{"id":1083,"date":"2015-05-14T13:21:33","date_gmt":"2015-05-14T13:21:33","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=1083"},"modified":"2023-05-18T12:00:47","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:47","slug":"mackoljubive-price","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Ma\u010dkono\u0161a"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>
Du\u0161anka Kaleni\u0107, udata I\u0161panovi\u0107, Budimci 1900 – Beograd 1970<\/figcaption><\/figure>\n

Na slici je moja baba Du\u0161anka, koju su, kada sam je ja poznavala, ve\u0107 svi zvali baba-Du\u0161a. Rodjena je u Budimcima, od majke \u017divane \u2013 \u017divke i oca Bo\u017eidara Kaleni\u0107a. Bila je tre\u0107e dete, imala je starijega brata Milana, sestru Angelinu i mladjega brata Savu. Ovo dvoje sam ja jo\u0161 poznavala, a se\u0107am se i baba-Ru\u017ee, Madjarice, Milanove udovice. \u010cukun-deda Bo\u017eidar je mobilisan u austrijsku vojsku kada je po\u010deo I svetski rat. Do\u0161ao je do Srbije, i u prvom okr\u0161aju istupio sa belom zastavom iz austrijskih redova. Upucali su ga sa obe strane. Te\u0161ko ranjenoga ga je pokupila srpska vojska i povela sa ranjenicima. Umro je, ne dolaze\u0107i svesti, u Skopju. Posle rata je Du\u0161ankin mu\u017e a moj ded, Vlado I\u0161panovi\u0107, i\u0161ao Bo\u017eidarovim tragovima, i na\u0161ao mu \u010dak i grob u Skopju, na kojem je pisalo: nepoznati \u0160vaba. O\u010deva sudbina je tako u ranim godinama obele\u017eila stavove moje babe, koja je smatrala da je politika mu\u0161ka ludost \u2013 medju mnogim drugima kojima su mu\u0161karci, ni\u017ea ali opasna bi\u0107a, obele\u017eeni. U porodici obele\u017eenoj sirotinjom i te\u0161kim radom, baba je izgradila nepomirljiv i te\u017eak karakter. Mogla je raditi sve. Udajom za Vladu I\u0161panovi\u0107a postala je \u201cgazdarica\u201d, \u0161to je kona\u010dno opredelilo njen \u017eivot: uspe\u0161no je gazdovala i posle, dok se samo sa gor\u010dinom se\u0107ala sre\u0107noga doba. Du\u0161anka je bila zaista lepa \u017eena, sa zelenim o\u010dima, svetle kose, privla\u010dnih oblina. Sude\u0107i po fotografijama, umela je da se obla\u010di i \u0161minka. U najbolje doba je odlazila u Pe\u0161tu po \u0161e\u0161ire i haljine, u sezoni u Zagreb kod prijatelja i u pozori\u0161te, a stalno u Osijeku u pozori\u0161te i na operete \u2013 i svakodnevno u Royal na kafu. Royal je do danas sa\u010duvao nekada\u0161nju fasadu, ali je ina\u010de \u017ealosna me\u0161avina pseudo-baroka i neizbrisane socijalisti\u010dke dekoracijske depresije: nisam u stanju da to zamislim kao prostor u kojem je moja baba imala svoj dru\u0161tveni \u017eivot, u kojem je moj deda imao neke druge vrste u\u017eivanja, a moja majka na balovima primala udvaranja mog oca…Du\u0161anka je, sude\u0107i po uspomenama drugih, vrlo brzo nau\u010dila modu, pona\u0161anje, vladanje ku\u0107om, kuvanje i nadgledanje, pa i ne\u0161to ru\u010dnih radova. Uzela je u Osijek, gde se nastanila sa svojim mu\u017eem, majku \u017divku, brinula je o svome bratu Milanu, lepotanu sa avanturisti\u010dkim snovima, i o Savi, najmladjem, koji je bio njen \u0161ti\u0107enik. Sa sestrom Angelinom nije bila u najboljim odnosima, a kada se setim nana-Line, mislim da je imala dobre razloge. Angelina je bila ponosna majka \u010detvroro dece, kao i majka \u017divka, dva sina i dve k\u0107eri, dok je Du\u0161anki prvo dete rano umrlo, i ostala je samo sa mojom majkom, Milenom. Trvenja su nastajala na svakome koraku, a glavna Du\u0161ankina zamerka odnosila se na sestrinu uskogrudost. Uspomene drugih poklapaju se u tome da je Du\u0161anka bila velika radnica, spremna da zasu\u010de rukave sa \u0161egrtima kada je bilo potrebno. No klju\u010d za razumevanje njenoga \u017eivota, pona\u0161anja i mi\u0161ljenja, svakako je u njenome mu\u017eu. Vlado I\u0161panovi\u0107, koji ju je o\u017eenio pred kraj I svetskoga rata, bio je velik, glasan, privla\u010dan i poslovno uspe\u0161an \u010dovek, zabavan, sklon svim u\u017eivanjima, bez predrasuda i radodaran. Nije imao vi\u0161e od osnovne \u0161kole, kao ni Du\u0161anka, ali je imao nos za novac, koji je ponekad varao. \u017divot porodice bio je obele\u017een stalnim novim poslovima – papu\u010darstvom, trgovinom cipelama, konjima, nekretninama, gradnjom ku\u0107a pa brzom prodajom, kupovinom name\u0161taja i kola (Ford, koga Vlado nije vozio, ve\u0107 su ga drugi vozili), periodima bogatstva, kada se nije \u0161tedelo, i periodima gubitaka, kada se jo\u0161 manje \u0161tedelo, a naro\u010dito ne na go\u0161\u0107enju prijatelja. Vlado I\u0161panovi\u0107 je govorio sve jezike koji su se govorili u Osijeku \u2013 madjarski, nema\u010dki, jidi\u0161, romski, slova\u010dki, rumunski. Sude\u0107i po fotografijama (a i po prezimenu), Vlado je bio romsko-madjarska me\u0161avina, \u0161to bi moglo da objasni njegovo uporno srbovanje. Ono mu je i do\u0161lo glave \u2013 jo\u0161 jedan razlog za Du\u0161anku da mrzi mu\u0161ku politiku. U drugoj polovini tridesetih godina u\u010dlanio se u \u010detni\u010dku organizaciju, i svojim gostoljubljem i novcem obezbedio sebi vode\u0107i polo\u017eaj. Vladina ku\u0107a bila je otvorena za sve: jevrejska porodica koja je gradila ku\u0107u \u017eivela je sa mojim dedom i babom skoro godinu dana, a kada su se preselili u Zagreb, ostali su zauvek prijatelji. U Zagreb se odlazilo kod \u201comame\u201d Fanike. Kada sam ja sa majkom prvi put oti\u0161la u Zagreb, negde sa \u010detrnaest godina, verovala sam da je re\u010d o rodjacima: to je bila ve\u0107 druga generacija. Fanikin sin Tuna o\u017eenio se Idom, Hrvaticom i to iz ugledne i jako nacionalno opredeljene porodice, i tako su pre\u017eiveli II svetski rat. Ida je u dvadesetim godinama usvojila srpsko ratno siro\u010de sa Kozare i dala mu ime Mladen. Mladen je izrastao u nao\u010ditoga momka, mobilisan je u domobransku vojsku, i poginuo je 1942 u borbama sa partizanima \u2013 na Kozari. Njegova smrt je zna\u010dila kona\u010dnu sigurnost porodice Lang, jer su tako postali nedotakljivi. Prijateljstvo koje je u svemu li\u010dilo na rodbinsku vezu nestalo je sa smr\u0107u In\u010de, Idine rodjene k\u0107eri, i moje majke: no In\u010dina k\u0107i Majda \u017eivi u Americi. Mo\u017eda se jo\u0161 sretnemo. Se\u0107am se velikoga stana na Gunduli\u0107evoj ulici, neverovatnih Idinih doru\u010daka sa pihtijama, kulenom, sirom, vrhnjem i sal\u010di\u0107ima. Pod stolom su uvek bile njene pudlice i mopsovi. Ida je govorila najludjim purgerskim zagreba\u010dkim, koji smo majka i ja bezuspe\u0161no poku\u0161avale da imitiramo. Imale smo i bli\u017eu rodbinu u Zagrebu, Angelininu \u0107erku i njenu porodicu, ali se sa njima nismo toliko volele. In\u010da se u drugome braku udala za Jevrejina Morisa iz Sarajeva. Kod njegove rodbine smo ponekad, u \u0161ezdesetim i sedamdesetim godinama pro\u0161loga veka, prespavali na putu za more.
\nSli\u010dno gostoprimstvo je moj deda nudio mnogima. Baba i majka su se se\u0107ale grupe koju su najmanje volele \u2013 srpskih i crnogorskih \u010detni\u010dkih aktivista. Smatrale su da iskori\u0161\u0107avaju dedu Vladu i zamagljuju mu glavu la\u017enim juna\u010dkim pri\u010dama. Du\u0161anka je uspela da se sprijatelji sa vi\u0161im jevrejskim slojevima u Osijeku, ne\u0161to i preko svoje k\u0107erke, kada je Milena do\u0161la do gimnazije. Osje\u010dka \u017eenska realka bila je podeljena na odeljenja za Hrvatice, i odeljenja za pravoslavke, Jevrejke i bezverke. Moja mati je bila u odeljenju sa 29 jevrejskih devoj\u010dica. Jedna je pre\u017eivela rat, ostale su zavr\u0161ile u Au\u0161vicu i Jasenovcu. Ova koja je pre\u017eivela je odmah na po\u010detku rata oti\u0161la u partizane. Ljubica Erendiner je bila ubedjena komunistkinja, premda iz veoma bogate porodice. Njenu majku i brata su odveli iz ku\u0107e u Osijeku, u kojoj je udovica Erendiner \u010ditala na francuskom i radila pti-poen goblene, u Au\u0161vic. Ljubica je posle rata svo svoje bogatstvo poklonila partiji. Za sebe je ostavila lampu od mutnoga stakla u obliku \u010dokota gro\u017edja i komadi\u0107 persijskoga tepiha iz maj\u010dine sobe. \u017divela je, sa svojom k\u0107erkom Ivonom, u sobi sa odvojenom kuhinjicom i kupatilom u Beogradu, u prizemlju bloka u Molerovoj ulici. Stan je dobila nekako istovremeno sa penzijom. Ljubicu sam neobi\u010dno volela, jer je bila oli\u010denje hladnokrvne razumnosti i dobrog ukusa, savr\u0161eno nezainteresovana za politiku, sem kada je Izrael napao Egipat: tada je mojoj majci pri\u010dala kako su je skoro otpustili. Moja baba ju je obo\u017eavala.
\nDedinu ku\u0107u u Osijeku su usta\u0161e prvi put zapalile 1938. Nije ostalo ni\u0161ta, sem posude i vaze od alpake: majka je naro\u010dito oplakivala svoju srebrnu muzi\u010dku kutiju u obliku klavira. Vlado je sagradio novu ku\u0107u i postavio sobe za \u0161egrte tako da su mogli nadgledati dvori\u0161te. Bilo je jo\u0161 dva poku\u0161aja podmetanja po\u017eara, ali su ih na vreme spre\u010dili. Izgleda da je moj deda imao talenat za izazivanje. U Osijeku se prepri\u010davalo kako je katoli\u010dkoga popa, svoga dobroga prijatelja, doveo u otvorenom fijakeru u Royal: manji problem bio je to \u0161to je pop bio vidno pripit \u2013 ozbiljniji problem bio je taj \u0161to se u Royal dolazilo zbog \u201cdama\u201d. Za moju babu, koja je taman uspela da postane dama, ove \u201cdame\u201d su bile nepodno\u0161ljiva uvreda, ne izvor zgra\u017eavanja ili ljubomore. Zajedno su radili da uspeju, rame uz rame, hranila je sve \u0161egrte sa poslugom kada je trebalo, uredjivala \u017eivot u polusagradjenim ku\u0107ama, odr\u017eavala stil: Vladino \u0161vrljanje sa \u201cdamama\u201d je za nju bila izdaja koju nije mogla podneti onako kako je podnosila njegove goste, no\u0107no zaglavljivanje sa romskim muzi\u010darima, i kockanje, od kazinoa u Pe\u0161ti do ajnca sa \u0161egrtima iza letnje kuhinje. Tako se Du\u0161anka razdvojila od Vlade, koji joj je ostavio ku\u0107u, i povremeno dolazio da vidi k\u0107erku i poku\u0161a da se pribli\u017ei \u017eeni, s tim \u0161to je pla\u0107ao i ra\u010dune. Tako su do\u010dekali rat. Vlado je nestao, o\u010dito pripremaju\u0107i se za \u010detni\u010dko bojevanje, ali su ga brzo po progla\u0161enju NDH na\u0161li i uhapsili \u2013 mo\u017eda je bio izdan. Njegove \u0161egrte, koji su posle uglavnom pobegli u partizane, pustili su brzo, njega su dugo mu\u010dili. Negde po\u010detkom maja proveli su ga, vezanog bodljikavom \u017eicom i unaka\u017eenog batinanjem, kroz Osijek do mosta na Dravi, teraju\u0107i ga da peva usta\u0161ke pesme. Na mostu je Vlado uspeo da se baci u Dravu, za njim su pucali. Njegovo telo je isplivalo kod Bele Crkve, gde su ga neki, koji su ga prepoznali, kri\u0161om sahranili. Njegov grob posle rata nisu uspeli na\u0107i. Du\u0161anku i Milenu su spasli Nemci, koji su ih stavili na voz za Beograd. Ostatak rodbine je pobegao u \u0160abac. Moja baba i majka su uspele da predju Savu tako \u0161to su se prijavile za \u010di\u0161\u0107enje mrtvih iz ru\u0161evina u Beogradu, i nastanile se u jednom od stanova koje je Vlado kupio, na Aleksandrovoj ulici, docnije Bulevaru revolucije, izmedju Djeramske pijace i Lipovog lada. To je prvi prostor koga se se\u0107am.
\nNisam imala ni pune \u010detiri godine kada su se moja majka i moj otac Stevan Koji\u0107 rastali, i kada smo se preselili, zbog podele stana, u Djakova\u010dku ulicu, ispod Djeramske pijace a preko puta ku\u0107e Stanislava Vinavera. Veliki, nosat i \u010dupav, on je za jo\u0161 kratko vreme moje nerazumnosti bio demon, i po\u010dela bih plakati svaki put kada bismo ga sreli na ulici. Kada sam se opismenila, postao je moj najdra\u017ei pisac. Stan u Djakova\u010dkoj bio je mali, i obele\u017een poku\u0161ajima moje majke da pre\u017eivimo, jer je baba imala malu invalidsku penziju: do kraja \u017eivota se uzaludno nadala de \u0107e dobiti ratnu od\u0161tetu za mu\u017ea. Moja majka je slikala bolesti konjskih usta za veterinarski ud\u017ebenik, Diznijeve likove na staklu, podmeta\u010de za \u010da\u0161e, jer je za vreme rata zavr\u0161ila slikarsku \u0161kolu, a posle rata diplomirala na istoriji umetnosti, kao prvi univerzitetski obrazovani \u010dlan \u0161ire rodbine; no za njenu profesiju nije bilo mnogo posla. D\u017einovskih gnojavih apscesa konjskih \u010deljusti se jo\u0161 se\u0107am – bili su obe\u0161eni po celome stanu dok su se su\u0161ili. Baba se zaposlila u japanskoj ambasadi kao slu\u0161kinja. Na pitanja kakvi su Japanci, odgovarala je uvek – \u201cisti kao i mi\u201d. Iz Djakova\u010dke se jo\u0161 se\u0107am rasporeda slika nad \u201cservanom\u201d, rezeda kredenca, koji je do\u017eiveo jo\u0161 dva stana, pokoje preostale Herend \u0161oljice, i posebno otomana boje cigle, na kojem sam nau\u010dila da \u010ditam, u svojoj omiljenoj pozi \u2013 potrbu\u0161ke, na laktovima. Se\u0107am se da je baba sa gas-maskom odlazila na kurseve AF\u017d-a, i to kao predava\u010dica. Se\u0107am se nekih mladjih \u017eena koje bi provele dan-dva kod nas. Sve su bile iz Budimaca, ili Na\u0161ica, ili drugih slavonskih sela \u010dijih se imena vi\u0161e ne se\u0107am. Do\u0161le bi, oti\u0161le na dan u bolnicu, i onda natrag kod nas na nekoliko dana, da se oporave. Nisam smela da im smetam dok se odmaraju. Docnije sam razumela da im je baba pomagala da abortiraju u bolnici, a zatim pokrivala njihov boravak u Beogradu za rodbinu. Mene je od ranih dana pou\u010dila da nikada ne prepri\u010davam drugima \u0161ta sam \u010dula. Docnije, davala mi je pred drugima pohvalu kako nikada ne pri\u010dam, pa sam uvek imala svoj razlog da se tako pona\u0161am. Moje \u010ditanje na otomanu je mogao da omete samo dolazak ku\u0107ne prijateljice koja je imala bundu: tada bi me na\u0161li u tamnom antreu kako sedim sa prstom u ustima i sa nosom u krznu. Pretpostavljam da je to bio prvi znak moje zverske, odnosno ma\u010dkoljubive prirode. Baba je na dvori\u0161tu jedanput na\u0161la napu\u0161tene ma\u010di\u0107e, i po\u010dela ih hraniti. Svaki dan smo zajedno kontrolisale kako se oporavljaju i rastu, dok nije uspela da ih sve razda drugima. Ja, medjutim, nisam mogla dobiti nijedno.
\nIz Djakova\u010dke smo se preselili ponovo na Bulevar, ta\u010dnije na ugao Rasinske i Bulevara, na korak od pijace, u prelep stan na \u010detvrtome spratu. Imale smo vi\u0161e prostora, vidik je bio \u0161irok – u vedre dane se iz kuhinje i sa terase video Dunav. Kupatilo je bilo veliko, imalo je pe\u0107 koja se lo\u017eila na drva. Nedeljom pre podne je po kadi plivao \u0161aran ili som sa pijace \u2013 moja se porodica nikada nije odrekla slavonskog ukusa za re\u010dnu ribu: ribu bi baba ubila jednim udarcem, po\u0161to bi mene i majku poslala u drugu sobu. Iz toga stana sam oti\u0161la i u osnovnu \u0161kolu, u maloj ulici koju je docnije pokrio prelaz novoga Doma kulture \u201cVuk Karad\u017ei\u0107\u201d. No sre\u0107a je trajala samo nekoliko godina, jer je baba po\u010dela da pati od gu\u0161avosti, pogor\u0161ane penjanjem na \u010detvrti sprat bez lifta. Njeno stanje je postalo tako ozbiljno da je morala na operaciju, a zatim smo morale potra\u017eiti stan na ni\u017eem spratu. Zamenile smo vidik i luksuz za manji i neuporedivo ru\u017eniji stan, opet na Bulevaru, ali ovoga puta na usponu Bulevara, izmedju kafane Lipov lad i Bregalni\u010dke ulice. Zgradu su izgradili nema\u010dki zarobljenici odmah posle rata: nijedan ugao nije bio sasvim prav. Na uglu Bregalni\u010dke je zjapio ogroman krater od bombe, u kojem su se deca iz kom\u0161iluka igrala. Stan je bio na prvome spratu, velika soba je bila okrenuta ulici, platanima i tramvajima koji su tu, na uzbrdici, pravili paklenu buku. U tome sam stanu provela trideset i \u010detiri godine, najve\u0107i deo svoga \u017eivota.
\nU stanu nismo bile same. Baba i majka su prvo veliku sobu izdavale bra\u010dnome paru, jednoj neuglednoj po\u017ertvovanoj \u017eeni i njenome nam\u0107orastome mu\u017eu koji je docnije postao ugledni filosof: tada je bio ra\u017ealovani oficir. Posle su do\u0161le tri sremske studentkinje, koje su terale modu, studirale i postepeno se udavale. Majka je uspela da se zaposli, prvo u De\u010dijoj knjizi, zatim u Avali, filmskome preduze\u0107u, i najzad u Vojnoj enciklopediji. Doba De\u010dije knjige je za mene bilo najlep\u0161e: prvo bih \u010dula sve nove knjige, kako su ih moja majka i njena prijateljica Ru\u017eica glasno no\u0107u \u010ditale dok su radile korekture, jedna sa kucanim tekstom a druga sa \u0161tampanim \u201c\u0161ifovima\u201d; zatim bih dobila sve te knjige. Kada je De\u010dija knjiga propala, majka je slikala kostime za neke snimljene i nesnimljene filmove i pozori\u0161te, ne\u0161to modnih crte\u017ea za brzo propali \u017eenski \u010dasopis, pa izmedju ostalog i Avalin stari znak. Jo\u0161 su uvek no\u0107u ona i Ru\u017eica radile korekture, ali sada su to bili honorari, uglavnom neopisivo dosadni tekstovi. Nekako zajedno sa ozbiljnim zaposlenjem u Vojnoj enciklopediji se moja majka ponovo udala, za filmskog direktora Radivoja Popovi\u0107a. Posle velikih pregovora, majka se preselila mu\u017eu, malo iznad nas, kod Liona, u Domanovi\u0107evu ulicu, gde ju je \u010dekala nemogu\u0107a svekrva. Baba je po svaku cenu htela da ja ostanem sa njom, kako bih nasledila stanarsko pravo i bila nezavisna. Tako se stan ispraznio, premda su majka i Radivoje stalno dolazili na ru\u010dak. Kada je do\u0161la televizija, baba i ja smo uve\u010de odlazile do njih. Od desete godine pa nadalje, ja sam imala svoju veliku sobu, potpunu slobodu kretanja i sa svih strana potpomaganu unutarnju nezavisnost.
\nSa svojom babom sam imala zapleten i neobi\u010dan odnos. Za razliku od moje majke, koja je bila zabavna i \u010desto se smejala, baba je uglavnom bila ozbiljna. Za razliku od majke, baba je bila precizna i perfekcionistkinja, dobro je planirala, kontrolisala, uredjivala. Uz sve to, njene navike \u201cgazdarice\u201d je nikada nisu napustile: premda smo stalno kuburili sa novcem, baba je uvek bila spremna da zadnji dinar da za cve\u0107e, a ne ne\u0161to \u201ckorisno\u201d. U raspravama izmedju nje i moje majke, koja je bila glavni snabdeva\u010d novcem, baba se \u010desto pojavljivala kao \u017ertva-manipulator, premda, istini za volju, nije bilo borbe autoriteta: polja kompetencije bila su podeljena. Moja majka se bavila doma\u0107instvom samo ako je morala; mogla bih dodati \u201ci materinstvom\u201d, ali joj ostajem zahvalna za slobodu koju mi je davala, za knjige i neautoritarno upu\u0107ivanje ka znanju. Medju nama je vladao prijateljski odnos, koji je izvesno odgovarao njenome pojmu materinstva. Te\u017ei i manje zahvalan deo, dakle i manje moje ljubavi, nosila je baba.
\nBaba je od svoje \u017eivotne pri\u010de na\u010dinila ne\u0161to \u0161to danas mogu posmatrati samo sa divljenjem, kao veli\u010danstven projekt samoemancipacije. O svome mu\u017eu je govorila malo, ali ne bez suvoga humora. Nije mnogo spominjala svoje nekada\u0161nji dru\u0161tveni polo\u017eaj, samo toliko da se zna kako joj je nekada bilo mnogo bolje. Umesto da drugima pri\u010da, ona je pre svega slu\u0161ala, i bila spremna da pomogne svojim savetima. Kroz sve na\u0161e stanove je pro\u0161lo neznano mnogo rodjakinja, poznanica, prijateljica, njihovih prijateljica, kojima je svima bio potreban razgovor sa baba-Du\u0161om, ekspertom u svim pitanjima \u017eenskoga. Dok sam ja u raznim fazama odrastanja, \u010dvrsto vezana zavetom \u0107utanja ili naprosto zaokupljena svojim \u010ditanjem, predstavljala dodatni element opu\u0161tanja a ne prepreku, sve su te \u017eene provodile sate terapije sa mojom babom, uz kafu i cigaretu. Baba je, kako je sama govorila, pu\u0161ila samo iz poze, i to pre rata, ali je dobro podnosila \u010desto pu\u0161a\u010dko preteravanje na\u0161ih posetilica. I \u0161ta je to mogla da savetuje moja baba? Prvo, bila je ateistkinja. Njen razlog za neverovanje je bilo pona\u0161anje popova, pravoslavnih i katoli\u010dkih, dakle posledica iskustva. Kada me je u detinsjtvu vodila sa sobom na pijacu, govorila bi mi da ka\u017eem popu \u201cljubim ruke\u201d ako ga sretnemo, ali da to nikako zaista ne \u010dinim, jer nije zdravo. U crkvu nije nikada odlazila. Pod stare dane je po\u017eelela da se sahrani po jevrejskom obi\u010daju, ali to nije bilo mogu\u0107no, jer nije bila \u010dlan verske zajednice. To dakle nije bio sastavni deo savetovanja. Moglo je u pitanju biti samo njeno iskustvo \u2013 \u017eensko iskustvo. Se\u0107am se njenoga \u201cprijatelja\u201d, izvesnog To\u0161e, koji je sa\u010duvan i na jednoj fotografiji: to je bilo negde u ranim pedesetim \u2013 i njenim pedesetim \u2013 godinama. Ona ga je napustila, jer se nije htela ponovo udati. Njen stav prema mom ocu bio je negativan, nije bio bolji ni prema drugome mu\u017eu moje majke. Jedini mu\u0161karac koji je u\u017eivao njenu potpunu ljubav i poverenje bio je njen mladji brat Sava, kroja\u010d kao i ve\u0107ina u porodici. Sava je imao radnju za uglom, preko puta kafane Zapis i vojni\u010dkih grobalja na Novome groblju, na gornjoj Zvezdari. Baba bi svakoga dana pripremila hranu koju je on voleo \u2013 paj\u0161l, \u0161kembi\u0107e, pile\u0107e bubrege, srca i d\u017eigerice, krompir-paprika\u0161, granatirmar\u0161, \u0161ufnudle, i sli\u010dno, i odnela bi Savi u radnju, nizbrdo do Cviji\u0107eve pa uzbrdo. To je bila i pomo\u0107 njegovoj \u017eeni, Milici. Njihove dve k\u0107eri, a posebno Zagorka, redovno su dolazile baba-Du\u0161i na savetovanje.
\nMoja baba je izvesno malo cenila mu\u0161karce. Po njenome mi\u0161ljenju, \u017eena je morala biti prvo samostalna, pa onda odlu\u010divati da li \u0107e tra\u017eiti i imati partnera. Moju majku uop\u0161te nije pripremala za doma\u0107icu, ve\u0107 za fakultet. Ni njoj, kao ni meni, pristup u kuhinju nije bio dopu\u0161ten: mogle smo samo nabavljati. Po njenim re\u010dima, uvek je bilo dovoljno vremena da se tako prosta stvar kao \u0161to je kuvanje, nau\u010di. Isto je va\u017eilo i za ru\u010dne radove, spremanje, trikove oko odr\u017eavanja i sl. Nije bilo bitno za \u0161ta sam se ja \u0161kolovala, jer sam od odredjene ta\u010dke o tome odlu\u010divala sama: bitno je bilo da u tome ne gubim vreme na neva\u017ene mu\u0161karce, a posebno da im se ne pokoravam na \u0161tetu svojih \u017eelja. Da bi to bilo mogu\u0107no, morala sam imati svoj stan \u2013 i zato je baba po svaku cenu htela da ostanem sa njom i tako zadr\u017eim stanarsko pravo. Odsustvo pravila i stege je garantovala moja majka; no kada god bih se vratila ku\u0107i, baba je bila budna. Naravno da se nismo slagale: zahvaljuju\u0107i njoj sam sticala nezavisnost, morala je platiti bar deo svog uspeha. Za razliku od moje majke, koja nije bila odu\u0161evljena mojim u\u010destvovanjem u studentskome pokretu od 68′ pa nadalje, baba je \u0107utke odobravala. Baba je bila spontana feministkinja: njena uverenja o \u017eenskome polo\u017eaju i pravima nisu bila posledica \u010ditanja, ve\u0107 iskustva, koje ju je dovelo do preziranja patrijarhalnih pravila. Mu\u0161karci, zarobljenici svojih manija i \u017eelja, podlo\u017eni la\u017eima i politi\u010dkim manipulacijama, bili su dostojni prezira. Njen zanos za AF\u017d i \u017eenske akcije nije imao nikakve veze sa ideolo\u0161kim opredeljivanjem, nego sa njenim ve\u0107 postoje\u0107im stavovima o \u017eenama. Kada bi se razgovor dotaknuo njenoga mu\u017ea, obi\u010dno bi rekla da su ga ubili ludaci, ne Hrvati. Dva dogadjaja pamtim iz pri\u010da o ratu moje babe i majke. Prilikom oslobodjenja Beograda, imale su pripremljene konopac i stolice, da se obese ako u njihovu ku\u0107u prvo udju Rusi, jer su se odlu\u010dile da ne budu silovane. Posle oslobodjenja Beograda, partizani su se zaustavili sa zarobljenim usta\u0161ama ba\u0161 ispred njihove ku\u0107e, i baba im je donela vode. Partizanski \u010duvar ju je umalo ubio na mestu: spasle su je kom\u0161ije, koje su nekako uspele da ka\u017eu kako je ona sama \u017ertva usta\u0161kih zlo\u010dina…I ona i moja majka su me odgajale u nedvosmislenom duhu jugoslovenstva, ali se nisu mogle odre\u0107i svoga pre\u010danskog i slavonskog prezira prema srbijanskim obi\u010dajima, posebno prema odsustvu rafinmana u hrani. Babi je posebno zadovoljstvo bilo da vara Radivoja pohovanim jagnje\u0107im \u0161niclama, tvrde\u0107i da mu nudi tele\u0107e. Od njenih mnogih kuvarskih ve\u0161tina posebno se se\u0107am jedne \u2013 pravljenja testa za \u0161trudlu. Dok je oko stola zavijala suvi\u0161no testo za \u201cpitino dete\u201d, iznad stola se na vazduhu uzdizalo belo jedro, tanka jufka za \u0161trudlu. Telo moje babe, uvek pokretno, brzo, spretno, lebdelo je oko ovog izvora svetlosti.
\nKada joj se zdravlje naglo pogor\u0161alo, sama sam preuzela brigu o njoj. Kuvala sam joj propisanu dijetalnu hranu na osnovu recepata iz mog omiljenoga \u017eenskoga \u010dasopisa, francuskoga ELLE. U\u010dila sam sama, od po\u010detka, i videla sam da je zadovoljna.
\nNisam mogla imati ni pse ni ma\u010dke, u stanu nas je uvek bilo mnogo. Baba je moju potrebu za \u017eivotinjama zadovoljavala tako \u0161to bi uzela sasvim malo pile. Zamisao je imala smisla: u\u010dila sam da se pona\u0161am sa \u017eivotinjama sa najve\u0107om pa\u017enjom. \u010cesto je pile stavljala u gornji deo kecelje, pod grudi, i radila po ku\u0107i. Pile je tu najvi\u0161e u\u017eivalo, i pu\u0161talo je \u0107u\u0107ore\u0107e glasove dok ne bi zaspalo. Kada bi odraslo, davali smo ga Zagorki, jer ona nije mogla ubijati, a imala je dvori\u0161te oko ku\u0107e na Zvezdari: kod nje su na\u0161e odrasle koko\u0161i umirale prirodnom smr\u0107u, i njihove do\u017eivljaje smo pratili jo\u0161 pokoju godinu. Pitala sam svoju babu za fotografiju sa ma\u010dkom. Fotografija je napravljena 1934, ma\u010dka na slici bila je Mici, angorka. Prostor na slici je dvori\u0161te ku\u0107e u Osijeku kod Milana i Ru\u017eice, na Gunduli\u0107evoj ulici (ba\u0161 kao i Langovi u Zagrebu), gde su baba i Vlado \u010dekali dovr\u0161avanje nove ku\u0107e. Baba je jako volela Mici, ali je Milan bio najve\u0107i ma\u010dkoljubac u porodici, pa ju je prepustila njemu kada se odselila. Moja mati je vi\u0161e volela ku\u010di\u0107e, koje joj je deda Vlado poklanjao. Tako je Mici ostala kratka ma\u010dija ljubav moje babe. Na fotografiji je ostalo ne\u0161to posebno, dva o\u0161tra i istovremeno umiljata pogleda, samosvest lepotica, njihova medjusobna intimnost. Uhva\u0107en je trenutak sre\u0107e, koji sam htela da i ja imam. Mislim da sam jasno za sebe za\u017eelela ma\u010dku kada sam videla ovu fotografiju i \u010dula babinu pri\u010du. Moja telesna potreba za toplim i po mogu\u0107nosti krznatim drugim telom sa kojim bih delila prostor, raspolo\u017eenje i gledanje na spoljni svet dobila je oblik. Ma\u010dke nisu jedine \u2013 ne samo da su mi drage sve toplokrvne \u017eivotinje, ve\u0107 ose\u0107am bliskost i prema eleganciji zmije ili dodiru delfina. Moja rana zamisao bila je da budem veterinar ili biolog. Bila sam dovoljno tupava i kulturno ukalupljena da ne sledim takvome poslanstvu. Sa druge strane, sigurno bih manje u\u017eivala u jeziku, jezicima, \u010ditanju i pisanju, i bila bih verovatno gluplja, manje osetljiva na zatiranje ljudskih prava ili znala\u010dko u\u017eivanje u muzejima \u2013 ali bila bih bar materijalno bolje obezbedjena. Mnogo docnije, nekoliko veterinara mi je dalo priznanje za dobru dijagnozu i dobro negovanje bolesnih ma\u010daka.
\nMoja baba je umrla uleto 1970. Mati je sa Radivojem oti\u0161la na pulski festival, ja sam sedela kod babe u bolnici. Bilo je sasvim jasno da ne \u017eeli vi\u0161e da \u017eivi. Negde \u010detvrtoga dana su me zamolili da se udaljim iz sobe. Do\u0161ao je trenutak umiranja. Majka se vratila i tugovala, ja sam uredjivala za sahranu. Po babinoj \u017eelji, nismo nosile crninu.
\nOstala sam sama, u svome stanu, sa 22 godine. Zapo\u010dela sam samostalni \u017eivot, kako je ona \u017eelela. I ve\u0107 istoga leta dobila sam svoju prvu ma\u010dku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1085,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-1083","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1083","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1083"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1083\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10070,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1083\/revisions\/10070"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1085"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1083"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1083"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1083"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}