{"id":13272,"date":"2025-12-05T12:24:30","date_gmt":"2025-12-05T11:24:30","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=13272"},"modified":"2025-12-05T14:26:16","modified_gmt":"2025-12-05T13:26:16","slug":"mila-pajic-beleske-iz-egzila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mila-pajic-beleske-iz-egzila\/","title":{"rendered":"Mila Paji\u0107: Bele\u0161ke iz egzila"},"content":{"rendered":"\n

Ho\u0107e li mi mirisati na Srbiju?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bele\u0161ka iz egzila<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sedim na terasi u potpuno nepoznatom gradu, gde \u017eive meni potpuno nepoznati ljudi koji pri\u010daju potpuno nepoznatim jezikom.<\/p>\n\n\n\n

Kao da sve to, toliko nepoznato, izbri\u0161e i ono jedino poznato – tebe samu.<\/p>\n\n\n\n

\u2014—-<\/p>\n\n\n\n

Ro\u0111ena, rasla i odrasla u jednom kraju, nikada se nisam na du\u017ee selila.<\/p>\n\n\n\n

Do osnovne \u0161kole i\u0161la sa pola kom\u0161iluka, u gimnaziji u klupi sedela sa onima sa kojima i prethodnih osam godina.<\/p>\n\n\n\n

Mislim da sam bila vrlo uspe\u0161na, brzo sam napredovala u svemu \u0161to sam radila. Po prirodi radoznala, pa sam od novinarske sekcije, preko emisije na pokrajinskom televizijskom servisu, do \u0161kole glume, bez velikih pote\u0161ko\u0107a prona\u0161la svoje interese, a samim tim i krug ljudi u kom sam se ose\u0107ala svojom, prihva\u0107enom, vi\u0111enom, shva\u0107enom.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto su mi govorili da je prvi korak ka uspehu, koji je izgledao tako podrazumevano, to \u0161to sam na vreme odredila cilj.<\/p>\n\n\n\n

Pratila me je i sre\u0107a. Upisala sam studije koje sam \u017eelela, brzo postala studentkinja za primer (makar su tako govorili), dobila posao koji je okupirao svu moju pa\u017enju, kom sam bila spremna celu sebe da dam.<\/p>\n\n\n\n

Bila sam sre\u0107na, svakim danom sve sigurnija da se trud isplati, svakim danom sve vi\u0161e spremna da se trudim.<\/p>\n\n\n\n

Nisam \u0107utala, nisam se pla\u0161ila, nisam se povla\u010dila. Mislila sam da nemam \u0161ta da izgubim, znala sam \u0161ta mogu da dam.<\/p>\n\n\n\n

\u2014—-<\/p>\n\n\n\n

Napolju je hladno, pa sam morala da u\u0111em u sobu. Sobu neke nepoznate devojke u \u010dijem stanu \u017eivim ve\u0107 dva meseca.<\/p>\n\n\n\n

Dok sam se vra\u0107ala sa jednog doga\u0111aja na kom sam srela par poznatih ljudi iz onog poznatog \u017eivota, u ovaj nepoznati kvart u kom sad \u017eivim, shvatila sam da ni\u0161ta od ovoga nije moje i da ne znam da li \u0107e ikada postati.<\/p>\n\n\n\n

Nisam ni bila svesna da je moja bezbri\u017enost po\u010divala u tome \u0161to sam na putu do \u0161kole znala oblik svake kocke na asfaltu. \u0160to sam znala koji tramvaj mogu da uhvatim ako zakasnim na autobus kojim idem do posla. \u0160to sam okru\u017eena ljudima koji znaju \u0161ta umem, a \u010demu treba da me nau\u010de. \u0160to sam strah mogla da krijem u snazi koju su drugi u meni videli.<\/p>\n\n\n\n

Nisam bila svesna da moja bezbri\u017enost po\u010diva u poznatom.<\/p>\n\n\n\n

Sada je vi\u0161e nema.<\/p>\n\n\n\n

Poznato su mi oduzeli jer nisam htela da \u0107utim kada su na moje o\u010di ubili 16 ljudi. Oduzeli su mi ga jer su se pla\u0161ili da se ne\u0107u bojati. Nije dobro imati protivnika bez straha.<\/p>\n\n\n\n

Meni, kao i Lazi, Davoru, Sr\u0111anu, Mla\u0111i, Mariji, Ladu, Dori, Anji, Jovanu, Dejanu i Banetu.<\/p>\n\n\n\n

Treba li iz ovoga da shvatim da su nas do\u017eivljavali kao neprijatelja?

<\/p>\n\n\n\n

A \u010dime smo to pretili?<\/p>\n\n\n\n

Vizijom dru\u0161tva u kom \u017eelimo da \u017eivimo? Nedovoljno pro\u010ditanim knjigama teorije nenasilne akcije? Nikada dovr\u0161enim, nekada dobrim, idejama?<\/p>\n\n\n\n

Nisam ja neprijatelj. Ja sam gra\u0111anka Srbije koja ose\u0107a du\u017enost da na neprijatelja uka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga sada sedim u stanu \u010diji miris kao da mi nikada ne\u0107e postati poznat, bez plana i bez mogu\u0107nosti da ga napravim, sa krivi\u010dnim postupkom za delo koje nisam po\u010dinila, bez mogu\u0107nosti da se branim.<\/p>\n\n\n\n

Oduzeli ste mi sve poznato, ali ste zaboravili da jedno nikada ne mo\u017eete.<\/p>\n\n\n\n

Glas.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Na fotografiji: Mila Paji\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Koliko \u010dekanja ima u \u0161inama<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uvek su me obla\u010dili u neke nezgrapne, nalik jugoslovenskim, jakne sa odeljenja za de\u010dake.
U dnevnoj sobi, na kau\u010du koji je mirisao na ispijene kafe i tanke, prozirne \u010darape nekih tetaka \u010dija imena nikada nisam znala, nana mi je te godine svako jutro navla\u010dila be\u017e hulahopke. Od toga je pravila igru. \u201cHajde sada kao d\u017eak krompira \u2013 iii, hop\u201d, eto mene u hulahopkama. To je bio samo prvi sloj, pa jo\u0161 jedan, pa potko\u0161ulja, pa debele zimske \u010darape, pa ta nezgrapna jakna i na kraju kapa. Od kapa sam se uvek osipala po \u010delu, pa sam ih kri\u0161om zaboravljala tik pred polazak. Deda je ve\u0107 na vratima, uveliko spreman, uveliko u penziji.<\/p>\n\n\n\n

Te godine po\u010dela je na\u0161a, meni omiljena tradicija. On je imao vi\u0161ka vremena, a ja vi\u0161ka energije. Svako jutro, u isto vreme, vodio me je da \u201cdo\u010dekujemo vozove\u201d. Tad su jo\u0161 bili oni stari, glasni, nepodmazani, izgrafitirani vozovi kojima klepetaju vrata. Na putu do \u017eelezni\u010dke stanice uzmemo sve\u017eu perecu, uvek sa najvi\u0161e soli, i pravo u neizvesno da li \u0107e se u tih pola sata koliko \u0107emo sedeti na klupi na peronu pojaviti makar jedan voz. Se\u0107am se da sam mislila da ide samo jedan na dan, jer smo samo tog jednog vi\u0111ali. Verovatno zato \u0161to smo i\u0161li svaki dan u isto vreme. Sad to ima smisla. Sednemo na uvek istu klupu i \u010dekamo. Pitam se za\u0161to mi nije rekao da je namerno izabrao taj termin jer je znao da ba\u0161 u to vreme voz u Novom Sadu ukrcava nove putnike. Za\u0161to me je dr\u017eao u neizvesnosti i pred polazak govorio: \u201cValjda \u0107emo ga danas uhvatiti.\u201d I dalje se vrlo jasno se\u0107am tog uzbu\u0111enja kad \u010dujem iz daljine, u magli, \u0161kripu po zar\u0111alim \u0161inama. Kakvi ustaljeni epiteti. Vozovi su toliko \u010desti toponimi u knji\u017eevnosti da nijednu pri\u010du koja ih podrazumeva ne mo\u017ee\u0161 da ispri\u010da\u0161 bez izlizanih opisa.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda sam zato ovo se\u0107anje \u010duvala daleko od odrastanja. Mo\u017eda sam ba\u0161 zato htela da ostane tako nedotaknuto, tako nespomenuto.<\/p>\n\n\n\n

Pre ta\u010dno godinu dana, ustala sam na istom tom kau\u010du. Stanica mi je te godine bila po prvi put podjednako va\u017ena kao i pre petnaest.
U\u017eurbana, na pola kafe, sjurila sam niz ulicu da ne zakasnim na protest. To je bio jedan od prvih nakon pada nadstre\u0161nice.<\/p>\n\n\n\n

Ne vi\u0161e od nekoliko hiljada ljudi. Red plakanja, pa red Bala\u0161evi\u0107a. U stvari, to do\u0111e na isto.
Se\u0107am se samo da sam sa nestrpljenjem \u010dekala da krenemo u \u0161etnju Bulevarom, jer i dalje nisam smela da pogledam u smeru stanice. Nisam htela da je vidim takvu \u2014 uru\u0161enu, povre\u0111enu, pustu. Nisam htela da im dozvolim da mi oduzmu se\u0107anje.<\/p>\n\n\n\n

Nisam htela da im dozvolim da mi oduzmu Novi Sad.<\/p>\n\n\n\n

Jesu. Daleko od magle, daleko od te stanice kojoj vi\u0161e ne pripada nijedan, pa \u010dak ni izlizani epitet, ta\u010dno godinu dana kasnije, \u010dekam ishod svog su\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Na fotografiji: Mila Paji\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kako sam po\u010dela da se pla\u0161im skinheda<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160i\u0161anje<\/em> sam gledala ve\u0107 sa 8 godina, valjda su hteli da mi poka\u017eu kako to izgleda lo\u0161e dru\u0161tvo u koje ne treba da upadnem. Znam da sam se ose\u0107ala jako pametno kad sam u osnovnoj \u0161koli obja\u0161njavala ko su ti \u0107elavi likovi koji se \u0161etaju okolo i zauzmu pola ulice, iako bi vrlo lako stali u jedan \u0107o\u0161ak.<\/p>\n\n\n\n

Nikad ih se nisam pla\u0161ila, od po\u010detka su mi izgledali sme\u0161no. Sigurna sam da nisu onima koje bi zbog boje ko\u017ee na ulici napali.<\/p>\n\n\n\n

I\u0161la sam putem do ku\u0107e na kom poznajem detalje onih austrougarskih rezbarija na ubedljivo svakom krovu. To je i prva ulica u kojoj sam po\u010dela da obra\u0107am pa\u017enju na krovove. To je, izme\u0111u ostalog, i ulica u koju sam do\u0161la pravo iz porodili\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Zami\u0161ljena, izbegavaju\u0107i pra\u0161inu gradili\u0161ta kojih je u tom trenutku tri u toj ulici koja je oduvek trebalo da bude jednosmerna, ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju na prolaznike, \u010dujem zveket lanaca. Trenje asfalta i \u0161rafova martinki. Neprijatno \u0161u\u0161kanje bomberke (verovatno dodatno poja\u010dano poku\u0161ajem da onim oklembe\u0161enim, klina\u010dkim, mr\u0161avim rukama zauzme vi\u0161e od pola ulice). Stresla sam se. Prvi put, prvi put u svom gradu, prvi put na ulici \u010diji zakrpljeni trotoar znam u pedalj. Podi\u017eem pogled i vidim skinheda, jednog malog, \u0107elavog, smotano ra\u0161irenog, u la\u017enoj bomberki skinheda. Njega sam se upla\u0161ila?<\/p>\n\n\n\n

Od prvog trenutka znala sam za\u0161to, samo sebi nisam htela to da priznam. Bila sam ljuta. Kako sam mogla da dozvolim da se cela stresem zbog jednog zveketa lanaca. Kako sam mogla da dozvolim da mi unesu strah u mom gradu. Oseti\u0107e strah, ne smem da se bojim. Moram da poka\u017eem da se ne pla\u0161im. Mo\u017eda sam i ja \u010dak tad ruke neprirodno ra\u0161irila u \u017eelji da poka\u017eem odsustvo straha. Taj klinac me nije ni primetio, ne zna ko sam, ne zna ni da je prvi nepoznati, neva\u017eni prolaznik zbog kog sam se ja danima pitala da li se za mnom ose\u0107a strah kad \u0161etam mra\u010dnom ulicom.<\/p>\n\n\n\n

Taj dan prvi put sam pro\u010ditala:<\/p>\n\n\n\n

\u201cpisam ti u usta kurvo\u201d; \u201cau, pa i tebe \u0107emo da smaknemo sa lica zemlje mala\u201d; \u201cdo\u0111i kurvo ustaska u Srbiju da ti glavu na kolac nabijemo\u201d; kurvetino mrtva glupa da Bog ti deca umrla \u010dim ti iza\u0111u iz picke\u201d; \u201cnabi ti noz u picku ustasku\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Taj dan prvi put sam shvatila da ti ljudi jesu stvarni. I da \u0107u ih mo\u017eda sresti ba\u0161 u ulici u kojoj sam se rodila.<\/p>\n\n\n\n

Mila Paji\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tri li\u010dne pri\u010de o gubitku poznatog, o suo\u010davanju sa strahom i nasiljem u sopstvenom gradu i o upornom \u010duvanju uspomena koje postaju poslednje uto\u010di\u0161te pred neizvesno\u0161\u0107u.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":13268,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,58,65],"tags":[],"class_list":["post-13272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13272"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13272\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13294,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13272\/revisions\/13294"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13268"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}