{"id":10037,"date":"2012-05-08T10:34:00","date_gmt":"2012-05-08T08:34:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=798"},"modified":"2023-08-30T01:26:48","modified_gmt":"2023-08-29T23:26:48","slug":"mediji-su-samo-osnova-za-razgovor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mediji-su-samo-osnova-za-razgovor\/","title":{"rendered":"Mediji su samo osnova za razgovor"},"content":{"rendered":"

\"magazin<\/a><\/p>\n

08\/05\/2012<\/p>\n

Intervju sa Svetlanom Slap\u0161ak, svjetski poznatom antropologinjom i direktorkom Srpskoga kulturnoga centra \u201cDanilo Ki\u0161\u201d u Ljubljani koji ove sedmice u Mediacentru predstavlja Kara\u0111oza\/pozori\u0161te sjenki.<\/em><\/p>\n

U ovo vrijeme sveop\u0107e medijalizacije, kakav je smisao vra\u0107anja jednoj staroj formi medija kakav je Kara\u0111oz? Za\u0161to vam je to va\u017eno?<\/strong><\/p>\n

Odgovor je u pitanju: sa jedne strane, zahvaljuju\u0107i medijima i internetu, nikada nije bilo lak\u0161e nau\u010diti se izvo\u0111enju pozori\u0161ta senki odnosno Kara\u0111oza, i to gr\u010dkog Kara\u0111oza, koji nam po pristupu, dramaturgiji i politi\u010dkoj satiri najvi\u0161e odgovara. Sa druge strane, taj svet u kojem \u017eivimo je jako fragilan: nestane struje, ode na\u0161 elektronsko-digitalni raj. Kara\u0111oz se mo\u017ee izvoditi bilo gde, kod ku\u0107e, sa sve\u0107ama. Nemiri, ratovi, pobune, revolucije su mo\u017eda bliska budu\u0107nost \u2013 opet je Kara\u0111oz tu. Kara\u0111oz pripada mediteransko-balkanskim kulturama sirotinje. U Gr\u010dkoj je uveliko postao terapija u najnovije doba. To je zabava za decu, koju vole odrasli, a opet gr\u010dka de\u010dica u\u017eivaju u direktnim i neu\u010dtivim politi\u010dkim aluzijama kojima ovo pozori\u0161te obiluje. U Gr\u010dkoj su u \u0161ezdesetim i docnije \u2013 sve do danas \u2013 pu\u0161tali Kara\u0111oza na televiziji kao zamenu za crti\u0107e, jer nisu bili tako privilegovani sa Disney-om kao mi u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Moja ljubav za Kara\u0111oza poti\u010de od prve predstave koju sam videla, u dalekim sedamdesetim.<\/p>\n

Tu predstavu ste vidjeli u Gr\u010dkoj? O \u010demu se radilo?<\/strong><\/p>\n

Da, to je bilo za vreme diktature, 1973. Do\u0161la sam sa stipendijom i \u201csve\u017eim\u201d paso\u0161om (oduzeli su mi ga 1968.), u oktobru. Dobila sam u Atini svog \u0161pijuna, koji me je bezbri\u017eno otvoreno pratio svuda. Dve nedelje po mome dolasku su izbili nemiri na groblju, na godi\u0161njicu smrti Georgija Papandreua, oca Andreasa i dede Georga Papandreua. 17. novembra sam odlu\u010dila da posetim Arheolo\u0161ki\/Nacionalni muzej, koji je do Politehnike: tamo je izbila studentska pobuna. Do\u0161la sam poslednjim trolejbusom, i u\u0161la u krug. Razumela sam duh, napisane parole, od govornog jezika nisam jo\u0161 ni\u0161ta razbirala. Pred pono\u0107 me je uhvatio neki policajac, pogledao moj paso\u0161, i izgurao me iz kruga. Verovatno mi je spasao \u017eivot. U pono\u0107 je u Politehniku u\u0161ao tenk, pobijeno je do danas neznano koliko studenata. To je bio po\u010detak pada hunte, 17. novembar je danas nacionalni praznik, na dvori\u0161tu Politehnike je skulptura glave studenta koji krvari\u2026 Dope\u0161a\u010dila sam do sobe gde sam \u017eivela, videla na TV prve snimke, na kojima policija tu\u010de one koje su natrpali u kola Hitne pomo\u0107i. Naredni dan sam sa poznanicima diplomatima, koji su smeli da se kre\u0107u, pro\u0161la kolima ulicom Patision: kod Politehnike je ulica bila sa obe strane posuta piljevinom, koja upija krv. Na ulicama je bio neprekinuti policijski sat, na uglu moje ulice je \u010dovek umro od zalutalog metka. Tre\u0107i dan sam krenula na fakultet, saobra\u0107aja nije bilo: naravno, jer me je kod trga Sintagma, gde je Parlament, stigla kolona tenkova. Zapucalo je sa svih strana, se\u0107am se da sam be\u017eala pognuta, zajedno sa nekom mladom majkom, gurale smo kolica sa bebom neverovatnom brzinom. Od ve\u0107ine Grka sam vi\u0161a za glavu: nije zgodno kada fiju\u010du metci. Narednih meseci nije bilo nastave, kud god da krenete, neko bi uperio ma\u0161inku u va\u0161 stomak.<\/p>\n

Dru\u017eila sam se sa kolegama sa kursa novogr\u010dkog: diktatura je htela da nervira Zapad, pa su uto\u010di\u0161te u Gr\u010dkoj dobijali palestinski borci, vojnici IRE koje su gonili Englezi, i sli\u010dno. Stan sam delila sa Argentinkom koja je bila tupamaros, pa je morala da pobegne. Polako sam u\u010dila o otporu i kulturi sirotinje, onih koji nisu mogli pobe\u0107i iz Gr\u010dke. I tada sam prvi put videla predstavu Kara\u0111oza na Plaki. To je bilo doba kada se od svake re\u010di o\u010dekivalo drugo zna\u010denje \u2013 sva Kara\u0111ozova zavitlavanja na sceni su zna\u010dila pobunu. Do\u0161lo je leto, posle pukovnika su pali i pu\u010disti generali, bio je Kisind\u017eerov rat protiv Makariosa i socijalizma, posle koga je Kipar podeljen, pao je i Nikson, a u Gr\u010dku su svaki dan avionima i feribotima dolazili iz ostrvskih zatvora ili iz zapadnih zemalja, svaki dan je bio praznik, eksplozija slobode. Narednog 17. novembra je bio dan izbora, dan kada sam oti\u0161la iz Gr\u010dke: celog \u017eivota se vra\u0107am, ali ne redovno.\u00a0 Kara\u0111oz je samo jedna stvar na listi koju beskona\u010dno proveravam. Eto, o tome se radilo.<\/p>\n

Gr\u010dka koju opisujete djeluje mnogo \u017eivlje od SFRJ prostora kada je u pitanju kulturno-politi\u010dki otpor u \u201cstarim medijima\u201d. Vjerujem da nam je zajedni\u010dka mu\u010dnina od povr\u0161nog konzervativizma ve\u0107ine \u201cna\u0161ih\u201d tradicionalnih umjetnika?<\/strong><\/p>\n

Kada sam prvi put do\u0161la u Gr\u010dku, mogla su se kupiti dva dnevnika i mnogo sportskih \u017eurnala, televizija je bila neuporedivo primitivnija i bednija od na\u0161e. Od 80\u2032 su se stvari otvorile, a televizija nije ni danas mnogo bolja, premda je ima neuporedivo vi\u0161e. Ima TV kanala na kojima sedi po jedan \u010di\u010da i \u010dita glasno i komentari\u0161e novine\u2026 Leonidas Hadziprodromidis, veliki analiti\u010dar i autor jedne od najboljih knjiga o Jugoslaviji i njenom raspadu, ima o gr\u010dkim\u00a0 medijima poraznu ocenu. No u Gr\u010dkoj nau\u010dite razliku izmedju medija i komuniciranja: mediji su samo osnova za mnogo va\u017eniju stvar, razgovor. I jo\u0161 uvek, u subotu i nedelju ujutro sebi mo\u017eete kupiti dve-tri kile raznih \u010dasopisa za trovanje olovom i \u010ditanje sa svih strana politi\u010dkog horizonta, isto kao i u Nju Jorku, samo \u0161to tamo kupujete kilo i po\u00a0 jednog \u010dasopisa.<\/p>\n

Gr\u010dka je veoma dobra da nau\u010dite klju\u010dnu razliku izmedju desnice\/konzervativnog i levice, odnosno asocijativnog prostora koji povezujemo sa istorijskim zna\u010denjima levice: desnica naprosto nikada nije ostvarila bilo \u0161ta vredno pomena u kulturi, a oni koji su se okrenuli desnici i konzervativnim vrednostima su se naprosto dokraj\u010dili. Ono \u0161to povezujemo sa levicom, koliko god povezivanje bilo arbitrarno, proma\u0161eno, fluidno, tamo je uvek neko klju\u010danje, trenje, stvaranje, bar svadja. U kulturi u kojoj pesni\u010dke zbirke \u010desto zavr\u0161avaju kao muzika, u kojoj umetnik radije popravlja cipele u nekoj rupi na ivici gladi nego da saradjuje sa huntom, i u kojoj su neki vode\u0107i juna\u010dki politi\u010dki autoriteti proveli po 30 godina u zatvoru od raznih re\u017eima i okupacija, stvari se de\u0161avaju, kandidati za konformiste su bez prave orijentacije. Kod nas, \u0161to gluplje brani\u0161 nacionalno, to bolje i korisnije. Odgovor mo\u017eda le\u017ei i u tome \u0161to Grci ve\u0107 nekoliko generacija \u017eive u \u0161oku nedo\u017eivljene socijalisti\u010dke revolucije, dok kod nas ve\u0107 tre\u0107u generaciju prati prokletstvo licemernog \u201cprilagodjavanja\u201d vladaju\u0107oj ideologiji, \u0161ta god ona bila\u2026<\/p>\n

Ka\u017eete da \u201cgr\u010dka de\u010dica u\u017eivaju u direktnim i neu\u010dtivim politi\u010dkim aluzijama kojima ovo pozori\u0161te obiluje\u201d. U Sarajevo nam dolazite s vrlo nekorektnom predstavom o rebetskoj pjeva\u010dici Sotiriji Belou \u010dije se \u201cotvoreno lezbejstvo\u201d kod nas jo\u0161 uvijek smatra skandalom. Ne u\u010di li nas Kara\u0111oz o vremenu kada ljudska seksualnost nije bila toliki skandal kakav je danas? Da pitam naivno: \u0161ta nam se to desilo?<\/strong><\/p>\n

Nemojte imati iluzija. Gr\u010dka kultura je veoma specifi\u010dna: mnogo javnih mu\u0161kih li\u010dnosti ima svoje mlade ljubavnike, ali to nije stvar koja bi se problematizovala. U Gr\u010dkoj nema \u201ccoming out\u201d, jer vladaju \u201cparalelni protokoli\u201d, kako ih zove antropolog Majkl Hercfeld, \u0161to zna\u010di da je sve transparentno i poznato, \u201csve se zna\u201d, i zapadnja\u010dka (protestantska) iskrenost se tu uop\u0161te ne razume. \u2013\u00a0 ne\u0161to vi\u0161e dodu\u0161e u poslednjih desetak godina. Sotirija Belu (Sotiria Belou \u2013 \u201cSpasenija\u201d), za razliku od drugih starih rebeta, nije do\u017eivela posebno slavne dane posle pada hunte 1974. i pada desnice 1981., odnosno u zlatno doba gr\u010dkog socijalizma. Imala je dobrog prijatelja sa kojim je stalno nastupala, najve\u0107eg gr\u010dkog muzi\u010dara rebetske muzike, Vasilisa Cicanisa. Tako je pre\u017eivljavala. Bila je lezbijka, pila je i kockala se, o ha\u0161i\u0161u da i ne govorimo: lo\u0161a devoj\u010dica. Mlada se udala za nekog \u0161ofera koji ju je tukao, pa mu je bacila vitriol u lice, zbog \u010dega je malo sedela u zatvoru. Za vreme rata su je tukli i proganjali Nemci, jer je skrivala borce otpora, posle rata su je premlatili monarhisti jer nije htela da im peva njihovu pesmu. No obo\u017eavali su je intelektualci i kulturnjaci, posebno Dionisije Savopulos. Njihovi zajedni\u010dki snimci su neverovatni. U Shimatariju, selu u Bojotiji, gde ve\u0107 desetak godina moj mu\u017e arheolog radi, gradona\u010delnik je Sotirijin ne\u0107ak: to smo otkrili tek pro\u0161le godine, kada nas je sve pozvao na ve\u010deru. Gospodin je pragmati\u010dni i liberalni komunista, izbore dobija kao od \u0161ale jer ga svi znaju kao takvoga ve\u0107 pola veka. Zameraju mu jedino \u0161to se uop\u0161te kandiduje. Dodjemo u ku\u0107u, punu dece, odrasle i male, pasa i ma\u010daka, gradona\u010delnik za ro\u0161tiljem, i slu\u0161a se samo Sotirija. Onda po\u010dne pri\u010da, kako je Sotirija spasla njegovu majku i krila je kod sebe u Atini, jer su je gonili desni\u010darski roditelji njenoga mu\u017ea za vreme rata. Gradona\u010delnik skoro sa ponosom isti\u010de da je teta Sotirija bila lezbijka. To je duh osamdesetih u Gr\u010dkoj, kada su se mu\u0161karci masovno izja\u0161njavali kao feministi\u2026\u201dSve su nam ukrali, pa i feminizam\u201d, \u0161to rekla jedna moja gr\u010dka prijateljica\u2026 Fragilnih desetak godina, posle toga socijalisti izgube ideje i preuzmu nacionalizam plus bratstvo sa Srbima, i sve ode do \u0111avola. U Gr\u010dkoj nisam bila od 1994. do 2008., 14 godina \u2013 nisam podnosila da jo\u0161 jednom idem kroz proces gubljenja prijatelja, \u0161to sam u Beogradu imala od 1986. do 1991. Moj mu\u017e je radio u Gr\u010dkoj od 2001. na terenima u Bojotiji. Ina\u010de smo se upoznali u Atini 1974. I na kraju je ubedio tvrdoglavu Balkanku da oprosti Grcima: dodu\u0161e, na\u0161 krug prijatelja nikada nije popustio nacionalizmu.<\/p>\n

Ipak, u ovom srastu i razrastu politike i kulture o kojem govorite, nije li kultura za emancipaciju va\u017enija od politike, mo\u017eda va\u017enija i od teorije?<\/strong><\/p>\n

Kultura je svakako podru\u010dje u kojem se SVE doga\u0111a \u0161to je za emancipaciju va\u017eno, bilo da je to pre, posle, ili u vrtlogu politike. U Sloveniji postoji pojam \u201ckulturni boj\u201d, koji to odli\u010dno odre\u0111uje, posebno za male narode i kulture.<\/p>\n

Za kraj, s kakvim Kara\u0111ozom dolazite u Sarajevo?<\/strong><\/p>\n

U Kara\u0111ozu koji mi pravimo, dozvolili smo sebi sasvim nove teme i nove \u017eanrovske ispade: pri\u010da o Sotiriji Belu je tragi\u010dno-komi\u010dno-melodramati\u010dna, sa mnogo njene muzike i pevanja. Tradicionalnog Kara\u0111oza izvodi obi\u010dno jedan umetnik, eventualno sa asistentom: nas je \u0161estoro, smenjujemo se u svemu, to je kolektivni Kara\u0111oz. Tekst sam pisala na slovena\u010dkom, prevela sam ga na BSC za ovu priliku. U ekipi imamo nekoliko koji jo\u0161 nisu perfektni u slovena\u010dkom, pa je taj kriterijum najva\u017eniji za \u201cdodelu uloga\u201d.<\/p>\n

O Kara\u0111ozu:<\/em><\/strong>
\nPozori\u0161te sjenki jo\u0161 uvijek \u017eivi u Gr\u010dkoj, Turskoj i diljem Azije. U BiH, Srbiji i Makedoniji ne postoji jo\u0161 od 1930.-ih. Kao posebna umjetni\u010dka forma pu\u010dke kulture oduvijek je imalo subverzivni potencijal. Glavni junak Kara\u0111oz preuzima bezbroj obli\u010dja da bi ismijao silnike, ukazao na nepravdu. Gr\u010dki Kara\u0111oz posebno je politi\u010dki nekorektan stari medij. S ovom produkcijom centar Danilo Ki\u0161 iz Ljubljane daje nam povod za neobi\u010dno interesantna promi\u0161ljanja savremene balkanske kulture i subkulture.<\/em><\/p>\n

O Svetlani Slap\u0161ak:<\/em><\/strong>
\nRo\u0111ena 1948. u Beogradu. Jedna je od troje urednika satiri\u010dnoga \u010dasopisa studenata Filozofskoga fakulteta u Beogradu, Frontisterion, \u010diji je prvi broj zabranjen. Paso\u0161 joj je oduziman u tri navrata izme\u0111u 1968. I 1989. Saslu\u0161avana, pra\u0107ena i pretu\u010dena od strane policije i tajnih slu\u017ebi SFRJ. Dobila je univerzitetsku stipendiju i nagradu kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. Magistrirala (1976.) i doktorirala (1984.) na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na klasi\u010dnim studijma. Optu\u017eena u sudskome procesu posle denuncijacije iz Instituta za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu, izgubila slu\u017ebu posle internog samoupravnog sudjenja ogranizovanog u Institutu, na sudu oslobo\u0111ena svake krivice (1988.). Predsednica Odbora za slobodu izra\u017eavanja Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije 1986-1989. Sa mu\u017eem Bo\u017eidarom Slap\u0161akom organizovala potpisivanje peticije protiv smrtne kazne 1983., organizira mirovne akcije od 1986. U Ljubljani \u017eivi od 1991. Za vrijeme rata pru\u017eili gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama, organizovali ljetnu \u0161kolu za izbjeglice (1993.). Predlo\u017eena, u grupi 1000 \u017eena za mir, za Nobelovu nagradu za mir. Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i ameri\u010dkim univerzitetima. Mati\u010dna institucija joj je Institutum Studiorum Humanitatis u Ljubljani, gde je kordinatorka programa Antropologija anti\u010dkih svetova i Antropologija roda, i dekanka od 2004. Direktorka je Srpskoga kulturnoga centra \u201cDanilo Ki\u0161\u201d u Ljubljani. Objavila preko 40 knjiga i zbornika, preko 300 studija (lingvistika, anti\u010dke studije, balkanologija, studije roda), preko 700 eseja, jedan roman,\u00a0 prevode sa gr\u010dkoga, novogr\u010dkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovena\u010dkoga.<\/em><\/p>\n

\"magazin<\/a><\/em><\/h3>\n

Magazin, Media centar online<\/p>\n

www.media.ba<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Intervju sa Svetlanom Slap\u0161ak, svjetski poznatom antropologinjom i direktorkom Srpskoga kulturnoga centra \u201cDanilo Ki\u0161\u201d u Ljubljani koji ove sedmice u Mediacentru predstavlja Kara\u0111oza\/pozori\u0161te sjenki.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":11199,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-10037","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-media-about-us"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10037","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10037"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10037\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11200,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10037\/revisions\/11200"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11199"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10037"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10037"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10037"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}