{"id":2015,"date":"2015-05-21T13:27:10","date_gmt":"2015-05-21T13:27:10","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=2015"},"modified":"2023-05-18T12:00:25","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:25","slug":"kosovski-mit","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/kosovski-mit\/","title":{"rendered":"Kosovski mit"},"content":{"rendered":"

Autorka: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong>
\nIstorijska igra o \u017eenskoj politici i kulturi u \u010detiri \u010dina <\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Lica:<\/p>\n

Milica<\/strong>, kneginja, knji\u017eevnica, docnije monahinja Jefrosina, skra\u0107eno Frosa<\/p>\n

Jefimija<\/strong>, monahinja, nekada Jelena, knji\u017eevnica, skra\u0107eno Femka<\/p>\n

Stefan Lazarevi\u0107<\/strong>, Mili\u010din sin, turski pa zatim ugarski vazal, vitez i politi\u010dar, knji\u017eevnik; prvo de\u010dko, docnije mladi \u010dovek<\/p>\n

Jelena<\/strong>, Mili\u010dina k\u0107erka, vojvotkinja Bal\u0161i\u0107 i docnije Hrani\u0107, knji\u017eevnica<\/p>\n

Olivera<\/strong>, najmla\u0111a Mili\u010dina k\u0107erka<\/p>\n

Teodora<\/strong>, Mili\u010dina k\u0107erka, poznata kao \u201eKosovka devojka\u201c, neostvarena knji\u017eevnica<\/p>\n

Vuk<\/strong>, Mili\u010din sin, dete<\/p>\n

Bajazit<\/strong>, turski sultan<\/p>\n

Petar \u0160pata<\/strong>, albanski plemi\u0107, Stefanov pratilac<\/p>\n

Eleni Gateluzzi<\/strong>, Stefanova supruga<\/p>\n

Guslar<\/strong><\/p>\n

Guslarka<\/strong><\/p>\n

\u017dene\/vezilje\/vlastelinke<\/strong><\/p>\n

Sebri<\/strong>, preru\u0161eni u vlastelu (u pozadini, pet-\u0161est ljudi)<\/p>\n

Turci<\/strong> (u pozadini, pet-\u0161est ljudi)<\/p>\n

Mom\u010dilo<\/strong>, prevodilac<\/p>\n

Monah<\/strong><\/p>\n

Srpski svirci<\/strong><\/p>\n

Turski orkestar<\/strong><\/p>\n

Napomene<\/p>\n

Mesto doga\u0111anja: razli\u010dite sobe u plemi\u0107kim ku\u0107ama u Kru\u0161evcu i u Beogradu. Nazna\u010deni su prozori, poneka draperija u ljubi\u010dastoj i crvenoj boji, poneka dezenirana, uzori sa fresaka. Poneka stolica sa naslonima za ruke i sto, ne posebno elegantni. U Stefanovom beogradskom dvoru, police sa svitcima i pokojom knjigom, stalak za \u010ditanje i pisanje. Klupe, poneka drvena \u0161krinja. Mangal sa otvorenom vatrom. Dekor je u celini minimalisti\u010dki, kostimi isto tako.<\/p>\n

Milica je krupna starija \u017eena, preko pedeset i ne\u0161to.<\/p>\n

Jefimija je petnaestak godina mla\u0111a, dobro dr\u017ee\u0107a.<\/p>\n

Stefan, Jelena i Teodora su visoki i elegantni.<\/p>\n

Olivera je omanja, lepotica.<\/p>\n

Bajazit je u tridesetim godinama, ne mnogo visok, vi\u017eljav.<\/p>\n

Petar \u0160pata je lepotan.<\/p>\n

Eleni Gateluzzi je eteri\u010dna plavokosa.<\/p>\n

Guslar govori prozu, \u0161to suvlje to bolje.<\/p>\n

Guslarka peva uz gusle, tradicionalno.<\/p>\n

Vezilje recituju (samo dve), ojkaju na kraju pesme.<\/p>\n

Za Axion estin<\/em> uzeti plo\u010du balkanske duhovne muzike koju je izdao Hor muzikolo\u0161kog Instituta SANU 1979. Druga\u010dije mogu sama snimiti ovu pesmu i dati je na raspolaganje, tako da je izvo\u0111a\u010dica nau\u010di.<\/p>\n

U predstavi se izgovara po nekoliko (va\u017enih) re\u010di na gr\u010dkom, turskom, albanskom, i \u0111enovskom dijalektu italijanskog: predvideti projekciju prevoda.<\/p>\n

Program za predstavu sa osnovnim podacima o istorijskim li\u010dnostima trebalo bi da bude na svakom sedi\u0161tu, tako da ga publika pro\u010dita u nekoliko minuta namernog ka\u0161njenja po\u010detka predstave.<\/p>\n

I \u010din, prva scena<\/strong><\/p>\n

Oru\u017earnica u dvoru u Kru\u0161evcu<\/p>\n

Oru\u017earnica<\/strong>: oklopi sa kacigama sa peru\u0161kama i \u0161titovima sa heraldi\u010dkim znakovima srpske vlastele, sve visi na konopcima koji se uz zveket preme\u0107u, utisak primitivne teku\u0107e trake. Glasovi oru\u017eara, koji se ne vide.<\/p>\n

Ulazi Teodora, u bogatoj ode\u0107i, kre\u0107e se nagla\u0161eno otmeno, uzneseno.<\/p>\n

Teodora<\/strong>: I premda sam u purpuru ro\u0111ena i odgajana, vidim okom bez strasti i naklonosti istoriju svog oca, njegovo juna\u0161tvo, mudrost i predanost Hristu. Od prvih koraka do daha uzimaju\u0107ih podviga, pa sve do danas, kada se sprema za odlu\u010dni boj, napisa\u0107u kako se uzdigao, zavladao i darovima svoje du\u0161e obdario svoje kne\u017eevstvo, kako je najbolji mu\u017e me\u0111u mu\u017eevima i \u017eenama postao, kako je blago\u0161\u0107u i mudro\u0161\u0107u vladao. Istorijski spis o mome ocu Lazaru, Lazarijada<\/em>, napisa\u0107u onako kako je carica Ana Komnina napisala spis o svom ocu Aleksiju, Aleksijadu<\/em> \u2013 u najmanje jedanaest knjiga. Teodora Hrevelianu, serviki pringipesa, i pjo morfomeni gineka tis epohis tis (prim. aut., na gr\u010dkom: Teodora Hrebeljanovi\u0107, srpska princeza, najobrazovanija \u017eena svoga doba).<\/p>\n

Po konopcu klizi oklop sa izrazitim \u0161titnikom za najosetljiviji deo, zaustavi se.<\/p>\n

Glasovi u pozadin<\/strong>i: Zaglavio se! Povuci!<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Milan od Toplice! Tebe bih uvek prepoznala! (Pevu\u0161i): …sablja mu se po kaldrmi vu\u010de…<\/p>\n

Vrati mi se iz bitke umoran ali uspravan, sokole vereni\u010de! A kada te ja uzmem u ruke, u\u010di\u0107e\u0161 u kuli gr\u010dki, jer ina\u010de ni\u0161ta ni kruna ni sinovi. Kako bih te u Carigradu prikazala, ili u Mlecima, ako ne zna\u0161 gr\u010dki? A posebno ima da mi ka\u017ee\u0161 gde si sakrio Tri\u0161tana i I\u017eotu<\/em> \u0161to sam ti dala kao vereni\u010dki zavet: tako brzo nisi mogao pro\u010ditati. A sad napred, vereni\u010de, slava te \u010deka i pobeda nad Ismaili\u0107anima! (gurne oklop).<\/p>\n

Glasovi u pozadini<\/strong>: U redu, krenuo, penji ga na konja!<\/p>\n

Teodora<\/strong> (odlazi, pevaju\u0107i Aksion estin<\/em>…, \u017eivahnu molitvu Bogorodici, sa plesnim koracima).<\/p>\n

Teodora<\/strong> (peva, samo glas):<\/p>\n

\u0386\u03be\u03b9\u03bf\u03bd \u03b5\u03c3\u03c4\u03af\u03bd \u03c9\u03c2 \u03b1\u03bb\u03b7\u03b8\u03ce\u03c2<\/p>\n

\u03bc\u03b1\u03ba\u03b1\u03c1\u03af\u03b6\u03b5\u03b9\u03bd \u03c3\u03b5 \u03c4\u03b7\u03bd \u0398\u03b5\u03bf\u03c4\u03cc\u03ba\u03bf\u03bd,<\/p>\n

\u03c4\u03b7\u03bd \u03b1\u03b5\u03b9\u03bc\u03b1\u03ba\u03ac\u03c1\u03b9\u03c3\u03c4\u03bf\u03bd \u03ba\u03b1\u03b9 \u03c0\u03b1\u03bd\u03b1\u03bc\u03ce\u03bc\u03b7\u03c4\u03bf\u03bd<\/p>\n

\u03ba\u03b1\u03b9 \u03bc\u03b7\u03c4\u03ad\u03c1\u03b1 \u03c4\u03bf\u03c5 \u0398\u03b5\u03bf\u03cd \u03b7\u03bc\u03ce\u03bd.<\/p>\n

\u03a4\u03b7\u03bd \u03c4\u03b9\u03bc\u03b9\u03c9\u03c4\u03ad\u03c1\u03b1\u03bd \u03c4\u03c9\u03bd \u03a7\u03b5\u03c1\u03bf\u03c5\u03b2\u03b5\u03af\u03bc<\/p>\n

\u03ba\u03b1\u03b9 \u03b5\u03bd\u03b4\u03bf\u03be\u03bf\u03c4\u03ad\u03c1\u03b1\u03bd<\/p>\n

\u03b1\u03c3\u03c5\u03b3\u03ba\u03c1\u03af\u03c4\u03c9\u03c2 \u03c4\u03c9\u03bd \u03a3\u03b5\u03c1\u03b1\u03c6\u03b5\u03af\u03bc<\/p>\n

\u03c4\u03b7\u03bd \u03b1\u03b4\u03b9\u03b1\u03c6\u03b8\u03cc\u03c1\u03c9\u03c2 \u0398\u03b5\u03cc\u03bd \u039b\u03cc\u03b3\u03bf\u03bd \u03c4\u03b5\u03ba\u03bf\u03cd\u03c3\u03b1\u03bd,<\/p>\n

\u03c4\u03b7\u03bd \u03cc\u03bd\u03c4\u03c9\u03c2 \u0398\u03b5\u03bf\u03c4\u03cc\u03ba\u03bf\u03bd,<\/p>\n

\u03a3\u03b5 \u03bc\u03b5\u03b3\u03b1\u03bb\u03cd\u03bd\u03bf\u03bc\u03b5\u03bd.<\/p>\n

(Aksion estin os alithos<\/p>\n

makarizin se tin Theotokon<\/p>\n

tin aimakariston ke panamomiton<\/p>\n

ke mitera tu Theu imon.<\/p>\n

Tin timioteran ton Heruvim<\/p>\n

ke endoksoteran<\/p>\n

asingritos ton Serafim<\/p>\n

tin adiafthoros Theon Logon tekusan,<\/p>\n

tin ondos Theotokon,<\/p>\n

se megalinomen)<\/p>\n

I \u010din, druga scena<\/strong><\/p>\n

Odaje kneginje Milice u dvoru u Kru\u0161evcu<\/p>\n

Milica, u ode\u0107i kneginje, sedi u stolici sa naslonima za ruke, Jefimija u mona\u0161koj ode\u0107i.<\/p>\n

Stefan, visoki de\u010dak od 12 godina, Olivera, mali de\u010dko Vuk sede na klupi zajedno, Olivera sedi me\u0111u njima i grli dva brata.<\/p>\n

U pozadini se \u010duje Teodora, jo\u0161 uvek peva Aksion estin<\/em>.<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (dolazi i nudi posudicu): Uzmi malo glogove vodice, za srce.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne mogu, mrzim.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Onda glogovo vino, dodala sam meda.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Daj.<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (dodaju\u0107i drvenu \u010da\u0161u): Jesi li se povredila?<\/p>\n

Milica<\/strong> (iskapi vino): Ni\u0161ta mi nije, samo sam udarila prst na nozi, kad sam pala tamo na vratima. Jedanput u na\u0161oj odaji, kod kreveta, drugi put u gozbenoj odaji, pa onda u oru\u017eari, pred mnogo svedoka, pa jo\u0161 na vratima, pred svima, skoro pod konja. I ni\u0161ta. Ni bra\u0107a, ni on, o ocu da i ne govorim, odavno mu je pamet odletela – niko da se pomeri, opameti, zaustavi. Da se bar Bo\u0161ko probudio, mogli smo na porodi\u010dni dinasti\u010dki ugled da spre\u010dimo ovog mog priba\u010dkog prido\u0161licu. To se sve zajedno zalepilo u njihovim glavama, Du\u0161an i Hrist i ubogi Lazar…<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (tiho): Pazi, deca mogu \u010duti.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Bolje da \u010duju od mene, nego kad po\u010dnu da donose tatu, ujake i stri\u010deve u komadima.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ima\u0107emo mnogo posla.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Treba pripremiti zavoje, masti i obloge, daske za vezivanje, pokrove, ulje, sanduke, bo\u017ee mi oprosti…i shimu za mene. Taj se ne\u0107e vratiti, jer ne\u0107e da se vrati.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Nisi valjda mislila da ga mo\u017ee\u0161 okrenuti.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Od nebeskog carstva?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ne\u0107emo mi tako brzo u Ljubostinju.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Sigurno ne. Prvo \u0107e navaliti sve udove vlastelinke, ne\u0107e se mo\u0107i disati. Ti i ja imamo mnogo ozbiljnih poslova pre toga. Kad im dosadi, ili na\u0111u novoga mu\u017ea, razmi\u0161lja\u0107emo i o tome. Ja moram da brinem za ovu decu i narod – i dr\u017eavu.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ja ne\u0107u nikuda, ako dozvoli\u0161 – osta\u0107u sa tobom.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne bih ni mogla bez tebe. Ti si ga volela vi\u0161e od mene.<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (sagne glavu bez re\u010di)<\/p>\n

Milica<\/strong>: Za tebe je bio dobrotvor; za mene je tvrdoglavi starac. Ni\u0161ta ti ne zameram.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: A jo\u0161 o \u017eivom govorimo.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne za dugo. Olivera, izvedi decu!<\/p>\n

(Olivera iza\u0111e sa dva de\u010dka)<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne znamo \u0161ta o\u010dekivati. Mo\u017ee nas Ismaili\u0107anin sve pobiti, a mo\u017ee i da se dogovara. Da li da svima damo kukutu kada se pojave glasnici, ili da ih do\u010dekamo i vidimo ima li nekog sporazuma?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ja sam za dogovor. Imamo jo\u0161 nekih sedam dana: dok na\u0161i odu i sretnu se sa njima, dok se pripreme za bitku – to su ve\u0107 tri dana, bitka jedan dan, da stigne nazad ko ve\u0107 stigne, tri dana. Decu i Oliveru mo\u017eemo poslati Jeleni.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ti za svaki slu\u010daj spremi kukutu. Olivera bolje da ostane: ona mi je jedina za udaju. Ako Murat ho\u0107e da pregovara o miru, neka Olivera bude tu. Osetljiv je na \u017eensku lepotu, \u010dekao je Kera Tamaru, Ivanovu sestru i \u010duvenu lepoticu, sedam godina: sve mi je to ispri\u010dala Dragana, kad smo je uspeli udati za \u0160i\u0161mana. A vidi sada kralja Ivana \u0160i\u0161mana, nije mogao poslati vojsku svome tastu! Teodora \u010deka svoga verenika, a i ina\u010de se sa njom ne mogu ni\u0161ta dogovoriti. Sad ih je na vratima ispra\u0107ala sa bosiljkom i svetom vodicom. Ma ako sklonim Stefana, misli\u0107e da ga koristim da skupljam novu vojsku. Ne znam vi\u0161e!<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Imamo li uop\u0161te koju mu\u0161ku glavu u ku\u0107i?<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ostalo je ne\u0161to sluga.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Po\u0161alji dvojicu-trojicu sa darovima u susret vojsci, neka pristupe jedan po jedan, sa razmakom, da vide kako izgleda: onaj tre\u0107i, sakriveni, bar \u0107e videti \u0161ta se desilo sa prvim i drugim. Ako vidimo da nema nade, deca jo\u0161 uvek mogu da pobegnu, dok se oni bave nama. Nas dve mo\u017eemo da priredimo veli\u010danstven do\u010dek, da ih za neko vreme zbunimo.<\/p>\n

Teodora<\/strong> (upada u sobu uzbu\u0111eno): Mati! Kako \u0107emo okititi dvore za povratak na\u0161ih junaka? Kao posle bitke kod Plo\u010dnika? Ne, ne, mora mnogo bolje. Ovo \u0107e biti najve\u0107a pobeda nad Ismaili\u0107anima!<\/p>\n

Milica i Jefimija se pogledaju.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Zlato moje, najbolje da ti izabere\u0161 vence i zastave, kako samo ti ume\u0161! Daj da se mesi hleb, proveri kako smo sa vinom, izra\u010dunaj koliko nam grla treba za gozbu. Ja ne mogu, suvi\u0161e sam umorna i bri\u017ena.<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Svakako, mati!<\/p>\n

Milica<\/strong>: A onda se povuci, pa se obuci i spremi kao za svadbu.<\/p>\n

Teodora<\/strong> (cikne radosno, pa ode)<\/p>\n

Milica<\/strong>: Greh mi na du\u0161u za to dete, ako je ne udam!<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Smiri se, tri si dobro udala.<\/p>\n

Milica<\/strong>: A samo u jednu mogu da se pouzdam, u Jelenu. Sina odmah mogu da otpi\u0161em ako ga po\u0161aljem Mari i njenom razma\u017eenom \u0110ur\u0111u.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ne\u0107e\u0161 ga slati: to ti ionako samo da mene jedi\u0161, \u0161to tako volim Maru.<\/p>\n

Milica<\/strong> (osmehuje se): Ti i ja smo lepo podelile moju decu! Ti vi\u0161e voli\u0161 Maru, Vuka, Draganu, ja vi\u0161e Jelenu, Oliveru i Stefana. Teodoru, sirotu, samo otac voli…<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (zapla\u010de): Moj je i Dobrivoje, pokoj mu du\u0161i!<\/p>\n

Milica<\/strong>: I tvome sinu, dragice.<\/p>\n

(Obe pla\u010du, zagrljene)<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (ljubi Milicu ne\u017eno u \u010delo): Hajde jo\u0161 malo glogovog vina, bolje \u0107emo misliti.<\/p>\n

Milica i Jefimija sipaju vino i piju.<\/p>\n

\u00a0Zatamnjenje<\/p>\n

I \u010din, tre\u0107a scena<\/strong><\/p>\n

Prazna, tamna scena<\/p>\n

Guslar iza\u0111e na scenu sa trono\u0161cem, postavi ga, sedne, uzme gusle u ruke.<\/p>\n

Guslar (pre\u0111e gudalom po struni, jedanput): Kosovska bitka po Petru Tomcu, iz Vojne enciklopedije, godina 1968, u izdanju Leksikografskog zavoda Jugoslavije, Zagreb.<\/p>\n

Istorijski izvori o Kosovskoj bitki koja je vo\u0111ena 15. VI. 1389. izme\u0111u Srba i Turaka su oskudni, nepouzdani i protivure\u010dni. Doma\u0107i izvori sadr\u017ee vi\u0161e ose\u0107anja i raspolo\u017eenja nego \u010dinjenica, posebno oni, nastali u krajevima zahva\u0107enim bitkom i njenim posledicama; turski su bogatiji \u010dinjenicama, neki od njih su \u0161ire zasnovana istoriografska dela, a vizantijski i zapadni fragmenti osvetljavaju samo neke momente. U svemu izvorni materijal ne daje dovoljno elemenata za sigurniju neospornu takti\u010dku rekonstrukciju bitke, ali ako se kriti\u010dki prou\u010di u skladu sa tada\u0161njim dru\u0161tvenim poretkom i stavi u okvire politi\u010dkog i vojnog ure\u0111enja, a uz pomo\u0107 analogija istog razdoblja, pre svega nikopoljske i angorske bitke, mo\u017ee se ipak povezati u verodostojnu celinu.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Tada je bio potpuno jasan turski operativni cilj. Lazar je morao samo razmotriti gde da ga do\u010deka, isto\u010dno ili zapadno od Skopske Crne gore. Izabrao je drugo re\u0161enje, i postavio se u centralnom delu Kosovog polja, na u\u0161\u0107u Laba u Sitnicu, \u0161to, operativno, nije moglo biti zgodnije s obzirom na pravac turskog nastupanja. Izabrano boji\u0161te kontroli\u0161e sve pravce koji se seku na Kosovu; ma kuda nameravali – uz Lab ka Toplici, dolinom Sitnice i Ibra ili ka Prizrenu – Turci su morali primiti bitku.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Lazareva vojska, koja \u010dini srpsku glavninu, prikupljena je u slivu Morave, a Vukova (Brankovi\u0107a) s Kosova i Metohije. Za Bosance se ne mo\u017ee odrediti u\u017ee poreklo. U su\u0161tini, to su tri savezni\u010dke vojske; Vuk i Vlatko priznaju Lazara za \u0161efa koalicije, ali se njihovi interesi ne identifkuju s njegovim. Uz to, svaka od tih vojski \u010dini feudalni poziv \u010diji je glavni nedostatak bio upravo pomanjkanje kohezije.Vlatko je doveo samo deo bosanskih snaga, jer je njegov suveren Tvrtko bio anga\u017eovan u Dalmaciji zauzimanjem gradova. Lazar i Vuk su, svakako, izvr\u0161ili krajnji napor, mo\u017ee se pretpostaviti da je odziv vlastele bio potpun; predstoje\u0107i sudar bio je sudbonosan za sve, a i vrlo opasan, pa je bilo i pitanje \u010dasti – tog velikog pokreta\u010da feudalne borbenosti – da se u njemu u\u010destvuje. Krajnji napor je morao izvr\u0161iti i Murat. Moramo verovati turskim izvorima da je u redovima njegove vojske bilo i hri\u0161\u0107anske, pa i srpske vlastele. U to doba takvih primera ima mnogo.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Na Kosovu su Turci tukli odbrambenu bitku koja se, kad je dobro vo\u0111ena, uvek dovr\u0161ava napadom. Bila je uobi\u010dajena taktika Osmanlija onog vremena da protivniku prepuste napad, \u0161to se logi\u010dno izvodilo iz mogu\u0107nosti njihove vojske, a i iz borbenog rasporeda.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Kad se na njih spustila ki\u0161a strela, srpski konjanici navalili su na turske strelce, odbacili ih, probili prednje redove turskog levog krila, prodrli u njegovu pozadinu i razbili komoru i njen za\u0161titni odred. Uspeh je postignut ne samo zaslugom srpskog desnog krila, ve\u0107 i centra, jer protivni\u010dki borbeni poreci, iako paralelni, nisu bili simetri\u010dni; ja\u010di srpski centar zalazio je prema turskim krilima. Taj po\u010detni srpski uspeh ne treba precenjivati. Laki konjanici Istoka umeli su ve\u0161to da manevruju prema oklopnicima Zapada; izmicali su pred njima da bi izbegli udar, pa se ponovno vra\u0107ali u borbu pod povoljnim uslovima.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Bajazit – koji je u to vreme bio ve\u0107 zamenio svog smrtno ranjenog ili poginulog oca – krenuo je u protivnapad. \u0160ta je dalje bilo, izvori su nejasni. Mo\u017eemo pretpostaviti da su Bosanci odba\u010deni, posle \u010dega je obuhva\u0107eni srpski centar podlegao u te\u0161koj borbi protiv koncentri\u010dnog dejstva turskog desnog krila i centra. U toku gonjenja Lazar je zarobljen, doveden pred Bajazita i pogubljen.<\/p>\n

(Guslar pre\u0111e gudalom po struni).<\/p>\n

Savremeni srpski i strani izvori ne obja\u0161njavaju srpski poraz. Srpsko narodno predanje, tra\u017ee\u0107i uzroke katastrofe \u010dije su se posledice sve vi\u0161e ose\u0107ale, na\u0161lo ga je u izdajstvu, u dramati\u010dnom motivu koji se vrlo dobro uskla\u0111uje u epsku konstrukciju same tradicije – narodne pesme. U izvorima nema ni osnova za pretpostavku o izdajstvu, pa ni traga o grubom nehatu ili malodu\u0161nosti odlu\u010duju\u0107ih za ishod bitke. No, ina\u010de, narodna pesma obja\u0161njava neke momente koje kriti\u010dka studija bitke ne mo\u017ee odbaciti. Za obja\u0161njenje srpskog poraza na Kosovu nije potrebno izdajstvo. Na pobedni\u010dkoj strani bila je ja\u010da dr\u017eavna organizacija, brojnija i homogenija vojska. Samo Lazar nije po\u0161ao svesno u beznade\u017enu borbu, a jo\u0161 manje njegovi saveznici. O takvoj rezignaciji koja se probija kroz narodnu pesmu, srpski izvori ne znaju ni\u0161ta. U borbu za opstanak srpska vlastela po\u0161la je na Kosovo s verom u uspeh, primila smelo borbu prsa u prsa u ure\u0111enoj bici na otvorenu polju. Alternativa je bila ropstvo bez borbe. Pobedom na\u00a0\u00a0 Kosovu 1389. Turci Osmanlije savladali su najja\u010di otpor koji se na Balkanu ispre\u010dio njihovoj ekspanziji.<\/p>\n

(Guslar ustane, pokloni se publici i ode, sa guslama i trono\u0161cem).<\/p>\n

II \u010din, prva scena<\/strong><\/p>\n

Ista soba u dvoru<\/p>\n

Sa jedne strane prolaze u\u017eurbane \u017eene sa belim platnom, neki komadi su krvavi.<\/p>\n

Sa druge strane ulazi Teodora, sa kondirom i korpom sa hlebovima.<\/p>\n

Teodora<\/strong> (uzbu\u0111ena): Gde, gde je bila bitka?<\/p>\n

Jedna od prolaze\u0107ih \u017eena: Kosovo polje, u\u0161\u0107e Laba i Sitnice.<\/p>\n

(Ulaze Milica i Jefimija).<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Mati, ja moram na Kosovo!<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne luduj, k\u0107eri! To je dva-tri dana puta, a put nije siguran: nama otuda dolaze Ismaili\u0107ani.<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Moram na\u0107i Milana. Nije do\u0161ao, niti su ga doneli.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Sa\u010dekaj, smiri se. Ako krene\u0161, mo\u017ee\u0161 se mimoi\u0107i sa njim. Pomisli, morate oboje i\u0107i skrivenim putevima…<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Nije samo Milan – koliko vitezova umire tamo na polju!<\/p>\n

Milica<\/strong>: Hleb i vino su zadnje stvari koje su im potrebne.<\/p>\n

Teodora<\/strong>: Ne, moram, moram..<\/p>\n

Milica<\/strong> (Jefimiji): Molim te, pazi na nju. Moram dalje.<\/p>\n

(Teodora izlazi, Jefimija je grli i vodi).<\/p>\n

Milica<\/strong> (udari dlanovima): \u017dene, pazite sada! Sakrijte ranjene u odaje iznad Lazarovog krila, tamo nema \u0161ta da se krade. Neka mrtve \u0161to su ih doneli, ili su ovde umrli, odmah pokopaju iza crkve. Operite krv, gde je jo\u0161 ima. Vence i zastave na sva okna, i da vise sa kula! Na\u0111ite u gradu svirce, neka svi do\u0111u, podelite im bolju ode\u0107u. Neka \u010dekaju tu. Tamjan u svim odajama: dodajte suvog bosiljka i majkine du\u0161ice, da ne miri\u0161i samo na smrt.<\/p>\n

(\u017dene su u\u017eurbano razi\u0111u).<\/p>\n

Jefimija (ulazi sama).<\/p>\n

Milica<\/strong>: \u0160ta bi?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Zaklju\u010dala sam je gore u kuli, nije i\u0161lo druga\u010dije. Samo \u0161to sam si\u0161la, kad proneso\u0161e njenog Milana – ono \u0161to je od njega ostalo.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ne dajte, zaboga, da to vidi. Jelena?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Na putu je. Poslali smo glasnike da je zaustave, dok ne vidimo \u0161ta \u0107e se ovde desiti.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ima li vesti od Mare?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ni\u0161ta: ona i Vuk su odse\u010deni, jer se on povukao na jug.<\/p>\n

Milica<\/strong> (uzdahne): Dobro, jo\u0161 ti i ja da se pripremimo, i deca. Svima najbolju ode\u0107u, i meni, i svoj zlatni venac ho\u0107u. Koliko vlastelinki jo\u0161 imamo na dvoru?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Desetak.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Pazi da ne pobegnu. Neka \u017eene na\u0111u isto toliko sebara, i urede ih – bar mu\u0161ke ode\u0107e imamo! Neka i oni budu tu, spremni da stoje oko vlastelinki. Mo\u017ee\u0161 li mi na\u0107i nekog monaha ili monahinju?<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Te\u0161ko, svi su se povukli u manastire.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Ti \u0107e\u0161 biti dovoljna. Stavi preko purpurni ogrta\u010d, i neki veliki krst. A onda, Olivera – ona je najva\u017enija. Ja \u0107u da je pripremim.<\/p>\n

Olivera<\/strong> (ulazi sa krvavim platnom u rukama).<\/p>\n

Olivera<\/strong>: Ivan Kosan\u010di\u0107 mi je umro na rukama. A od Milo\u0161a Obili\u0107a, ka\u017eu, ni\u0161ta nije ostalo.<\/p>\n

Milica<\/strong> (zagrli je, ne\u017eno uzme platno iz njenih ruku): Sedi, dete moje. Nije to tvoj posao.<\/p>\n

Olivera<\/strong> (seda rastreseno): Za obojicu si me mogla udati.<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (pru\u017ea drvenu \u010da\u0161u): Popij ovo.<\/p>\n

(Olivera ispije nadu\u0161ak).<\/p>\n

Milica<\/strong> (seda do nje): Verice, stvari ne mogu biti gore. Otac je mrtav, ve\u0107ina mu\u0161kih glava je mrtva. Pa ipak, ja i Jefimija mislimo da mo\u017eemo da se poga\u0111amo sa novim vladarom Ismaili\u0107ana, jer smo ra\u0161irile vesti da iz Zete, Bosne i Bugarske na\u0161a rodbina \u0161alje sve\u017eu vojsku, i da se Vuk s juga sprema da ponovo napadne. Ovde su u loncu, izme\u0111u planina, oslabljeni, umorni. Novome vladaru pobeda mo\u017ee za\u010das da izmakne – bar neka misli tako. Milo\u0161 je ubio njegovog oca, on je ubio na\u0161eg oca, ni\u010dija \u010dast nije na vatri. Vi\u0161e mu se isplati da ovde ima mir, jo\u0161 bolje da nema mu\u0161kog vladara, nego da uz mene \u010deka da Stefan poraste do krune. Vreme mu je dragoceno.<\/p>\n

Olivera<\/strong> (pognute glave): I \u0161ta ti ima\u0161 sada njemu da ponudi\u0161 za jamstvo?<\/p>\n

(Milica i Jefimija se pogledaju Oliveri preko glave).<\/p>\n

Jefimija<\/strong> (posle kra\u0107eg \u0107utanja): Zna\u0161 za Draganinu pri\u010du o Kera Tamari.<\/p>\n

Olivera<\/strong>: Koju je Murat tra\u017eio od na\u0161eg zeta Ivana \u0160i\u0161mana u zamenu za mir, \u010dekao sedam godina, i onda o\u017eenio i po\u0161tovao. I sad je udovica. To sam, drage moje, shvatila \u010dim su stigle prve vesti. Ja sam jamstvo. Pitanje je da li \u0107u imati sedam godina.<\/p>\n

Milica<\/strong>: Bojim se da ne\u0107e\u0161. Ali pogledaj sa druge strane: Murat je bio starac, njegov sin je u punoj snazi. Kera Tamara \u0107e ti tamo pomo\u0107i, ona je na\u0161e vere, govori na\u0161 jezik.<\/p>\n

Olivera<\/strong>: I bi\u0107u najbolje udata od svih tvojih k\u0107eri. Sve su udate za vladare, a ja \u0107u oti\u0107i najmo\u0107nijem, i to ba\u0161 onom od koga im se svima tresu hla\u010de!<\/p>\n

(Olivera se suvo smeje).<\/p>\n

(Milica i Jefimija ustanu, krste se iza njenih le\u0111a).<\/p>\n

Olivera<\/strong> (ustane): Verica je spremna, mati. Molim te samo da Teodoru po\u0161tedi\u0161 i sakrije\u0161, mislim da ludi.<\/p>\n

Jefimija<\/strong>: Ja pazim na nju.<\/p>\n

Olivera<\/strong> (odlazi, onda se okrene Milici i Jefimiji): Da vam bude lak\u0161e: nisam se gledala sa Milo\u0161em. Bio je zabavan koliko i suvi panj. Hteo je da mi poka\u017ee ranu od strele iz bitke kod Plo\u010dnika \u010dim smo ostali sami. Ru\u017ean o\u017eiljak na crvenom vratu. Nikad ni\u0161ta od razgovora.<\/p>\n

(Olivera iza\u0111e).<\/p>\n

Milica i Jefimija se jo\u0161 uvek krste.<\/p>\n

\u00a0Zatamnjenje<\/p>\n

II \u010din, druga scena<\/strong><\/p>\n

Ista soba, bez stolica i klupa. Venci vise na prozorima, miri\u0161u spaljene mirisave trave. Dim se \u0161iri prema publici.<\/p>\n

Na scenu ulaze svirci, levo, sviraju vizantinsku (svetovnu) Slavujevu pesmu (http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=9_8aSrsTlCE)<\/p>\n

Sa druge strane ulaze Turci muzi\u010dari. Sa\u010dekaju da se svirka zavr\u0161i, pa po\u010dnu svoj komad<\/p>\n