Knjige zgodb

O knjizi:

Antićevu knjigu odlikuje vanredna stilsko-poetička zaokruženost, na kojoj bi i brojni stariji pisci mogli da mu pozavide. (…) Oslanjajući se, pre svega, na pripovedno iskustvo Davida Albaharija iz njegove kultne trilogije iz osamdesetih godina, a ponajviše na Fras u šupi, Antić se nameće kao prvi autentični sledbenik ne samo velikog učitelja, nego čitave generacije pripovedača, koji se javljaju početkom osamdesetih godina pod imenom „mlada srpska proza“. (…) Antićev umetnički postupak oslanja se tako na parabolično-fantastičnu prozu Kafke i Kortasara, ali ništa manje i na iskustvo američkih postmodernista, pre svega zbog naglašene autopoetičke samosvesti i metafikcionalnih komentara.“

Marjan Čakarević

Pročitajte odlomak iz knjige

O knjizi:

Nekima je već po objavljivanju knjige Tonus bilo jasno da je Ivan Antić jedan od najznačajnijih prozaista nove generacije; drugima pak to verovatno nikad neće postati jasno. Uzrok potencijalnog nesporazuma krije se velikim delom u antiintelektualizmu koji je imanentan našoj epohi, dok je drugim delom reč o statusu kratke priče, koji je poslednjih godina, pa i decenija, čini se, suštinski uzdrman. (…) Pozicija koju Ivan Antić sa novom knjigom zauzima mogla bi otuda biti upoređena sa onom na kojoj se nalazio Albahari početkom osamdesetih godina: reč je, dakle, o fragilnom mejnstrimu, koji se sve vreme poigrava sa sopstvenom pozicijom i neprestano je suštinski dovodi u pitanje, neprestano pokušava da se izmesti iz te pozicije i da sebe posmatra sa strane, nalik na glumca iz priče ‘Nije se prekinulo’. I to ovog pisca na presudan način odvaja od ostalih: on se ne nalazi na samonametnutoj i utoliko prividnoj poetičkoj i političkoj margini, koja zapravo teži ka mejnstrimu i u izvesnom smislu ga reprodukuje, već iz središta, iz samog „srca trenutka“ potcrtava takoreći ontološku usamljenost svojih junaka…“

Marjan Čakarević

Pročitajte priču Smrt i adresa