{"id":1043,"date":"2015-05-14T12:22:31","date_gmt":"2015-05-14T12:22:31","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=1043"},"modified":"2023-05-18T12:00:48","modified_gmt":"2023-05-18T12:00:48","slug":"danilova-knjiga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/danilova-knjiga\/","title":{"rendered":"Danilova knjiga"},"content":{"rendered":"
\u00a0\"danilo<\/a><\/div>\n
Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/div>\n

Ima stvari koje godinama mogu le\u017eati zaboravljene, da bi u nekome trenutku dobile novo zna\u010denje, koje opet ne mora trajati dugo: nije dakle re\u010d o stvarima koje su izborile svoj ulazak u istoriju, zvani\u010dnu ili privatnu, ve\u0107 o onima koje \u0107e mo\u017eda opet utonuti u zaborav: no u odre\u0111enome trenutku \u0107e ne samo vratiti u \u017eivot \u010ditav jedan svet, nego \u0107e i dati novo zna\u010denje onome u kome smo ve\u0107 uveliko pali u o\u010dajanje…<\/p>\n

Tako mi se desilo da sam, prevr\u0107u\u0107i po svojim knjigama, na\u0161la i jednu u prili\u010dno bednome stanju, d\u017eepno izdanje, koje sam kupila u Ljubljani. Re\u010d je o Grobnici za Borisa Davidovi\u010da Danila Ki\u0161a (1976): izmedju Beograda i Ljubljane, desilo mi se da sam nai\u0161la na knjigu. Pro\u010ditala ju je sva moja ljubljanska rodbina, nisam stigla do nje sve do poslovnoga voza „Sava“ u dobokoj no\u0107i. Do Zagreba sam je pro\u010ditala. To je bilo prvo upu\u0161tanje u politi\u010dki anga\u017eman Danila Ki\u0161a, serija pri\u010da o totalitarizmu Staljnovoga doba, sa jasnim referencama na sve ostatke staljinizma. Tada je to bila i opasna knjiga. Ki\u0161 je bio napadnut, ali ne zbog sadr\u017eaja, ve\u0107 zbog stila i upotrebe dokumenata u toj knjizi, pa su osetljivi dr\u017eavni kriti\u010dari sumnjali na originalnost. Premda kratko u mome posedu, knjiga je ve\u0107 po dolasku u Beograd bila malo raskupusana. Imala sam je u ta\u0161ni narednoga dana, kada sam oti\u0161la na Sajam knjiga, i slu\u010dajno naletela na Danila Ki\u0161a koji je potpisivao knjigu na \u0161tandu izdava\u010da. Prilike se ne propu\u0161taju: dala sam mu njegovu pohabanu knjigu da je potpi\u0161e, on se nasmejao – a znao me je jo\u0161 kao prodava\u010dicu „Studenta“ no\u0107u po beogradskim lokalima, gde je on pio a mi zaradjivali neki sitni\u0161 – i potpisao se, ali na zadnju stranu. „Kupi novu!“ primetio je. Knjigu sam na\u0161la tra\u017ee\u0107i ne\u0161to sasvim drugo, u punoj panici ispunjavanja formulara za neki projekt koji izvesno ne\u0107e uspeti. No kada sam je otvorila, svet tr\u017enoga ludila i ume\u0161tanja nauke u njega se raspukao, i pustio me samu sa jedinim stvarima koje su jo\u0161 va\u017ene: talenat i pamet.<\/p>\n

„Delo i\u0161\u010dezava u duhu sa smr\u0107u…U isto vreme, nije nemogu\u0107no da bih, prilikom prelaska reke smrti u Haronovoj barci, voleo sa sobom poneti svoja celokupna dela… pitam se da li bi bilo lak\u0161e tako umreti.“<\/p>\n

Danilo Ki\u0161 (22.2.1935 – 15.10.1989) izvesno nije imao pravo: delo ne i\u0161\u010dezava, knjige ne gore, premda je mo\u017eda uspeo da ponese svoje knjige „preko“. Za nekoliko dana je njegov rodjendan: imao bi 75 godina. Koliko bi knjiga uspeo da napi\u0161e da je \u017eiveo du\u017ee od 54?<\/p>\n

„Nemam dece i ova \u010dudna rasa ugasi\u0107e se sa mnom. Sa tim dvema religijama spojila se, u izvesnom trenutku tre\u0107a, katoli\u010danstvo, kojem su me u\u010dili u \u0161koli, u Ma\u0111arskoj. Susret izme\u0111u dva sli\u010dna i, zbog mnogih strana, razli\u010dita sveta, svest o ovoj dvostrukoj pripadnosti bila je kao \u0161ok, naro\u010dito posle rata. S jedne strane, epska tradicija srpskih juna\u010dkih pesama, koju mi je prenela moja majka zajedno sa oporom balkanskom realno\u0161\u0107u, s druge srednjoevropska literatura, i dekadentna i barokna ma\u0111arska poezija. U ovu me\u0161avinu, na\u010dinjenu od sudara i kontradikcija, uklju\u010di\u0107e se moje jevrejsko bi\u0107e, ne u religioznom smislu, ve\u0107 u jednoj su\u0161tinski kulturnoj optici, kao istra\u017eiva\u010da.“
\nOpet nema pravo: „\u010dudna rasa“ me\u0161anaca i nomada izmedju kultura je pre\u017eivela, i mo\u017eda je jo\u0161 jedno od retkih uto\u010di\u0161ta nadanja – bar za one koji ga jo\u0161 \u010ditaju.<\/p>\n

I za\u0161to bi imalo smisla danas \u010ditati Danila Ki\u0161a? Prvo zato, \u0161to nije „ume\u0161ten“. Umro je pre dobijanja Nobelove nagrade, koja mu se ozbiljno sme\u0161ila, a pred rat koji je uni\u0161tio sve oblike kulturnoga rafinmana, za vrlo dugo vremena. Morali bismo dakle biti sigurni da je vreme rafinmana ponovno do\u0161lo, a dobro znamo da nije – jedino da ga neodogovorno, na osnovu \u010ditanja Ki\u0161a, ponovo uspostavimo. Kao i svi dobri pisci, odli\u010dno je predvidjao, premda nije znao \u0161ta:
\n„Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, \u0161to \u0107e re\u0107i nacionalne, \u0161to \u0107e re\u0107i vrednosti nacije kojoj pripada, eti\u010dke i politi\u010dke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isklju\u010divo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, anga\u017eovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog klju\u010da naravno, nego i: sve \u0161to nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimolo\u0161kom zna\u010denju, jo\u0161 poslednja ideologija i demagogija koja se obra\u0107a narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da pi\u0161e „iz naroda i za narod“, koji svoj individualni glas, tobo\u017ee pot\u010dinjava vi\u0161im nacionalnim interesima. Nacionalizam je ki\u010d: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne ti\u010du ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, \u0161to \u0107e re\u0107i da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasle\u0111e neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje slu\u017ei samo tome da uspostavlja analogije, na \u0161tetu onih drugih, naravno. Ki\u010d i folklor, folklorni ki\u010d, ako vam se tako vi\u0161e svi\u0111a, nisu ni\u0161ta drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalisti\u010dke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropolo\u0161ke prirode, nego nacionalisti\u010dke. “<\/p>\n

Re\u010di su napisane 1973, va\u017ei\u0107e bar jo\u0161 neki vek, bar u bliskim krajevima. Sve \u0161to sam citirala, nije iz knjige koju sam ponovo na\u0161la, ve\u0107 iz knjiga Danila Ki\u0161a koje sada ponovo \u010ditam. Knjige vuku druge knjige, i odgovor na pitanja koja postavljaju je samo u drugim knjigama. U tome povla\u0161\u0107enome prostoru potpune slobode je \u010ditanje Danila Ki\u0161a prava nu\u017enost, jer prostor pro\u0161iruje.<\/p>\n

Uhvatila sam se raskupusane Ki\u0161ove knjige sa potpisom autora kao davljenik slamke. Napisana je jednostavno, namerno suvim jezikom, hladnim opisom, neu\u010destvovanjem u u\u017easima, bez zgra\u017eanja, bez u\u017easa: to je ledena knjiga, koja jedina mo\u017ee opisati licemerje, sistemsku la\u017e, i svu grozu dehumanizacije. Sve je toliko razli\u010dito od druge Ki\u0161ove proze, koja odi\u0161e hipersenzibilno\u0161\u0107u autora, mirisima, zvukovima i dodirima rane mladosti: pisac je naglo odrastao u svojoj \u010detrdesetoj godini, odlu\u010dio da se suprotstavi svetu u kojem je \u017eiveo, da zauvek promeni muzi\u010dki klju\u010d, da vi\u0161e nikada ne bude sveop\u0161te obo\u017eavan, da se okrene najmanjoj, najzahtevnijoj, najstro\u017eijoj grupi \u010ditalaca, i da ubudu\u0107e odgovara samo njima. Sve ostalo se stu\u0161tilo na njega, sa intrigama, napadima, mr\u017enjom niskih. Bio je to vi\u0161e nego hrabar potez, koji ga je ko\u0161tao nerava, vremena, zdravlja, i kona\u010dno bekstva iz Beograda. Zaustavio se na najboljoj stanici za Haronovu barku, u Parizu. Vratio se tek mrtav, da bi ga mrtvoga krali crni popovi i lokalni patrioti: njegova sahrana je bila zastra\u0161uju\u0107i teatar prisvajanja i nesuvislih izjava koje su vredjale sve \u0161to je napisao. No ni\u0161ta od toga vi\u0161e ne postoji: ostala je raskupusana pametna knjiga, koju bi mnogi uzeli sa sobom u onu pomenutu barku…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Uhvatila sam se raskupusane Ki\u0161ove knjige sa potpisom autora kao davljenik slamke. Napisana je jednostavno, namerno suvim jezikom, hladnim opisom, neu\u010destvovanjem u u\u017easima, bez zgra\u017eanja, bez u\u017easa: to je ledena knjiga, koja jedina mo\u017ee opisati licemerje, sistemsku la\u017e, i svu grozu dehumanizacije. Sve je toliko razli\u010dito od druge Ki\u0161ove proze, koja odi\u0161e hipersenzibilno\u0161\u0107u autora, mirisima, zvukovima i dodirima rane mladosti…“
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3125,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[180],"tags":[],"class_list":["post-1043","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-danilu-kisu"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1043","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1043"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1043\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11045,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1043\/revisions\/11045"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3125"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1043"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1043"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1043"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}