literarna senzacija<\/em><\/a> \u010de\u0161ke scene. U startu objavljena u tri izdanja, popularnost knjige u mnogome je pomogla uvo\u0111enju zna\u010dajnih tema u prostor javnog govora, od homoseksualne ljubavi preko pitanja zavisnosti, mentalnog zdravlja i samoubistva, toksi\u010dnih i nasilnih odnosa, tretmana \u017eena u mentalnim institucijama, ali i problema intimnog suo\u010davanja sa internalizovanom automizoginijom i autohomofobijom. Ipak, pitanje je u kojoj meri roman Zuzane Brapcove uspeva da, kroz pokretanje pomenutih tema, stvori i prostor za dijalog, te promenu stavova, uverenja ili predrasuda kod \u010ditala\u010dke publike?<\/p>\n\n\n\n Ispripovedan najve\u0107im delom u prvom licu, romanom dominira perspektiva (anti)junakinje Lucije, koja, suo\u010div\u0161i se u 40. godini sa svojom, do tada potiskivanom, seksualnom orijentacijom, prolazi kroz krizu identiteta, upoznav\u0161i, kao sre\u0107no<\/em> udata majka i urednica, 16 godina mla\u0111u Magdu, sa kojom se upu\u0161ta u ljubavnu vezu. Godina bisera<\/em> je, u tom smislu, godina koju Lucija i Magda provode zajedno, kao dvozna\u010dni proces njihovog zbli\u017eavanja i udaljavanja \u2013 kao rana ili strano telo koje, oblaganjem u sedef<\/em>, postaje deo same Lucije, koji ona, nakon raskida, nasilno poku\u0161ava da odstrani, prvo poku\u0161ajem ubistva Magde, a potom i same sebe. Trodelna struktura knjige funkcioni\u0161e kao prsten<\/em> ili \u0161koljka<\/em> oko poglavlja \u201eCrna kutija\u201c \u2013 ovde metafore za homoseksualnost, to jest skrivani deo Lucijine li\u010dnosti i mladosti, u kontekstu prve, tajne, potisnute ljubavi prema dugogodi\u0161njoj prijateljici Renati. Odbacivanjem lineranog pripovedanja, dinami\u010dka rekonstrukcija doga\u0111aja vodi nas, u biser\u2013centru, otkri\u0107u povoda za Lucijin poku\u0161aj samoubistva i njen boravak u mentalnoj instituciji, \u0161to je tematizovano na po\u010detku i kraju romana.<\/p>\n\n\n\n Mikroceline romana organizovane su kroz mozai\u010dku smenu pripovednih perspektiva (Lucija, Jakub, Tereza, \u201edruga\u201c Lucija, tre\u0107e lice…), prelomljenih kroz Luciju kao fokalizacioni centar, te datih primarno u funkciji ogledanja, uspostavljanja paralela i dalje karakterizacije glavne junakinje. Fragmentarne epizode ni\u017eu se asocijativno, kroz smenu i me\u0161anje se\u0107anja, pore\u0111enja i snova, maskiranjem granice izme\u0111u stvarnog i hipoteti\u010dkog, ne bi li se u vi\u0161e navrata eksplicitno iznela sumnja da je svet samo projekcija Lucijinog uma, <\/em>te da pravih dijaloga <\/em>u romanu nije ni bilo. Narativna reprezentacija haosa, u knjizi ekspliciranog kao mehanizam \u201e\u017eenskog\u201c mi\u0161ljenja, to jest iskrivljeni haos detalja <\/em>koji se postavlja nasuprot \u201emu\u0161kim\u201c celinama<\/em> i povezanostima<\/em>, posti\u017ee se kroz roman i brojnim lajtmotivskim ponavljanjima i variranjima odeljaka, slika i motiva.<\/p>\n\n\n\n Iako isprva haoti\u010dno, te predstavljeno kroz niz zagonetnih slika\u2013simbola koje daljim \u010ditanjem treba razre\u0161iti, pripovedanje zbog svoje promi\u0161ljene organizacije i doslednog uvezivanja slika, realizacija metafora i raskrinkavanja mesta neodre\u0111enosti, do kraja romana ostavlja utisak iskonstruisanosti. Poput projekta na kojem je trebalo prakti\u010dno isprobati sve naratolo\u0161ke postupke, umesto dramati\u010dne ispovesti, intimne krize i iluzije \u017eivljenog iskustva ka kojoj prikazivanje Lucijine pri\u010de<\/em> te\u017ei. \u010citateljkama\/\u010ditaocima je do kraja knjige obja\u0161njeno<\/em> kako isprva ambivalentni motivi, poput zavisnosti<\/em>, apstinencije<\/em>, crne kutije<\/em>, 13. sobe<\/em>, bisera<\/em>, prstena<\/em>, krvi<\/em>, i sli\u010dno \u2013 mogu npr. da se \u010ditaju i iz perspektive odbijanja i prihvatanja lezbejskog odnosa i identiteta, na \u0161ta je kroz delo u vi\u0161e navrata svakako aludirano. Izli\u0161nim eksplikacijama, te doslednim razre\u0161avanjem motiva i slika kojim na po\u010detku romana nedostaje kontekstualizacija iz segmenta \u201eCrna kutija\u201c, potcenjuju se \u010ditala\u010dka imaginacija i sposobnost rezonovanja, a sam proces \u010ditanja gubi na svojoj uzbudljivosti. \u0160tavi\u0161e, utisak artificijelnosti i konstruisanosti proizilazi, ironi\u010dno, iz dosledne povezanosti <\/em>svih fragemanata u jasnu celinu, koja potom intervencijom autorke biva razlomljena i pretumbana u kona\u010dni oblik knjige.<\/p>\n\n\n\n Sama naratorka Lucija odgovara tipu antijunakinje koja, uprkos svojoj \u017eelji <\/em>da bude do\u017eivljavana kao liberalna, otvorena, na\u010ditana intelektualka \u2013 svet boji stereotipnim, konzervativnim predsrasudama, elitisti\u010dkim stavovima, automizoginijom i autohomofobijom, ote\u017eavaju\u0107i mogu\u0107nost \u010ditala\u010dke identifikacije ili saose\u0107anja. Primera radi, u njenoj vizuri: feminizam je hir<\/em>, mala \u0161teto\u010dina<\/em> koja razara republiku<\/em>, druge \u017eene su neretko okarakterisane kroz ga\u0111enje i nipoda\u0161tavanje zbog izgleda, kila\u017ee, porekla, kao obi\u010dna izve\u0161ta\u010dena guska<\/em>, stokila\u0161ica<\/em>, brkata<\/em>, i\u017eivljena devica<\/em>, te kroz stereotipe vezane za odnos selo\u2013grad, dok je \u017eena od 40 godina matori gabor<\/em>. Perpetuiraju se stereotipno mu\u0161ke (puca\u010dine<\/em>, fudbal<\/em>, matematika, auti\u0107i<\/em>) i \u017eenske aktvinosti (kuvanje<\/em>, \u0161ivenje<\/em>, briga o bebi<\/em>). Svoju homoseksualnost Lucija vidi kao nakazu zauvek prikovanu lancima u trinaestoj sobi<\/em>, kao prigu\u0161ene perverzne sklonosti i manijakalne predstave, <\/em>dok uporno koristi odrednice peder\u2013lezba\u010da. Strejt odnos nazvan je normalnim seksualnim odnosom<\/em>, nasuprot seksualnoj devijaciji <\/em>koju Jakub otkriva kod svoje \u017eene.<\/em> Sadisti\u010dki\/mazohisti\u010dki momenti romana idu u prilog feti\u0161isti\u010dkoj objektifikaciji lezbejskih odnosa, dok \u201eispovest biseksualke\u201c paradoksalno nipoda\u0161tava bi-iskustvo, tezom da se vremenom svi odlu\u010de za jednu<\/em> ili drugu<\/em> stranu. Jedini drugi lezbejski par u delu govori o sramoti koju Lucija nanosi njihovom pokretu<\/em>, sugeri\u0161u\u0107i da je re\u010d o konstruisanom, a ne prirodnom iskustvu. Magdino i Lucijino dr\u017eanje za ruke predstavlja sramotan, neprimeren prizor za decu (bizarno<\/em>, bolesno<\/em>), dok su deca zid s kojim se svaka homoseksualna \u017eena susretne vremenom<\/em>. Primera je mnogo.<\/p>\n\n\n\n Na\u010din na koji su u jeziku oblikovane Lucijine misli i dijalozi, a sa njima i perspektive drugih junaka, koje se po stilu ne razlikuju od Lucijine, predstavlja jedan od najslabijih aspekata romana, ili mo\u017eda prevoda romana. Iako neretko dato kroz ironi\u010dno klackanje izme\u0111u pateti\u010dnog i svesti o pateti\u010dnosti \u2013 nizanjem op\u0161tih mesta (knji\u017eevnosti i knji\u017eevne istorije), nasumi\u010dno uba\u010dene staromodne leksike, neuverljivih replika i dijaloga, te nemotivisanih pore\u0111enja, \u010ditaoci se odbijaju od u\u017eivljavanja u svet dela. Radi ilustracije, u kontekstu pore\u0111enja, \u010ditamo: re\u0161etke su besmislene kao hemijske formule radona iz periodnog sistema elemenata<\/em>, kontakt sa Lucijom je ve\u0107i zalogaj od band\u017eid\u017eampinga<\/em>, ne\u017enost je Terezi pristajala kao Dalaj Lami smoking<\/em>, dve korpulentne pedesetogodi\u0161njakinje se ljube sa takvim \u017earom kao da su se bacile na predbo\u017ei\u0107no spremanje ku\u0107e<\/em>, hermafroditi koji su menjali pol kao donji ve\u0161<\/em>, razum i emocije kao posva\u0111ana bra\u0107a na raskrsnici<\/em>…<\/p>\n\n\n\n Odabirom da svet romana u celosti bude odre\u0111en Lucijinim pogledom, koji iznova kroz delo funkcioni\u0161e kao izvor nezdravih odnosa, perpetuiranja rodnih stereotipa i homofobnih stavova, \u010dak i u slu\u010daju drugih likova \u2013 ne nudi se alternativni primer niti kriti\u010dki pristup koji bi naveo \u010ditateljke\/\u010ditaoce da preispitaju Lucijinu poziciju i stavove\/predrasude sa kojima su potencijalno i sami pristupili \u010ditanju. U kontekstu senzacionalisti\u010dke popularnosti romana 2000-ih, ostaje nesigurno da li on, iako hrabar samom tematizacijom marginalizovane grupe, uspeva da navede nekoga sa homofobnim, elitisti\u010dkim ili mizoginim stavovima, ko nije ve\u0107 sklon kriti\u010dkom mi\u0161ljenju \u2013 da preispita svet sa kojim se u romanu sre\u0107e, a time i sopstvena uverenja, koja se pak kroz brojne Lucijine opaske i vrednosne sudove samo iznova potvr\u0111uju. Tako\u0111e, nekoga ko u \u010ditanje u\u0111e sa sve\u0161\u0107u o tome da je re\u010d o stereotipima, predrasudama, nepouzdanoj pripoveda\u010dici, antijunakinji itd., kroz suo\u010davanje sa nekriti\u010dno\u0161\u0107u romana, te brojnim stilskim slabostima, knjiga mo\u017ee lako da odbije. Prikazuju\u0107i u svojoj osnovi bol procesa transformacije \u2013 roman Godina bisera<\/em> ipak ne ostvaruje sopstveni transformacioni potencijal kada je re\u010d o efektu koji je mogao da ima na podizanje svesti i razvoj empatije kod \u010ditala\u010dke publike, kako 2000-ih, tako i gotovo \u010detvrt veka kasnije.<\/p>\n\n\n\n<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na drugoj radionicipisanja knji\u017eevne kritike \u201eMlada Evropa \u010dita\u201c govorilo se o romanu „Godina bisera“,prerano preminule \u010de\u0161ke autorke Zuzane Brapcove. Predava\u010dica je bila profesorka, knji\u017eevna teoreti\u010darka i kriti\u010darka Selma Raljevi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12837,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[58,65],"tags":[],"class_list":["post-12836","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12836"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12838,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12836\/revisions\/12838"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/nauchi-da-chitash-Godina-bisera-SAJT-1024x502.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n