se u ovoj zemlji nikada nije igrao, niti ga iko razume…
\n– Ovi se ne boje mobilizacije?
\nDu\u0161an se krto nasmejao. – Ne, ni oni, ni de\u010dica onih sa kojima si se dru\u017eio na po\u010detku. Ta\u010dno se zna ko je namenjen klanici. Ponekad mi se \u010dini da je to zavera za uni\u0161tavanje gra\u0111anstva i sela istovremeno \u2013 najbolji i najsposobniji se \u0161alju po precizno odabranim spiskovima, a dobrovoljno odlaze ludaci i lumpeni. Ludaci, posebno iz kulture, ne stradavaju, jer odlaze zato da se daju slikati u pozadini ili na dobro odabranim lokacijama, lumpeni piju i duvaju, svejedno im je gde \u0107e prosuti creva i mozak. Ali ovde \u0107u ti uskratiti obja\u0161njenja, to ostaje za ku\u0107ne uslove. Samo gledaj!
\nPored njih je protutnjalo nekoliko skupih terenaca, velikom brzinom, a njihovi putnici su \u017eivotinjski urlali.
\n– No\u0107ne trke, rekao je Du\u0161an. – Omiljeni sport. Zastao je. – Ja te mu\u010dim, to ti je jasno. Ali ni ja ve\u0107 dugo nisam bio suo\u010den sa gradom koji je jo\u0161 samo pre tri-\u010detiri godine bio zanimljiv, uzbudljiv \u2013 opasan, naravno, ali pun raznolikog sveta, mnogih jezika, mesta na kojima si mogao sva\u0161ta \u010duti, vrhunske muzike, pozori\u0161ta, svetskih festivala, punih radnji… ovo je drugi grad sa istim imenom. Skrenimo desno, oko Skup\u0161tine je uvek puno policije.
\nSkrenuli su pored tramvajskih \u0161ina, po kojima se iza njih kretao prepotopski visoki crveni tramvaj: ne\u0161to sli\u010dno video je kao istorijsku atrakciju u Nju Orlinsu, ali bio je ulickan, zelen i otvoren. Na crkvenim stepenicama je, zgr\u010den, le\u017eao par. Prosjaci, pijanci?
\n– Ne, \u010dekaju po\u010detak slu\u017ebe ujutro. Mnogo je novih vernika.
\nZaobi\u0161li su i zgradu televizije, zbog policajaca, i spustili se pored nekada\u0161nje Du\u0161anove gimnazije do male pijace. Svuda je bilo prodavaca sa po jednom ili vi\u0161e plasti\u010dnih fla\u0161a, na pristojnoj udaljenosti jedan od drugog, bez vidljivog poku\u0161aja da konkuri\u0161u jedan drugome. Neki su pu\u0161ili.
\n– Benzin, rekao je Du\u0161an.
\nIz visokih zgrada pored pijace ponegde je iz primitivno zastakljenog balkona virio \u010dunak i vio se dim: centralno grejanje u gradu nije bilo redovno, struje tako\u0111e \u010desto nije bilo. Pre\u0161li su preko jo\u0161 jednog spleta tramvajskih \u0161ina. Kao i na bulevaru, i ovde se na \u0161irokom trotoaru improvizovalo sa kioscima, ali u mnogo manjem broju. Jedan je bio iznutra osvetljen, i kroz mutnu plastiku koja se pomerala sa kretanjem tela, moglo se zaklju\u010diti da je pun. Bio je oki\u0107en slikama bradatih tipova sa mnogim oru\u017ejem \u2013 fotografijama, posterima i neve\u0161to iscrtanim portretima: no svi su imali srpske grbove, na ode\u0107i, na \u0161ubarama i kapama, na oru\u017eju, jedan \u0107elavi na \u010delu…
\n– To jo\u0161 sigurno nisi video: kombinacija ro\u0161tilja i radio stanice, sa povremenim \u017eivim programom za prolaze\u0107e. Bar su oni sre\u0107ni, dok ih neko ne \u0161utne.
\nPokazao je na dva psa, koja su glodala kosti iz prevrnute kante za \u0111ubre.
\n– Idemo prema srcu, rekao je Du\u0161an. – Moram ti pokazati svoje mitsko mesto.
\nSkrenuli su levo. Na malom skveru je, jo\u0161 delimi\u010dno pod skelama, bila najru\u017enija zgrada koju je ikada video, sa nemogu\u0107om kombinacijom debelih stubova, ispup\u010denih ogromnih balkona sa gipsanim ukrasima i portala u zelenom i ru\u017ei\u010dastom mermeru.
\n– Gospodar rata, jedan od manjih, rekao je Du\u0161an. – Na tome je mestu bila jedna od ljupkih gra\u0111anskih ku\u0107a sa po\u010detka veka. Nije se dopala njegovoj tada\u0161njoj \u017eeni, pa ju je sru\u0161io i sagradio novu \u2013 za novu \u017eenu, naravno. Staru su izvadili iz Save, navodno se ubila.
\nIza\u0161li su uz strmu ulicu i na\u0161li se pred velikim trgom.
\n– Pozori\u0161te i narodni muzej, klasi\u010dni raspored svake srednjoevropske i balkanske provincijalne prestonice. No\u0107u je opasno.
\nBo nije odmah shvatio opasnost: po trgu se muvalo bar tridesetak pasa, koji su u manjim \u010doporima jurili za retkim automobilima i za prolaznicima. Tr\u010dali su sredinom ulice, ne obaziru\u0107i se ni na \u0161ta.
\n– Psi rata, rekao je Du\u0161an. – Ne\u0161to su napu\u0161teni ku\u0107ni psi, koji brzo stradavaju; ostali su do\u0161li iz prigradskih naselja, okolnih sela, mo\u017eda \u010dak sa fronta. Ne boje se ni\u010dega u gradu, ni toga \u0161to ih gaze i pucaju na njih iz zabave. Pse\u0107ih le\u0161eva ima na sve strane.
\nJedna grupa pasa je upravo krenula za \u0111ubretarskim kamionom: pro\u0161li su brzo drugom stranom, do trga sa kojeg se otvarala padina prema reci.
\n-Tamo gore, levo, mo\u017eda \u0107e se malo videti: na krovu ku\u0107e je prazan okvir za bioskopsko platno, lepo oblikovan, sazidan izme\u0111u dva rata \u2013 letnji bioskop. Scena iz jednog od meni najdra\u017eih jugoslovenskih filmova snimana je na toj terasi. Taj prazan okvir, evokacija urbanosti, strasti za film, za moderno… svaki put kad ga pogledam, ta\u010dnije kada sam ga gledao, mogao sam ponovo poverovati u duh ovog grada. Sada mi vi\u0161e ne poma\u017ee. Idemo u ni\u017ee krugove.
\nSa leve strane su se ulice strmo spu\u0161tale, Ispod palata, po\u010dinjale su odmah jednospratne ku\u0107ice, stra\u0107are ure\u0111ene kao radnje, sa izlozima u aluminijumskim okvirima. Ve\u0107ina nije imala ni najmanje svetlo. Na ni\u017eem trgu, koji je vodio prema \u017eelezni\u010dkoj stanici, bilo je jo\u0161 nekoliko kioska sa hranom i prodavaca benzina i cigareta. Bo je tu prvi put video i \u017eene \u2013 jadne, odrpane, ili o\u010dite profesionalke ni\u017eega reda. Krenuli su ulicom sa tramvajskim \u0161inama, ispod mosta u pseudo-vizantinskom stilu. Sa leve strane im je tekla reka. Ulica je bila puna rupa, plo\u010dnik nejednak i klizav. Prolazili su kamioni i pravili u\u017easnu buku. Iz jednog su \u010duli jasne glasove protesta zbog tolikog tre\u0161enja.
\n– Mobilisani, rekao je Du\u0161an. – Na putu za front. Nisu se dovoljno opili. A ina\u010de, otkako je embargo i nema saobra\u0107aja na reci, ribe su se namno\u017eile, ima malo dodatne hrane…idemo do tvr\u0111ave. Video si je po danu, verovatno su te vodili u restoran tamo. Vreme je da vidi\u0161 temelje. Sad \u0107emo do\u0107i do nekada\u0161njih skloni\u0161ta: tu se moja baka spasla za vreme bombardovanja, 1941. Nemoj se pla\u0161iti.
\nZakucao je na zar\u0111ala gvozdena vrata sakrivena ispod \u017ebuna koji je padao odozgo, i gurnuo ih ramenom. U\u0161li su u rupu osvetljenu plinskom lampom i grejalicom. U krugu svetlosti, za finim malim stolom i u otrcanoj fotelji, sedeo je \u010dovek u ko\u017enoj jakni, sa rukavicama i u debelom puloveru, sa \u0161alom oko vrata, i sa crnom pletenom kapom na sasvim kratko o\u0161i\u0161anoj glavi. Ustao je, srda\u010dno se pozdravio sa Du\u0161anom, dugo ga tap\u0161u\u0107i po ramenu. Ne\u0161to su tiho pri\u010dali, \u010dovek je u jednom trenutku uperio palac u Boa, i o\u010dito dobio zadovoljavaju\u0107i odgovor. Du\u0161an mu je ne\u0161to gurnuo u ruku, i dobio nazad zamotuljak.
\nPoku\u0161avaju\u0107i da odredi gde je, jer su mu se nao\u010dare zamaglile, Bo se kona\u010dno zagledao u tamni deo prostorije. Tamo je zajedno, pokriveno \u0107ebadima i kaputima, sedelo nekoliko sasvim mladih devojaka. Bile su budne, neke upla\u0161ene, neke praznih pogleda, ra\u0161\u010dupane, neke previ\u0161e na\u0161minkane, uglavnom blede. Jedna je pu\u0161ila. Vazduh je unutra bio te\u017eak, zbog vlage ugrejane smrdljivim izvorom toplote, zbog utabane zemlje.
\n– Tu se snabdeva\u0161? Upitao je Bo kada su iza\u0161li. – \u0160ta tu rade ona deca?
\nDu\u0161an je zapalio cigaretu, i duboko udahnuo. – Ovo je ozbiljnije, odvratio je. – tu je heroin: marihuanu prodaju prijatelji, to je porodi\u010dni biznis, kokain je za budale koje jo\u0161 misle da su iz vi\u0161eg sloja, pa vole da to kupuju na finim mestima.
\n– To ti nije mnogo pametno, rekao je Bo zabrinuto.
\n– Ne\u0107u dugo, rekao je Du\u0161an. – A ona deca, to je njegov li\u010dni harem: sve su zavisnice, bolesne, lu\u0111akinje, izgubljene. Ne prima starije od osamnaest godina. Daju se za ubod, ako uz to ima hrane i jedna no\u0107 na toplom, jo\u0161 bolje. Jedanput sam ih nabrojao jedanaest. Ima i de\u010dake, izbor je u katalogu sa fotografijama, njih nikada nisam video u rupi. Klijentima garantuje da nemaju AIDS, \u010duo sam ga. Koje\u0161ta. Ne bi dao ni za obi\u010dni lekarski pregled…Ovo mu je \u201cofis\u201d, ina\u010de \u017eivi na ran\u010du malo izvan Beograda, gaji konje i nojeve \u2013 ovo drugo za restorane.
\n– Zar tu decu niko ne tra\u017ei?
\n– Jeste, ubi\u0161e se od napora…dolaze iz ratnih podru\u010dja, be\u017ee sa sela, padaju tu iz propalih porodica koje ne mogu da ih hrane. Ima i gore…
\nIza tramvajske skretnice su se uli\u010dna svetla sasvim razredila, ali su obe strane ulice bile oivi\u010dene prodavcima benzina i cigareta sa svetiljkama. Du\u0161an ga je povukao izme\u0111u dva prodavca. Tumarali su malo po mraku i smrznutoj travi, a onda je Du\u0161an, koji je o\u010dito znao put, pomakao gvozdeni poklopac za kanalizaciju, name\u0161ten uspravno uz padinu. Unutra je, u uskoj pe\u0107ini, bilo desetak ljudi oko male vatre. Pogledi su im bili izbezumljeni od straha. Du\u0161an im je rekao ne\u0161to umiruju\u0107e, i dao im kesu iz ruksaka. Polako i pa\u017eljivo su izvadili dva hleba, fla\u0161u, ostatke hrane u salvetama, i cigarete.
\n– Ovi su najni\u017ei, rekao je Du\u0161an kada su se izvukli iz nepodno\u0161ljivog smrada. Tvr\u0111ava je puna jama i rupa, i skoro sve su danas naseljene. Hrane se danju na kantama za \u0111ubre, ali im teren zauzimaju gradski stanovnici, posebno starci. Ka\u017eu da u tvr\u0111avi danas ima mnogo manje pacova…
\nNastavili su kru\u017enim putem, uz reku, u\u0161\u0107e i drugu reku. Prodavci su se razredili. Zamenile su ih automobilske ru\u0161evine, u kojima je bilo zaspalih ljudi. Kretali su se travnatim rubom polja ispod tvr\u0111ave, da ne bi privukli policijske patrole.
\n– Ovo je nekada bio jo\u0161 jedan moj mitski prostor, rekao je Du\u0161an. – Subotom i nedeljom popodne, kad je lepo vreme, dok su Beogra\u0111ani \u0161etali Kalemegdanom i vodili decu u Zoolo\u0161ki vrt, ovde, dole, narod koji se jo\u0161 nije odoma\u0107io u gradu imao je svoju zabavu \u2013 kola. Bilo je malo instrumenata, najbolji su bili veliki albanski bubnjevi. Igrala su se i druga kola, prepoznavali su se me\u0111usobno i nisu im nimalo smetale razlike. Ni\u0161ta tu nije bilo organizovano, socijalisti\u010dka vlast se nije me\u0161ala, sami su osvojili prostor. Uvek je, dodu\u0161e, bio koji policajac za slu\u010daj tu\u010de. A mogla se desiti: tu se sastajalo sa devojkama, mogla se prona\u0107i ona iz tra\u017eenog kraja. Raj za etnografa, \u0161to sam nekada hteo da budem: ljudi svih uzrasta, u gradskoj ode\u0107i, \u017eene sa \u0161minkom, frizurama i ta\u0161nama \u2013 neki i neke bar polovi\u010dno opremljeni urbanim maskama. I onda krenu da se tresu, precizno nau\u010denim pokretima, u strasnom izra\u017eavanju \u017eelje, mo\u0107i, nu\u0111enja…Prvo se orijenti\u0161u po grupama, jedni prepoznaju druge, razumeju dijalektalne nijanse, premda su svi tiho govorili. Zatim stupaju u kola, identifikuju se znanjem koraka i dr\u017eanja. Posle kola, grupe postaju manje, izdvajaju se parovi. Neki od tih ljudi ve\u0107 su godinama \u017eiveli u stanovima sa elektri\u010dnim aparatima i televizijom, mo\u017eda ba\u0161 preko reke, u novim naseljima: no zov onoga \u0161to su ose\u0107ali kao svoje bio je neodoljiv. To je bio ludi grad koga sam voleo…
\nBo je osetio potrebu da mu prebaci ruku preko ramena. Du\u0161an se nasmejao:
\n– Da, tako su se dr\u017eali mladi\u0107i, drugovi, parnjaci, u strahu od svega, posebno od devojaka. Poneki \u010dak i sa prepletenim rukama. Bilo je u Beogradu i mesta za gejove, ni\u017eeg i visokog ranga, potpuno odvojenih u dru\u0161tvu. Ali to je druga pri\u010da. Ovde je za mene kucalo srce balkanskog grada. Odavde su odlazili na stadione, u bioskope, nazad u kasarne, ili ku\u0107ama. Svet koji je znao da sebi da odu\u0161ka. Valjda i zato treba da propadne srednji sloj u Beogradu, oni koji su izrasli uporedo sa socijalizmom a nisu za sebe obezbedili ovakva ostrva samorazumevanja i opu\u0161tanja: nego su svi poslu\u0161no kretali za propisanim, uticajnim, mo\u0107nim.
\n– Misli\u0161 da plesa\u010di nisu oti\u0161li na frontove? rekao je oprezno Bo.
\n– Naravno da jesu: za to su i predvi\u0111eni. No otpor i nadu za njih treba da donose oni koji znaju re\u010di, pojmove… i koji se ne boje da to rade. Oni koji su im bili uzor u \u0161kolama i u gradu, oni kojima su se prilago\u0111avali i od njih u\u010dili da menjaju svoja tela, navike, govor. Kakva neverovatna prednost, kako glupo uni\u0161tena! U biv\u0161em sistemu, kojem mnogo zameram, osnovna jedinica identiteta i sticanja polo\u017eaja me\u0111u jednakima bila je pismenost. To je bio preduslov za integraciju, onda je dolazilo \u010ditanje \u2013 nekriti\u010dko, naravno – odre\u0111enih tekstova, i sve to kao uslov dru\u0161tvenog uspeha, bilo kakvog. Uslov pismenosti mogao je i morao ispuniti svako. Kada jedinica identiteta postane krv\/rod\/zemlja, a pismenost nije nu\u017ena, zapravo je i suvi\u0161na, nastaje fa\u0161izam. Zato je socijalizam, i ovaj labavi i licemerni jugoslovenski, bio naj\u010dvr\u0161\u0107a brana protiv nacionalizma i fa\u0161izma. Pa su se ipak stvorile rupe i stvar je morala da propadne. Ali ne zato \u0161to je nacionalizam nu\u017ean, \u0161to je bio nasilno spre\u010davan: nije nu\u017ean, a trebalo je da ga jo\u0161 nasilnije spre\u010davamo.
\n– Misli\u0161 da od srednjeg sloja nema ni\u0161ta?
\n– Morao bi mi dokazati. Ove godine ili nikada. Pre nego \u0161to svi pobegnemo.
\n– Nadam se da u to ne ula\u017ee\u0161 sebe.
\n– Imam li i\u0161ta drugo? Ve\u0107 sam ulo\u017eio sve, nisam pobegao.
\nBo nije znao \u0161ta bi na to rekao. Hodali su po mraku, kaljuzi i hladno\u0107i, i magla je postajala sve gu\u0161\u0107a. Mrak je rascepio zastra\u0161uju\u0107i \u017eivotinjski urlik, pa jo\u0161 jedan, ali od neke druge \u017eivotinje. Pridru\u017eili su se zavijanjem nevidljivi uli\u010dni psi. Prolazili su ispod Zoolo\u0161kog vrta. Ponovo su bili na tramvajskim \u0161inama.
\n– Spas je blizu, rekao je Du\u0161an.<\/p>\n

(odlomak iz romana Jednomese\u010di\u0107i<\/em>)<\/p>\n

II 2004\/5<\/strong><\/h3>\n

Ako i\u0161ta ne mogu da zamislim u Beogradu, u gradu u kojem sam ro\u0111ena, to su grupe turista koje vodic\u030ci vode po znamenitostima. Dok to ne postane nova realnost, treba po\u017euriti u Beograd, i videti ga bez vodic\u030ca. Svako za sebe treba da prona\u0111e svoje beogradske putanje. Moja, uobic\u030cajena, poc\u030cela bi od padine ispod Kalamegdana, kod u\u0161c\u0301a Save u Dunav, oko tragova antic\u030ckog, gotskog, sred- njovekovnog i turskog Beograda, nadrealno pome\u0161anih sa 18-vekovnim spomenicima i utvr\u0111enjima zapadnoevropske tradicije. Tac\u030cnije, krenula bih od spomenika balkanskoga mu\u0161koga mita, od kule Neboj\u0161e, gde je udavljen Riga od Fere, grc\u030cki zanesenjak koji je krajem 18. veka sanjao balkansku federaciju: krenuo je iz intelektualne zaostav\u0161tine francuske revolucije, da bi ga austrijska policija uhvatila u Trstu i predala Turcima u Beogradu… Spomenik \u017eenskih mitova za mene je mala crkva Ru\u017eica, uklesana u strmu stranu Kalemegdana, nalik na pagansku pec\u0301inu posvec\u0301enu svetici- boginji koja se brine za \u017eene, Svetoj Petki. Gospo\u0111a u crnom koju prepoznajete na ikoni i votivnim darovima nesumnjivo je starija od hri\u0161c\u0301anstva, jedna od mnogih Afroditinih dublerki. Razumno je zapaliti joj svec\u0301u, posebno ako ste mu\u0161ko, jednu za mrtve, nisko ili na podu, i jednu za \u017eive, na visokim stalcima.<\/p>\n

Tako za\u0161tic\u0301eni, mo\u017eete dalje. Banalni pristup bio bi \u0161etati se po Kalemegdanu, premda je to izvesno najbolje mesto za izjavljiva- nje ljubavi u Beogradu. U neobic\u030cnoj me\u0161avini turske tvr\u0111ave po kojoj su posejani muzejski topovi i tenkovi, sportski tereni, dec\u030cja igrali\u0161ta, spomenici, grobovi i zoolo\u0161ki vrt, i gde lebde uspomene na stare ljubavi i stare zloc\u030cine, ima bezbroj skrivenih kutaka gde se trenutno voljenome bic\u0301u mo\u017ee neodgovorno obec\u0301ati vec\u030cnost. Originalni pristup je napustiti Kalemegdan, i pored zaboravljenih skloni\u0161ta protiv mnogih bombardovanja i tramvajske okretnice, uputiti se haotic\u030cnom Kara\u0111or\u0111evom ulicom, uz Savu. Tu c\u0301ete nac\u0301i impresivnu novobaroknu zgradu nekada\u0161nje banke, jednu od najlep\u0161ih \u2013 i najzapu\u0161tenijih u Beogradu. Stepenicama ili nekom od uskih i strmih ulica vratite se prema grebenu po kojem se pru- \u017ea Knez-Mihajlova, pre nego \u0161to Kara\u0111or\u0111eva zavr\u0161i u kioscima oko \u017eeleznic\u030cke stanice, da biste pro\u0161li nekim od najlep\u0161ih delova Beograda \u2013 vencima, Toplic\u030cinim, Obilic\u0301evim i Kosanc\u030cic\u0301evim, posebno ako ste c\u030citali romane Borislava Pekic\u0301a. Berlin ima kvartire, Bolonja ima kolonade, Pariz ima pasa\u017ee, Beograd ima vence. Neke od najuzbudljivijih ru\u0161evina Beograda su tu, kao ru\u0161evine-iskopine Narodne biblioteke, uni\u0161tene 6. aprila 1941. Za razliku od natrpane i c\u030cesto neuravnote\u017eene Knez Mihajlove ulice, po kojoj je va\u017eno pro\u0161etati se izme\u0111u podne i 14h, ako vas zanima intelektualna eli- ta, okolina ove ulice, njeni prolazi, ulazi, dvori\u0161ta i paralelne ulice mnogo su zanimljiviji. Glavni muzeji, istorijski spomenici, mesta koja oznac\u030cavaju kulturnu pro\u0161lost Beograda, okru\u017euju greben od Terazija do Kalemegdana. U\u0111ete li u neke od zgrada, videc\u0301ete ostatke Beograda koji se u ritmu d\u017eeza gradio izme\u0111u dva rata, kao prestonica nove dr\u017eave, sa garsonjerama na Terazijama kao znakom dru\u0161tvenog ugleda, sa prvim pravim bioskopima, novim hotelima i salonima. Prekriveni ponekad modernim intervencijama, ili beznade\u017eno zapu\u0161teni, ovi te\u0161ko uoc\u030cljivi znaci beogradskog urbanizma zaslu\u017euju radoznalost \u0161etac\u030ca. Sa Terazija je najlep\u0161i zalazak Sunca u Beogradu prema Savi, sa siluetom praznog ekrana letnjeg bioskopa na vrhu zgrade u Balkanskoj ulici, jo\u0161 jednim spomenikom 6. aprila 1941. Sa Terazija se kraljuje Beogradom: mo\u017eete nastaviti rimskim i carigradskim putem, preko Bulevara revolucije do sretanja sa Dunavom, mo\u017eete nazad na zapad, kroz nepreglednu panonsku ravnicu, mo\u017eete direktno na jug, u srce Srbije, preko svakako najru\u017enijeg trga koji znam \u2013 Slavije. Ne\u0161to staroga, jevrejskog i turskoga Beograda preostalo je ako se spu\u0161tate kroz Dorc\u0301ol.<\/p>\n

Mirni, gra\u0111anski Beograd malih ulica nalazi se na Vo\u017edovcu, preko nezgrapno urezanih novih puteva, i na Vrac\u030caru. Sa novom zgradom Narodne biblioteke i posebno novom crkvom, Svetosavskim hramom, Vrac\u030car je naglo postao reprezentativni znak Beograda, zlatna kupola koju prepoznajete u gradskome pejza\u017eu.
\nZa nekoga, Beograd sa vode, sa zamr\u0161enim sistemom ostrva (ada), kanala, prolaza koji se stalno menjaju, dve velike reke i bezbroj novih pogleda na grad, uvek je izazovan, uz istra\u017eivanje isto tako nestabilne gastronomske mape mesta gde se dobija rec\u030cna riba \u2013 splavova, kafanica uz kejove i obale, improvizovanih konac\u030ci\u0161ta na pe\u0161c\u030canim pla\u017eama. Uz dobre vodic\u030ce, taj nepoznati svet mo\u017ee biti mesto najboljega provoda u Beogradu \u2013 posebno leti, posebno noc\u0301u. Za strasnoga pe\u0161aka, me\u0111utim, Beograd, ranjeni i ru\u0161eni grad sa bolnom pro\u0161lo\u0161c\u0301u, kao recimo Berlin, pru\u017ea neizmerna skrivena u\u017eivanja, stalno susretanje sa fantomima. Novi Beograd daje jednu od najpotpunijih slika kako ljudi mogu pripitomiti socijalistic\u030cku arhitekturu. Odgovor \u2013 uglavnom biljkama. Pro\u0111ete li Hilandarskom ulicom, imac\u0301ete d\u00e9j\u00e0 vu 16. arrondissementa u Parizu; stara konstrukcija mosta iz Brankove ulice podsec\u0301a na mostove u Budimpe\u0161ti; vile na Zvezdari na kakvo mirno predgra\u0111e Graca; pogled sa \u017eeleznic\u030ckoga mosta stapa se sa pogledom sa mosta u Rigi; ulica na Dorc\u0301olu je zapravo u Solunu. Ista ulica mo\u017ee voditi u dva razlic\u030cita sveta: ulica Kralja Petra spu\u0161ta se prema Dunavu na istok, na Orijent, u nekada\u0161nji turski deo mesta sa uskim ulic\u030cicama, sa jedinom preostalom d\u017eamijom; prema Savi, na zapad, spu\u0161ta se kao bec\u030cka ulica sa monumentalnim zgradama \u2013 i najstarijom beogradskom kafanom, koja umesto imena ima znak pitanja. Ko sam, kada sam u Beogradu? I svako ima svoje delove Beograda koji su zapravo negde drugde. Pre mnogo godina, imala sam san koji se ponavljao: penjala sam se prema Zvezdari, koja je postepeno postajala miran grc\u030cki gradic\u0301 sa okrec\u030cenim kuc\u0301ama i ulicama. Na kraju naselja, strma i visoka obala padala je u Egejsko more. Vizija ivice Balkana. Premda volim poeziju Milo\u0161a Crnjanskoga, i njegovu pohvalu Beogradu, nikada nisam prepoznala svoj grad u slici koju odre\u0111uje uspravno, srebrno, mlado… mu\u0161ko.
\nMoj Beograd bio je uvek nomadska, nejasna, neuhvatljiva figura koja je menjala izgled, ideologiju, pol. Turski putopisac mogao je napisati da je \u201enajlep\u0161i\u201c, jer je to bio deo njegove retorike, evropske diplomate na putu za carigradsku Portu mogli su se diviti idealnom strate\u0161kom polo\u017eaju, Le Korbuzije je mogao zakljuc\u030citi da je to jedan od najru\u017enijih gradova na svetu, za osvetu je nova polovina grada sagra\u0111ena u njegovome duhu… Svi su oni upisivali Beograd u svoje mentalne mape sa lakoc\u0301om koja dolazi od otvorenosti (ili nepostojanja) prvobitnoga teksta. Neka od najuzbudljivijih mesta u Beogradu zapravo su ne-mesta: pijace, ostrva, drvoredi, dvori\u0161ta, kao \u0161to je dvori\u0161te staroga Filozofskoga fakulteta na Studentskom trgu, sa lipama za koje se ne zna da li su lep\u0161e u junu ili u oktobru. Beograd je jedan od veoma retkih gradova c\u030cije sredi\u0161te nisu mogli odrediti drugac\u030cije, nego kao ono \u0161to obuhvata jedna tramvajska linija, Dvojka. Nije li mu i ime prazno, neobojeno, Beo-grad? Stoga su valjda realne slike Beograda za mene uvek potpune, sa trenutkom, svetlo\u0161c\u0301u, bojama, zvukovima, ukusima, temperaturom, c\u030cak i dodirom.
\nTakva je usamljenost ulice Tadeu\u0161a Ko\u0161c\u0301u\u0161kog u letnje popodne, sa mirisom asfalta koji se topi, i paklenim zvukom tramvaja koji juri nizbrdo, izme\u0111u Kalemegdana i poc\u030cetka grada. Ili Bulevar revolucije u \u017eutoj noc\u0301noj svetlosti, sa snegom koji je pokrio sve, i nac\u030cinio selo od najvec\u0301e gradske arterije, u novogodi\u0161njoj noc\u0301i kada su objavili da je Tito prenesen u bolnicu u Ljubljani. Ili ki\u0161a na terazijskoj padini, gledana kroz staklo restorana u hotelu Moskva, na dan pucanja jednoga dugogodi\u0161njega prijateljstva. Ili lagano plesnivi miris podruma-sale Kinoteke u Kosovskoj ulici, koji nijedna obnova nec\u0301e uni\u0161titi, kao ni utisak podzemnoga hrama, sa slavnim licima filmskih boginja i bogova koja okru\u017euju skru\u0161enoga filmskog vernika. Ili \u0161kripa klupa i poda u Univerzitetskoj biblioteci i zapu\u0161tene sveske Mercure de France u njenim hodnicima. Ili miris ugrejanoga vunenoga \u0161tofa pod vla\u017enim platnom i peglom u krojac\u030ckoj radnjii brata moje bake, na uglu ulice sa c\u030cije je druge strane Novo gro- blje, i nikada posec\u0301ivana vojnic\u030cka groblja, italijansko i rusko. Ili terasa kuc\u0301e u kojoj sam \u017eivela, u nedelju popodne, kada sakup- ljam osu\u0161eni ve\u0161 koji miri\u0161e na Sunce, dok se sa dva susedna ugla ogla\u0161avaju, uvek sa dva minuta razlike, zvono sa crkve Bogorodic\u030cin pokrov, pravoslavne, i sa Svetoga Antuna, katolic\u030cke, sagra\u0111ene po Plec\u030cnikovom planu. Ili parola Dole Neron!, koju su moji prijatelji Milan i Zoran upisali belim polikolorom na asfaltu Knez-Mihajlove pred policijskim kordonom 1971, i koja se videla sve dok celu ulicu nisu poploc\u030cali, kojih petnaest godina docnije…
\nZa jedan tip lutanja ipak morate imati vodic\u030ca u Beogradu, i to visoko kvalifikovanoga vodic\u030ca \u2013 za kafane. Struc\u030cnjaci koje ja znam smatraju pregled ro\u0161tilja banalnim; mnogo je te\u017ee znati lokaciju najboljeg vojnic\u030ckog pasulja (iskljuc\u030civo petkom), riblje c\u030corbe, sve\u017ee pogac\u030ce, stepena ljutosti papric\u030cica koje se slu\u017ee u c\u030ca\u0161i sa vodom na pravim mestima. U d\u017eungli picerija i kioska sa brzom hranom, pretencioz- nih restorana i kratkovekih eksperimenata sa egzotikom, neka se grananja gastronomskih dinastija mogu prepoznati. Primera radi, poznavaoci znaju koje su restorane otvorili biv\u0161i kelneri i uc\u030cenici legendarnog Ive iz Kluba knji\u017eevnika u Francuskoj ulici. Ljubitelji holesterolskih u\u017easa kao \u0161to su glava u \u0161kembetu, jagnjec\u0301e pec\u030cenje pod sac\u030cem, pihtije ili (svinjske) nogice u saftu, moraju se osloniti na ovakve vodic\u030ce da bi prepoznali gastronomsko pulsiranje grada, ali isto tako i vegeterijanci, u potrazi za svojim zadovoljstvima. Kultura kafane u Beogradu izbacila je bec\u030cki model, sa kolac\u030cima i kafom, mediteranski model, sa mezetom i pic\u0301em koje se dugo pije, i turski model, sa pu\u0161enjem (nekada nargilama) i c\u030cajem, u korist modela te\u0161ke hrane sa razgovorom. Mo\u017eda se tu nasluc\u0301uje traumatic\u030cna uspomena na mnoge ratove i gladi?
\nKrenuli smo od centra, prema glavnim stranama sveta u Beogradu, izgubili se u mnogim \u0161etnjama prema naseljima koja okru\u017euju mnogobrojne izlaze iz grada, kopnom ili vodom. No kada se dignemo u vazduh, vidimo da se Beograd, kao gradovi staroga sveta, kao Rim, Atina ili Carigrad, prostire na nekoliko bre\u017euljaka: Kalemegdan-Terazije, Ta\u0161majdan, Vrac\u030car, Vo\u017edovac, Lekino brdo, Zvezdara, Ko\u0161utnjak… Nema mnogo parkova, ali je zato mnogo ulica u Beogradu sa drvoredima \u2013 platana, divljeg kestena, topola, lipa, dudova, c\u030cak i breza. Bre\u017euljci i drvoredi vas vode, naselja i biv- \u0161i zaseoci se prepoznaju, tako da u Beogradu, za razliku od drugih, sistematic\u030cnije planiranih gradova, ne mo\u017eete nikada zalutati.
\n\u0160ta da u takvome gradu radi evropski flaneur? Pre svega, da oc\u030cekuje iznena\u0111enje na svakom uglu, udarce sec\u0301anja i emocija jednako kao i udarce ko\u0161ave. Beograd mo\u017ee delovati pohabano i pospano, ali nikada nije ni umiljato ni dosadno mesto. Prepustite se nepredvidljivom, krec\u0301uc\u0301i od predvidljivoga. Posvetite dan izboru izuzetnih muzeja: Narodni muzej, Galerija fresaka, Etnografski muzej, Muzej savremene umetnosti na U\u0161c\u0301u. Posetite neko od beogradskih pozori\u0161ta, da biste razumeli za\u0161to su pozori\u0161ni glumci tako c\u030cesto nosioci duha grada, i za\u0161to nemaju prave konkurencije ni u stranim, pa ni u sopstvenim TV i filmskim figurama. No da biste do\u017eiveli ono najbolje, na\u0111ite pre toga prijatelje u Beogradu. Mo\u017eda c\u0301ete propustiti jednu ludu noc\u0301 u Skadarliji zbog njih, ali nac\u0301i c\u0301ete tajanstveno jezgro Beograda, prostor u kojem se sve doga\u0111a, i sve se doga\u0111alo otkako je Beograd gra\u0111anski centar: beogradsku kuc\u0301u \u2013 najc\u030ce\u0161c\u0301e stan. Zac\u030cudo, kafana i kuc\u0301a nisu ni u kakvoj konkurenciji. Postoje vreme i poslovi za kafane, i vreme i poslovi za kuc\u0301u. Nije mi poznat evropski grad u kojem se lak\u0161e dobija poziv za kuc\u0301nu posetu, zato tu priliku nikada ne treba propu\u0161tati. Nigde nec\u0301ete bolje posmatrati funkcionisanje svakodnevice, pona\u0161anje ljudi, neverovatnu raznolikost i pome\u0161anost razlic\u030citih kultura u Beogradu, noviju istoriju, konac\u030cno stvaralac\u030cke moguc\u0301nosti grada.
\nU beogradskim stanovima pripremale su se revolucije, knji\u017eevni i umetnic\u030cki pokreti \u2013 neki su u njima i ostajali. Samo u mome nekada\u0161njem jednoiposobnom stanu u Beogradu bilo je u osam- desetim godinama nekoliko izlo\u017ebi, dve improvizovane komic\u030cne opere, bezbroj ad hoc c\u030citanja ili izvo\u0111enja tekstova, pisanja bezbroj peticija, snimanja emisija kuc\u0301noga radija i ustanovljavanja kuc\u0301ne knji\u017eevnosti, igranja parlamenta sa sve prethodnim izborima… A bio je to jedan od bar tri stana gde su se odvijale slic\u030cne aktivnosti, u bliskome susedstvu. Stoga u privilegovanom prostoru beogradskih kuc\u0301a i stanova istra\u017eujte njihovo najvec\u0301e bogatstvo \u2013 sec\u0301anje. Ono c\u0301e vam se otvarati lako, jer ste kao stranac uvek najdra\u017ei gost, i svako c\u0301e se truditi da vas zavede i uveri kako u Beogradu treba ostati du\u017ee, ponajbolje za ostatak \u017eivota… Od kolektivnoga sec\u0301anja koje sami sakupite nac\u030cinite imaginarnu mre\u017eu za najtac\u030cniju i najva\u017eniju \u2013 va\u0161u lic\u030cnu emotivnu mapu Beograda.<\/p>\n

(Ovaj tekst pisan je kao ve\u017eba: mogu li rec\u0301i ne\u0161to lepo o Beogradu? Jednoj mojoj studentkinji se toliko dopao, da ga je predala Adria Airwaysu za objavljivanje u jednoj od onih lakiranih slikovnica koje nalazite u d\u017eepu sedi\u0161ta pred vama u avionu, a sve povodom otvaranja nove linije Ljubljana-Beograd. Nova linija tada nije otvorena. Mo\u017eda je zato tekst dobio ne\u0161to smisla.)<\/p>\n

III 2014\/15<\/strong><\/h3>\n

U Beograd sada odlazim kada me neko pozove, i odsedam u hotelima, po mogu\u0107stvu sa \u201cfacilities for disabled\u201d. Obilazim delove koje sam poznavala, i koji su temeljno promenjeni: nije re\u010d samo o silueti osnove za letnje bioskopsko platno na terasi na po\u010detku Balkanske ulice, koje vi\u0161e nema, niti o bolje na\u0161minkanoj Kinoteci, sa \u010dak tri projekcione sale, niti o \u017ealosnom izgledu ku\u0107e Stanislava Vinavera, i o tome da one ku\u0107e u kojoj sam \u017eivela, malo ukoso preko puta, vi\u0161e nema u \u0110akova\u010dkoj ulici. Re\u010d je o ne\u010demu drugome, recimo o promeni dimenzija, perspektiva, socijalne mape Beograda. Najgore je pro\u0161ao, \u010dini mi se, Bulevar Revolucije: nikada se ne\u0107u navi\u0107i da ga zovem Aleksandrova, kao \u0161to se moja baba nije mogla navi\u0107i da Aleksandrovu zove Bulevar Revolucije. To je moja i njena privilegija, iluzija o tome da ostavljamo neki trag na vodi vremena. Nekada\u0161nji bulevar je zbog pose\u010denih platana i divljih kestenova otkrio sve najru\u017enije male ku\u0107e nekada\u0161njeg predgra\u0111a, a izobli\u010dio mnoge fasade lepih me\u0111uratnih ku\u0107a, razotkrio dodate balkone ili cele spratove, verande gde im nije mesto, svu \u017ealosnu improvizaciju koju niko nije kontrolisao ni zakonski ure\u0111ivao. Traja\u0107e decenije dok novi platani i divlji kestenovi zauzmu svoje staro mesto pravljenja idealnih kulisa za ve\u010dno nedora\u0111eni grad.<\/p>\n

Ulice moga kraja, Zvezdare, a posebno izme\u0111u Lipovog lada i Liona, nazvanog po starim kafanama koje vi\u0161e ne postoje, izmenjene su u poslednjih nekoliko godina agresivnm i ru\u017enom privatnom gradnjom, iz koje izlazi stra\u0161na slika potpune nesaradnje izme\u0111u ljudi koji \u017eive jedan do drugoga. Nije re\u010d o urbanisti\u010dkim planovima, ve\u0107 o ubita\u010dnom porivu da se ugodi sopstvenim \u017eeljma i da se pri tome poka\u017ee sopstveni novac, odnosno mo\u0107. Neke od najlep\u0161ih malih vila u Bregalni\u010dkoj ulici su poru\u0161ili, i sada tamo stoje zgrade sa stanovima i balkonima: kra\u0111a prostora, javnog prostora, vidljiva je iz svakog ugla gledanja. Zvezdara je jo\u0161 relativno malo pretrpela: ostalo je ne\u0161to starih zgrada, u op\u0161tini postoji samo jedan hotel; kiosci su uglavnom nestali sa bulevara, ali sada potpuno sakrivaju \u0110eramsku pijacu. Od nekada\u0161njih starih zanata oko pijace \u2013 jorgand\u017eija sa tkanjem platna i viskoznih svila, bravara, kroja\u010da, \u0161ustera \u2013 nema naravno ni\u0161ta. No od poslasti\u010darnice \u201cBombaj\u201d, malo iznad \u0110erma na bulevaru, ostao je pano slikan na staklu, koji predstavlja malog crnca koji dr\u017ei veliki kornet sa sladoeldom, sa jo\u0161 nekoliko poslastica u pozadini: pravo \u010dudo, ova reklama stara kojih \u0161ezdesetak godina…<\/p>\n

Ono \u0161to je pre dvadesetak godina bio beogradski Donji svet, nekda\u0161nja Sava mala i deo pod Kalemegdanom, danas je trendi \u201cnalazi\u0161te\u201d sa mnogim lokalima u biv\u0161im skloni\u0161tima, magazama i obalom pretvorenom u niz lokala, kafi\u0107a i restorana: prva ta\u010dka no\u0107ne zabave, pre nego \u0161to se zaglavi na splavovima, premda postoji i jasna razlika u stilu i stepenu zabave me\u0111u lokalima sa leve i desne strane Brankovog mosta. Iznad mosta, na ravni ulice koja se otvara na Savu, \u017eivela sam petnaestak godina. Nekada veoma davno, u sedamdesetim i osamdesetim godinama, arhitekti i urbanisti pokrenuli su temu silaska Beograda na vodu, pre svega prema Savi. Stari \u017eelezni\u010dki most je smatran neupotrebljivim, pa su se pojavile ideje, a bio je \u010dak i konkurs za preure\u0111ivanje tog mosta. U me\u0111uvremenu je \u010dak i sazidan novi \u017eelezni\u010dki most, ali se ne upotrebljava jer nema nove \u017eelezni\u010dke stanice i ostatka sistema…Vozovi i danas ulaze u Beograd sa severa i zapada preko starog \u017eelezni\u010dkog mosta, za koji se pre \u010detrdesetak godina smatralo da je opasan za saobra\u0107aj. Danas je to nenormalno stanje usijala gradska vlast nebuloznim projektom \u201cBeograd na vodi\u201d, sa potpuno preteranim zala\u017eenjem u reku i planiranom izgradnjom nebodera na mestu koje bi prvo moralo biti obezbe\u0111eno od poplava, zatim obra\u0111eno, istra\u017eeno i renovirano, od istorijskih do industrijskih spomenika, ulickano i o\u017eivljeno. Ali grad u kojem Narodni muzej ve\u0107 godnama nije otvoren, o\u010dito ima pre\u010de poslove nego \u0161to je ure\u0111ivanje nasle\u0111enog kulturnog bogatstva…<\/p>\n

Ne bih se mogla vratiti u Beograd, jer ne \u017eelim da umrem tamo; ali ne \u017eelim da umrem ni u Ljubljani, nego negde na moru. Biti razma\u017een sa svojim \u017eeljama je dosada, bar iz mog iskustva gledano, bilo lak\u0161e u Beogradu. \u010cesto sam kao studentkinja zami\u0161ljala kako \u017eivim u zgradi koja gleda na Brankov most \u2013 i desilo se da sam to i do\u017eivela. Ne znaju\u0107i, doselili smo se u zgradu u kojoj su pre rata \u017eiveli, kao mladenci, roditelji moga mu\u017ea. Sprat na kojem su oni stanovali sravnila je bomba 1941. U gradu u kojem je pone\u0161to \u201cmogu\u0107nije\u201d nego na drugim mestima, vredi verovati svojim ma\u0161tanjima…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Stoga u privilegovanom prostoru beogradskih kuc\u0301a i stanova istra\u017eujte njihovo najvec\u0301e bogatstvo \u2013 sec\u0301anje. Ono c\u0301e vam se otvarati lako, jer ste kao stranac uvek najdra\u017ei gost, i svako c\u0301e se truditi da vas zavede i uveri kako u Beogradu treba ostati du\u017ee, ponajbolje za ostatak \u017eivota… Od kolektivnoga sec\u0301anja koje sami sakupite nac\u030cinite imaginarnu mre\u017eu za najtac\u030cniju i najva\u017eniju \u2013 va\u0161u lic\u030cnu emotivnu mapu Beograda.“
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2717,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-2715","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2715"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10502,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2715\/revisions\/10502"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}