{"id":8519,"date":"2020-03-14T10:53:24","date_gmt":"2020-03-14T10:53:24","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8519"},"modified":"2024-05-20T17:16:30","modified_gmt":"2024-05-20T15:16:30","slug":"pusta-da-udjem-judit-sanislo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/pusta-da-udjem-judit-sanislo\/","title":{"rendered":"Pu\u0161ta da u\u0111em Judit Sanislo"},"content":{"rendered":"\n
\"This<\/figure>\n\n\n\n

KO pu\u0161ta, KOGA pu\u0161ta, GDE pu\u0161ta, \u010cIME pu\u0161ta, ZA\u0160TO pu\u0161ta.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sve to zrakasto leti u lice pred \u017eutim koricama knjige ma\u0111arske spisateljice Judit Sanislo u izdanju Aret\u00e9a, pred tom istrgnutom frazom. U naslovnoj pri\u010di, ostavljenoj za sam kraj knjige, devojci, koja pani\u010dno dovr\u0161ava rukopis uslovljena rokom, de\u010dko predla\u017ee svakog dana po jednu re\u010d kao inspiraciju za pisanje. Tre\u0107eg dana, to je re\u010d Beenged<\/em> ili, u prevodu: pu\u0161ta da u\u0111em.<\/p>\n\n\n\n

Pred za\u010du\u0111enim licem spisateljice neimenovani mladi\u0107 obja\u0161njava: “Kao \u017eena mu\u0161karca, da ka\u017eemo tako”, na \u0161ta ona, s ne\u0161to ironije<\/em>, odgovara: “Pa hvala”.<\/p>\n\n\n\n

Re\u010d je, dakle, o dobrovoljnom otvaranju, \u0161irenju, rasklapanju, raskriljavanju, antipodu svemu \u0161to bi bilo kako nasilje tako i gr\u010d opiranja; re\u010d je o pozivu i pristajanju koji zadobijaju puno\u0107u tek ekspliciranjem volje<\/em>, htenja<\/em>, \u0161to kao suprotnost, zapravo, priziva u svest ideju o prisilnoj penetraciji, koja se na odre\u0111enim delovima planete, po nekim statistikama, de\u0161ava bar jednom od velikog slova do ove<\/em> ta\u010dke.<\/p>\n\n\n\n

Stoga, ovaj naslov-portal jeste poziv na odre\u0111enu vrstu ljubavi-\u010ditanja, poziv na razoru\u017eavanje, otvoren poziv na odustajanje od upotrebe interpretativne agresije kojom bi se, u maniru kritike s kojim se naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107emo, do\u0161lo (\u010dak prodrlo<\/em>) do sr\u017ei knjige.<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

HIBRID<\/strong>. Odve\u0107 je lako napisati da je ova knjiga hibrid samo stoga \u0161to se sastoji od 36 kratkih pri\u010da, pribli\u017eno 12 pesama, 7 uglavnom jednore\u010deni\u010dnih tekstova u uglastim zagradama i 3 crte\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Zami\u0161ljam kako se ve\u0107ini recenzenata name\u0107e ova re\u010d (kao i fragmentarnost, autofikcija itd.), i kako oni, iako bi to, zapravo, zatvorilo<\/em> knjigu,<\/em> ne\u0107e zatisnuti u\u0161i pred zovom tih sirena, ne\u0107e odoleti ledenom \u017earu klasifikacije. Pored toga, vrsti kriti\u010dara koji se \u010desto \u2013 bez valjanog razloga \u2013 uljuljkuju idejom da su nekonzervativni, o\u0161tri i beskompromisni, moglo bi ste oma\u0107i da knjigu nazovu \u017eenskom<\/em>, jer se, avaj, \u010de\u0161\u0107e susre\u0107emo s re\u010dju “menstruacija” nego s re\u010dju “erekcija”. Me\u0111u kriti\u010darima, poglavito mu\u0161kog pola, neretko postoji (blago re\u010deno) samoskrivena nesenziblizovanost za \u017eensko pisanje<\/em>. Oni \u0107e, naravno, svoje argumente zaodenuti prividom racionalnosti i teorijske utemeljenosti, bi\u0107e katkad neumoljivo rigorozni, me\u0111utim, na ravni senzibiliteta, osta\u0107e evidentni, nezanemarljivi tragovi \u010dinjenice da im odre\u0111ene stilske karakteristike smetaju samo stoga \u0161to su odgojili svoj ukus na knji\u017eevnosti koju su pisali mu\u0161karci. I to se prote\u017ee, u neizmenjenoj formi, od Skerli\u0107eve recepcije “Saputnika” Isidore Sekuli\u0107 do (dakako nesrazmerno slabijeg) teksta Vladimira Arseni\u0107a “Akademsko bula\u017enjenje i laprdanje” o knjizi “Krosfejd” Sonje Veselinovi\u0107. Knjiga “Pu\u0161ta da u\u0111em” bi, sasvim uzgredice, mogla da figurira i kao neka vrsta lakmus papira za pronala\u017eenje zakr\u017eljalosti te vrste.<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

Najneuhvatljiji deo knjige su 7 ve\u0107 pomenutih re\u010denica. One, kao zasebni tekstovi, nisu navedene ni u sadr\u017eaju, stoga u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri, vi\u0161e no pesme ili crte\u017ei, naru\u0161avaju predstavu o knjizi kao celini koja mora biti uravnote\u017eena, i u odre\u0111enoj meri (samo)transparentna. Ako ih sastavimo, dobijamo slede\u0107i fragment: “I\u0161\u010deprkala sam svet za sebe. \/ Ja sam Kolumbova \u017eena, uzalud lupam na dveri i zidine. \/ Usne mi nabrekle i krvare, u \u010detvrtak ginekolog, idu\u0107e nedelje ugradnja senzora, krajem maja ispitivanje o\u010dnog dna… Sve mogu\u0107nosti su mi date. \/ Gde da obradim \u010dinjenicu da jo\u0161 uvek nisam bila kod psihologa? \/ Umem bilo koga da odgovorim od sebe takvim samopouzdanjem pred kojim bi se profesionalci zastideli. \/ Pokrij me velikim krilima, polni identitetu \u0161to nada mnom bdi\u0161.\/ Nedostatak problematike imovinskog odnosa: nemam primerak tvog rukopisa.”<\/p>\n\n\n\n

Ovako prilepljene jedna uz drugu i uzete kao tekst, ove re\u010denice predstavljaju dobar uzorak pisanja Judit Sanislo.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

LELI<\/strong>. Ipak, ova bo\u017eanstveno raspr\u0161ena knjiga ima glavnu junakinju. To je Leli. Leli je nenametljiva junakinja ove knjige, ili mo\u017eda samo prividno nenametljiva.
<\/p>\n\n\n\n

U drugoj pri\u010di knjige, \u010cupanje, plevljenje korov, samopotvr\u0111ivanje, gde se prvi put javlja njeno ime, Leli je u dijalogu s likom autorke. Autorka je zaziva u prvoj re\u010denici: “Do\u0111i, Leli, ispri\u010da\u0107u ti lepu pri\u010du bez pro\u0161losti, pri\u010du od ta\u010daka, olovkom spojenih linija, s mnogo stvarnih motiva… Ne\u0161to kasnije u knjizi, u pri\u010di Laku no\u0107!, dvojnost autorka-Leli jo\u0161 jednom se eksplicira, ovog puta, uslovno re\u010deno, forsiranjem gramatike: “Pomogla sam meni da skinem ranac, nedostajala si, rekla sam.”
<\/p>\n\n\n\n

Leli se javlja u mno\u0161tvu pri\u010da kao junakinja. Izuzetak predstavljaju pesme Bele\u0161ka za marginu gde leli progovara (“Ja, Leli Z.”, glasi prvi stih) i jedno mesto pred kraj knjige gde se dovodi u pitanje ko je koga izmislio: autorka Leli ili Leli autorku. Leli se povremeno pojavljuje \u010dak kao neka vrsta narativne kaskaderke: “Leli se no\u0107u uzverala kroz kom\u0161ijski prozor” u pri\u010di Skr\u0161tenih gra\u0111anskih nogu.
<\/p>\n\n\n\n

Leli je, dakle, neka vrsta pripoveda\u010dke ekspoziture za pisanje o najtraumati\u010dnijim temama poput o\u010deve bolesti i smrti, o mla\u0111em bratu koji je osoba sa posebnim potrebama, i o nesporazumima sa sopstvenom seksualno\u0161\u0107u, potrebom da se voli i da se bude voljen. Drugim re\u010dima, ovo drhtavo i iracionalno, nesigurno, a opet u neku ruku istrajno organizovanje (ove heterogene, hbridne itd.) knjige oko Leli kao da ima za cilj da uspostavi izvestan mikroklimatski pojas, odre\u0111en narativni ekosistem, unutar koga mo\u017ee do\u0107i do jednog posebnog, neperfekcionisti\u010dkog, nenarcisoidnog vida pisanja, koje na momente okida varnice lucidnosti, kakvu mo\u017eemo prepoznati u re\u010denicama: “Ispovedati se, to nije prijava poreza”, “Saose\u0107anje, to nije komparativna nauka o \u017eivotu” i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

MU\u0160KARCI<\/strong>. U pri\u010di Volela bih da pi\u0161em o mu\u0161karcima, koja je u prvom licu, glas koji je samim tim neodre\u0111ena me\u0161avina Leli i autorke, pi\u0161e: “Volela bih da pi\u0161em o mu\u0161karcima. Ne kao o svinjama, i kako ostavljaju nezatvoren poklopac ve-ce \u0161olje, ve\u0107 onako kako mu\u0161karci pi\u0161u o \u017eenama. (…) Ovo govorim ne samo kao \u017eena, ve\u0107 i kao posmatra\u010d s bulevara.” Ali opet, u pesmi Do dosade, ja, nailazimo na stihove: “Volela bih da napi\u0161em ne\u0161to\/ u \u010demu nma mu\u0161karca i nema \u017eene, \/ nema proklete \/ seksualnosti…” Autorka stavlja po lupu problem: da li je na\u010din na koji se konstitui\u0161e samosvest (\u017eene) nu\u017eno u dijalekti\u010dkoj sprezi s pogledom mu\u0161karca na nju: “I nije re\u010d o tome, ne \u017eelim da u sebe u\u010ditam ne\u0161to \u0161to nisam ja. \u010cak i da to ho\u0107u, ne bih imala hrabrosti da saznam \u0161ta misle, \u0161ta on o meni misli, i kakve to veze ima sa onim \u0161ta ja mislim o tome \u0161ta on misli o meni. (…) Kakvo je moje dupe za njega? Ko je on uop\u0161te u meni?” Me\u0111utim, pred ogledalom, nakon bolne depilacije, junaknja u pri\u010di Urezati u ga\u0107ice postavlja slede\u0107a pitanja: “Za\u0161to ho\u0107u da li\u010dim na \u017eene s pornografskih kanala? Ko je rekao da to ho\u0107u?”<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

STID<\/strong>. Pu\u0161ta da u\u0111em je knjiga nastala, kao i mnoge druge, na osnovu nepozotive stare istine da hartija, odnosno, belina novog word fajla, ima vi\u0161e strpljenja i trpeljivosti od ljudi. U ve\u0107 pomenutom \u010cupanju, autorka ka\u017ee. “Cela tvoja pro\u0161la godina. Stidi\u0161 je se, je li? Dobro, nije ba\u0161 prijatno, ali ako to ne izgovara\u0161 svaki dan, ako ne prosipa\u0161 bez razloga te kurvinske re\u010di svakome koga sretne\u0161, onda nije nelagodno.” Pisanje se u ovoj pri\u010di odre\u0111uje kao “samopotvr\u0111ivanje” tokom \u010dupanja i plevljenja korova, u dijalogu sa Leli, narativnom ekspoziturom autorke, kako smo rekli. Mnoga mesta iz knjige, a naro\u010dito ona najsupelija, autoironi\u010dna, poput naizgled usput izre\u010dene re\u010denice “Mogu bilo kad zbog bilo \u010dega da se stidim”, ukazuju na to da je stida, kao i njegovo prevazila\u017eenje, jedan od osnovnih okida\u010da za pisanje: on je taj korov, ne\u0161to \u0161to se ne sadi voljno, \u0161to ni\u010de samo.<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

PORODI\u010cNI ROMAN implicite<\/em><\/strong>. Zanimljivo je da se u pogledu geneze rodnog identiteta autorka usredre\u0111uje na odnos Otac \u2013 \u0106erka, ne Majka \u2013 \u0106erka. “Stidim se \u0161to sam njegova glupa, tupava \u0107erka, na njegova pitanja tada jo\u0161 uvek ne znam pametno da odgovaram (…) Od tada datira moje ube\u0111enje da sam glupa, kukavna devoj\u010dica slabe pameti. Tata me vidi kao lepu, samo ja to ne vidim.” (pri\u010da Pitanje detalja). Mada, kanal discipline dolazi sa maj\u010dine strane, majka je pre svega majka mla\u0111eg brata u invalidskim kolicima. \u010cak i kvantitativno, broj stranica ispisanih o bratu i ocu, nesrazmerno je ve\u0107i od stranica posve\u0107enih majci.
<\/p>\n\n\n\n

Tek u pri\u010di \u010covek bez ambicija dobijamo mali portret majke, me\u0111utim, ona je prikazna isklju\u010divo kao majka de\u010daka sa posebnim potrebama, ne kao individua, ne kao majka drugog, \u017eenskog deteta, \u010dime se indiskretno uvodi tema zapostavljenosti. “U dvadeset i tre\u0107oj ugurali su je na poro\u0111ajno odeljenje da rodi zdravo dete Onda su je izgurali bez deteta. Dete je mogla da vidi tek tri dana kasnije, nije jo\u0161 smela da ga uzme u ruke. Ni za trideset tri godine nije znala da ga nau\u010di da hoda, me\u0111utim, on je savr\u0161eno nau\u010dio da \u017eivi bez principa.” Tema porodice s detetom s posebnim potrebama prikazana je nenametljivo, a opet je data prizma pomo\u0107u raspr\u0161enih sekvenci u razli\u010ditim pri\u010dama. Bilo da Otac vodi Lelinog brata \u0110usija u ve\u010dernju gimnaziju i odvla\u010di ga s kolicima uz stepeni\u0161te na drugi ili tre\u0107i sprat (“Gimnazija Ferenc Felde\u0161 preko dana je dnevna elitna gimnazija, a uve\u010de ve\u010dernja gimnazija za radnike. \u0110uso nije radnik, samo je u invalidskim kolicima, ovde poha\u0111a nastavu.”), kao u pri\u010di Pitanje detalja, bilo da ga izvodi u park \u2013 “Otac svakog dana izvodi dete u de\u010djim kolicima malo \u0161irim od prose\u010dnih u svejedno koji park, gaj, zeleni pojas. Otac je mi\u0161i\u0107av i mlad, nadao se boljem od \u017eivota; naravno, to nikad ne bi kazao.”, u pri\u010di Prelazi preko.
<\/p>\n\n\n\n

Iako je temu osoba sa posebnim potrebama postepeno Sanislo postepeno uvela preko invalidskim kolicima u pri\u010di Deo trema, potom direktnije u pri\u010di Ron\u010di, mo\u017ee se re\u0107i da je centralna pri\u010da knjige, barem u pogledu porodi\u010dnog tematskog kruga Pitanje detalja. Uprkos tome, ovaj raspr\u0161eni porodi\u010dni roman postaje samosvestan tek na po\u010detku pri\u010de Klima glavom, pogre\u0161no me razume: “Z. Leli prose\u010dna je pe\u0161tanska fina \u010doveko\u017eena iz Bo\u0161od-Abauj-Zemplen \u017eupanije, ne istra\u017euje svoje porodi\u010dno stablo intenzivnije nego \u0161to je opravdano…”<\/p>\n\n\n\n

Ivan Anti\u0107<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

This content is only available in Serbian language.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8523,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[213,212],"tags":[],"class_list":["post-8519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-homo-narrans","category-prored"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8519"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8519\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11925,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8519\/revisions\/11925"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8523"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}