{"id":8820,"date":"2021-10-06T16:26:33","date_gmt":"2021-10-06T16:26:33","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8820"},"modified":"2023-05-18T11:56:33","modified_gmt":"2023-05-18T11:56:33","slug":"zasto-kraj-pandemije-sporije-dolazi-u-makedoniju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/zasto-kraj-pandemije-sporije-dolazi-u-makedoniju\/","title":{"rendered":"Za\u0161to kraj pandemije sporije dolazi u Makedoniju?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: dr Haris Baba\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n

Na po\u010detku pandemije procenjivali smo da \u0107e ona najverovatno trajati dve godine. Jedna godina i sedam meseci potom, danas pitam sebe da li \u0107e to biti slu\u010daj sa Makedonijom.<\/p>\n

Ne zbog nedostatka mehanizama i sredstava kako da se do\u0111e do kraja, ve\u0107 zbog nedostataka u pet klju\u010dnih faktora koji vode ka tome: vakcinacija, poverenje u institucije, komunikacija sa javno\u0161\u0107u, zdravstveni sistem i jasna strategija vlade.<\/p>\n

Stanje danas i smrtnost zbog KOVID-19<\/strong><\/p>\n

U toku je \u010detvrti talas KOVID-19. Iako smo naizgled ostavili pik iza sebe, kao \u0161to na to ukazuje pad u reproduktivnom broju i postepeni pad broja aktivnih slu\u010dajeva (vidi Grafikon 1), epidemiolo\u0161ko stanje i dalje je nestabilno i postoji rizik da se talas razvu\u010de ili da se pojavi novi talas kasnije u toku ove jeseni ili zime.<\/p>\n

\"\"
\nGrafikon 1.<\/strong> Epidemiolo\u0161ko stanje KOVID-19 u Makedoniji. A.<\/strong> Sada\u0161nji reproduktivni broj SARS-CoV-2 dvi\u017ei se oko 1. Plava linija predstavlja procenjeni R po danima (Rt); senke predstavjaju 95-postotne intervale poverenja. Crvena linija predstavlja granicu Rt \u2013 kada je iznad 1, epidemija se \u0161iri, a kada je ispod 1, epidemija spla\u0161njava. B.<\/strong> Broj aktivnih slu\u010dajeva KOVID-19 po danima, predstavljen crnom linijom. Crvena linija predstavlja kumulativan broj smrtnih slu\u010dajeva. Izvor: Ministarstvo zdravlja<\/a>, treker.mk<\/a>.<\/p>\n

Do 5. oktobra registrovani su oko 6.700 smrtnih slu\u010dajeva zbog KOVID-19 u Makedoniji, koja je jedna od zemalja sa najve\u0107om smrtno\u0161\u0107u od KOVID-19 na milion \u017eitelja u svetu<\/a>. Pored njih, imamo i ogroman broj neregistrovanih smrtnih slu\u010dajeva zbog pandemije. Prema zadnjim podacima Dr\u017eavnog zavoda za statistiku<\/a>, od po\u010detka 2020. do kraja jula 2021. umrlo je 42.062 ljudi. U ovom periodu, prema modelu o\u010dekivane smrtnosti, procenjujem da su 32.769 ljudi trebali da umru ukoliko nije postojala pandemija. A to zna\u010di da je umrlo oko 9.300 ljudi vi\u0161e u pore\u0111enju sa situacijom ako ne postoji pandemija. Dotad, bili su regiistrovani oko 5.500 KOVID-19 smrtnih slu\u010dajeva \u2013 pribli\u017eno 60 procenata od vi\u0161ka umrlih (vidi Grafikon 2).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Grafikon 2. <\/em><\/strong>Prekomerna smrtnost u Makedoniji u vreme KOVID-19 pandemije. <\/em>Stupci ozna\u010davaju otstupanja sa o\u010dekivane smrtnosti po mesecima. Vrednosti iznad 0 ukazuju na broj vi\u0161ka smrtnih slu\u010dajeva u datom mesecu.<\/p>\n

Napomene:<\/p>\n

    \n
  1. Podaci o maju i junu su preliminarne procene.<\/li>\n
  2. Linearni model utemeljen na mese\u010dnim varijacijama u smrtnosti od januara 2010. do decembra 2019. godine.<\/li>\n<\/ol>\n

    Postavlja se pitanje koliko je preostali vi\u0161ak umrlih direktna posledica KOVID-19, a koliku su prerano umrli zbog drugih bolesti \u2013 kardiovaskularne bolesti, kancer, dijabetes, itd. To je ogromni gubitak u kratkom vremenskom razdoblju. Kao da smo prerano izgubili populaciju jednog grada veli\u010dine grada Resen, ljudi koji su mogli da imaju jo\u0161 godina \u017eivota.<\/p>\n

    Nejasna strategija i nizak politi\u010dki diskurs<\/strong><\/p>\n

    Jedan od razloga za lo\u0161e spravljanje sa pandemijom je nepostojanje konzistentne i jasne vladine strategije. Mnoge njene odluke delovale su reaktivno, kasnile su ili je njihova opravdanost bila sporna. To je posebno uo\u010dljivo proteklog leta, kad je vlada skoro potpuno ukinula mere kontrole ulaska u dr\u017eavu potencijalnim slu\u010dajevima, iako smo imali veoma nisku stopu vakcinacije. Tako\u0111e, masovni skupovi na svadbama i na drugim de\u0161avanjima doveli su do preranog \u010detvrtog talasa, koji se brzo ra\u0161irio i doveo je do potpunog popu\u0161tanja gra\u0111anske discipline. Balans izme\u0111u sa\u010duvanja ekonomije i funkcionalnosti dru\u0161tva nasuprot dono\u0161enju mera za suzbijanje pandemije bio je daleko od optimalnog, ali to nije problem samo u Makedoniji, ve\u0107 u ve\u0107ini zemalja sveta, uklju\u010duju\u0107i i ostale balkanske dr\u017eave. Za dodatno pogor\u0161avanje stanja doprineli su velika politizovanost i kori\u0161tenje krize za nedoli\u010dne obra\u010dune politi\u010dkih oponenata.Politi\u010dari nisu sara\u0111ivali<\/a> oko za\u0161tite interesa naroda i dr\u017eave, ve\u0107 su se pona\u0161ali sebi\u010dno, sa niskim, kratkoro\u010dnim ciljevima radi sticanja prevlasti<\/a>.<\/p>\n

    Ovakva politi\u010dka atmosfera i vladina nekonzistentnost, zajedno sa dugogodi\u0161njim selektivnim sprovo\u0111enjem<\/a> zakona, kao i \u017eivotna nesigurnost koju sistem nudi u pogledu radni\u010dkih<\/a>, rodovih<\/a>, socijalnih<\/a> i zdravstenih prava, verujem da je ozbljno uticala na motivaciju i volju naroda da pobedi u dosad najve\u0107oj dr\u017eavnoj zdravstvenoj krizi.<\/p>\n

    Slabosti u zdravstvenom sistemu<\/strong><\/p>\n

    Pandemija je obelodanila slabe ta\u010dke u zdravstvenom sistemu u Makedoniji, u kojemu godinama nedostaju kadrovi, oprema i infrastruktura. Imamo dobre kadrove, ali oni nemaju uslove za posao i sagorevaju od posla jer su odjednom morali da le\u010de ogroman broj KOVID-19 slu\u010dajeva, \u0161to je doprinelo zapostavljanju ostalih bolesti, a to je verovatno doprinelo prevelikoj smrtnosti. Delovanje privatnih bolnica i laboratorija u odnosu na cene i na\u010din le\u010denja, u ve\u0107em delu vremena ostalo je neregulisano. Opstojavale su kao paralelne strukture, izvan nacionalne strategije za pandemiju, koje napla\u0107uju enormne svote u stanju krize.<\/p>\n

    Kre\u0107emo se ka mo\u017eda poslednjem talasu pandemije, uzimaju\u0107i u obzir rast bazi\u010dnog reproduktivnog broja i veli\u010dinu preostalog dela populacije koji je ranjiv na infekciju, a i dalje nisam uveren da postoje jasni nacionalni protokoli za vo\u0111enje i tretman pacijenata sa KOVID-19 u primarnoj zdravstvenoj za\u0161titi. Protokoli na lokalnom nivou u bolnicama postoje, kao onaj na Infektivnoj klinici u Skopju, koji je prema medicini utemeljenoj na dokazima i a\u017eurira se lokalno<\/a> (link ka staroj verziji<\/a>). Ali, standardizovani, jasni nacionalni protokoli na nivou dr\u017eave o\u010digledno su potreba i kod mati\u010dnih lekara i u bolnicama<\/a>, za \u0161ta svedo\u010de i lekari<\/a> sa terena<\/a>.<\/p>\n

    Uistinu ne mo\u017eemo da okrivimo mati\u010dne lekare oko nestandardizovanog le\u010denja, jer su preko mejlova dobili pogre\u0161na uputstva da ordiniraju visoke doze ivermektina, visoke doze vitamina i antibiotika<\/a> za le\u010denje KOVID-19 iz dr\u017eavnih ustanova, suprotno medicini koja je zasnovana na dokazima. Pored ovoga, nedavno su dvojica profesora sa Medicinskog fakulteta ponovo javno preporu\u010dili upotrebu kontraverznog ivermektina<\/a>. U ovom trenutku, nijedna ozbiljna institucija u razvijenom svetu nije preporu\u0107ila upotrebu ivermektina za KOVID-19, i to \u0107e ostati tako sve dok ne postoje solidni podaci koji bi opravdali njegovu upotrebu<\/a>. Tu spadaju i ameri\u010dka Agencija za hranu i lekove<\/a>, Evropska agencija za lekove<\/a> i Svetska zdravstvena organizacija<\/a>, koje nagla\u0161avaju da se ne upotrebljava izvan klini\u010dkih ispitivanja i da se ne koristi za prevenciju i le\u010denje KOVID-19.
    \n\"\"
    \nIzvor: shutterstock.com<\/p>\n

    Ovakav nestandardizovan pristup u tretmanu bolesti ostavlja ozbiljnju sumnju u ionako zbunjenoj javnosti. Gra\u0111ani ne znaju kome da veruju kad dokazani lekari u dr\u017eavi su sa svojim tvrdnjama u direktnoj suprotnosti sa svetskim nau\u010dno-medicinskim konsenzusom.<\/p>\n

    Nepoverenje je posledica i pogre\u0161nih informacija<\/strong><\/p>\n

    Sve ovo doprinosi za nepoverenje u institucije, ali kju\u010dni saradnik nepoverenja su pogre\u0161ne informacije. Veliki deo gra\u0111ana ne prati preporuke ili odbija da se vakcini\u0161e zbog pogre\u0161nih informacija i teorije zavere koji dolaze do njih<\/a>. To vodi ka br\u017eem \u0161irenju virusa.<\/p>\n

    Kao dopuna na ovo, stanje masovnog \u0161irenja dezinformacija nije bilo pra\u0107eno ekstenzivnom zdravstvenom komunikacijom. Pora\u017eavaju\u0107e je \u0161to mnogi ljudi i dalje ne shvataju ozbiljnost KOVID-19 pandemije, ne veruju da virus postoji, ne veruju u efikasnost i bezbednost vakcina, ili veruju u sulude ideje o vakcinama.<\/p>\n

    Te\u0161ko je da optu\u017eimo te ljude, iako imaju krivicu, jer ne mo\u017eemo o\u010dekivati da gra\u0111ani odjedanput steknu poverenje sistem koji je korumpiran, a pravo je zatajilo<\/a>. . Ne mo\u017eemo da uverimo nekoga na dobro pona\u0161anje u vreme pandemije kad postoje selektivne sankcije za one koji ne po\u0161tuju zakone. Javno zdravlje nije izolirano od ostalih delova \u017eivota i sve sistemske gre\u0161ke vuku svoje posledice i doveli su do stanja u kojem smo danas.<\/p>\n

    Jedini na\u010din da se vratimo u \u201enormalu\u201c je vakcinacija<\/strong><\/p>\n

    Ipak, jo\u0161 uvek verujem da \u0107emo sa informisanjem naroda i sa neprekinutom transparentnom komunikacijom uspeti da razbijemo mitove. Ne postoji dilema da je visoka stopa vakcinacije jedini na\u010din da iza\u0111emo iz ove pandemije. Vakcine su bezbedne<\/a> i visokoefektivne u spre\u010davanju hospitalizacija i smrti od KOVID-19<\/a> i verovatno \u0107e nas dugoro\u010dno \u0161tititi od te\u0161ke bolesti od budu\u0107ih vidova SARS-CoV-2. Sa svakom vakcinacijom na 100.000 ljudi u Makedoniji, u proseku spa\u0161avamo pribli\u017eno 750 ljudi (vidi Grafikon 3A).<\/p>\n

    Ukoliko bi vakcinisali iznad 80 posto starije populacije, mogli bismo da se vratimo u nekakvu normalu bez prisustva restriktivnih mera, kao \u0161to je to uradila \u0160vedska 29. Septembra. Ali i tada ne treba da o\u010dekujemo da \u0107emo eradikovati virus i da ne\u0107e cirkulirati u populaciji. Transmisija virusa bi\u0107e prisutna i dalje. I dalje \u0107emo detektovati slu\u010dajeve, ali mnogo re\u0111e, a KOVID-19 bi\u0107e mnogo bla\u017ea bolest jer bi ve\u0107ina gra\u0111ana imala nekakav imuni odgovor ka virusu. To je ustvari i jedna od klju\u010dnih razlika izme\u0111u KOVID-19 i gripa, \u0161to je dovelo do toga da budu potrebne dodatne mere za spravljanje sa ovom pandemijom. Za razliku od virusa gripa, SARS-CoV-2 je virus na koji niko od nas nije imao imuni odgovor pre njegove pojave, \u0161to doprinosi te\u017eini KOVID-19. Danas, zahvaljuju\u0107i vakcinaciji, a u vezi sa menad\u017eiranjem pandemije, mogli bismo da pristupimo KOVID-19 kao \u0161to pristupamo gripu, ukoliko je ve\u0107ina nas vakcinisana.<\/p>\n

    Ipak, kao i za bilo koju drugu bolest, nijedna za\u0161tita nije apsolutna, pa \u010dak i vakcinalna. Tako, neki ljudi, uglavnom starije i imunokompromitovane osobe, ne mogu da budu za\u0161ti\u0107eni od KOVID-19 niti sa vakcinacijom. I kod njih bi mo\u017eda tre\u010da doza vakcine bila od koristi. Mo\u017eda bi kod ovih pacijenata novi lekovi odigrali bitnu ulogu. Jedan takav lek koji uliva nadu je molnupiravir, ali rano je da tvrdimo sa sigurno\u0161\u0107u jer potrebne su ve\u0107e studije o njegovoj efikasnosti. Zasad ne postoje dovoljno nau\u010dnih dokaza da je potrebna tre\u010da doza za celu populaciju. Ustvari, sa eti\u010dkog i zdravstvenog aspekta, sada je mnogo bitnije da \u0161to vi\u0161e ljudi budu vakcinirani sa dve doze pre nego da po\u010dnemlo da razmi\u0161ljamo o tre\u010doj dozi za bilo koga.<\/p>\n

    Te\u0161ku bolest i smrtne slu\u010dajeve zbog KOVID-19 i dalje \u0107e biti prisutne kod ranljivih grupa i najstarijih, ali oni \u0107e biti drasti\u010dno re\u0111i kod vakcinisanih. Prevelika se pa\u017enja poklanja procentu vakcinisanih me\u0111u umrlim zbog KOVID-19 u Makedoniji, \u0161to name\u0107e potrebu da taj fenomen bude poja\u0161njen. Kao \u0161to \u0107e rasti broj vakcinisanih, posebno u najstarijoj populaciji, tako \u0107e rasti i njihova zastupljenost me\u0111u umrlim zbog KOVID-19, a razlog za to je jednostavan matemati\u010dki me\u0111usebni odnos (vidi Grafikon 3).<\/p>\n

    Naime, kad preostane mali broj nevakcinisanih, oni \u0107e jednostavno biti mali procenat u ranjivoj populaciji koja mo\u017ee da razvije te\u0161ku KOVID-19 bolest \u2013 to se uglavnom odnosi na gra\u0111ane iznad 65 godina \u2013 tako da \u0107e biti i manje zastupljeni me\u0111u umrlima. Zato, kad vakcini\u0161emo iznad 90 procenata najstarijih, ima\u0107emo i ve\u0107u zastupljenost iz vakcinisanih me\u0111u umrlim i dobro je da sada informi\u0161emo gra\u0111ane, u cilju da neko ne iskoristi to za budu\u0107u manipulaciju sa la\u017enim informacijama.<\/p>\n

    \"\"<\/p>\n

    Grafikon 3.<\/em><\/strong> Model broja spre\u010denih smrtnih slu\u010dajeva od KOVID-19 u Makedoniji pomo\u0107u vakcinacije. <\/em>A.<\/strong> Me\u0111usobni odnos izme\u0111u stope vakcinacija i broja umrlih zbog KOVID-19. B.<\/strong> Me\u0111usobni odnos izme\u0111u stope vakcinacija i zastupljenosti vakcinisanih me\u0111u umrlim od KOVID-19. Napomena: Procena je prema pretpostavkama modela o broju spre\u010denih smrtnih slu\u010dajeva. 1. Cela populacija da bude izlo\u017eena SARS-CoV-2; 2. Smrtnost da bude zasnovana na procenama prema starosnim grupama iz Verity et al. (2020)<\/a>; 3. Efektivnost vakcina u spre\u010davanju smrtnog ishoda da bude 90 posto; 4. Gra\u0111ani da budu vakcinisani pred da budu izlo\u017eeni virusu; 5. Populacija da je 1,83 miliona, prema zadnjim podacima iz DZS.<\/p>\n

    Na kraju, pred nama je mo\u017eda poslednji talas KOVID-19 i svako od nas ima izbor… Da se vakcini\u0161emo dvema dozama vakcina, sa ciljem da drasti\u010dno umanjimo smrtnost zbog KOVID-19. Nije re\u010d samo o na\u0161im \u017eivotima. Vakcinisani ostajemo ku\u0107i na le\u010denje, ne optere\u0107ujemo sistem i ostavljamo krevete na intenzivnim odeljenjima za one starije gra\u0111ane koji ne razvijaju dobar imunski odgovor nakon vakcine i koji su i dalje pod rizikom da umru; a tu su i bolesni od drugih bolesti, koji imaju potrebu da budu na intenzivnoj nezi.<\/p>\n

    Svako bez kontraindikacija i koji mo\u017ee da doprinese da umanji rizik da zavr\u0161i u bolnici sa vakcinacijom, ima moralnu i gra\u0111ansku odgovornost da to uradi. Odluka da se ne vakcini\u0161emo sebi\u010dna je i nezrela, te joj nedostaje hrabrost i solidarnost. \u0160to br\u017ee vakciniramo 80 posto odraslih osoba, toliko br\u017eije \u0107emo iza\u0107i iz ove krize.<\/p>\n

    Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d<\/strong><\/a> kojeg provode Res Publica<\/strong><\/a> i Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/a>, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN<\/strong><\/a>), Hrvatske (Lupiga<\/strong><\/a>), Kosova (Sbunker<\/strong><\/a>), Srbije (Autonomija<\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba<\/strong><\/a>), Albaniji (Exit News<\/a><\/strong>), Slovenije (DKIS<\/strong><\/a>) i Gr\u010dke (Macropolis<\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201ePove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e\u201c uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Na po\u010detku pandemije procenjivali smo da \u0107e ona najverovatno trajati dve godine. Jedna godina i sedam meseci potom, danas pitam sebe da li \u0107e to biti slu\u010daj sa Makedonijom. Pi\u0161e: Haris Baba\u010di\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8825,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[69,65],"tags":[],"class_list":["post-8820","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stories-from-the-region","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8820","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8820"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8820\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10049,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8820\/revisions\/10049"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8825"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8820"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8820"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8820"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}