{"id":1958,"date":"2015-05-21T11:56:00","date_gmt":"2015-05-21T11:56:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=1958"},"modified":"2023-05-18T12:00:25","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:25","slug":"covek-koji-nije-poznavao-danila-kisa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/covek-koji-nije-poznavao-danila-kisa\/","title":{"rendered":"\u010covek koji nije poznavao Danila Ki\u0161a"},"content":{"rendered":"

Dr Ivan \u010colovi\u0107<\/a><\/strong>, ugledni srpski etnolog, antropolog, osniva\u010d i urednik izdava\u010dke ku\u0107e Biblioteka XX vek<\/a>, boravio je ovih dana u Ljubljani povodom u\u010de\u0161\u0107a na simpozijumu u organizaciji ZRC SAZU o zna\u010denju slavnih osoba u Srednjoj i Jugoisto\u010dnoj Evropi i predstavljanja slovena\u010dkog izdanja svoje knjige Balkan \u2013 teror kulture<\/em><\/strong>, Znanstvene zalo\u017ebe Filozofskog fakulteta u Ljubljani, u prevodu Sare \u0160pelec. Dr Ivan \u010colovi\u0107 je autor brojnih knjiga o etnologiji, politi\u010dkoj i kulturnoj antropologiji: Divlja knji\u017eevnost<\/em><\/strong> (1985), Bordel ratnika <\/em><\/strong>(1992), Politika simbola <\/em><\/strong>(1997), Za njima smo i\u0161li pevaju\u0107i: Junaci\u00a0devedeseti<\/em>h<\/strong> (2011), Rastanak s identitetom <\/em><\/strong>(2014)… Dobitnik je mnogih zna\u010dajnih nagrada i priznanja, izme\u0111u ostalih i Herderove nagrade (2000) i Ordena viteza Legije \u010dasti (2001). O proizvodnji heroja i autenti\u010dnim heroinama, bljesku slave i praznom mestu u sredi\u0161tu sjaja reflektora, sumnjivim \u017eenama, sportistima sa kojima smo na ti<\/em>, i o se\u0107anjima na Danila Ki\u0161a, sa dr Ivanom \u010colovi\u0107em razgovarala je Biljana \u017diki\u0107.<\/p>\n

\"Ivan-\u010colovi\u0107\"<\/a><\/p>\n

Danas ste na simpozijumu na ZRC SAZU u Ljubljani govorili o tome kako je rat devedesetih promovisao mnoge, do tada nepoznate ljude, u medijske zvezde i junake. Me\u0111u njima je i nemali broj kriminalaca koji su pretvoreni u slavne ratnike i nacionalne heroje. Upravo oni su \u010desta tema va\u0161e antropolo\u0161ke analize. Za\u0161to su kriminalci<\/em> dobri za razmi\u0161ljanje<\/em>?<\/strong><\/p>\n

Ja sam se tom temom u nekoliko navrata bavio. Zaklju\u010dio sam nekoliko puta da imam ne\u0161to da dodam onome \u0161to sam prethodno bio rekao. Prvi put sam se bavio ovom temom u knjizi Bordel ratnika. Ta knjiga je po\u010dela mojim tekstom o kriminalcu koji nije u\u010destvovao u ratovima devedesetih, jer je poginuo krajem 80. godina u Frankfurtu, u nekom mafija\u0161kom obra\u010dunu. On je bio je mo\u017eda najpoznatiji junak pri\u010da o mafija\u0161ima i kriminalcima koje su kru\u017eile u Srbiji, a i izvan Srbije. To je bio \u010duveni Ljuba iz Zemuna, Ljuba Zemunac. On je za mene bio interesantan kao li\u010dnost koja je ve\u0107 tada slavljena u medijima, kao neka vrsta novog Robina Huda. Na njegovom spomeniku, koji su njegovi prijatelji i sledbenici podigli na Zemunskom groblju, upravo stoji to da su ga Robinu Hudu vodili puti. Po\u010deo sam da razmi\u0161ljam o tom tipu medijski promovisanog junaka, jer o njemu su se pojavile knjige, pesme, velike reporta\u017ee i serije \u010dlanaka u novinama. Primetio sam da se u svim tim \u010dlancima on slavi kao za\u0161titnik, a da se istovremeno ne preska\u010de to \u0161ta je on kao kriminalac radio. Razmi\u0161ljao sam kako je to mogu\u0107no? Razumeo bih da su poku\u0161ali da prikriju njegova zlodela i surovosti, pa da je neko napravio pri\u010du o Robinu Hudu. Me\u0111utim, u tom materijalu koji sam ja \u010ditao, upravo se nagla\u0161ava njegova surovost i to da je on bio neka vrsta zveri, da je mogao da radi stvari koje obi\u010dan \u010dovek ne mo\u017ee da u\u010dini. Zato sam ja taj tekst nazvao Paradoks o za\u0161titniku. Zna\u010di, za\u0161titnik ima tu paradoksalnu sposobnost da istovremeno bude neko ko nas \u0161titi i da bude neko koga se mi pla\u0161imo. Tako sam do\u0161ao do zaklju\u010dka da \u0107e biti da je u tom dvojstvu i, naizgled, protivure\u010dnom spoju dve osobine i ne\u0161to \u0161to je tajna i odgovor na to ko je heroj. Heroj je neko ko nas fascinira time \u0161to je ja\u010di od nas i \u0161to nam je potreban da bi nas odbranio od nekakvih opasnosti, od a\u017edaja, od neprijatelja… Ali, istovremeno, i neko koga se mi pla\u0161imo, jer on nije normalan, obi\u010dan \u010dovek i mo\u017ee lako da se okrene protiv nas.<\/p>\n

Tako sam kasnije nai\u0161ao na slu\u010dajeve ljudi, tako\u0111e iz kriminalne sredine, koji su isplivali na povr\u0161inu kada su izbili ratovi devedesetih na svim zara\u0107enim stranama. Slavljeni su kao novi ratni junaci, a zapravo su u ranijim svojim \u017eivotima bili poznati kriminalci. I kod njih sam video da se taj paradoks nastavlja. To vi\u0161e nije bio paradoks o za\u0161titniku, ve\u0107 paradoks o nacionalnom junaku. On stupa na scenu u mutnim vremenima, krizama, kada se dr\u017eava i dru\u0161tvo raspadaju i kada normalni ljudi i normalne institucije te zemlje ne mogu vi\u0161e da budu dovoljni da bi re\u0161ili nastaju\u0107e probleme. Tada su potrebni ovakvi ljudi koji su spremni na sve, odnosno, takozvani heroji. Onda sam ja uvideo za\u0161to je Hegel izgovorio onu svoju \u010duvenu re\u010denicu da su jadni narodi kojima su potrebni heroji. Dakle, ti narodi nisu sposobni da sami re\u0161e svoje probleme, nego je potreban neko ko je istovremeno i ja\u010di i stra\u0161niji od normalnog \u010doveka.<\/p>\n

Da li danas postoje medijski heroji i ko su danas slavne osobe u Srbiji?
\nSudbinom ovih ratnih junaka \u2013 kriminalaca bavio sam se iz ugla novijih pri\u010da o njima jer kad sam ja po\u010deo za njih da se interesujem, njihove pri\u010de su bile pri\u010de devedesetih godina u novinama, medijima, postojali su stripovi. Recimo, o kapetanu Draganu je bio objavljen strip Vitezovi Kninske krajine i on je tu slavljen kao \u0161ef neke jedinice koja se popularno zvala Knind\u017ee. To je bila neka paravojna jedinica napravljena u Kninu. I onda sam se ja zainteresovao \u0161ta je s tim kapetanom Draganom danas, jer sam video kako ga Hrvatska potra\u017euje zbog toga \u0161to je optu\u017een za ratne zlo\u010dine kao komandant paravojne jedinice u Hrvatskoj. Video sam da ta pri\u010da o njemu kao junaku i dalje traje na internetu i da je internet jedan pogodan medijum da se tim pri\u010dama da jedna nova reality dimenzija. Kada su se sad pojavile neke scene koje su tada snimljene, a koje ja nisam mogao da vidim jer nisu bile dostupne \u0161irokoj publici, odnosno nije postojao internet, onda sam primetio da to funkcioni\u0161e i dalje kao pri\u010da o junaku. Takvih pri\u010da ima i kad je re\u010d o \u010duvenim bo\u0161nja\u010dkim kriminalcima i junacima od kojih je najpoznatiji Jusuf Prazina Juka i kada je re\u010d o hrvatskim. U tom smislu je za mene bilo zanimljivo da prona\u0111em te junake koje sam video u nekom drugom formatu, a ne na internetu. Dakle, ja sam se interesovao za tu vrstu kontinuiteta u tim juna\u010dkim biografijama ili hagiografijama.<\/p>\n

Kada je re\u010d o tome da li se pojavljuju sada neki drugi junaci koji se slave kao junaci nacija, to je sigurno pitanje o kome se raspravlja i na ovom nau\u010dnom skupu. Na primer, kolega Dan Podjed imao je referat o Jugu, a ja sam se setio da je za mene auto moje mladosti bio Fi\u0107a. Setio sam se i kako je moj kolega Ivo \u017dani\u0107 jednu svoju knjigu nazvao Smrt crvenog Fi\u0107e i kako je Fi\u0107a junak koji je sad skoro zaboravljen, a Jugo je zahvaljuju\u0107i nekim novijim performansima i umetni\u010dkim instalacijama postao junak plasti\u010dnih umetnosti, takore\u0107i, neo\u010dekivano.<\/p>\n

Zanimljiva je, naravno, tema i istra\u017eivanje jednog takvog sportskog junaka koji je sada Novak \u0110okovi\u0107. To je sada poseban fenomen.<\/p>\n

Me\u0111utim, ako se to radi iz nau\u010dne perspektive, postavlja se neophodnost da se napravi konceptualna razlika izme\u0111u nacionalnih junaka i celebrities, odnosno zvezda i takozvanih instant heroja, likova koji se potro\u0161e u roku od nekoliko dana \u0161to pokazuje da \u0161iroka distribucija nekog lika nije garancija da \u0107e taj lik dugo opstati na medijskoj sceni i da \u0107e biti atraktivan. U jednom trenutku svi znaju za nekog, posle nedelju dana svi zaboravljaju ko je taj neko, jer se pokazuje da je on zamenljiv, da \u0107e na isto to mesto, u istu tu ulogu, u isti taj stereotip o junaku u\u0107i neko novo ime, neka nova li\u010dnost. Tako da se u stvari paradoksalno de\u0161ava da je promocija jedne li\u010dnosti, zapravo promocija jednog tipa ili jednog praznog mesta koje mo\u017ee da ispuni bilo koja li\u010dnost. Stereotipni na\u010din predstavljanja jednog sportiste ili jednog muzi\u010dara ili jednog pisca, ako ho\u0107ete, funkcioni\u0161e na taj na\u010din \u0161to izdiktirate ili \u0161to mu pripi\u0161ete odre\u0111eni broj vrlina ili mana. Te vrline ili mane lako u celini prelaze na drugu li\u010dnost. To je kontinuitet jednog tipa li\u010dnosti koja se javlja u bezbroj razli\u010ditih otelovljenja koja su prolazna. Kad se ka\u017ee da slava prolazi, misli se, pre svega, da prolazi onaj koga slava obasja u jednom trenutku, ali on je, zapravo, samo otelovljenje jedne slavne li\u010dnosti koja ostaje stalno na pozornici.<\/p>\n

Pomenuli ste Novaka \u0110okovi\u0107a. Znam da se time do sada niste bavili, ali da li biste ipak mogli kao posmatra\u010d (gledalac, \u010ditalac) da prepoznate odre\u0111ene medijske obrasce koji se ponavljaju u kreiranju lika slavnog sportiste?<\/strong><\/p>\n

Nisam se stvarno njime bavio. Ali, evo, da probamo zajedno. Recimo, kako ga nazivaju, u toku prenosa? Ko je Novak \u0110okovi\u0107? On je srpski teniser; to se \u010desto ka\u017ee kao apozicija. U poslednje vreme se govori da je on najbolji igra\u010d na svetu ili svetski broj jedan. Postoji jedan niz etiketa ili jedna neophodnost da se ne ponavlja stalno Novak \u0110okovi\u0107. U skali imenovanja junaka ide se od intimnog nadimka Novak, do jednog takore\u0107i oficijelnog punog naziva najbolji igra\u010d na svetu. Interesantno je da ta intimna oznaka ne zna\u010di, u stvari, neko zatvaranje kruga po\u0161tovalaca tog lika na one koji znaju taj nadimak i koji znaju kad se ka\u017ee Novak na koga se to odnosi, nego se time pri\u010da jedna sportska bajka o toj publici poznatim i stranim igra\u010dima. Tako se, recimo, izvesni Stanislav Vavrinka zove Stan, pa su to Stan i Novak i Endi i Rafa. Tako se javlja jedna mala galerija sportskih junaka gde se na\u0161i junaci, zajedno s drugim junacima, u jednoj vrsti bliskoj nama i na\u0161oj \u010ditala\u010dkoj, odnosno posmatra\u010dkoj pa\u017enji, me\u0111usobno obra\u010dunavaju. Ali, ti obra\u010duni ostaju u granicama prijateljskih susreta nama dragih likova. Navijanje za Novaka ne isklju\u010duje i ne tra\u017ei neku veliku negativnu emociju prema takozvanom Rafi ili Stenu ili Endiju, nego se javlja i stalan okvir tih prijateljskih pripovedaka o tome da su oni prijatelji, da su oni sportisti i obuzdava se svaki poku\u0161aj da se iz toga isprede neka pri\u010da o ratu izme\u0111u nacija koje bi ovi reprezentovali. Toga nema i to je pozitivna strana promocija ovih pri\u010da o Novaku \u0110okovi\u0107u. Njima i on doprinosi, recimo, kad neko od novinara ka\u017ee: Vi kao hrvatski.., pa ka\u017ee: Izvinite…, a on odgovori: Nema veze, to je isto. E sad, kako je to mogu\u0107no da se u ambijentu gde je nacionalizam vrlo izra\u017een i gde se, u raznim medijima u svim ovim zemljama koje su nekad bile Jugoslavija, javlja i opstaje govor mr\u017enje i nipoda\u0161tavanja, istovremeno i paralelno pri\u010da jedna pri\u010da koja od toga odudara. To je ne\u0161to \u0161to je za mene stvarno interesantno i \u0161to bismo nas dvoje, po\u0161to smo rekli da se ja time nisam dosada bavio, mogli da postavimo kao interesantnu temu. Zna\u010di, postoje neki alternativni na\u010dini da se istovremeno identifikujemo sa nekim junacima, sportistima, celebrities zvezdama, a da oni ne budu prihva\u0107eni sa zadatkom da budu na\u0161i nacionalni heroji koji nas brane od drugog, to jest, od na\u0161ih neprijatelja.<\/p>\n

Na internetu ipak postoje desetara\u010dke pesme o Novaku \u0110okovi\u0107u.<\/strong><\/p>\n

Siguran sam da toga ima, ali mislim da se pri\u010de i promocije te li\u010dnosti kroz naracije o njemu, zasada, odupiru jednom takvom svo\u0111enju na jednostavne stvari. Folklorizacija naravno ne\u0107e mo\u0107i da izostane i nije ni izostala, s obzirom na desetera\u010dke pesme o njemu. Ali, jedna je pesma o \u0110okovi\u0107u u desetercu, a druga je pesma o Radovanu Karad\u017ei\u0107u u desetercu. Ja mislim da Novak \u0110okovi\u0107 i Radovan Karad\u017ei\u0107 ne spadaju u isti desetera\u010dki ciklus.<\/p>\n

Da li je u Srbiji mogu\u0107a heroizacija \u017eene iz javnog \u017eivota?<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko da je tu mogu\u0107no izdvojiti neke \u017eene koje imaju ulogu uporedivu sa ulogom mu\u0161karaca kao nacionalnih junaka. Ima \u017eena koje su prisutne u medijima, koje su poznate, koje su i slavne, ima i nekih koje su prihva\u0107ene kao nacionalne junakinje, ali tu pre svega mo\u017eemo govoriti o zvezdama iz popularne muzike. A kad je re\u010d o politi\u010dkom \u017eivotu, \u017eena koja se bavi politikom je, u principu, sumnjiva. Ja mislim da i dalje postoji jedan kontinuitet i snaga te predrasude da to nije posao za \u017eenu i da se ona koja krene putem politike odvaja od svoje prirodne \u017eenske uloge i \u017eenskog mesta u svetu i da se bavi tako ne\u010dim, na izvestan na\u010din, za nju neprirodnim. Tako da se \u010desto na ovoj alternativnoj ili opozicionoj ili NGO sceni politi\u010dkoj javlja dosta \u017eena u ulozi vrlo aktivnih predvodnica i predsednica raznih odbora, komiteta i zbog toga navla\u010de vi\u0161e na sebe te negativne emocije odbijanja i mr\u017enje. I to je mo\u017eda jedan od razloga \u0161to te NGO organizacije, koje se protive politi\u010dkom mejnstrimu, vode \u017eene jer to se smatra kao, s jedne strane, manje ozbiljnim, a s druge strane, manje opasnim nego da su tu u prvom planu mu\u0161karci. Tako da, ka\u017eem, o tome bi se moglo razmi\u0161ljati. Sad ste mi dali dve teme, jedna je Novak \u0110okovi\u0107 i deseterci, a druga je \u0161ta je sa \u017eenama u Srbiji. Ni o jednom ni o drugom nisam ni\u0161ta dosada ni pisao ni razmi\u0161ljao, ali po\u0161to govorimo ovde u jednoj emisiji Kulturnog centra koji nosi ime Danila Ki\u0161a, to je na neki na\u010din za mene dug uspomeni na mog prijatelja koji je studirao sa mnom svetsku knji\u017eevnost \u2013 on je bio prva, a ja tre\u0107a generacija. Naravno, davno je to bilo, a kasnije smo se vi\u0111ali i sara\u0111ivali u Francuskoj, tako da mi je bilo drago kad sam \u010duo od Svetlane Slap\u0161ak da je kulturni centar u Ljubljani dobio ime Danila Ki\u0161a. Zna\u010di, ime koje obi\u010dno u Srbiji ne bi bilo ocenjeno kao zgodno za nekakve nacionalne i druge kulturne projekte, ime koje se toleri\u0161e, ali koje se ne smatra reprezentativnim za onu samu sr\u017e onog \u0161to je nacionalno u srpskoj kulturi. U skladu s tim je Danilo Ki\u0161 i dobio jednu uli\u010dicu blizu \u0161kole Vojislava Ili\u0107a u Beogradu od jedno 20 metara du\u017eine.<\/p>\n

Mo\u017eete li da podelite sa nama neko va\u0161e se\u0107anje na Danila Ki\u0161a?<\/strong><\/p>\n

Ja nikada nisam javno govorio o mom se\u0107anju o Danilu Ki\u0161u, jer se u jednom trenutku posle njegove smrti javio ogroman broj ljudi da tvrdi da su njegovi prijatelji, da su s njim bili u kafani, da su s njim razgovarali, da im je on rekao ovo ili ono, da su oni njemu rekli ovo i ono, tako da se taj broj prijatelja Danila Ki\u0161a tako umno\u017eio da je meni do\u0161lo da napi\u0161em jedan tekst koji bi se zvao \u010covek koji nije poznavao Danila Ki\u0161a. To je obja\u0161njenje za\u0161to ja nisam dosada hteo da se upi\u0161em me\u0111u te prijatelje Danila Ki\u0161a, ali zato to znaju i obe njegove \u017eene, i prva \u017eena Mirjana Mio\u010dinovi\u0107 i druga Paskal Delpe\u0161 sa kojima sam obema veliki prijatelj, kao \u0161to su i one me\u0111usobno u vrlo dobrim prijateljskim odnosima. I jedna i druga se staraju o knji\u017eevnoj zaostav\u0161tini Danila Ki\u0161a, i to vrlo uspe\u0161no. Pre svega, zahvaljuju\u0107i njima, knjige Danila Ki\u0161a redovno izlaze. Mirjana Mio\u010dinovi\u0107 je priredila nekoliko izdanja njegovih knjiga nastalih od tekstova koji \u010dine njegovu knji\u017eevnu zaostav\u0161tinu. Ve\u0107ina njegovih knjiga, ako ne sve, su prevedene, odnosno, prevela ih je Paskal Delpe\u0161 na francuski. Tako da te dve \u017eene \u2013 evo, malo\u010das smo propustili da ka\u017eemo to \u0161ta bi mogle biti heroine \u2013 to su te osobe koje rade zna\u010dajne stvari, ali koje \u0107e ostati manje vi\u0161e nepoznate, sve dok ih neka povr\u0161na mitologija ne izbaci u sredi\u0161te pa\u017enje na\u0161ih medija \u0161to se nadam da im se ne\u0107e desiti i da \u0107e ostati na onom mestu gde su sada i gde sam i ja zajedno sa njima, a to je margina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O proizvodnji heroja i autenti\u010dnim heroinama, bljesku slave i praznom mestu u sredi\u0161tu sjaja reflektora, sumnjivim \u017eenama, sportistima sa kojima smo na ti, i o se\u0107anjima na Danila Ki\u0161a, sa dr Ivanom \u010colovi\u0107em razgovarala je Biljana \u017diki\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1983,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-1958","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1958"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10109,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958\/revisions\/10109"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1983"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}