{"id":8170,"date":"2019-05-30T21:17:38","date_gmt":"2019-05-30T21:17:38","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8170"},"modified":"2023-05-18T11:57:03","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:03","slug":"8170-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/8170-2\/","title":{"rendered":"Zrni\u0107: Sporazum zna\u010di jeftinu radnu snagu za poslodavce i jednogodi\u0161nje robovanje za radnike"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Goran Zrni\u0107, Goran Luki\u0107, Laura Orel (Delavska svetovalnica)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Radi se “o pro\u0161irenju radnog logora za migrantske radnike u Sloveniji”, bila je prva reakcija Delavske svetovalnice<\/a> (Radni\u010dkog savetovali\u0161ta) u otvorenom pismu na Sporazum o zapo\u0161ljavanju dr\u017eavljana Srbije u Sloveniji, koji su u novembru pro\u0161le godine potpisali srpski ministar za rad Zoran \u0110or\u0111evi\u0107 i slovena\u010dka ministarka Ksenija Klampfer, a ovih dana je ratifikovan u slovena\u010dkom parlamentu. Sa druge strane, iz ministarstva sti\u017eu vesti da \u0107e Sporazum \u0161tititi radnike.<\/p>\n\n\n\n

Da bismo saznali o \u010demu se tu zapravo radi, oti\u0161li smo do kancelarije Delavske svetovalnice, udru\u017eenja koje va\u017ei za najrelevantnije na podru\u010dju neposredne pomo\u0107i migrantskim radnicima u Sloveniji, a posebno onima koji dolaze iz biv\u0161e Jugoslavije. Kancelarija je kao i uvek bila puna radnika koji tra\u017ee savet i pomo\u0107, ali ipak smo uspeli da sa Goranom Zrni\u0107em, <\/strong>radni\u010dkim savetnikom i biv\u0161im migrantskim radnikom, porazgovaramo o posledicama ovog sporazuma, koji \u0107e, kako ovde veruju, duplirati broj ljudi koji tra\u017ee pomo\u0107 u njihovom savetovali\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Da li je ovaj sporazum zaista dobar kako ka\u017eu u na\u0161im ministarstvima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zavisi od ugla gledanja. Ako gledate sa nekog visokog sprata klimatizovane kancelarije, sigurno je da ovaj sporazum izgleda kao korak napred. Ali druga je stvar \u0161ta je to u stvarnosti. A u stvarnosti je tako da ne postoji ni u Zakonu o radu u Srbiji, a ni u Zakonu o radu u Sloveniji klauzula koja ka\u017ee da neko ne mo\u017ee zameniti poslodavca u prvoj godini zaposlenja. A kako je nekome palo na pamet da ne\u0161to tako bude u sporazumu za zapo\u0161ljavanje stranih radnika kad ga nema u nacionalnom zakonu? Zna\u010di, ako to nije oblik jednog modernog robovlasni\u0161tva, posredno pod pla\u0161tom nekog sporazuma, ne znam \u0161ta je. Trebalo bi da prostudiraju ponovo tu svoju odluku i da jednostavno priznaju da to nijedan slu\u017ebenik nijedne institucije nijedne dr\u017eave ne \u017eeli svome dr\u017eavljaninu.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je trenutna situacija na ovom podru\u010dju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trenutno radnici koji dolaze iz Srbije imaju op\u0161te uslove, odnosno za njih va\u017ei op\u0161ti pravilnik po kome se zapo\u0161ljava stranac. Iz tog op\u0161teg pravilnika izuzeta je jedino Bosna i Hercegovina. Za nju ve\u0107 va\u017ei ovaj nesretni sporazum. Po op\u0161tem pravilniku, poslodavac tra\u017ei za stranog radnika radnu dozvolu i on se kod njega zapo\u0161ljava na ugovor od godinu dana. Me\u0111utim, radnik mo\u017ee prekinuti taj radni odnos i aplicirati kod drugog poslodavca, koji \u0107e ponovo ulo\u017eiti za njega radnu dozvolu. Tako da taj drugi poslodavac dobije ponovo tu istu radnu dozvolu. Dakle, prvi vrati, drugi nasledi, \u0161to zna\u010di da radnici mogu prelaziti od jednog do drugog poslodavca. Za razliku od ovog sporazuma sada gde je tvrdo zacementirano da u prvoj godini mo\u017eete imati samo prvog poslodavca. Ako radnik dobije otkaz te prve godine, vra\u0107a se na nulu, na po\u010detak. Takvih slu\u010dajeva je mnogo.<\/p>\n\n\n\n

Ako dobro razumem, ovaj sporazum radnika obavezuje da bude zaposlen kod jednog poslodavca godinu dana, odnosno da ne mo\u017ee da ga promeni bez obzira na uslove?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U normalnoj sredini, biti zaposlen kod nekoga godinu dana i ispo\u0161tovati taj svoj ugovor nije neki problem, ali nagla\u0161avam “u normalnoj sredini”, jer ako je radnik pod obavezom na osnovu pla\u0161ta ovog sporazuma i to poslodavac zna, zamislite samo kakvi se sve apetiti pojave kod tog poslodavca u vezi sa njegovim interesom i profitom. Zna\u010di, poslodavac zna i ti tako\u0111e zna\u0161 da nema\u0161 kud i onda po\u010dinju neki nerealni zahtevi \u0161to se ti\u010de radnog vremena, pa neispla\u0107ivanja regresa, pa neispla\u0107ivanja odmora, neispla\u0107ivanja bolovanja, zna\u010di kr\u0161e se sve klauzule Zakona o radu i dobijemo celu lepezu prekr\u0161aja. Za\u0161to i ne bi kad je to bilateralni sporazum. Pazite, on je nad zakonom. Iako je to prekr\u0161aj po Zakonu o radu, radniku se servira “eto, to je tako kod mene, a ako ti se ne svi\u0111a, idi dalje”, a to zna\u010di vrati se ku\u0107i. Zamislite, \u010dovek je do\u0161ao na krilima nekih obe\u0107anja Fejzbuk oglasa, kako ovde cvetaju ru\u017ee i bere se po sto eura sa \u017ebuna i odjednom se probudi u Sloveniji sa takvim sporazumom. To se grani\u010di sa no\u0107nom morom.<\/p>\n\n\n\n

Da li se mo\u017eda se\u0107ate nekog primera koji biste izdvojili?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne da se se\u0107am nego do\u017eivljavam to svaki dan. Upravo se javio \u010dovek koji je mislio da kad je dobio drugu dozvolu za boravi\u0161te, da je iza\u0161ao iz te prve godine, ali nije. Napominjem, prva godina po\u010dinje, ne dobijanjem dozvole za boravak, nego prijavom u sistem zdravstvenog osiguranja, u radni odnos. On je mislio da je kad je dobio drugu karticu za boravak, da je iza\u0161ao iz tog \u010darobnog kruga, ali nije. Falilo mu je mesec dana. Imamo i ljude koji dolaze kod nas kojima fali jedan dan. Zamislite jedan dan! I kad zamolimo prvog poslodavca kao \u010doveka da ga vrati za taj jedan dan, on ne \u017eeli. <\/p>\n\n\n\n

 I \u0161ta\nto zna\u010di?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To zna\u010di da poslodavac zna da ako radnik bude odjavljen u prvoj godini, da se ne on mo\u017ee zaposliti kod drugog poslodavca. Njemu je jednostavno krivo za\u0161to on odlazi od njega i \u017eeli da mu napakosti, a to mu sporazum omogu\u0107ava. Njemu ne pada mu na pamet da razmi\u0161lja o razlozima za\u0161to taj \u010dovek odlazi od njega. Pa ne odlazi\u0161 ni od kuda ako ti je lepo.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta mislite, ho\u0107e li pro\u0107i sad taj sporazum?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da \u0107e se sporazum usvojiti i da \u0107e neke strukture imati silu nekih bilateralnih razloga za to, u smislu da je to neki pomak napred. Pitam se da li oni razi\u0161ljaju o svojim dr\u017eavljanima. Ja uvek pri\u010dam: nemojte slu\u010dajno da uradite ne\u0161to za migrante, uradite za vlastite dr\u017eavljane, pa ne\u0161to \u0107e biti i za nas. Ali evo, sad direktno dolazimo do problema Ministarstva za rad u dr\u017eavi Srbiji. Je li to to \u0161to ste vi u\u010dinili za vlastite dr\u017eavljane?! Pa vi ste bar imali primer radnika iz Bosne i Hercegovine. Ako oni nisu znali u \u0161ta se upu\u0161taju, vi ste mogli malo bolje da se raspitate i vidite o \u010demu se radi. Mi smo poku\u0161avali preko sindikata Republike Srbije da to pitanje otvorimo, mesecima unazad jer smo znali kuda to ide, ali da li je to neko spomenuo tamo, ja to ne znam odavde iz Ljubljane. Ali, pitanje mo\u017eemo da svedemo na ono osnovno: da li je to to \u0161to ste vi \u017eeleli vlastitim dr\u017eavljanima da uradite? Ja sam napisao jedno pismo jednom forumu Srbije u kome sam rekao: “Umesto da vi diktirate tempo pregovora, jer ovde nema dovoljno radne snage i da vi postavljate uslove i da ste u boljoj poziciji i kao mnogoljudnija zemlja i kao stru\u010dnija sa kadrovima, vi ste pristali na sve i sva\u0161ta”.<\/p>\n\n\n\n

Kako je mogu\u0107e da vlasti i jedne i druge zemlje potpisivanje ovog sporazuma predstavljaju kao uspeh?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne znam, ja stvarno to ne mogu da shvatim. I jedni i drugi, pogotovo ovi u Sloveniji, podlo\u017eni su kritikama sa na\u0161e strane svakodnevno u vezi sa tim sporazumom, ali mi se nalazimo u kapitalizmu gde je apsolutno nebitno \u0161ta ve\u0107ina misli. Mislim da je to za njih uspeh da se ne obaziru na to \u0161ta ve\u0107ina misli, makar se to zvalo i demokratija.<\/p>\n\n\n\n

Kome ovaj sporazum donosi dobro ako ne radnicima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je jedna obi\u010dna, kako bih rekao, naru\u010dena stvar od strane poslodavaca. Privredi treba radna snaga, a politika treba to da re\u0161i na na\u010din da poslodavcima odgovara. Radi se o tome da su preko tog sporazuma poga\u017eene temeljne vrednosti Zakona o radu. To mo\u017ee samo sprega ekonomije i politike. Kome to donosi dobro? Pojedincima i strukturama koje se bave uvozom jeftine radne snage koja je, da ka\u017eemo, uslovljena jednogodi\u0161njim robovanjem kada dolazi u Sloveniju. Mnogo je slu\u010dajeva da ljudi nisu ni znali da je ne\u0161to tako mogu\u0107e, tek su se osvestili ovde. Uglavnom, sve je zbog profita i sve je zbog para.<\/p>\n\n\n\n

Imali ste mnogo primera radnika iz Bosne i Hercegovine koji su posredne \u017ertve ovog sporazuma. Mo\u017eemo li re\u0107i da o\u010dekujete isto to sada i sa radnicima iz Srbije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Apsolutno, to je neminovno. To je jedna \u010dinjenica, koja se de\u0161ava zadnje tri, \u010detiri godine na osnovu tog sporazuma. Zna\u010di ovde svaki dan dolaze ljudi koji su \u017ertve, jednostavno i bukvalno re\u010deno, \u017ertve ovog sporazuma. Mi smo mesecima upozoravali da \u0107e se to desiti, a sada imamo finalizaciju toga i sigurno je da \u0107e dr\u017eavljani Srbije biti slede\u0107i na udaru ovog sporazuma. Zna\u010di, oni koji su sada do\u0161li iz Srbije, sa njima \u0107e biti ra\u0111eno po starom zakonu, ali svi oni koji do\u0111u posle usvajanja sporazuma potpa\u0161\u0107e pod novi zakon. I \u0161ta jedino mogu re\u0107i – dobro jutro u Sloveniji!<\/p>\n\n\n\n

Kako izgleda to dobro jutro u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobro jutro izgleda kao \u0161to je skoro jedan radnik rekao, i ve\u0107ina ih ka\u017ee: pa nije onako kako smo se dogovorili. Ja sam vozio celu no\u0107 i on mene budi rano ujutru i ka\u017ee mi, ti treba sad da o\u010disti\u0161 \u0161talu. Zna\u010di, on vozi po celu no\u0107 i onda radi na nekoj farmi, \u010dovek na nogama spava, a ovaj ga maltretira. Ja sam mu onda rekao da ide kod lekara. On mi ka\u017ee, ali ja sam ovde do\u0161ao po\u0161teno da radim, a ja mu ka\u017eem, ja tebe aspolutno razumem, ali ti si ovde doveden da bi bio iskori\u0161ten. Na\u0161i ljudi to ne razumeju. Nismo u \u0160vedskoj da te poslodavac opomene, gospodine sutra trebate i\u0107i doktoru. Taj nivo Balkan ne\u0107e nikada dosti\u0107i. Jedino ako do\u0111e do nekog drasti\u010dnog osve\u0161\u0107enja ljudi… Mada mo\u017eda nam je jo\u0161 previ\u0161e dobro, mislim da ovi jo\u0161 mogu stezati.<\/p>\n\n\n\n

Imaju li radnici prema ovom sporazumu ikakva pra<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prema ovom sporazumu, radnici skoro pa da i nemaju nikava prava. Tamo istina ima, jedna mala klauzulica, koja ka\u017ee da ako se slu\u010dajno desi da je poslodavac kriv, onda se mora izvesti procedura vanrednog otkaza. To je jedna glamurozno masivna procedura slanja otkaza, to su papiri, opomene, obave\u0161tavanja… To je ne\u0161to \u0161to se stvarno ne mo\u017ee o\u010dekivati od nekog neukog \u010doveka da on sve to zna. Kao \u0161to sam ja rekao i u tu\u017eila\u0161tvu i u inspekciji za rad: gospo\u0111o ili gospodine, vi morate razumeti da taj \u010dovek besprekorno zna zavarivanje ili vo\u017enju kamiona, ali on pojma nema o ovome \u0161to vi tra\u017eite od njega. Ne mo\u017eete o\u010dekivati od \u010doveka koji ima atest za argonsko zavarivanje da zna i upravni postupak. To je nemogu\u0107a misija. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/p>\n\n\n\n

Koja re\u0161enja ste predlagali?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e puta smo se pitali kako institucije iza koje kojih stoji ma\u0161inerija, policija, poreska uprava ne uspevaju da re\u0161e te probleme, a nas troje u Radni\u010dkom savetovali\u0161tu uspevamo. Nas je samo troje i imamo na\u0161e kolege koje nam volonterski poma\u017eu i mi uspevamo. Zna\u010di, kad bi svi po malo, eto jedno pet procenata, ako nije previ\u0161e, po\u010deli da rade svoj posao, mislim da bi i u Republici Srbiji i u Republici Sloveniji, po\u010delo da se di\u0161e punim plu\u0107ima i za boljitak i jednih i drugih. Kako ovo re\u0161iti? Ukinuti taj sporazum. Postoje komisije koje nadgledaju sporazume i za Bosnu i Hercegovinu i za Srbiju, neka se komisija sastane i ka\u017ee “ljudi mi smo pogre\u0161ili i idemo na dopunu sporazuma”. I pi\u0161e i pravna puka – ovaj sporazum prestaje da va\u017ei ako jedna strana od njega odstupi. Sve lepo pi\u0161e, samo treba pro\u010ditati i raditi svoj posao. <\/p>\n\n\n\n

Dakle, na osnovu va\u0161eg iskustva, sigurni ste da ovaj sporazum treba da se promeni ili ukine?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to pi\u0161e u sporazumu je lo\u0161e za dr\u017eavljane Srbije. Ponovo \u0107u re\u0107i: Srbija treba da diktira tekst sporazuma jer ima radnu snagu i kvalifikovane ljude koji su Sloveniji potrebni i da pou\u010dena iskustvom Bosne i Hercegovine nikako ne potpisuje ovakav sporazum. Vrati\u0107emo se na po\u010detak razgovora: lepo je sedeti u klimatizovanoj kancelariji i gledati sa nekog sprata panoramu, ali to nije \u017eivot. \u017divot je ovde dole.<\/p>\n\n\n\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Intervju je objavljen u emisiji Kontrola leta<\/strong><\/a> na Radiju \u0160tudent<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ni u Zakonu o radu u Srbiji, a ni u Zakonu o radu u Sloveniji, ne postoji klauzula da neko ne mo\u017ee zameniti poslodavca u prvoj godini zaposlenja. A kako je nekome na pamet palo ne\u0161to tako da bude u Sporazumu za zapo\u0161ljavanje stranih radnika, kad ga nema u nacionalnom zakonu? Zar to nije oblik modernog robovlasni\u0161tva?<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8171,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-8170","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8170","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8170"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8170\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10080,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8170\/revisions\/10080"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8171"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8170"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8170"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8170"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}