{"id":232,"date":"2015-04-16T09:41:26","date_gmt":"2015-04-16T09:41:26","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?page_id=232"},"modified":"2024-06-07T10:21:03","modified_gmt":"2024-06-07T08:21:03","slug":"shadow-theatre","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/all-projects\/shadow-theatre\/","title":{"rendered":"Pozori\u0161te senki"},"content":{"rendered":"\n

Pozori\u0161te senki, performans, neposredna komunikacija: kulturna socijalizacija ranjivih
\n<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

2011-2012<\/p>\n\n\n\n

Opis projekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Projekat Pozori\u0161te senki \u2013 kulturna socijalizacija predstavlja i adaptira za lokalnu upotrebu tradiciju pozori\u0161ta senki, koje postoji u  kulturama od Azije do Balkana, svaki put u druga\u010dijem obliku prilago\u0111enom lokalnoj kulturi. Pozori\u0161te senki –  Karadjoz jo\u0161 uvek \u017eivi u Turskoj i Gr\u010dkoj, kao i u Aziji, a postojalo je i u dana\u0161njoj Makedoniji, BiH i Srbiji sve do 30-ih godina 20. veka. Izraz je ni\u017eih, dru\u0161tveno marginalizovanih, siroma\u0161nih, isklju\u010denih. Tradicionalne teme su siroma\u0161tvo, glad, isklju\u010denost i strategije Karadjoza kao predstavnika ranjivih grupa protiv okrutne vlasti, nasilne mo\u0107i, nepravde, la\u017enog autoriteta, pohlepe i gluposti. Glavni junak, Karadjoz, siromah je sa puno dece, koji humorom, trikovima i prevarama pobe\u0111uje, re\u0161ava pobleme i ismejava sve \u0161to je represivno.<\/p>\n\n\n\n

Obnova pozori\u0161ta senki u slovena\u010dkom kulturnom kontekstu nema nikakvih nacionalnih konotacija, ve\u0107 ideju o pozori\u0161tu, koje treba da se razvija u skromnim uslovima, sa skromnim sredstvima i koje u isto vreme treba da podstakne stvarala\u0161tvo, me\u0111usobno upoznavanje i razumevanje kultura, kooperaciju, solidarnost, kao i razvijanje ve\u0161tina i profesionalno osposobljavanje ranjivih grupa (etni\u010dkih grupa, mladih, starijih (posebno \u017eena), invalida). Izuzetna skromnost potrebnih sredstava stvara iz pozori\u0161ta senki svima dostupnu zabavu, koja istovremeno vodi do artikulacije sopstvenog polo\u017eaja, gra\u0111anskog promi\u0161ljanja, radosti saradnje u kulturi. Rad sa muzikom, svetlom, kolektivno promi\u0161ljanje teksta, unos tradicionalnih usmenih tekstova (izreke, \u0161ale, pesmice, idiomi itd.), kori\u0161\u0107enje ve\u0107 postoje\u0107ih tekstova, ve\u0161tina improvizacije i socijalna sredina omgu\u0107avaju usavr\u0161avanje i rast sopstvenog i zajedni\u010dkog identiteta. Identifikacija ranjive grupe sa Karadjozem se de\u0161ava odmah,  tradicionalne pri\u010de podsti\u010du paralele sa dana\u0161njim dru\u0161tvom i sa dana\u0161njim polo\u017eajem ranjivih grupa.<\/p>\n\n\n\n

Ekipa pozori\u0161ta senki stvara svoje sadr\u017eaje, svoju muziku, svoje lutke. Potrebe pozori\u0161ne grupe koja povezuje razli\u010dite ranjive grupe defini\u0161e sama pozori\u0161na grupa. Nije neophodno da dosledno po\u0161tuje tradiciju: pozori\u0161te senki – Karadjoz je samo po\u010detna inspiracija, kulturno-politi\u010dko nadahnu\u0107e za sopstvenu kreativnost.<\/p>\n\n\n\n

Svrha projekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

1) Pozori\u0161te senki treba da postane medijum i portal kulture ranjivih grupa, dodirna ta\u010dka realnih \u017eivotnih pri\u010da kojima oblik pozori\u0161ta senki omogu\u0107ava izraz, razvija samopouzdanje, kriti\u010dko promi\u0161ljanje o dru\u0161tvu i istovremeno donosi stvarala\u010dko u\u017eivanje.<\/p>\n\n\n\n

2) Podizanje kvaliteta i ve\u0107e prisustvo kulturne, medijsko osavremenjene slike srpske zajednice u periodu izvo\u0111enja projekta, otvaranje transverzalnog dijaloga i zanimanja za kulturu unutar etni\u010dke zajednice (me\u0111u generacijama, polovima, socijalno i kulturno podeljenim slojevima), me\u0111ukulturna saradnja sa drugim ranjivim grupama u Sloveniji.<\/p>\n\n\n\n

Ciljevi projekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. \u0160irenje znanja o tradicionalnom, naro\u010dito balkanskom pozori\u0161tu senki kao modelu ponovne aktuelizacije kulturnog proizvoda ranjivih grupa pro\u0161losti –\u00a0 za ranjive grupe na\u0161eg vremena; obnova, aktuelizacija i afirmacija zna\u010dajnog segmenta (sup)kulture u utvr\u0111ivanju gra\u0111anskog samopouzdanja ranjivih, siroma\u0161nih i druga\u010dijih.<\/li>\n\n\n\n
  2. Sticanje specifi\u010dnih znanja i ve\u0161tina koje ranjive grupe koriste za ve\u0107u dru\u0161tvenu vidljivost, pove\u0107anje zapo\u0161ljivosti, autenti\u010dan odnos prema kulturnim dobrima i obu\u010davanje \u0161ireg kruga ranjivih za sli\u010dne delatnosti i zapo\u0161ljavanje.<\/li>\n\n\n\n
  3. Realizacije predstave\/predstava u okviru festivalskih i letnjih priredbi u Ljubljani, Mariboru i drugim gradovima.<\/li>\n\n\n\n
  4. Realizacija \u201edruge generacije\u201c predstava u razli\u010ditim sredinama, po izboru zainteresovanih lokalnih grupa u Sloveniji i na Zapadnom Balkanu.<\/li>\n\n\n\n
  5. Povezivanje sa institucijama kulture i povratna informacija (feed-back).<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Inovativnost projekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Inovativnost projekta je u uvo\u0111enju novog kulturnog, socijalnog i umetni\u010dkog izraza za ranjive grupe, kao i u izazovu umetni\u010dke inovacije, odnosno, pozori\u0161nog eksperimenta za naj\u0161ire podru\u010dje kulture. Pozori\u0161e senki izaziva i nove tehni\u010dke odnosno medijske eksperimente i pru\u017ea inovaciju u kulturnom aktivizmu.<\/p>\n\n\n\n

    Radi se o uspostavljanju novih oblika komunikacije u javnosti i otkrivanje kulturnih fenomena koje slovena\u010dki mediji i kulturna politika do sada nisu poznavali. Takvi fenomeni deluju dvosmerno i utemeljuju ravnopravni kulturni transfer ili kulturno \u00bbprevo\u0111enje\u00ab bez superiornosti i stereotipizacije. Projekat \u017eeli da u slovena\u010dkoj kulturnoj javnosti otvori pitanje dinamizma izme\u0111u kulturne produkcije zvani\u010dnog i reprezentativnog i tzv. alternativnog tipa u kontekstu evropskih merila tolerancije i ljudskih prava, kao i antidiskriminatorne politike.<\/p>\n\n\n\n

    \u0160to se ti\u010de inovacija u sadr\u017eaju, radi se o menjaju samorazumevanja srpske i drugih etni\u010dkih zajednica, o kriti\u010dkom promi\u0161ljanju o pro\u0161losti i inovativnom i stvarala\u010dkom na\u010dinu ponovnog vrednovanja njihove dru\u0161tvene i kulturne uloge u Sloveniji. Etni\u010dke zajednice u Sloveniji tra\u017ee kulturni identet koji treba da izra\u017eava evropske vrednosti i na\u010dela multikulturalnosti i pri tome mogu da proizilaze iz kriti\u010dke refleksije do sada zapostavljenih ili pojednostavljeno interpretiranih kulturnih veza sa Slovenijom, sa regionom i sa Balkanom.<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pozori\u0161te senki, performans, neposredna komunikacija: kulturna socijalizacija ranjivih 2011-2012 Opis projekta Projekat Pozori\u0161te senki \u2013 kulturna socijalizacija predstavlja i adaptira za lokalnu upotrebu tradiciju pozori\u0161ta \u2026<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":10604,"menu_order":1,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"class_list":["post-232","page","type-page","status-publish","hentry"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/232","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=232"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/232\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12016,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/232\/revisions\/12016"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10604"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=232"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}