{"id":10214,"date":"2015-05-20T11:32:52","date_gmt":"2015-05-20T11:32:52","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?page_id=1785"},"modified":"2024-06-07T10:28:20","modified_gmt":"2024-06-07T08:28:20","slug":"womens-heritage","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/all-projects\/womens-heritage\/","title":{"rendered":"\u017densko nasle\u0111e"},"content":{"rendered":"\n

\u017densko nasle\u0111e: doprinos jednakosti u kulturi<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

2011- 2012. Sarajevo, Portoro\u017e, Trst, Ljubljana, Zagreb, Beograd<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Projekat: IPA 2009 \u2013 Civil Society Facility \u2013 Multi \u2013 Beneficiary Programmes<\/p>\n\n\n\n

Nosilac projekta: Centar za \u017eenske studije, Zagreb<\/a><\/p>\n\n\n\n

Partneri na projektu: Centar za savremenu umjetnost- Sarajevo<\/a>, \u017dene u crnom- Beograd<\/a>, Casa Internazionale Della Donne Di Trieste- Trst<\/a>, Srpski kulturni centar Danilo Ki\u0161- Ljubljana<\/p>\n\n\n\n

Cilj projekta je bio da podstakne istra\u017eivanje, promociju i o\u010duvanje \u017eenskog nasle\u0111a kao i da pove\u0107a vidljivost \u017eenske kulture. Kroz projekat smo poku\u0161ali da usmerimo prou\u010davanja prema razli\u010ditostima u nasle\u0111u \u017eena, njihovoj genezi i preno\u0161enju u razli\u010dite kulturne kontekste, kao i da podr\u017eimo i osposobimo razli\u010dite organizacije sa polja umetnosti i civilnog dru\u0161tva da se vi\u0161e bave rodnim pitanjima u kulturi.<\/p>\n\n\n\n

Kroz projekat smo \u017eeleli da kreiramo mre\u017eu koja \u0107e omogu\u0107iti razmenu iskustava i primera dobre prakse vezane za nasle\u0111e \u017eena kao i da oja\u010damo demokratske vrednosti u odnosima me\u0111u organizacijama civilnog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Projekat je bio podeljen u tri programa:

1. obrazovanje na polju \u017eenskog nasle\u0111a u okviru \u017eenskih grupa, predstavnika civilnog dru\u0161tva, odgovornih za dono\u0161enje odluka na polju kulturne politike, kulturnih radnika, kulturnih stvaraoca, umetnika i nau\u010dnika. Ovaj program je ostvaren kroz organizaciju me\u0111unarodne konferencije o \u017eenskom nasle\u0111u REDacting: TransYugoslav Feminisms: Women\u2019s Heritage Revisited<\/strong> 13- 16. oktobra 2011. u Zagrebu. Program konferencije je zdru\u017eio prezentacije i \u017eive diskusije spajaju\u0107i eminentne feministi\u010dke teoreti\u010darke, aktivistkinje i umetnice iz zemalja biv\u0161e Jugoslavije kao i gostuju\u0107e predavateljke iz Latvije, Rusije i \u010ce\u0161ke koje su zajedni\u010dki otvorile glavna pitanja savremenog feminizma i problematizirale feminizam, socijalisti\u010dko i aktivisti\u010dko nasle\u0111e poslednjih trideset godina.

2. cilj drugog programa je bila razmena iskustava i izgradnja mre\u017ee izme\u0111u organizacija civilnog dru\u0161tva. Posvetili smo se prou\u010davanju \u017eenske istorije i memorije i njihovim interpretacijama u kulturnom, me\u0111ukulturnom i migrantskom kontekstu. Program je sproveden kroz devet laboratorija\/radnih sastanaka koji su organizovani u pet partnerskih dr\u017eava i koji su doprineli trajnijoj saradnji i nastavku aktivnosti i nakon zavr\u0161etka projekta.

Srpski kulturni centar Danilo Ki\u0161 je organizovao radni sastanak i konferenciju u Ljubljani pod nazivom: \u201eKa arheologiji jugoslovenskog feminizma: ostaci, se\u0107anja, cenzure. Svetski kongresi \u017eenskog pisma u Dubrovniku 1986-1990\u201c<\/strong>. Susret je pratila video- audio projekcija dokumenata, mesta, imena, citata, li\u010dnih fotografija, muzike i \u201ckazaljki vremena\u201d u popularnoj kulturi 1986-90. Svaka imaginarna\/virtuelna \u201cizlo\u017ebena soba\u201d predstavljala je jedan kongres \u017eenskog pisma \u2013 1986, 1988, 1990. Narativnu osnovu izlo\u017ebe su \u010dinile \u017eivotne pri\u010de nekih u\u010desnica. Cilj izlo\u017ebe je bila ponovna kriti\u010dka obrada jugoslovenskog feminizma osamdesetih i recepcije tog feminizma devedestih i na po\u010detku ovog veka.

Izlo\u017ebu su pratila predavanja i razgovori istra\u017eiva\u010dica i u\u010desnica.

3. tre\u0107i program je bio namenjen pove\u0107anju vidljivosti \u017eenskog nasle\u0111a i uticajima na kreiranje javne politike. U okviru projekta je Centar za savremenu umetnost iz Sarajeva u saradnji sa partnerskim organizacijama organizovao putuju\u0107u izlo\u017ebu Miraz (Dota, Dowry)<\/strong> u \u010detiri grada: Ljubljana, Trst, Beograd i Zagreb. Postavka je sastavljena od video radova, plakata i razglednica i uspostavlja kreativni dijalog izme\u0111u autorki i autora iz centara biv\u0161e Jugoslavije koji dele zajedni\u010dko istorijsko nasle\u0111e i rade na sli\u010dnoj umetni\u010dkoj, rodnoj i dru\u0161tvenoj platformi. Kustoskinja i selektorka izlo\u017ebe je Dunja Bla\u017eevi\u0107, a na izlo\u017ebi su u\u010destvovale: Alma Suljevi\u0107 (Sarajevo), Danica Daki\u0107 (Sarajevo), Darinka Pop-Miti\u0107 (Beograd), Dejan Habiht (Ljubljana), Gordana An\u0111eli\u0107-Gali\u0107 (Sarajevo), Kristina Leko (Zagreb), Maja Bajevi\u0107 (Sarajevo), Marjetica Potr\u010d (Ljubljana), Milica Tomi\u0107 (Beograd), Renata Poljak (Zagreb), Sanja Ivekovi\u0107 (Zagreb), \u0160ejla Kameri\u0107 (Sarajevo), \u0160kart (Beograd) i Tanja La\u017eeti\u0107 (Ljubljana). Pojam miraz vezan je za patrijarhalnu tradiciju i kulturu u kojoj su mesto i polo\u017eaj \u017eene u porodici i dru\u0161tvu jasno definisani. Ovom prilikom, pojam miraza koristi se kao licentia poetica. On simboli\u010dno ozna\u010dava odnos li\u010dnog nasle\u0111a, onoga \u0161to se nosi \/ iznosi iz \u201eku\u0107e\u201c i onoga \u0161to se sti\u010de i oblikuje kao pro\u017eivljeno \u017eivotno iskustvo ili kao sopstveni izbor ljudskih, dru\u0161tvenih, istorijskih i\/ili specifi\u010dno \u017eenskih vrednosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017densko nasle\u0111e: doprinos jednakosti u kulturi 2011- 2012. Sarajevo, Portoro\u017e, Trst, Ljubljana, Zagreb, Beograd Projekat: IPA 2009 \u2013 Civil Society Facility \u2013 Multi \u2013 Beneficiary \u2026<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":10604,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"class_list":["post-10214","page","type-page","status-publish","hentry"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10214","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10214"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10214\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12025,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10214\/revisions\/12025"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10604"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10214"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}