{"id":12686,"date":"2024-12-12T14:23:26","date_gmt":"2024-12-12T13:23:26","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=12686"},"modified":"2024-12-26T01:56:46","modified_gmt":"2024-12-26T00:56:46","slug":"kritika-o-knjizi-stari-bunar-magde-sabo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/kritika-o-knjizi-stari-bunar-magde-sabo\/","title":{"rendered":"Kritika knjige „Stari bunar“, Magde Sabo"},"content":{"rendered":"\n

U okviru projekta \u201eNjena pri\u010da je i tvoja pri\u010da, univerzalne vrednosti \u017eenske evropske knji\u017eevnosti\u201c, koji je podr\u017eala Kreativna Europa, odr\u017eava se regionalna radionica pisanja knji\u017eevne kritike \u201eMlada Evropa \u010dita\u201c. Bi\u0107e odr\u017eano \u0161est radionica na kojima \u0107e predava\u010dice i predava\u010di iz regije razgovarati sa u\u010desnicima i u\u010desnicama o knjigama objavljenim u okviru projekta, a nakon svake radionice bi\u0107e odabrana jedna kritika koju \u0107e objaviti partnerski portali iz projekta iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.<\/p>\n\n\n\n

Na \u010detvrtoj radionici govorilo se o romanu „Stari bunar“, ma\u0111arske knji\u017eevnice Magde Sabo, a predava\u010dica je bila Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, knji\u017eevna teoreti\u010darka.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Sre\u0107no detinjstvo umetnika \u2013 oksimoron ili Atlantida?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Stari bunar, <\/em><\/strong>Magda Sabo (izdava\u010dka ku\u0107a \u0160trik, 2024. Beograd)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Marija Kosti\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Roman Stari bunar <\/em>predstavlja prvo od nekoliko autobiografskih dela najprevo\u0111enije ma\u0111arske spisateljice Magde Sabo, koje u srpske knji\u017eare dolazi u odli\u010dnom prevodu Marka \u010cudi\u0107a. U ovom romanu autorka opisuje rane godine svog detinjstva i poput svih (auto)biografija umetnika i ova je va\u017ena za uvid u to kakvo je bilo naju\u017ee, pa zatim i \u0161ire, dru\u0161tveno okru\u017eenje poznate spisateljice, gde je zasejana klica njenog spisateljskog ume\u0107a i opredeljenja, odakle je crpla ideje i inspiraciju za zaplete budu\u0107ih romana kao i za izgradnju likova.<\/p>\n\n\n\n

Stari bunar <\/em>Magda Sabo je napisala na sredini knji\u017eevne karijere, u zrelom dobu kada se obi\u010dno i javlja izra\u017eena potreba za vra\u0107anjem u detinjstvo, povezivanjem stvari, tra\u017eenjem uzroka i posledica, uobli\u010davanjem svega ste\u010denog i stvorenog u smislenu \u017eivotnu \u0161emu. U romanu saznajemo da je Sabo od malena volela da promatra i analizira svet, te da je ose\u0107ala strahovitu potrebu da doku\u010di uzroke i veze stvari i pojava. Upravo tako, pa\u017eljivo razvrstano i raspore\u0111eno prema najva\u017enijim odrednicama za njen razvoj i pogled na svet, koncipirala je i ovaj roman \u2013 od opisa roditelja, prikaza rodnog grada, okru\u017eenja, te dru\u0161tvenih i verskih prilika u kojima je odrastala, preko prvih poimanja sebe i za nju va\u017enih relacija (prema \u017eivotinjama, umetnosti, pozori\u0161tu), pa sve do su\u0161tinskih a te\u0161ko uhvatljivih pitanja o vremenu, smrti, sumnji. Naposletku, opisala je i ono za nju najzna\u010dajnije \u2013 po\u010detke pisanja.<\/p>\n\n\n\n

Dosta je autobiografskih dela ili onih koja su u ve\u0107oj ili manjoj meri zasnovana na li\u010dnim iskustvima, ali re\u0111e nailazimo na ona koja formativna iskustva nastala u primarnoj porodici opisuju kao sre\u0107na. U tom kontekstu romansirana autobiografija Stari bunar <\/em>predstavlja izuzetak budu\u0107i da je odrastanje Magde Sabo uprkos nepogodinim dru\u0161tvenim prilikama i finansijskoj nestabilnosti njene porodice bilo izrazito sre\u0107no. Ne samo to, upravo podr\u017eavaju\u0107a porodi\u010dna atmosfera puna ne\u017enosti, ljubavi i razumevanja, odigrala je klju\u010dnu ulogu na putu autorkinog postanka (vrsnom) knji\u017eevnicom i sude\u0107i po delima Sabo ni najmanje nije osujetila njenu ve\u0161tinu kreiranja kompleksnih likova i dubokih me\u0111uljudskih odnosa u svojim delima. <\/p>\n\n\n\n

Magda Sabo je ro\u0111ena u Debrecenu koji je u to vreme (2017)  jo\u0161 uvek pripadao Austrougarskoj,  u osiroma\u0161enoj gra\u0111anskoj porodici. Precima i sa o\u010deve i sa maj\u010dine strane zajedni\u010dki je bio spisateljski dar do te mere da se on nije smatrao izuzetkom ve\u0107 pravilom. Njeni roditelji su tako\u0111e nasledili ovaj talenat, ali se nikada nisu ozbiljno posvetili pisanju i po Magdinom mi\u0161ljenju u tom kontekstu su se bitno oglu\u0161ili o svoj istinski poziv. Kako navodi i nju su re\u010di oduvek op\u010dinjavale i kada je po\u010dela pokazivati sklonost ka pisanju, roditelji su to do\u017eiveli kao ne\u0161to sasvim normalno. Upravo ovaj rastere\u0107uju\u0107i pristup, ma\u0111arska spisateljica do\u017eivela je kao podarenu joj slobodu. Sve u porodi\u010dnoj atmosferi Sabovih bilo je podsticajno za negovanje umetnosti. Mala Magda je odrastala u nekonvencionalnim uslovima (i vrlo rano postala svesna razli\u010ditosti svoje porodice u odnosu na druge) gde su \u010ditanje, pisanje, izmi\u0161ljanje pri\u010da i gluma\u010dki performansi bili svakodnevni porodi\u010dni rituali. Usled toga je oblikovala mi\u0161ljenje bitno i za kasnije pisanje da je igra jedina ozbiljna stvar u \u017eivotu<\/em>. Kako je kao dete bila veoma bole\u0161ljiva roditelji su je pomalo i razmazili, ali prevashodno su je slu\u0161ali i razumeli, dopu\u0161taju\u0107i povremene dru\u0161tvene \u201eispade\u201c i preko potreban de\u010diji bunt. Od njih u amanet, zabele\u017eila je, dobila je uvid o va\u017enosti kriti\u010dkog razmi\u0161ljanja i pra\u0107enja unutra\u0161njeg glasa, od majke posebno i interesovanje za bavljenje sudbinama emancipovanih \u017eena. Najva\u017enije usa\u0111eno pak, bila je svest o vlastitom zna\u010daju<\/em>. Uprkos njenom naru\u0161enom zdravlju i izazovnoj finansijskoj situaciji u kojoj su \u017eiveli, sloga me\u0111u roditeljima, izuzetna ne\u017enost <\/em>kojom su je obasipali, te me\u0111usobna ljubav i briga, anulirali su sve nepovoljne spoljne faktore poma\u017eu\u0107i da Magda do\u017eivi detinjstvo, pa onda sebe i svet na najblagorodniji na\u010din, te da svoju porodicu sa svim manama i nedostacima smatra najsigurnijim i najpo\u017eeljnijim mestom na svetu. Volela sam da \u017eivim, <\/em>pi\u0161e Sabo, dok roditelje opisuje na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n\n\n\n

Kakve su samo dve stabljike trske iz bajke bili tata i mama, povijali bi se samo kada je tlo bilo \u010dvrsto i kada nije duvao jak vetar, dok bi na trusnom tlu, u periodima katastrofa i istinskih opasnosti stajali postojano kao klisurine.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sabo, ukazuju\u0107i na va\u017enost detinjih iskustava bele\u017ei kao zna\u010dajne i doga\u0111aje iz rane mladosti svojih roditelja o kojima je slu\u0161ala, a za koje smatra da su ih bitno odredili, te opisivanjem njihovih pona\u0161anja prema njoj i onoga \u010dime su nju u\u010dili, pokazuje kako su uspeli da prekinu lanac pogre\u0161nih postupaka sopstvenih roditelja, te da svoju k\u0107er podi\u017eu ne mare\u0107i za mi\u0161ljenje (malogra\u0111anske i konzervativne) sredine i da je vole savezni\u010dki, s po\u0161tovanjem, kao prijatelja. <\/em>Sve to je uticalo da Magdu za roditelje vezuju samo najlep\u0161a ose\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n

Prisustvo njih dvoje organski se vezivalo za u\u017eivanje koje bi uvek iznova proklijalo u meni.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Detinjstvo – kov\u010deg ili riznica<\/em><\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tove Ditelvsen, savremenica Magde Sabo, u svojoj autobiografiji je detinjstvo opisala kao biblioteku du\u0161e iz koje \u0107e do kraja \u017eivota crpsti znanje i iskustvo, a svoju porodicu kao razlog umora jer se sudara sa njom kad god poku\u0161a da se slobodno kre\u0107e. <\/em>Junakinja romana Da li je majka mrtva <\/em>spisateljice Vigdis Jurt smatra da kada bi \u010dovek u mladosti razumeo koliko je detinjstvo presudno, nikada se ne bi usudio da ima decu. Ani Erno navodi da je glavno ose\u0107anje pone\u0161eno iz porodi\u010dnog doma i najranijih godina, a koje \u010ditav potonji \u017eivot poku\u0161ava da prevazi\u0111e \u2013 stid.<\/p>\n\n\n\n

Nasuprot njima koje su kroz svoja dela opisale te\u0161ka i traumati\u010dna detinjstva, Magda Sabo ima sasvim druga\u010diji pogled na isto, a time uslovljeno i na sebe, svet i \u017eivot sam. Kao metaforu za detinjstvo, Sabo koristi pojam iz naslova romana \u2013 stari bunar. <\/em>U detinjstvu taj bunar je bio objekt straha za njene roditelje koji svojoj jedinici nisu dozvoljavali da mu se pribli\u017eava kako ne bi u njega upala, dok je za nju on predstavljao predmet velike znati\u017eelje. Sumiraju\u0107i svoja se\u0107anja na papiru shvatila je da radi upravo ono \u0161to joj je kao maloj bilo zabranjivano \u2013 naginje se nad bunarom, odnosno detinjstvom. To naginjanje i \u201epad\u201c u njega, u zavisnosti od toga \u0161ta \u0107emo tamo zate\u0107i, mo\u017ee biti dvojako. Na njegovom dnu Tove Ditelvsen je videla detinjstvo dugo i uzano poput kov\u010dega, <\/em>detinjstvo od kog se \u010dovek jedino smr\u0107u mo\u017ee spasiti; <\/em>Magda pak bistru vodu koja je za nju zna\u010dila izvor \u017eivota, zdravlja i unutarnjeg cvetanja.<\/p>\n\n\n\n

Pa iako su u romanu Stari bunar <\/em>opisi privr\u017eenosti roditelja malenoj Magdi, njihovog beskrajnog razumevanja, dopu\u0161tanja slobode i izuzetnog pedago\u0161kog pristupa (posebno o\u010devog) na granici sa idealizacijom, ovo delo je li\u0161eno patetike. Ne mo\u017ee se re\u0107i ni da se opisi njenih roditelja, konkretno opis majke, uklapa u lik iste dugo zastupljen u knji\u017eevnosti \u2013 onaj koji pothranjuje mit o savr\u0161enoj, nesebi\u010dnoj osobi uvek spremnoj na \u017ertvu (u tom kontekstu su  knji\u017eevna dela (me\u0111u njima i dela u ovom tekstu pomenutih autorki) koja istu predstavljaju na realniji, a time i suroviji na\u010din, pravo literarno osve\u017eenje). Ideja Magde Sabo u Starom bunaru <\/em>nije bila da sebe, a ni svog oca i majku prika\u017ee kao bezgre\u0161ne naprotiv, njen osvrt na sebe malu nije sentimentalan \u2013 samokriti\u010dan je, duhovit, sa izvesnom dozom ironije. \u0160to se roditelja ti\u010de, sve ono \u0161to bi se moglo smatrati pogre\u0161nim u vezi sa njihovim postupcima (primera radi, njihovo preza\u0161ti\u0107ivanje Magde \u2013 nad njom se nadvijala aura njihovih strahova<\/em> \u2013 koje je bilo na granici sa sputavanjem) za samu Sabo je zanemarljivo ili druga\u010dije primljeno upravo zbog razumevanja, ljubavi i pa\u017enje koje su vladale u njihovom domu.<\/p>\n\n\n\n

Uvre\u017eeno je i mi\u0161ljenje da kvalitetna umetnost nastaje samo iz boli. Magda Sabo je od najranijeg detinjstva redovno pose\u0107ivala pozori\u0161te i do\u0161la do sli\u010dnog zaklju\u010dka \u2013 da je za nastanak umetnosti potrebna trun\u010dica tame i neizvesnosti. Pa ipak, spokojna porodi\u010dna atmosfera joj nije uskratila izvore mraka i dubina preko potrebnih za stvaranje naprotiv, iz svog bunara <\/em>ona je bezbednije crpla sve \u0161to joj je bilo potrebno.<\/p>\n\n\n\n

ja sam volela \u2013 u sigurnosti svog doma \u2013 da patim ili da strepim.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Roman Stari bunar<\/em> predstavlja ne samo bitan izvor informacija o ma\u0111arskoj spisateljici i potporu pri razumevanju njenih dela, ve\u0107 (bilo da je u potpunosti zasnovan na istinitim (objektivnim) \u010dinjenicama ili ne) i va\u017ean podsetnik o tome kakav zna\u010daj porodica ima na svakog, pa i na umetnika i koliko je sre\u0107no odrastanje, razumevanje, ljubav i podr\u0161ka roditelja nemerljiva, presudna i najdragocenija stvar za pojedinca, a samim tim i za dru\u0161tvo u celini. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na \u010detvrtoj radionici pisanja knji\u017eevne kritike \u201eMlada Evropa \u010dita\u201c govorilo se o romanu „Stari bunar“, ma\u0111arske knji\u017eevnice Magde Sabo, a predava\u010dica je bila Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, knji\u017eevna teoreti\u010darka.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12687,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[58,65],"tags":[],"class_list":["post-12686","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12686"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12686\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12828,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12686\/revisions\/12828"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12687"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}