{"id":8566,"date":"2020-04-20T14:23:59","date_gmt":"2020-04-20T14:23:59","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8566"},"modified":"2023-05-18T11:56:36","modified_gmt":"2023-05-18T11:56:36","slug":"teorije-zavere-nude-komplikovana-a-logicna-resenja-zato-se-lako-prenose","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/teorije-zavere-nude-komplikovana-a-logicna-resenja-zato-se-lako-prenose\/","title":{"rendered":"Teorije zavera nude komplikovana, a logi\u010dna re\u0161enja i zato se lako prenose"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Foto: Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kristina Radomirovi\u0107: \u201eTeorije zavere se uvek trude da polarizuju svet, da ga podele na one koji su zli i one koji su dobri, to jest one harizmati\u010dne li\u010dnosti koje \u0107e sada za dobrobit \u010dove\u010danstva s nama da podele ta skrivena znanja i da nas na neki na\u010din pou\u010de o tome ko radi protiv nas.\u201c<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Pandemija korona virusa izazvala je, ne samo zdravstvenu, ve\u0107 i socijalnu i ekonomsku krizu, kao i masovnu produkciju teorija zavera. U vreme sveop\u0161teg straha i panike, teorije zavere nailaze na plodno tlo. Kristina Radomirovi\u0107<\/strong>, studentkinja doktorskih studija etnologije i kulturne antropologije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, bavi se apokalipti\u010dkim narativima u tradicionalnom i savremenom folkloru, s fokusom na prostorima biv\u0161e Jugoslavije u postsocijalisti\u010dkom kontekstu. Objavljujemo intervju iz emisije Kontrola leta Radija \u0160tudent<\/a>. Sa Kristinom Radomirovi\u0107 razgovarao je Sa\u0161o Puljarevi\u0107.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ka\u017eite nam za po\u010detak \u0161ta su to zapravo teorije zavere, odnosno, koje su glavne karakteristike prisutne kod ve\u0107ine<\/strong> njih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o teorijama zavere, zapravo govorimo o jednom slo\u017eenom korpusu narativa, u nekom naj\u0161irem smislu. Od pseudonau\u010dnih teorija, preko urbanih legendi, kako se to popularno zove, razli\u010ditih tra\u010deva, nekih svedo\u010danstava, ispovesti, iskustava svedoka, razli\u010ditih proizvoljno slo\u017eenih podataka. Mi operiramo s jednim vrlo \u0161irokim spektrom tekstova. Ono \u0161to je recimo ne\u0161to \u0161to ih povezuje je to da se uvek formiraju u kontrastu s nekim mainstream<\/em> mi\u0161ljenjem. Bilo da je to mainstream<\/em> mi\u0161ljenje institucionalno, bilo da je akademsko, bilo da je nau\u010dno ili recimo da je zapadno. Slede\u0107a stvar koja ih sve povezuje jeste to da one uvek podrazumevaju neki princip drugosti unutar njih samih. Uvek imamo polarizaciju na one koji su dobri, koji su otkrili neku vrstu podataka, in na one koji su lo\u0161i, koji zapravo rade u korist zlog. Ta se drugost mo\u017ee tuma\u010diti na vi\u0161e nivoa. <\/p>\n\n\n\n

Jedna od najo\u010ditijih drugosti s kojima se dosta \u010desto sre\u0107emo jeste rasa. U okviru te drugosti na principu rase formiraju se razli\u010dite, recimo, antisemitske teorije zavere. Zatim ta drugost mo\u017ee biti klasna. To su recimo one teorije zavere kako se u svetu priprema jedna velika komunisti\u010dka revolucija. One su pogotovo zastupljene u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, gde te socijalisti\u010dke ideje nikad nisu imale neku svoju realizaciju ni neko svoje utemeljenje. Slede\u0107a je, recimo, religijska drugost, to su one razli\u010dite teorije zavere koje se ti\u010du nekih tajnih arhiva, recimo Vatikana. Potom imamo jedno aktuelnu teoriju zavere, u kojoj se govori kako migranti naseljavaju Evropu ne bi li nasilno i revolucijom islamizovali Evropu. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to uo\u010davamo u tome jeste da uvek postoji neka vrsta neprijatelja, neprijatelja iznutra ili spolja, s kojim se mi kao osve\u0161\u0107eno stanovni\u0161tvo konfrontiramo kada ulazimo i u\u010destvujemo u nekoj vrsti teorija zavere. Teorije zavere dosta te\u017ee retorici preteranosti. \u010cesto se baziraju na nekoj vrsti senzacije i zbog toga one vrlo lako nalaze svoj put do \u017eute \u0161tampe ili nekih tabloidnih medija, vrlo lako se primaju u tom kontekstu. Te\u017ee i fatalizmu, \u0161to je vrlo ozbiljno i mi se, kao folkloristi, uvek trudimo da razotkrijemo kada se susretnemo s nekom vrstom teorije zavere. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to neke od njih do\u017eivljavaju u nekom\nsvom krajnjem stadijumu razvoja jeste te\u017enja apokalipti\u010dnosti ili\nmilenaristi\u010dnosti. Apokalipti\u010dne teorije zavere zapravo podrazumevaju neku\nvrstu svetskog manevrisanja u svrhu toga da svet bude uni\u0161ten. To su recimo sve\nvrste teorija zavere koje po\u010divaju na nuklearnom ratu koji nam predstoji ili na\nve\u0161ta\u010dki u laboratoriji proizvedenim virusima, koji se koriste da bi se\npopulacija smanjila. <\/p>\n\n\n\n

S druge strane imamo milenaristi\u010dne\nteorije zavere i jedna od najpoznatijih milenaristi\u010dnih teorija zavere, je new\nage<\/em> pokret iliti novo doba, koje govori da \u0107e posle neke velike katastrofe,\nbila ona politi\u010dka, ekonomska ili klimatska, do\u0107i do neke vrste sveop\u0161tog\npreobra\u0107anja ljudi kada \u0107emo svi u\u0107i u novo doba gde \u0107emo \u017eiveti u nekoj vrsti\nutopije. Dakle, one uvek operiraju s univerzalisti\u010dkim principima, bilo da\ngovorimo o uni\u0161tenju celog sveta ili o transformaciji \u010dove\u010danstva u neku vrstu\nnebeske utopije. U krajnjem stadijumu uvek dolazi do fatalisti\u010dkih kategorija. <\/p>\n\n\n\n

Religijska perspektiva teorija zavera je\nvrlo va\u017ena jer se i same \u010desto sastoje od verovanja u ne\u0161to. Ali ne samo\nverovanje, ve\u0107 i neke druge ideje i fenomeni pribli\u017eavaju ih religiji. Neke od\nnjih su recimo harizmati\u010dne li\u010dnosti koje obi\u010dno propagiraju teorije zavere,\nkoje nas obi\u010dno podse\u0107aju na vo\u0111e nekih alternativnih religijskih pokreta,\nrecimo sajentolozi i tako dalje. <\/p>\n\n\n\n

Teorije zavere, odnosno, teoreti\u010dari\nzavere se uvek trude da polarizuju svet, da ga podele na one koji su zli, bilo\nda su oni recimo iluminati, masoni, vanzemaljci ili recimo vlada, i na one koji\nsu dobri, to jest one harizmati\u010dne li\u010dnosti koje \u0107e sada za dobrobit\n\u010dove\u010danstva s nama da podele ta skrivena znanja i da nas na neki na\u010din pou\u010de o\ntome ko radi protiv nas. Taj konspiracizam kao neka vrsta na\u010dina mi\u0161ljenja je\novde klju\u010dan. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Kristina Radomirovi\u0107, li\u010dni arhiv
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Spomenuli ste da ste folkoristkinja. Koji\nsu nau\u010dni pristupi izu\u010davanju teorija zavere? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Teorijama zavere mo\u017eemo da pristupimo iz\nvi\u0161e perspektiva. \u010cisto folkloristi\u010dki pristup je upravo taj koji sam vam sada\nopisala. Mi prou\u010davamo strukturu odre\u0111ene teorije zavere, na\u010dine preno\u0161enja, da\nli se one mahom vezuju za neki internetni kontekst ili se vezuju za neki usmeni\nprenos ili se recimo prenose mahom preko dru\u0161tvenih mre\u017ea. Tu imamo one\nulan\u010dane mejlove, prosledi ovo na pet brojeva<\/em>, i tako dalje. Trudimo se\nda pove\u017eemo odre\u0111eni narativ, jednu fikciju s onim \u0161to se de\u0161ava u stvarnom\n\u017eivotu, tj. kako se ljudi pona\u0161aju kada \u017eive odre\u0111enu teoriju zavere \u2013 to je\nne\u0161to \u0161to zanima jednog folkloristu. Sociolo\u0161ki pristup bi bio vi\u0161e vezan za\nprou\u010davanje javnog mnjenja, medija, recimo vrste distribucije tih teorija\nzavere u javnom prostoru. Zatim, kako teorije zavere uti\u010du na neku vrstu\npoliti\u010dke aktivnosti politi\u010dkih vo\u0111a, partija itd. Sociolozi se tako\u0111e bave\nstrukturom zajednice koja veruje u odre\u0111ene teorije zavere, dakle, da li \u0107e\nljudi koji su imali neko postsocijalisti\u010dko iskustvo vi\u0161e verovati u neke\nteorije zavere koje ti\u010du recimo antisemitizma ili \u0107e biti obrnuto. <\/p>\n\n\n\n

Psiholozi recimo pristupaju teorijama\nzavere kada prou\u010davaju taj konspirativni mindset<\/em> pojedinca. Nema mnogo\npsiholo\u0161kih studija teorija zavera, ali se one mahom baziraju na kreiranju\nskala prema kojima mi odre\u0111ujemo koliko je pojedinac sklon konspiracizmu kao jednom\nsvetonazoru. Jedna zanimljiva stvar proizilazi iz psiholo\u0161kih studija, a to je\nda su ljudi koji su skloni da veruju u jednu teoriju zavere obi\u010dno skloniji da\nveruju u jo\u0161 neku.  Dakle, funkcioni\u0161e\nkao lan\u010dani princip. <\/p>\n\n\n\n

Najbolje podatke svakako dobijamo iz\ninterdisciplinarnog pristupa, zato \u0161to, pogotovo kad govorimo o humanisti\u010dkim\nnaukama, ne mo\u017eemo uvek jasno govoriti o razli\u010ditim metodama. U svakom slu\u010daju\npostoji epistemolo\u0161ko pitanje u centru svega toga. Za\u0161to bismo se mi, kao neko\nko se bavi naukom, bavili teorijama zavere, koje na neki na\u010din prkose samom\nnau\u010dnom mi\u0161ljenju. To je malo paradoksalno.<\/p>\n\n\n\n

Teorije zavere se uvek vezuju za dru\u0161tvene\ntenzije i to je ono \u0161to je klju\u010dno. Prepoznavaju\u0107i \u0161ta se krije iza odre\u0111enih\nfikcija, odre\u0111enog motiva mi zapravo shvatamo o kakvoj se anksioznosti u jednoj\nzajednici u stvari radi. <\/p>\n\n\n\n

Kako uop\u0161te nastaju teorije zavere, odnosno,\nza kakve se dru\u0161tvene promene vezuju? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o modernim teorijama zavere,\nvezujemo ih za dvadeseti vek i za masovne sisteme komunikacije, tako da u\npredindustrijskom periodu mi nismo mogli da imamo teorije zavere u modernom\nsmislu. Dakle, prva faza je s kraja 19. i po\u010detka 20. veka koja se vezuje za\nrazvoj radio komunikacije. <\/p>\n\n\n\n

Drugu fazu, ako posmatramo istorijski,\nvezujemo za hladni rat, kada je do\u0161lo do najve\u0107e polarizacije izme\u0111u Istoka i Zapada\ni kada su se formirala dva politi\u010dka bloka. Jedan koji se vezuje vi\u0161e za\nkapitalisti\u010dko ure\u0111enje i drugi za socijalisti\u010dka ure\u0111enja. Teorije zavere se\nuvek vezuju za neku vrstu politi\u010dkog, dru\u0161tvenog ili ekonomskog doga\u0111aja ili,\nda budem preciznija, za politi\u010dke, dru\u0161tvene ili ekonomske krize. Vrlo velika\nkoli\u010dina teorija zavere razvijena je za vreme hladnog rata upravo zbog te\nnemogu\u0107nosti da se spozna taj isto\u010dni, socijalisti\u010dki drugi. <\/p>\n\n\n\n

Najpoznatija teorija koja poti\u010de iz tog\nperioda je ta ideja o tajnom nuklearnom ratu koji se priprema. Za njega se\nvezuje niz \u010dudnih dru\u0161tvenih praksi kao \u0161to su izgra\u0111ivanje tajnih skloni\u0161ta pa\n\u010ditavi pokreti, pogotovo u Americi, koji se zovu preperski<\/em> pokreti gde\nse ljudi pripremaju za nuklearni rat koji nadolazi. Onda recimo \u010ditav narativa\no zombijima, koji je i dan danas vrlo \u017eiv, u modernom smislu zapravo proizilazi\niz straha od radijacije koja mo\u017ee da nastane usled nuklearnog rata. <\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107a faza u razvoju moderne teorije zavere je vezana za devedesete godine, naravno za digitalnu revoluciju, kada se internet na neki na\u010din demokratizovao, postao dostupan ve\u0107em broju ljudi i kada po\u010dinje intenzivna globalizacija. Jedna od najpoznatijih teorija zavere koje su tada do\u017eivele uspon jeste new world order<\/em>, novi svetski poredak, koja se uglavnom bavi time da \u0107e neke elite da preuzmu kontrolu nad brojem populacije, nad na\u010dinom \u017eivota itd.<\/p>\n\n\n\n

Poslednja faza jeste ekspanzija dru\u0161tvenih\nmedija, negde od dvehiljaditih godina napred. Za na\u0161 prostor je recimo zanimljivo\nto \u0161to smo mi imali du\u017ei period tranzicije iz socijalisti\u010dkog u kapitalisti\u010dko\ndru\u0161tvo, koji mo\u017eda po nekima i dalje traje, tako da je kod nas malo zakasnila\nta poslednja faza, zato \u0161to su jednostavno bile takve ekonomske prilike. <\/p>\n\n\n\n

U svakom slu\u010daju, da zaklju\u010dim, vezuju se\nza masovne sisteme komunikacije, dakle pre toga nisu mogle postojati ili nisu\nmogle postojati u takvom obliku kakvom ih imamo danas.<\/p>\n\n\n\n

Kako su digitalizacija i naro\u010dito internet\nuticali na preno\u0161enje pa samim tim i na sadr\u017eaj teorija zavere? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o samom po\u010detku teorija\nzavere, njihovu transmisiju vezujemo uglavnom za lokalne mini radio stanice,\nkoje su neke harizmati\u010dne li\u010dnosti osnovale ba\u0161 iz tog razloga da bi\npripovedale svoje teorije zavere. Tada su sami narativi oko teorija zavere bili\nmnogo monolitniji. Normalno, po\u0161to su dolazili iz pozicije jednog \u010doveka, odnosno,\njedne ideolo\u0161ke pozicije. Me\u0111utim danas, tj. s pojavom interneta, susre\u0107emo se s\nmnogo disperzivnijim pri\u010dama. <\/p>\n\n\n\n

Iako jedna teorija zavere postoji na globalnom nivou, dakle nalazimo je na vi\u0161e od dva kontinenta, \u010desto se lokalizuje u neki regionalni kontekst. Jer svaki folkloristi\u010dki narativ, svaka folkloristi\u010dka pri\u010da, da bi se u nju verovalo i da bi moglo u nju da se veruje, mora da ima aspekat lokalizacije. Recimo HAARP teorija zavere, koja se vezuje za ceo sistem chemtrails<\/em> teorija zavere, kod nas se recimo jako lepo lokalizovala. Ako pratite malo medije od 2016. kad je bila najaktualnija ta teorija zavere u tabloidima ili recimo na nekim blogovima, zapravo mo\u017eete videti kako su sada zli Hrvati poslali Srbima u Vojvodini HAARP da kontroli\u0161e njihovo vreme, pa onda Srbi vra\u0107aju udarac, \u0161alju svoj HAARP u Slavoniju ili tako ne\u0161to. <\/p>\n\n\n\n

Dakle, teorije zavere se vezuju za neke\nve\u0107 postoje\u0107e nacionalne tenzije i onda se na kraju preoblikuju u skladu s\nnekim novim vrednostima, kao \u0161to je sad strah od kontrole uz pomo\u0107 hemije, uz\npomo\u0107 onoga \u0161to je nepoznato i nedostupno ljudima, a to je molekularna\nbiologija, hemija, meteorologija itd. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Izvor: Informer.rs<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prema va\u0161im dosada\u0161njim istra\u017eivanjima,\nkoliko je na\u0161em regionu svojstveno verovanje u teorije zavere? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U su\u0161tini gde god postoji neka vrsta\nnedostatka, u smislu nejasnog informisanja, ili neka kriza verovanja u ono \u0161to\nse \u010duje, nalazimo plodno tle za razvoj neke teorije zavere. Najbolji primer za\nto jeste 2015. godina kada se otvorio balkanski koridor i kada je dosta\nmigranata prelazilo Balkan s ciljem da stigne do Zapadne Evrope. Postoji niz\nteorija zavere koje su se razvijale u tom trenutku. Dakle, uvek mora da postoji\nneka vrsta okida\u010da koji \u0107e neke ve\u0107 postoje\u0107e drugosti da aktualizuje. Recimo s\ntim migrantskim teorijama zavere se povezala teorija zavere o Soro\u0161u, koji navodno\nfinansira nevladine organizacije na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. <\/p>\n\n\n\n

Dakle, gde god postoji neka vrsta disonance u javnom prostoru, ima\u0107emo razvoj teorija zavere, mada ne mo\u017eemo sada da ka\u017eemo da su teorije zavere svojstvenije regionima koji su recimo ekonomski slabiji. To apsolutno ne bi bilo ta\u010dno, zato \u0161to, ako gledamo iz perspektive folkloristike, svaka zajednica je sklona fikciji, sklona je izmi\u0161ljanju pri\u010da, samo \u0107e se te teorije zavere razlikovati u odnosu recimo na neku vrstu regionalnog interesovanja. <\/p>\n\n\n\n

Tako kod nas recimo uop\u0161te ne\u0107e biti\nzastupljene teorije zavere koje se recimo vezuju za ubistvo Kenedija ili o tome\nda je Elvis Prisli jo\u0161 uvek \u017eiv negde tamo na Bahamima, ali \u0107e recimo biti \u017eiva\nteorija zavere o tome da je recimo Tito jo\u0161 uvek \u017eiv ili da su neke druge\nfigure, koje su jednostavno obele\u017eile neki istorijski period, jo\u0161 uvek negde tu\nme\u0111u nama, da se skrivaju. U tom smislu, u zavisnosti od potrebe,\ninteresovanja, od ve\u0107 postoje\u0107ih tenzija u dru\u0161tvu neke se nove globalne\nteorije zavere samo instaliraju u lokalni kontekst i dopunjavaju lokalnim\nmotivima, lokanim li\u010dnostima i, naravno, lokalnim tenzijama.  <\/p>\n\n\n\n

U trenutnoj dru\u0161tvenoj situaciji o\u010dekivano\npojavio se veliki broj teorija vezanih za virus Kovid-19. Jedna od \u010destih teza\nje da su virus stvorili u laboratoriji pa se mi zapravo nalazimo u neko biolo\u0161kom\nratu. Meni sve to li\u010di na principe mitologije, na primer, ne znamo za\u0161to grmi i\nseva pa smislimo da neko bo\u017eanstvo baca munje, pa tako i sad, ne znamo ta\u010dno\nkako je virus nastao pa zato sigurno iza svega toga stoje neki zlikovci. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, u nekom semioti\u010dkom smislu mi govorimo o formiranju novih mitologija, pogotovo sada oko korona virusa. On ne samo da predstavlja neku vrstu zdravstvene krize, nego najavljuje nadolaze\u0107u ekonomsku krizu i odra\u017eava ve\u0107 postoje\u0107u politi\u010dku krizu. Teorije zavere nisu toliko autenti\u010dne koliko se to misli. Recimo teorije zavere vezane za korona virus kre\u0107u jo\u0161 iz vremena kada je on zapa\u017een u Kini. Postojali su odre\u0111eni Tviter korisnici koji su navodno do\u0161li do nekih tajnih fotografija gde se stanovnici Vuhana pona\u0161aju kao zombiji. Sa tim je krenula cela ta teorija zavere o tome da dolazi zombi apokalipsa. I, naravno, zbog toga \u0161to mi dan danas imamo geopoliti\u010dku situaciju polarizovanog sveta na Istok i na Zapad, pojavila se teorija da je Amerika na neki na\u010din ve\u0161ta\u010dki iskonstruisala taj virus i poslala ga u Kinu. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, kada se virus pojavio u Americi,\ntj. SAD, postojala je teorija zavere da su Kinezi namerno iskonstruisali virus,\nprvo ga plasirali u nekom svom lokalnom, test okru\u017eenju, pa ga onda prebacili u\nSAD. I, naravno, sad se tu uklju\u010duje i Putin, kako je zapravo on bio taj koji\nje pro\u0161irio virus u jednu i drugu zemlju. To su dakle te velike sile koje se uvek\nna neki na\u010din su\u010deljavaju na toj nekoj istorijskoj pozadini. <\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dne teorije zavere da je virus napravljen kao biolo\u0161ko oru\u017eje postojale su i kada je bila epidemija pti\u010djeg gripa pa onda kada je bila epidemija svinjskog gripa pa onda kada je bila epidemija SARS-a, MERS-a, dakle, sve tako redom. Uvek postoji strah od toga da je virus ve\u0161ta\u010dki iskonstruisan, ali jednostavno u biolo\u0161kom smislu je to jo\u0161 uvek nemogu\u0107e. Nismo jo\u0161 toliko napredni. <\/p>\n\n\n\n

Postoje i teorije zavere da su recimo\nklimatski aktivisti prouzrokovali korona virus jer se sada zbog posledica\npandemije smanjuje zaga\u0111enje planete Zemlje. Neke od tih stvari \u010dak su ekranizovane\nu nekim blokbasterima. Teorije zavere vrlo \u010desto na\u0111u svoj put do\nkinematografije ili do nekih drugih proizvoda popularne kulture.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to ljudi uglavnom zaboravljaju jeste\nto da teorije zavere uglavnom nude neko hiperkomplikovano re\u0161enje. Za\u0161to bi\nlak\u0161e bilo verovati u to da je virus jednostavno na\u0161ao svoj put do ljudskog\norganizma, nego u to da je virus ve\u0161ta\u010dki iskonstruisan, da je s nekom namerom instaliran\nu neku tre\u0107u zajednicu i tako dalje. Uglavnom teorije zavere uvek nude\nekstremno komplikovano obja\u0161njenje s tom idejom da bi zvu\u010dale \u0161to istinitije.\nNa\u010delno su one vrlo komplikovani narativi koji nama daju jedno uzro\u010dno-posledi\u010dno\nslaganje podataka koje nama deluje logi\u010dno. Upravo to je ono \u0161to je kod njih\nnajopasnije, to da one deluju vrlo logi\u010dno i da se zbog toga vrlo lako prenose dalje.   <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Izvor: Cenzolovka.rs<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Iako nam se u ve\u0107ini slu\u010dajeva \u010dine\nbezazlenim i sme\u0161nim, moramo da istaknemo da ponekad ipak imaju i stvarne i\nopasne posledice za dru\u0161tvo. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tu se definitivno sla\u017eem s vama. Zavisi,\nnaravno, od toga kakva je teorija zavere i koliki je njen potencijal da bude\nopasna. Neke teorije zavera mogu oko sebe da formiraju \u010ditavu supkulturu. Kao\nprimer bih navela teorije zavere o vanzemaljskim  otmicama. Teorije zavere mogu da podstreknu\nformiranje razli\u010ditih pokreta, protesta, objavljivanja publikacija sa ciljem da\n\u0161ire tu svoju ideju. Cilj je na\u010delno osvestiti ljude o nekoj istini koju\nteoreti\u010dari zavere propagiraju. <\/p>\n\n\n\n

E, sad tu postoji jedan veliki problem,\nkao \u0161to ste vi rekli, da te posledice \u010desto mogu biti vrlo opasne. Teorije\nzavere \u201evakcine izazivaju gore bolesti\u201c ili recimo \u010dak teorije zavere da preko\nvakcina mi u svoj organizam dobijamo neku vrstu \u010dipa uz pomo\u0107 kojeg nas na\u0161a\nvlada ili neka svetska vlada, masoni, Iluminati, \u0161ta god, kontroli\u0161u. To je\njako veliki problem, zato \u0161to recimo fanati\u010dno i nekriti\u010dno verovanje u teoriju\nzavere \u010desto mo\u017ee da izazove neke jako velike i jako lo\u0161e dru\u0161tvene posledice. <\/p>\n\n\n\n

Svaka teorija zavere u nekom trenutku\ndo\u017eivi vrhunac popularnosti i posle nekako po\u010dinje da i\u0161\u010dezava. Kako, odnosno,\nda li uop\u0161te teorija zavere mo\u017ee da i\u0161\u010dezne? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Postoji nekoliko mogu\u0107ih na\u010dina po kojima\nteorija zavere mo\u017ee da do\u017eivi neku svoju kulminaciju. Jedan od najmogu\u0107nijih\nishoda je da opadne interesovanje, tj. da se ukloni ili da se smanji dru\u0161tvena tenzija\nkoja prouzrokuje teoriju zavere. Tako da o\u010dekujemo da \u0107e nakon korona virusa\noslabiti i broj teorija zavere vezanih za taj virus. <\/p>\n\n\n\n

Teorije zavere \u010desto svoj kraj iliti svoju\nkulminaciju do\u017eivljavaju sa parodiranjem. I sami znamo iz teorije knji\u017eevnosti,\nkada govorimo iz neke folkloristi\u010dke perspektive, da uvek kada po\u010dne da se\npojavljuje parodija na neku pri\u010du, na neki na\u010din pripovedanja, dolazimo do\niscrpljivanja tog narativa. Parodija nam je signal da su recipijenti,\nkonzumenti jednostavno prezasi\u0107eni nekom pri\u010dom. Kada su se zombiji prvi put\npojavili u kinematografiji, u tom trenutku nije bilo \u0161anse da imamo parodiju na\nzombije, ali sada ve\u0107 prime\u0107ujemo da je narativ iscrpljen i da nam zapravo s\nve\u0107im brojem parodija, kultura na neki na\u010din suptilno govori da je to ve\u0107 malo dosadno.\n<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a opcija jeste transformacija. To je\nvrlo \u010dest slu\u010daj. Dobar primer su antisemitske teorije zavere, tj. da Jevreji navodno\ntajno upravljaju svetom. Te teorije postoje jako dugo i uop\u0161te nisu proizvod dvadesetog\nveka, me\u0111utim u dvadesetom veku su do\u017eivele svoju tragi\u010dnu kulminaciju. Ali one\nse nastavljaju i dalje, recimo ve\u0107 spomenute Soro\u0161eve teorije zavere jako se \u010desto\nvezuju za antisemitske teorije zavere. Dakle, one se transformi\u0161u i uklapaju u\nneke nove aktuelne teorije zavere.  <\/p>\n\n\n\n

Ali ponekada, to se navodi u literaturi,\nmogu da se ispostave i kao ta\u010dne. Recimo niz teorija zavera koje su kru\u017eile\ntokom drugog svetskog rata, kao recimo da \u0107e Hitler napasti Poljsku, na kraju su\nse ispostavile kao ta\u010dne. To je vrlo retko i to je jedna krajnost koju ne bih\ndalje problematizovala.  <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kristina Radomirovi\u0107: \u201eTeorije zavere se uvek trude da polarizuju svet, da ga podele na one koji su zli i one koji su dobri, to jest one harizmati\u010dne li\u010dnosti koje \u0107e sada za dobrobit \u010dove\u010danstva s nama da podele ta skrivena znanja i da nas na neki na\u010din pou\u010de o tome ko radi protiv nas.\u201c <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8568,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-8566","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8566","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8566"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8566\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10077,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8566\/revisions\/10077"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8568"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}