{"id":1550,"date":"2015-05-18T22:19:26","date_gmt":"2015-05-18T22:19:26","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=1550"},"modified":"2023-05-18T12:00:25","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:25","slug":"vse-barve-noci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/vse-barve-noci\/","title":{"rendered":"Sve boje no\u0107i"},"content":{"rendered":"
\"AMY\"
Foto: Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Autor: Marcel \u0160tefan\u010di\u010d, Jr.<\/p>\n

Mladina, br. 30<\/a><\/p>\n

Postoje comeback kids. Ejmi Vajnhaus<\/strong> je bila comeback girl. Stalno se vra\u0107ala. Uvek iznova. Svaki njen koncert, svaki njen nastup, svaka njena pesma bila je comeback. Svoje pesme je zbog dobro poznatih kriza \u2013 zbog alkohola i droga, depresija i dehidracija, detoksikacija i rehabilitacija \u2013 stalno zaustavljala i prekidala. Zaustavljala je i prekidala svoje koncerte. Zaustavljala je i prekidala svoju karijeru. Stalno. I uvek iznova. Girl, Interrupted. Ljudi vole zvezde koje potonu, propadnu i nestanu \u2013 i koje se onda vrate. Ni\u0161ta bolje od propale zvezde koja uskrsne. Dobro znate \u0161ta je uskrsnu\u0107e u\u010dinilo za Isusa Hrista<\/strong>. I od zvezda svi o\u010dekuju ta\u010dno to: da imaju karijeru Isusa Hrista. Smrt se isplati u \u0161oubiznisu, ali ne vi\u0161e od uskrsnu\u0107a, comebacka. Ovim je sve re\u010deno o tome koliko je pop natopljen hri\u0161\u0107anskom mitologijom \u2013 i koliko je zapr\u017een ovim \u00bbunikatnim ameri\u010dkim iskustvom\u00ab, ovim born again.<\/p>\n

Izdava\u010di, producenti i kapital oduvek vole comeback \u2013 za biznis je uvek dobro uskrsnuti. Uskrsnu\u0107a su periodi finansijske stabilnosti, utopijski trenuci ve\u010dnosti. Zapravo su distopije. Amy Winehouse je svoju karijeru smrvila u takve trenutke, u mno\u0161tvo utopijskih trenutaka ve\u010dnosti, malih utopija koje su uvek brzo pokazivale svoje pravo, mra\u010dno, morbidno lice, svoju distopijsku su\u0161tinu. Svaki njen comeback\u00a0 bio je samo aspekt licemerja i perverznosti comebacka, samo potvrda poznate Ficd\u017eeraldove<\/strong> teze da u na\u0161im \u017eivotima nema \u00bbdugih \u010dinova\u00ab. Ejmi Vajnhaus je izgledala kao revolucija. Revolucije uvek propadaju, ali samo zato da bi slede\u0107i put propale jo\u0161 bolje \u2013 i Amy Winehouse je uvek ponovo ustala zato da bi slede\u0107i put \u0161to bolje pala. Da bi mogla da padne jo\u0161 bolje \u2013 i jo\u0161 vi\u0161e \u2013 nego pro\u0161li put. Publici i kapitalu je dala vi\u0161e nego \u0161to su oni \u017eeleli. Vi\u0161e nego \u0161to su o\u010dekivali. Vi\u0161e nego \u0161to su platili.<\/p>\n

Zvezde koje \u017eive hiljadu godina ne do\u017eive toliko comebackova koliko ih je do\u017eivela Ejmi Vajnhaus. Stalno se palila i gasila. Stalno se vra\u0107ala \u2013 i zatim padala u mrak. Back to black. Njen glas je bio za u\u0161i ono \u0161to je bio dim za filmove noir. Kad je slu\u0161a\u0161, samo se pita\u0161: koliko no\u0107i je morala da provede sama da bi postala Ejmi Vajnhaus? I koliko no\u0107i je morala da provede sama da bi dobila taj glas? Njene pesme su bili na\u010dini kako pre\u017eiveti no\u0107. I prona\u0161la je vi\u0161e na\u010dina kako provesti no\u0107 nego \u0161to je bilo no\u0107i.<\/p>\n

Njen glas je zvu\u010dao kao da dolazi iz one duboke urbane no\u0107i filmova noir \u2013 iz one no\u0107i koja drhti od usamljenosti i nostalgije, od ljubavi i razdvojenosti, od neutaljenosti i haosa, od \u010de\u017enje i napu\u0161tenosti, od znakova \u017eivota i zadihanosti, od senke koja krije ljubavnika i snova kojima nije potrebna, od postkoitalne melahnolije koju mo\u017ee\u0161 da izrazi\u0161 samo re\u010dima, i suza koje teku same od sebe \u2013 iz one no\u0107i koju je prosejao i raspr\u0161io zvu\u010dnik starog gramofona \u2013 iz one egzoti\u010dne, zasi\u0107ene, zadimljene, hazarderske, ekstati\u010dne no\u0107i u kojoj bi joj ime bilo \u0160angaj Lili \u2013 iz one no\u0107i koja obe\u0107ava ljubav na prvi pogled, cigaretu, malo re\u010di i dobra stara vremena. Dovoljno stara da budu dobra. Kad slu\u0161a\u0161 njene pesme, ima\u0161 ose\u0107aj da dolaze iz no\u0107i i da odlaze u no\u0107 \u2013 i da ih negde izme\u0111u za trenutak ili dva presretne, prese\u010de, prekine, uhvati dnevna svetlost. I to je sve \u0161to dobija\u0161. Glas koji te gleda. Pri\u010du o no\u0107i koja je tako kristalno pristrasna kao no\u0107. Razlika je samo u tome \u0161to je Ejmi Vajnhaus pri\u010du o no\u0107i ispri\u010dala bolje nego no\u0107. Verovatno zato \u0161to su njene no\u0107i bile bolje nego dani njenih fanova. I te\u0161ko bih rekao da je u tim no\u0107ima mislila na svoje fanove. Fanovi su kao ru\u017ee \u2013 ne pokazuju po\u0161tovanje, ve\u0107 samo intenciju.<\/p>\n

Podse\u0107ala je na prvu cigaretu. Izgleda je ilegalno. I u isto vreme renesansno. Kako je izgovorio Orson Vels<\/strong> u Tre\u0107em \u010doveku<\/em>: \u00bbU Italiji su pod Bord\u017eijama imali trideset godina rata, teror, ubistva i krvoproli\u0107e, ali stvorili su Mikelan\u0111ela, Leonarda Da Vin\u010dija i renesansu. U \u0160vajcarskoj su imali bratsku ljubav, petsto godina demokratije i mira \u2013 i \u0161ta su stvorili? Sat sa kukavicom!\u00ab Ejmi Vajnhaus nije bila kukavica. Ili kako je izgovorio Hemfri Bogart<\/strong> kada je u Dubokom snu<\/em> ugledao Loren Bekol: \u00bbShe was worth a stare, she vas trouble\u00ab.<\/p>\n

Kako to da su je pustili na pozornicu?<\/strong><\/p>\n

24. novembra 2007. Ejmi Vajnhaus je trebalo da nastupi u Londonu \u2013 u presti\u017enoj dvorani Hamersmit Apolo. Nije se pojavila. Kasnila je. Petnaest minuta, pola sata. Publika je po\u010dela da negoduje, da zvi\u017edi i da vri\u0161ti. Neki su zahtevali da im vrate novac. Zatim \u2013 posle nekih \u010detrdeset pet minuta \u2013 kona\u010dno je iza\u0161la na pozornicu, umorna i smorena, u me\u0111uvremenu, usred pesme je i oti\u0161la sa pozornice tako da je pesmu preuzeo i zavr\u0161io back vokalista. Na kraju, tokom bisa, ponovo je oti\u0161la sa pozornice, samo da se ovoga puta nije vratila. Pesmu i \u0161ou dovr\u0161io je back vokalista. Deo publike je besneo. Deo publike je oti\u0161ao jo\u0161 tokom koncerta \u2013 u\u017easnut. Reakcija publike je bila tipi\u010dna i predvidiva. I nastup Ejmi Vajnhaus je na svoj na\u010din bio tipi\u010dan i predvidiv. Izgledalo je kao da je publika samo ispunila o\u010dekivanja Ejmi Vajnhaus \u2013 i kao da je Ejmi Vajnhaus ispunila o\u010dekivanja publike.<\/p>\n

Na kraju krajeva, ne\u0161to tako se desilo malo ranije na njenom koncertu u Birmingmeu, koji se, kako su javljali, \u00bbzavr\u0161io u haosu\u00ab. Ejmi Vajnhaus je plakala, lutala po pozornici i psovala publiku, svoje fanove. Opet je zakasnila. Ovoga puta pola sata \u2013 sa \u010da\u0161om u ruci. Smetena, odsutna. Nekohorentna \u2013 da, \u00bbnekohorentna\u00ab: to je postao izraz za nju. Tokom pesme Wake Up Alone posve\u0107ene njenom mu\u017eu, po\u010dela je da pla\u010de. Tokom pesme Unholy War, tako\u0111e. \u00bbIzvinite\u00ab, pro\u0161aputala je. Ali ljudi su odlazili. Htela je da zaple\u0161e, ali samo se zasmejala. Publika je po\u010dela da zvi\u017edi. \u00bbKo zvi\u017edi?\u00ab Napustila je pozornicu. I vratila se. Uplakana. Odbacila je stalak za mikrofon. Odbacila je suze. Odbacila je sebe. \u00bb\u0160ta ho\u0107ete?\u00ab<\/p>\n

I to se stalno ponavljalo. Napola ritualno. Na karipskom ostrvcetu Santa Lucija. I u Dubaiju. I juna u Beogradu. Kasnila je na koncerte, na nastupima se smejala u agoniji, klatila se i spoticala, padala, mumlala, samo napola pevala, nestajala, gubila ritam i mikrofon, zaboravljala stihove, imena muzi\u010dara koje bi trebalo da predstavi na koncertu i imena gradova u kojima je nastupala, a tokom pesama je dobacivala i da se dosa\u0111uje. I dodala: Jebite se! Grizla je nokte, govorila nejasno, gubila mikrofon, napu\u0161tala pozornicu usred pesama, skra\u0107ivala pesme, koncerte zavr\u0161avala posle nekoliko pesama, prekidala i zaustavljala turneje. Svaki put kad je zaustavila pesmu, zaustavila je turneju. I svaki put kad je zaustavila turneju, zaustavila je vek. I fanovi su stalno napola ritualno ponavljali svoju svirku: negodovali su i zvi\u017edali, besneli i odlazili, nagla\u0161avali da im je \u017eao novca, da su bili svedoci jezivom fijasku, skandalu, katastrofi, da je bila Ejmi Vajnhaus previ\u0161e drogirana za nastup i da uop\u0161te ne bi smeli da je puste na pozornicu. Do Rumunije nije stigla.<\/p>\n

Da uzmemo ozbiljno ovo refrensko pitanje: kako to da su je uop\u0161te pustili na pozornicu? Stvarno: kako to da su je menad\u017eeri, promoteri, producenti i organizatori pustili na pozornicu kad nije bila pri sebi, kad je bila smetena, kad je bila drogirana, kad nije bila rehabilitovana, kad je bila odsutna? \u010cudno, zar ne. Misterija! U stvari, to i nije tako \u010dudno. Jo\u0161 manje je to misterija. Dovoljno je da pomislite koliko je njenih albuma prodato: Frank (2003), njen prvi album stigao je do dva miliona, Back to Black (2006), njen drugi album vinuo se do jedanaest miliona \u0161to je ogromno. \u0160tavi\u0161e: u vreme kada prodaja albuma strmo pada, ovo je bilo natprirodno. Ejmi Vajnhaus nije bila samo hit, ve\u0107 superhit, ne samo bestseler, ve\u0107 superseler, ne samo senzacija, ve\u0107 fenomen. Pokupila je sve nagrade koje su postojale, zajedno sa pet Gremija za Back to Black i u isto vreme pokazala \u2013 sondirala, intonirala, markirala \u2013 put peva\u010dicama koje su do\u0161le za njom (Lily Allen, Duffy, Adele, Lady Gaga, VV Brown, Florence, La Roux, Pixie Lott, Little Boots, Speech Debelle, Natasha Khan, Corinne Bailey Rae, Jessie J, Eliza Doolittle, Ellie Goulding, Rumer, <\/strong>itd.). Prodaja njenih albuma, pre svega, drugog, Back to Black, nikada se nije zaustavila. Stalno je i\u0161ao. Prodaja njenih albuma bila je tako stabilna da je ona svojeru\u010dno\u00a0 odr\u017eavala u \u017eivotu korporaciju Vivendi, majku izdava\u010dke ku\u0107e Universal Music kod koje su iza\u0161la njena dva albuma. Zato je sasvim logi\u010dno da su \u017eeleli da imaju Ejmi Vajnhaus stalno na pozornici, stalno pod reflektorima, stalno u akciji. I sada, kad prodaja albuma opada, \u017eivi nastupi, koncerti i turneje su utoliko strate\u0161ki klju\u010dniji i nu\u017eniji \u2013 koncerti i turneje prodaju albume i downladove. Presija za\u010daranog kruga prodaje i turneja, gora je nego bilo kada \u2013 apokalipti\u010dni imperativ da se radi o \u017eivotu i smrti (o opstanku muzi\u010dke industrije, o opstanku sada\u0161njeg produkcijskog na\u010dina) dr\u017eao je Ejmi Vajnhaus na pozornici.<\/p>\n

Re\u0107i \u0107ete: zato je menad\u017eerima, promoterima, izdava\u010du, kapitalu bilo sasvim svejedno u kakvom je bila stanju. Ne, nije istina: menad\u017eerima, promoterima, izdava\u010du, kapitalu nije bilo svejedno kakva je bila \u2013 tamo, na pozornici, na turnejama, \u017eeleli su je ta\u010dno takvom kakva je bila. Tabloidna. Troubled. No good. Ako ho\u0107ete: nekoherentna. I naravno: erati\u010dna. \u00bbErati\u010dna\u00ab je bio, naime, jo\u0161 jedan izraz koji je zvu\u010dao kao da je bio izmi\u0161ljen za njene nastupe. Ako je sve te albume prodala tim imid\u017eom, neka ih i dalje prodaje tim imid\u017eom! Pa \u0161ta ako je bolesna? Nema bolovanja. Posao peva\u010dice koja nam duguje tre\u0107i album nikada nije zavr\u0161en! Kad padne, padne! Ako izgleda \u00bbbolesno\u00ab, utoliko bolje \u2013 publika \u0107e jo\u0161 vi\u0161e da joj veruje! \u0160to joj publika vi\u0161e veruje, bolje \u0107e da se prodaje. \u0160to se bolje prodaje, bolji je tromese\u010dni bilans. Menad\u017eeri, promoteri, izdava\u010d, kapital imali su sto razloga da je ne puste na pozornicu i samo jedan razlog da od nje zahtevaju i o\u010dekuju da glumi samu sebe. A \u0161ta bi drugo o\u010dekivali od \u017eene koja je ose\u0107ala da je previ\u0161e jo\u0161 uvek premalo?<\/p>\n

Njenom baladi\u010dnom, liri\u010dnom, ekspresivnom contraltu \u2013 njenom soulu, njenom d\u017eezu, njenom bluzu, njenom spektralnom talentu, da ne govorim o pesmi Rehab i stihovima \u00bbThey tried to make me go to rehab\/I said no, no, no\u00ab bio je potreban tabloidni odjek njene tragedije, bola i ludosti, njenih hospitalizacija, rehabilitacija i detoksikacija, njenih droga i alkohola, njenog nadimka \u00bbWino\u00ab, njenih zdravstvenih komplikacija, depresija i dehidracija, njenih presu\u0161uju\u0107ih plu\u0107a, njenih iznenadnih gubitaka telesne te\u017eine, njenih pikaresknih emocionalnih labilnosti, njenih divljih ispada i impulsivnih obra\u010duna sa reporterima, paparacima i fanovima, njenih \u00bb\u010deonih\u00ab, njenih o\u017eiljaka, njenih hap\u0161enja, njenog braka u agoniji sa Blejkom Filder-Sivilom<\/strong>, njene autodestruktivnosti, njene egzibicionisti\u010dke hereti\u010dnosti, njenog gotsko-neoromanti\u010darskog horor-kleopatrovskog retro-trashy looka, njenih tetova\u017ea, njene biseksualnosti, njene sekularne apokaliptike, njenih samoubila\u010dkih sklonosti, njenog pljuvanja Pipe Midlton<\/strong>, njene nesavladivosti, njenih pop mu\u010deni\u010dkih stigmata, njenih okrvavljenih baletnih cipelica.<\/p>\n

Nije nikakva tajna da su je njeni producenti, promoteri i izdava\u010di poku\u0161ali upravo preko tabloida \u2013 i preko njenih afera, skandala, li\u010dnih tragedija itd. \u2013 dovesti do publike do koje ina\u010de ne bi nikada do\u0161la. I nikakva tajna nije da je \u00bbkorelacija\u00ab izme\u0111u prodaje plo\u010da i medijske pokrivenosti prvi aksiom muzi\u010dke industrije. Da bi postala koncept, morala je da postane tra\u010d. Za\u010darani krug? Svakako. Slepa ulica? Definitivno. Kao \u0161to je u Poslednjem valceru<\/em> (1978) Skorsezeovom dokumentarcu o poslednjem koncertu benda The Band rekao Robbie Robertson: \u00bbPut je odneo mnoge velikane: Hanka Williamsa, Otisa, Jimija, Janis, Elvisa. To je jebeno nemogu\u0107 na\u010din \u017eivota\u00ab. Velike rokere ne odnese overdose, ne odnesu ih droge ni alkohol, ne odnesu ih autodestruktivni impulsi ni depresije \u2013 odnese ih put po kome ple\u0161u. I Ejmi Vajnhaus je plesala do krvi \u2013 kao junakinja \u010duvenog filma Crvene cipelice<\/em> (1948), balerina koja opsednuta baletnom perfekcijom i perfekcijom umetnosti, ekstati\u010dni, delirijumski i mazohisti\u010dki ple\u0161e do krvi i smrti.<\/p>\n

Mo\u017ee\u0161 li istu pesmu otpevati dva puta?<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ka presija neprestanih nastupa i turneja nije bila ro\u0111ena za teksturu njenih pesama \u2013 za to o \u010demu je pevala i za na\u010din na koji je to pevala. Ne, presija neprestanih nastupa i turneja bila je u potpunoj protivre\u010dnosti sa njenim pesmama, malim egzistencijalnim dramama. Zar nije pevala tako kao da ono o \u010demu peva ne mo\u017ee\u0161 da do\u017eivi\u0161 dva puta? Ili bolje re\u010deno: zar nije pevala tako kao da ono o \u010demu je pevala ne mo\u017ee\u0161 otpevati dva puta? Da, to mo\u017ee\u0161 da otpeva\u0161 dva puta, tri puta, pet puta, to mo\u017ee\u0161 da otpeva\u0161 vi\u0161e puta, to mo\u017ee\u0161 ponoviti, ali na sopstvenu odgovornost \u2013 svaka repriza te jo\u0161 vi\u0161e potre, slomi, uni\u0161ti. Pevala je o stvarima o kojima ne mo\u017ee\u0161 da peva\u0161 dva puta, a da pritom ne rizikuje\u0161 zdravlje, prisebnost i \u017eivot. To zdrav ne mo\u017ee\u0161 da ponovi\u0161. To mo\u017ee\u0161 ponoviti, to mo\u017ee\u0161 vi\u0161e puta otpevati, samo ako promeni\u0161 tekst, ako zaboravi\u0161 stihove, ako skrati\u0161 pesmu, ako pesmu prekine\u0161, ako usred pesme ode\u0161.<\/p>\n

Bob Dilan<\/strong> je ovu agoniju re\u0161avao stalnim reinterpretacijama svojih pesama \u2013 nijednu pesmu nije otpevao isto dva puta. Uvek druga\u010dije, makar i jedva prepoznatljivo. Ponekad je \u010dak i stihove izmenio. I Dilan je bio kao i Ejmi Vajnhaus: vi\u0161e je promenio svet svojim glasom nego svojim porukama. Jeste li morali da \u010dujete stihove da biste znali o \u010demu peva Ejmi Vajnhaus? Zar nije uvek zvu\u010dala kao devoj\u010dica koja se boji da \u0107e se pesma zavr\u0161iti? Jer je znala da \u0107e se zavr\u0161iti. Jer se u nekom smislu ve\u0107 zavr\u0161ila i pre nego \u0161to je po\u010dela. Jer je to o \u010demu je pevala ve\u0107 pro\u0161lo. Jer je mu\u0161karac oti\u0161ao. Jer je pala nazad u mrak. Jer distancu prema vremenu vi\u0161e nije mogla da prona\u0111e. Jer je vreme ve\u0107 sve pokvarilo. Njene pesme \u2013 njene autobiografije i istovremeno autobiografije vremena i biografije soula, bluza i d\u017eeza (zar pesma Back to Black ne zvu\u010di kao Dilanova pesma Like a Rolling Stone, prevedena u Dilanovu pesmu Desolation Road) – zvu\u010dale su kao poslednje re\u010di, kao deklaracije, kao male investicije u vreme i u smisao, u trenutke koji ne traju, i na\u010din kako nastaje bessmisao kao zavr\u0161ene re\u010denice, kao re\u010denice koje su se zavr\u0161ile u istoj no\u0107i, kao \u0161to su ipo\u010deli. Je li to uop\u0161te jo\u0161 bila muzika? Zar se nije uvek \u010dinilo da je te re\u010denice, te fraze, te male egzistencijalne drame pevala samo zato da ih ne bi zaboravila? Da bi ih memorisala? Da bi ih se lak\u0161e se\u0107ala?<\/p>\n

Prva egzistencijalna ironija je, zapravo, u tome \u0161to je mogla da ih pamti samo tako da ih je zaboravila. \u0160to se na pozornici stalno de\u0161avalo. To o \u010demu je pevala te iscrpljuje, dehidrira, uni\u0161ti. Bolje da zaboravi\u0161. Mo\u017ee\u0161 li da otpeva\u0161 Back to Black i da pre\u017eivi\u0161? Iznena\u0111uje vas \u0161to je morala na rehabilitaciju kada je otpevala pesmu Back to Black u kojoj je svaki put sto puta umrla? Ili Love Is A Losing Game. Ili You Know That I’m No Good. Ili Tears Dry on Their Own? Ili Just Friends. Iznena\u0111uje vas \u0161to je morala na rehabilitaciju takore\u0107i posle svake pesme? Svaka pesma je bila stres. Svaka pesma je bila \u017eivot. U celini \u2013 \u00bbkao na plo\u010di\u00ab – ove pesme mogao bi da otpeva samo robot, samo ma\u0161ina, samo ultimativni birokrata: impersonator. Ejmi Vajnhaus upravo to nije bila.<\/p>\n

Setite se samo novinskih naslova: Mo\u017eemo li jo\u0161 da spasimo Ejmi Vajnhaus? Ili: Ejmi treba spasiti! Setite se njenog svekra koji je njene fanove pozivao da njene koncerte i njene plo\u010de bojkotuju toliko dugo dok se ne rehabilituje. Ejmi treba spasiti! Svi su probali da spasu Ejmi Vajnhause iako je bilo jasno da bi je spasilo samo to da bude impersonatorka svojih sopstvenih pesama \u2013 da bi ih, dakle, pevala sa bezli\u010dno\u0161\u0107u, ravnodu\u0161no\u0107u i nepristrasno\u0161\u0107u birokrate, recimo kakve soul dive kojoj ki\u010daste oktave pi\u0161e njen napola podvoda\u010dki mu\u017e. Ejmi Vajnhaus je svom mu\u017eu \u017eelela da peva svoje pesme \u2013 i da zaboravi da peva.<\/p>\n

Umetnost obavezuje na fanatizam<\/strong><\/p>\n

Ne, fanovi njene koncerte nisu bojkotovali. Za\u0161to bi ih? Hej, to su fanovi. I fan ima pravo da ide na koncerte svojih idola. Ali, fan misli da ima jo\u0161 jedno neotu\u0111ivo pravo: to, da u\u017eiva u autodestrukciji svojih idola. Fanovi su sve vi\u0161e samo refleks savremene tabloidne kulture, a tabloidi sa najve\u0107im u\u017eivanjem rasturaju, miniraju i mu\u010de upravo zvezde koje su sami stvorili. Kad zvezdu podignu i instaliraju, \u017eele samo jedno: da propadne. Pri\u010da o njegovoj propasti prodaje se bolje od pri\u010de o njegovom uspehu. Zvezde kompromituju, \u0161ikaniraju i uni\u0161tavaju samo zato da bi potvrdili onu veliku tabloidnu mantru: uspeh je samo uvod u propast. Ko prebrzo uspe, katastrofalno propada! Zvezdu prvo izglasaju \u2013 a zatim \u017eele da ga uni\u0161te. Razapnu na krst. Sli\u010dno je i kod politi\u010dara. U trenutku kad politi\u010dara izglasaju, ve\u0107 im ide na \u017eivce. Zapadna civilizacija beskrajno u\u017eiva u svojoj sopstvenoj destrukciji. Titanik<\/em> je bio gigantski hit \u2013v svi su i\u0161li da ga gledaju iako su znali \u0161ta \u0107e se dogoditi. Fanovi su i\u0161li na koncerte Ejmi Vajnhaus iako su znali \u0161ta \u0107e se desiti. I pomalo su pri\u017eeljkivali da se ba\u0161 to i desi. \u0160ta ako umre na koncertu? \u017deleli su da budu na koncertu na kome \u0107e da umre? Hej, ni\u0161ta bolje od prisustvovanja \u00bbistorijskom\u00ab koncertu na kome bi Ejmi Vajnhaus umrla! Fanovi \u017eele da tuguju – i tugovanje za idolima je jedina mogu\u0107nost da uop\u0161te ne\u0161to ose\u0107aju. \u017delja za autodestrukcijom, destrukcijom, slomom, propa\u0161\u0107u zvezda je sve \u0161to je ostalo ovoj umornoj, frigidnoj civilizaciji.<\/p>\n

Ejmi Vajnhaus su predvi\u0111ali ranu smrt. James Hannaham, kolumnista internet \u010dasopisa Salon<\/em> jo\u0161 je 2007. godine napisao da Ejmi Vajnhaus \u00bbkoketira sa katastrofom\u00ab. Njeno autodestruktivno pona\u0161anje \u0107e je \u00bbili pretvoriti u muzi\u010dku legendu ili \u0107e je jednostavno ubiti\u00ab. Radije ubiti. \u00bbSvi o\u010dekujemo da \u0107e Ejmi Vajnhaus da umre. S obzirom na njenu kombinaciju mladosti, talenta, zloupotrebe supstancija i lo\u0161eg izbora mu\u0161karaca, to je neizbe\u017eno\u00ab. Kad je pogledao Ejmi Vajnhaus video je Janis Joplin, Kurta Cobaina, Jimija Hendrixa, Jima Morrisona, Iana Curtisa. Godinu dana kasnije ameri\u010dki artist Marco Perego napravio je morbidnu skulpturu krvave, upucane, mrtve Ejmi Vajnhaus (sa metkom u glavi), nazvanu: Dobra rok zvezda je samo mrtva rok zvezda. Ni\u0161ta, rok zvezda kao \u017ertveno jagnje dru\u0161tva. Da li se i vama \u010dinilo da mrtva izgleda \u017eivlja nego \u017eiva?<\/p>\n

Mo\u017eda. Ali nikada nije izgledala kao Sindi Loper<\/strong> ili Madona<\/strong> koja \u017eeli \u0161to pre na MTV i \u017eeli \u0161to pre da postane tra\u010d \u2013 jednostavan karijerizam nije bio za nju. Ako je ljubav protest, onda je Ejmi Vajnhaus bila najve\u0107a protestna peva\u010dica. Njene pesme su zvu\u010dale kao da ih je napisala pro\u0161lu no\u0107. Pevala ih je tako kao da ih crta, ali kada su joj na pozornicu stavili markacije, na koje je trebalo da stane, nije pogodila. Nije bila tako dobra glumica iako je pevala tako kako je Marlon Brando glumio. Bila je previ\u0161e moderna, da ne bi verovala svojim ose\u0107ajima. Sa nama se nalazila samo u \u010detiri oka \u2013 i mnogo pre\u0107utala. Njene pesme su bile dugo nabrajanje razloga za\u0161to, zapravo, ne \u017eeli vi\u0161e da se vrati (\u00bbZa\u0161to \u017eelim da nikada ne glumim\u00ab, ka\u017ee u pesmi Love Is a Losing Game), ali nismo ih \u010duli tek kad su ih pevali drugi. U njenom glasu su bili vekovi \u2013 i sva godi\u0161nja doba. Dolazio je iz tako dekadentne dubine no\u0107i da je redefinisao pop, a novim generacijama rekao gde su. Uvek je i\u0161la tamo gde je bio rat. I iskusila ono \u0161to je stalno ponavljao Laibach: \u00bbUmetnost je uziv\u0161eno poslanstvo koje te obavezuje na fanatizam.\u00ab<\/p>\n

Umrla je zato da kona\u010dno bude razumljiva svima, ako parafraziram \u0161vajcarskog pisca Maxa Frischa koji je u Montauku, svojoj noveliziranoj autobiografiji pisao o jednom francuskom plemi\u0107u koji veoma podse\u0107a na Ejmi Vajnhaus. Naime, plemi\u0107a osude na smrt. Umre\u0107e ispod giljotine. Na putu ka giljotini zamoli za papir i pero da ne\u0161to zapi\u0161e. Udovolje mu. Ako bi napisao ne\u0161to \u0161to bi zasmetalo, recimo ne\u0161to sramotno, njegovu bele\u0161ku ionako mogu uvek da uni\u0161te. Ali kako je ispalo, zabele\u0161ka je bila posve i islju\u010divo za njega samog: pro memoria.<\/p>\n

Izvor: Mladina, br. 30<\/a>.<\/p>\n

Tekst prevela: Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n