{"id":11018,"date":"2015-06-11T11:32:55","date_gmt":"2015-06-11T11:32:55","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=11018"},"modified":"2023-05-24T13:15:05","modified_gmt":"2023-05-24T13:15:05","slug":"tomas-man-iz-zacaranega-brega","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/tomas-man-iz-zacaranega-brega\/","title":{"rendered":"Tomas Man – Iz „Za\u010daranog brega“"},"content":{"rendered":"\n

Dve godine pre no \u0161to \u0107e Tomas Man dobiti Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, Anica Savi\u0107 Rebac prevodi prozu <\/em>\u010carobnog brega. Bogdan Popovi\u0107 objavljuje njen prilog u prvom broju \u010dasopisa <\/em>Strani pregled. Izbor pada na deo poglavlja <\/em>O bo\u017ejoj dr\u017eavi i zlom spasenju iz <\/em>Za\u010daranog brega, kako Savi\u0107 Rebac prevodi naslov knjige – a nama ostaje da se zapitamo da li doista zanimljivom odlukom da se tako voluminozno delo kakvo je<\/em> \u010carobni breg predstavi upravo ovim malenim odeljkom, Anica Savi\u0107 Rebac ne\u0161to govori (o) dru\u0161tvu koje je okru\u017euje.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Povodom 140 godina od ro\u0111enja Tomasa Mana\u00a0donosimo\u00a0manje poznat prevod Manovih\u00a0stranica-partitura\u00a0iz pera\u00a0Anice Savi\u0107 Rebac.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

 <\/h3>\n\n\n\n

 <\/h3>\n\n\n\n

IZ ZA\u010cARANOG BREGA<\/em><\/h4>\n\n\n\n

\u201cPredla\u017eem malo logike\u201d, odvrati Nafta. \u201cIli imaju pravo Ptolomej i sholastika, i svet je ograni\u010den u prostoru i vremenu. Tada je bo\u017eanstvo transcendentno, suprotnost izme\u0111u Boga i sveta ostaje i nadalje, a i \u010dovek je dualisti\u010dka egzistencija: problem njegove du\u0161e sastoji se u neslaganju \u010dulnog i nad\u010dulnog, a sve \u0161to je dru\u0161tveno drugog je reda, i to u odstojanju. Samo taj individualizam mogu da priznam doslednim. Ili pak va\u0161i su astronomi Renesansa na\u0161li istinu, i kosmos je beskrajan. Tada nema nad\u010dulnog sveta, nema dualizma. Drugi svet je primljen u ovaj, suprotnost izme\u0111u Boga i prirode pada, i budu\u0107i da u tom slu\u010daju i \u010dove\u010dja li\u010dnost nije vi\u0161e rati\u0161te dva neprijateljska principa, nego harmoni\u010dna, nego jedinstvena, \u2013 unutra\u0161nji ljudski sukob samo je sukob pojedina\u010dnih ili op\u0161tih interesa, i svrha dr\u017eave postaje, po dobrom paganskom obi\u010daju, moralnim zakonom. Jedno ili drugo.\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201cProtestvujem!\u201d uzviknu Setembrini, prinose\u0107i, opru\u017eenom rukom, doma\u0107inu svoju \u0161olju sa \u010dajem, \u201cprotestvujem protiv podmetanja da moderna dr\u017eava zna\u010di \u0111avolje robovanje individue! Protestvujem po tre\u0107i put, protiv varljive alternative pruske dr\u017eave i gotske reakcije, pred koju ho\u0107ete da nas stavite! Smisao demokratije je u tome \u0161to postavlja individualisti\u010dku korekturu svakog dr\u017eavnog apsolutizma: istina i pravda su krunski dragulji individualnog morala, i u slu\u010daju sukoba sa dr\u017eavnim interesima one mogu dobiti i izgled protivdr\u017eavnih sila, iako imaju u vidu vi\u0161e, recimo: nadzemaljsko, dobro dr\u017eave. Renesans izvor obo\u017eavanja dr\u017eave! Kakva naopaka logika! Ono \u0161to je izvojevao \u2013 ja velim sa etimolo\u0161kim naglaskom: izvojevao \u2013 Renesans i racionalizam, gospodine, to se zove Li\u010dnost, \u010cove\u010dansko Pravo, Sloboda!\u201d<\/p>\n\n\n\n

Slu\u0161aoci odahnu\u0161e, jer su bili zadr\u017eali dah pri velikoj replici gospodina Setembrinija. Hans Kastorp nije \u010dak mogao a da ne udari rukom o ivicu stola, iako sasvim uzdr\u017eano. \u201cBriljantno!\u201d re\u010de kroz zube, a i Joahim je pokazivao veliko zadovoljstvo, iako je pala re\u010d protiv pruske dr\u017eave. No tada se obojica okrenu\u0161e odbijenom sagovorniku, Hans Kastorp tako revnosno da je naslonio lakat na sto a bradu na \u0161aku, i sa napregnutom pa\u017enjom gledao je u o\u010di gospodina Naftu.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj je sedeo, miran i o\u0161tar, sa mr\u0161avim rukama u krilu. On re\u010de:<\/p>\n\n\n\n

\u201cJa sam te\u017eio da unesem logiku u na\u0161 razgovor, a vi mi odgovarate velikodu\u0161no\u0161\u0107u. Da je Renesans radio sve to \u0161to se zove liberalizam, individualizam, humanisti\u010dko gra\u0111anstvo, bilo mi je prili\u010dno poznato; ali va\u0161a \u201cetimolo\u0161ka nagla\u0161avanja\u201d ostavljaju me hladnim, jer \u201cborbeno\u201d, herojsko doba va\u0161ih ideala je odavno pro\u0161lo, ti ideali su mrtvi, oni bar le\u017ee danas u poslednjim trzajima, i noge onih koji imaju da ih sasvim dotuku stoje pred vratima. Vi se nazivate, ako se ne varam, revolucionarom. Ali ako mislite da \u0107e rezultat budu\u0107ih revolucija biti \u2013 sloboda, onda ste u zabludi. Princip slobode se ispunio i pre\u017eiveo za pet stotina godina. Va\u0161a pedagokika, koja se jo\u0161 danas shvata kao \u0107erka racionalizma, i koja vidi svoja sredstva obrazovanja u kritici, oslobo\u0111enju i nezi \u010dovekova ja, u rastvaranju odre\u0111enih formi \u017eivota, \u2013 takva pedagogika mo\u017ee jo\u0161 da odnosi retorske trenutne uspehe, ali njena zaostalost je uzvi\u0161ena nad svakom sumnjom za posve\u0107enog. Sve zbilja vaspitne ustanove znale su od vajkada o \u010demu se u istini mo\u017ee da radi kod sve pedagogike: naime o apsolutnoj zapovesti, o gvozdenoj stezi, o disciplini, \u017ertvi, odricanju svoga ja, o nasilju nad li\u010dno\u0161\u0107u. Najzad zna\u010di da ne volimo i ne razumemo omladinu, kad mislimo da u\u017eiva u slobodi. Najdublje u\u017eivanje je poslu\u0161nost.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Joakim se uspravi. Hans Kastorp porumene. Gospodin Setembrini okretao je uzbu\u0111eno svoje lepe brkove.<\/p>\n\n\n\n

\u201cNe!\u201d nastavi Nafta. \u201cNije osloba\u0111anje i razvijanje li\u010dnost tajna i zapovest vremena. \u0160ta joj treba, \u0161to tra\u017ei, \u0161to \u0107e sebi pribaviti, to je \u2013 teror.\u201d<\/p>\n\n\n\n

On je poslednju re\u010d izgovorio ti\u0161e no ranije, bez pokreta; samo su mu stakla na nao\u010darima kratko sevnula. Sva trojica koja su ga \u010dula trgla su se, i Setembrini, koji se me\u0111utim uskoro opet s osmehom pribrao.<\/p>\n\n\n\n

\u201cA smemo li se raspitati\u201d, upita on, \u201ckoga ili \u0161ta \u2013 vi vidite, ja sam s\u00e2m pitanje, ja \u010dak ni ne znam kako da pitam \u2013 koga ili \u0161ta zami\u0161ljate kao nosioca toga \u2013 ja ponavljam nerado re\u010d \u2013 toga terora?\u201d<\/p>\n\n\n\n

Nafta je sedeo miran, o\u0161tar i sevaju\u0107i. On re\u010de: da se sla\u017eemo u pretpostavci jednog idealnog prastanja \u010dove\u010danstva, jednog stanja bez dr\u017eave i sile, stanja neposrednog pripadanja Bogu, kad nije bilo ni vlasti ni slu\u017ebe, ni zakona ni kazne….\u201d<\/p>\n\n\n\n

(Preuzeto iz Stranog pregleda<\/em>, br. 1, mart 1927.)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dve godine pre no \u0161to \u0107e Tomas Man dobiti Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, Anica Savi\u0107 Rebac prevodi prozu \u010carobnog brega. Bogdan Popovi\u0107 objavljuje njen prilog u prvom \u2026<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":11022,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":1,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[212,216],"tags":[],"class_list":["post-11018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prored","category-re"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11018","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11018"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11018\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11024,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11018\/revisions\/11024"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11022"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11018"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11018"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11018"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}