{"id":8412,"date":"2020-01-02T17:48:28","date_gmt":"2020-01-02T17:48:28","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8412"},"modified":"2023-05-18T11:57:01","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:01","slug":"carlston-za-dvadeset-prvi-vek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/carlston-za-dvadeset-prvi-vek\/","title":{"rendered":"\u010carlston za dvadeset prvi vek"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e\nBiljana \u017diki\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\u010carlston
Foto: Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U prvi dan dvadesete godine dvadeset i prvog veka budim se s mi\u0161lju o \u017eenskoj emancipaciji. Ne igra se \u010darlston, \u017eene su odavno po\u010dele (i prestale da pu\u0161e), da voze bicikl, automobile i avione, da nose pantalone, da se osloba\u0111aju seksualnih stega, da rade i profesionalno se usavr\u0161avaju… Toliko dugo se bavim rodnim pitanjima \u2013 ve\u0107 skoro dvadeset godina \u2013 da mi je ponekad i dosadno da \u010ditam iznova i iznova o temama koje sam i sama preradila uzdu\u017e i popreko kroz razli\u010dite tekstove, istra\u017eivanja, intervjue, tribine, debate, projekte… De\u0161ava mi se da pomislim da se vrtimo u krug i da svaka nova generacija nanovo radi ono isto \u0161to je generacija \u017eena pre njih radila, stalno zapo\u010dinju\u0107i sa nulte ta\u010dke, kao da feministi\u010dke pro\u0161losti nema, kao da ni \u017eene pre nas ni mi same nismo ni\u0161ta uradile, kao da za nas sve stoji u mestu. <\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, \u010dini se da se progres ipak de\u0161ava. Po\u010detkom dvehiljaditih kada sam prvi put \u010dula predavanje Svetlane Slap\u0161ak o Diznijevim crtanim filmovima iz feministi\u010dke perspektive, ose\u0107ala sam se kao da me je neko katapultirao u drugu galaksiju. To je bilo fenomenalno otkri\u0107e koje \u0107e mi fundamentalno promeniti pogled na svet i u\u010diniti da narednih nekoliko godina provedem po bibliotekama, \u010ditaonicama, konferencijama i seminarima gde sam gladna znanja o feminizmu osvestila ono \u0161to sam oduvek ose\u0107ala na sopstvenoj ko\u017ei \u2013 da dru\u0161tvena mo\u0107 izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena nije ravnopravno raspore\u0111ena. U to vreme je feminizam bio ne\u0161to \u010dudno, uvrnuto, za \u010dudake i \u010dudakinje, ne\u0161to \u0161to smo jedne drugima u tesnim akademskim salama i alternativnim podrumskim prostorima govorile, ne\u0161to \u0161to nije imalo svoj odraz u svakodnevnom \u017eivotu a jo\u0161 manje u medijima, ne\u0161to \u0161to nije bilo prihva\u0107eno u mejnstrim dru\u0161tvenim tokovima. <\/p>\n\n\n\n

Tada\nsam istra\u017eivala reprezentaciju \u017eena u slovena\u010dkoj Mladini<\/em>\nkoja je bila pravi Boys Club<\/em>\ni u srpskom Vremenu<\/em>\nkoji je vrveo od rodnih stereotipa. Danas se o feminizmu govori u\nvelikim dvoranama, pod svetlom reflektora, a Mladina<\/em>\ni Vreme<\/em> su\nse zahvaljuju\u0107i mladim novinarkama feministikinjama razvili u rodno\npristojne \u010dasopise, \u010dak i profeministi\u010dke u odre\u0111enim segmentima.\nU vreme kada sam ja studirala morala sam sa nekim koleginicama sa\nfakulteta satima da raspravljam o tome za\u0161to je bitno da jezik\nprepoznaje \u017eenski rod za sva zanimanja. Neke koleginice su\nosporavale nau\u010dnu vrednost mojoj doktorskoj tezi jer to \u010dime se ja\nbavim za njih nije bila nauka, tada. Iste te koleginice sada su\nfeministkinje. Kada posmatram, dakle, samo taj period u kome se sama\nbavim feminizmom, ne mogu da ne primetim napredak. \n<\/p>\n\n\n\n

Ipak, porazno je da jo\u0161 uvek moramo da raspravljamo o tome za\u0161to je va\u017eno da su \u017eene zastupljene na pozicijama mo\u0107i jednako kao mu\u0161karci. Mnoge feministkinje smatraju da samo prisustvo \u017eena u politici ne predstavlja nu\u017eno boljitak, jer setimo se samo Margaret Ta\u010der ili aktuelnih politi\u010darki, srpske Ane Brnabi\u0107 ili hrvatske Kolinde Grabar Kitarovi\u0107. Da li ove \u017eene donose i\u0161ta emancipatorsko za dru\u0161tvo u kome su na visokoj poziciji mo\u0107i? Naravno da ne. Da li to zna\u010di da nije bitno da li su na pozicijama odlu\u010divanja \u017eene ili mu\u0161karci? Naravno da ne. Ako prihvatimo da pol nije bitan, vra\u0107amo se na po\u010detak \u2013 na svemu\u0161ku politiku, kulturu, umetnost i na isklju\u010divanje \u017eena. U tom smislu su \u017eenske kvote instrument koji doprinosi vidljivosti \u017eena \u2013 jer ukoliko nema kvota \u2013 nema ni \u017eena na pozicijama mo\u0107i i odlu\u010divanja. Jo\u0161 uvek ne. Zato je svaka \u017eena na vlasti<\/a> jo\u0161 jedna mala pobeda.<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

Prvog\ndana 2020. vidim obave\u0161tenje o\n\u0161irem izboru naslova<\/a> za najugledniju nagradu za knji\u017eevnost na\nsrpskom jeziku, Ninovu nagradu kritike za najbolji roman godine. \u017diri\n\u010dine \u010detvorica mu\u0161karaca i jedna \u017eena. U konkurenciji od trideset\ndva romana u \u0161iri izbor ulaze samo pet romana koja potpisuju\nautorke. Kako neko uop\u0161te sebe mo\u017ee nazvati intelektualcem u Srbiji\na da ostane ravnodu\u0161an na ovakvo drasti\u010dno odsustvo \u017eena u \u017eiriju\ni \u017eena autorki sa spiska (\u0161ireg) izbora za Ninovu nagradu godine? \n<\/p>\n\n\n\n

Za\nsada nisam primetila da je neko reagovao na to \u0161to je mene duboko\nuznemirilo. I to mi se \u010dini jo\u0161 ve\u0107om pote\u0161ko\u0107om. Ve\u0107a\nzastupljenost \u017eena na pozicijama mo\u0107i, kao i politi\u010dka\nkorektnost, pa \u010dak i ljudska prava tako su nepopularni pojmovi u\nSrbiji da \u0107e sasvim sigurno svaka reakcija o potrebi da \u017eene budu\njednako zastupljene i u \u017eiriju i kao autorke u izboru za Ninovu\nnagradu nai\u0107i na podsme\u0161ljive reakcije priznatih knji\u017eevnika i\nintelektualaca. Govorim iz sopstvenog iskustva \u2013 kao \u010ditateljka\n\u017eelim da vidim, \u010ditam i \u010dujem i autorke, \u017eelim da budu\nzastupljene u \u017eirijima i u izborima za nagrade, \u017eelim da se njihov\nglas \u010duje, \u017eelim da budu vidljive jer znam da postoje. \n<\/p>\n\n\n\n

Da,\nna srpskom\/hrvatskom\/bosanskom jeziku pi\u0161e mnogo kvalitetnih\nautorki. Da ne zaboravimo i \u010dinjenicu da veliku ve\u0107inu \u010ditalaca u\nSrbiji i regionu \u010dine \u017eene. Za\u0161to ih onda nema u \u017eirijima va\u017enih\nnagrada? Za\u0161to ih nema u izborima za popularne nagrade? Svesna sam\nnepopularnosti ovakvih stavova danas i to me najvi\u0161e razo\u010darava i\nrazoru\u017eava. Ipak, nadam se \u017eenskoj knji\u017eevnoj (i drugoj) pobuni. I\njednog dana, novoj Ninovoj nagradi koja \u0107e po\u0161tovati rodnu\nrazli\u010ditost. \n<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

Prvog\ndana 2020. godine vidim fejsbuk status koji me potrese. Manja\nLeki\u0107<\/a> je otvoreno progovorila o tome kako je sa dvanaest godina\nprvi put u \u017eivotu videla golog mu\u0161karca. \u00bbSele smo na ljulja\u0161ke,\ni vodile neki random razgovor o \u010demu smo ve\u0107 mogle razgovarati u\ntim godinama. Nije bilo kasno, i nismo bile same u parku. Iske\u017een\nosmeh. Prljave ruke. Jos prljaviji mantil. Nisam ni bila sigurna \u0161ta\nsam videla. Ali mi je bilo jasno \u0161ta je u pitanju. Pri\u0161ao je\ndrugarici sa le\u0111a, go ispod tog mantila, okrenut ka meni. Opsovala\nsam ga, mislim tada prvi put u \u017eivotu, uhvatila drugaricu za ruku i\npohitala sa ljulja\u0161ke. Nisam nikog pozvala u pomo\u0107 iz parka, mislim\nda se nisam \u010dak ni preterano upla\u0161ila, ili uznemirila. Mislila sam\nda je to normalno, jer eto mi smo klinke a on je: bolestan, bahat,\nnasilan, zao.\u00ab \n<\/p>\n\n\n\n

Pomislila\nsam pro\u010ditav\u0161i status, kada sam ja prvi put videla golog mu\u0161karca?\nI setila se da sam i ja tada imala oko desetak godina. Sa drugaricama\nsam u ulici igrala lasti\u0161. Zaustavio se automobil koji je vozio\nodrastao mu\u0161karac. Pozvao nas je da do\u0111emo do otvorenog prozora.\nRaspitivao se da li mo\u017eemo da mu pomognemo da na\u0111e neku adresu. Sve\nvreme je izme\u0111u nogu u ruci dr\u017eao ne\u0161to. Se\u0107am se kako sam\ngledala u to sa \u010du\u0111enjem jer nisam mogla da odgonetnem \u0161ta je.\nLi\u010dilo je na neki komad mesa iz mesare, sli\u010dno onome \u0161to vi\u0111am\nkad s bakom odem da biramo meso za ru\u010dak, ali opet bilo je\ndruga\u010dije, crveno i nekako savijeno i uvijeno sa nekakvim dlakama.\nZa\u0161to dr\u017ei meso iz mesare sa dlakama u svom krilu? Neko vreme je\nrazgovarao sa nama o nekoj adresi, a zatim se odvezao. Pogledale smo\nse izme\u0111u sebe. Ni\u0161ta nismo rekle jedna drugoj posle toga. Ni\u0161ta\nnismo nikome rekle posle toga. Godinama kasnije shvatila sam da je u\nkolima bio manijak, a to meso bio je njegov penis. Kada ste vi prvi\nput videle golog mu\u0161karca? \n<\/p>\n\n\n\n

Neke\nstvari ostaju iste za sve generacije \u017eena. Sve smo jednom bile\ndevoj\u010dice. Devoj\u010dice \u2013 siro\u010di\u0107i\nsveta<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Manja\nLeki\u0107 zaklju\u010duje fejsbuk status re\u010dima: \u00abNisam nikog pozvala u\npomo\u0107 iz parka, mislim da se nisam \u010dak ni preterano upla\u0161ila, ili\nuznemirila. Mislila sam da je to normalno, jer eto mi smo klinke a on\nje: bolestan, bahat, nasilan, zao. I to se de\u0161ava. I \u010demu se\nuzbu\u0111ivati. Pri\u010dati roditeljima. Dizati frku. A verovatno da jesam,\nda sam digla frku, mo\u017eda bih kasnije bila opreznija i dizala frku\nsvaki put kada bih do\u017eivela sve \u0161to jesam. Sve mi. (…) Dizati\nfrku. I reagovati na frku. Temeljno i bez ekskluzive.\u00ab Ta\u010dno tako. \n<\/p>\n\n\n\n

*<\/p>\n\n\n\n

Ulazim\nu 2020. godinu sa saznanjem da se na li\u010dnom, svakodnevnom nivou\nstvari za \u017eene i mu\u0161karce menjaju tempom ba\u0161tenskog pu\u017ea ili da\nse kre\u0107u unazad. Bez obzira na sve velike pri\u010de \u2013 o politici,\nknji\u017eevnosti, istoriji, bez obzira na sve pomake u pravnim i drugim\nformalnim okvirima, i dalje u svakodnevnom \u017eivotu, kod pojedinaca u\nvelikoj ve\u0107ini slu\u010dajeva, va\u017ee strogi patrijarhalni zakoni koje\nmnogi uop\u0161te ni ne prime\u0107uju. Jer, to je normalno. Ako se protiv\ntoga pobuni\u0161 \u2013 tra\u017ei\u0161 dlaku u jajetu, radikalna si i konfliktna.\nNa primer, normalno je da \u017eene posle jedan no\u0107u na do\u010deku Nove\ngodine idu da spavaju sa decom, a mu\u017eevi da nastave novogodi\u0161nji\nprovod. Je li je i vama to normalno? Ako jeste, probajte samo na\ntrenutak da zamenite uloge i da mu\u0161karac ode sa decom na spavanje a\n\u017eena nastavi provod sa drugaricama u gradu. Kako vam se to \u010dini? U\ntom smislu mo\u017ee da pomogne odli\u010dna FB stranica Mu\u0161karac,\notac, kralj<\/em><\/a>, jedna od duhovitijih i\npou\u010dnijih na dru\u0161tvenoj mre\u017ei u poslednje vreme. \n<\/p>\n\n\n\n

\u017dene\nsu i dalje \u00bbnormalno\u00ab vezane za kuhinju i decu, a mu\u0161karac za\nspoljni svet, novac, mo\u0107, provod. Mu\u0161karac koji je spreman da sa\n\u017eenom deli sve poslove u doma\u0107instvu, da pere, pegla, kuva, uzgaja\ni vaspitava decu, da sam pravi spiskove i ide u kupovinu, da \u017eenu\nvidi u svemu ravnopravnu sebi, i dandanas je retkost. Mu\u0161ko dete je\ni dalje u mnogim krajevima Srbije vi\u0161e vredno od \u017eenskog. Mu\u0161karci\ni dalje zadr\u017eavaju ekskluzivno pravo na seksualni u\u017eitak, \u017eene\ntoga treba da se stide. Te\u0161ko se odre\u0107i privilegija, mnogima se\ndopada status quo. \n<\/p>\n\n\n\n

Sve\ndok su svakodnevni i privatni odnosi u kome su zamene uloga izme\u0111u\nmu\u0161karaca i \u017eena nezamislive, imamo problem. Ne samo \u0161iri\ndru\u0161tveni, ve\u0107 pre svega privatni, svakodnevni problem. A po\u0161to\nsmo nau\u010dili da je privatno politi\u010dko, ne ostaje nam drugo nego da i\ndalje \u010ditamo, pi\u0161emo, radimo, razgovaramo, raspravljamo, ube\u0111ujemo\nprvo na\u0161e najbli\u017ee, a zatim i na\u0161e \u010ditaoce, slu\u0161aoce, saradnike,\nposlovne partnere, zajednicu da su mu\u0161karci i \u017eene jednakopravni i\njednakovredni. Da \u017eivimo feminizam, ma kako to bilo te\u0161ko i \u010dinilo\nse ponekad uzaludnim. I da verujemo da \u0107e jednog dana stvarno \u017eenske\nkvote biti nepotrebne jer \u0107e na\u0161a svest biti na tako visokom nivou\nda \u0107e biti jasno da postoji op\u0161ti problem (i za mu\u0161karce i za \u017eene\ni za sve \u010dlanove zajednice i dru\u0161tva) ukoliko u nekoj instituciji\nfale \u017eene. \n<\/p>\n\n\n\n

Konkretno, ako dobrodu\u0161no prihvatimo da nedostatak \u017eena u \u017eiriju za Ninovu nagradu i na listi autorki u konkurenciji za nagradu nije proizvod zastarelih, okorelo patrijarhalnih i rodno neosve\u0161\u0107enih odnosa u dru\u0161tvu, onda mo\u017eemo zaklju\u010diti samo jedno \u2013 da u Srbiji nema \u017eena sposobnih da \u017eiriraju za tako va\u017enu nagradu i da nema \u017eena kvalitetnih pisaca, odnosno da ih je tek nekolicina. Ako je tako, zar to nije jedan od najve\u0107ih problema tog dru\u0161tva? Pa, gde su nam \u017eene? Gde smo onda mi svi? U kom veku i u kojoj godini? <\/p>\n\n\n\n

Izgleda da \u0107emo ponovo morati da zaigramo dobri stari ples. \u010carlston, dvadeset prvog veka.<\/p>\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako dobrodu\u0161no prihvatimo da nedostatak \u017eena u \u017eiriju za Ninovu nagradu i na listi autorki u konkurenciji za nagradu nije proizvod zastarelih, okorelo patrijarhalnih i rodno neosve\u0161\u0107enih odnosa u dru\u0161tvu, onda mo\u017eemo zaklju\u010diti samo jedno \u2013 da u Srbiji nema \u017eena sposobnih da \u017eiriraju i da nema \u017eena kvalitetnih pisaca, odnosno da ih je tek nekolicina. Pi\u0161e: Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8374,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-8412","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8412","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8412"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8412\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10053,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8412\/revisions\/10053"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8374"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8412"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8412"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8412"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}