{"id":13455,"date":"2026-05-17T10:54:43","date_gmt":"2026-05-17T08:54:43","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=13455"},"modified":"2026-05-18T00:38:35","modified_gmt":"2026-05-17T22:38:35","slug":"odlomak-iz-nadolazeceg-romana-maja-ima-kamen-andree-popov-miletic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/odlomak-iz-nadolazeceg-romana-maja-ima-kamen-andree-popov-miletic\/","title":{"rendered":"Iz rukopisa romana “Maja ima kamen” Andree Popov Mileti\u0107"},"content":{"rendered":"\n

Andrea Popov Mileti\u0107 srpska je knji\u017eevnica, esejistkinja, knji\u017eevna kriti\u010darka i kulturna novinarka iz Novog Sada. Autorka je zbirke kratkih pri\u010da Bezazlene crtice<\/em> i romana Pioniri maleni, mi smo morska trava<\/em>, koji je uvr\u0161ten u u\u017ei izbor za NIN-ovu nagradu, najzna\u010dajnije knji\u017eevno priznanje za roman na srpskom jeziku. Njena dela prevo\u0111ena su na vi\u0161e jezika, me\u0111u kojima su engleski, nema\u010dki, ma\u0111arski, makedonski i albanski, a objavljivana su u brojnim doma\u0107im i me\u0111unarodnim knji\u017eevnim \u010dasopisima i antologijama.<\/p>\n\n\n\n

Pored proze i poezije, aktivno se bavi knji\u017eevnom kritikom i pisanjem eseja, a za svoj rad dobila je vi\u0161e knji\u017eevnih priznanja i nagrada. Njena knji\u017eevnost prepoznata je po savremenom izrazu, dru\u0161tvenoj senzibilnosti i autenti\u010dnom glasu koji povezuje li\u010dno iskustvo sa \u0161irim kulturnim i dru\u0161tvenim temama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

<\/a>Maja roni kroz svoju podsvest<\/h2>\n\n\n\n

Maja je od onih \u0161to su polo\u017eili voza\u010dki ispit sa 18 godina i vi\u0161e nikada nisu seli za volan. Trpi sve nelagodnosti gradskog prevoza, pre nego da vozi tatinog renoa i preznojava se na parkingu ili raskrsnici.<\/p>\n\n\n\n

Dan je bio lo\u0161. Da je to bio poslednji dan, to nikako ne bi valjalo. Svi su u gradskom autobusu bili ru\u017eni, svi na ulici besprizorni. Vreme utu\u010deno ni u \u0161ta. Posle se samo sklup\u010dala na kau\u010du kao fetus.<\/p>\n\n\n\n

Prolazna NaMa<\/em> nije pothodnik, nego duga\u010dka nadzemna prodavnica koja izlazi na dve razli\u010dite ulice u samom centru grada. Mama tamo kupuje suknje, prolazna mama. Tete se \u0161etaju u tamnoplavim mantilima, mere materijale metrom, seku ih i potom uvijaju u sme\u0111i papir s na\u0161tampanim crvenim slovima.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePssst\u201d, obra\u0107a mi se pegavi de\u010dak, povu\u010de me sa sobom u kabinu i navu\u010de zavesu. Dok stignem da viknem: \u201eTreba li ti neka pomo\u0107? \u0160ta to radi\u0161? Pusti me! Heej!\u201d, ugura me u lift koji se zaustavio u kabini. Spustimo se nekoliko spratova ni\u017ee, u betonsku prostoriju nalik na gara\u017eu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNa kraju krajeva, uvek mogu u\u0107i u lift i vratiti se gore, u prolaznu NaMu<\/em> odakle sam i do\u0161la\u201d, pomislim i to me umiri. S lako\u0107om prihvatim da je de\u010dak sada moj vodi\u010d i samo se prepustim. U susret nam nai\u0111e devoj\u010dica zaokrugljenog, naduvenog trbuha. \u201eDa li je trudna?\u201d, pitam boja\u017eljivo. \u201eNe, ona je sasvim izvesno progutala semenku od lubenice\u201d, odvrati pegavi de\u010dak. Devoj\u010dica se o\u010de\u0161e o nas kao da ne postojimo. Pro\u0111e i de\u010dak s \u010dupavom izraslinom straga. Pravi pravcati majmunski rep izviruje mu pozadi, kroz rupu na farmericama. \u201e\u0160ta je s njim bilo?\u201d, upitam \u0161to ti\u0161e kako se de\u010dak ne bi uvredio. \u201ePio je kafu i pored toga \u0161to su mu zabranili zato jer je jo\u0161 uvek dete\u201d, obja\u0161njava mi Pegavi. Okolo luta i neki \u010dupavi devoj\u010durak izgubljenog pogleda. Devojka se sudara o zidove i lunja naokolo kao utvara. \u201eZapra\u0161ili su je metlom, pa je ostala sama\u201d, mali vodi\u010d me podu\u010dava. Zaputimo se ka zagasitonarand\u017eastim pokretnim stepenicama sa crnom gumenom trakom i otisnemo se gore, staju\u0107i na srebrni stepenik. Iznad nas, \u017eena pod mi\u0161ku vodi mu\u0161karca koji urla i mlati rukama. \u201ePevala je za stolom\u201d, mune me laktom Pegavi. Iza nas se vozi devojka mokre kose, u pokisloj ven\u010danici. \u201eDa pogodim: lizala je ka\u0161ike, \u0161erpe i lonce?\u201d \u201eUpravo tako. Svaki put kad je njena majka pravila kola\u010de.\u201d Sti\u017eemo do vrha stepeni\u0161ta. U jednoj raketi koja se nji\u0161e napred-nazad, sedi crnokosi de\u010dak u prugastoj majici i gorko pla\u010de. \u201ePrevi\u0161e se smejao, a lepo su ga upozorili\u201d, odmahivao je glavom Pegavi. Pored rakete: beli konj u kog se ubacuju \u017eetoni, klacka se tamo-amo, a na njemu sedi devoj\u010dica sa \u0161i\u0161kama i rupicama na obrazima. Dr\u017ei se za stomak ja\u0161u\u0107i i prave\u0107i bolne grimase. \u201eA njoj? \u0160ta se njoj desilo?\u201d, poku\u0161avam da zvu\u010dim zabrinuto, ali istina je da sam ve\u0107 oguglala na njihove patnje i kazne koje pro\u017eivljavaju. \u201e\u0160ta misli\u0161? Progutala je \u017evaku. Svi znaju da ti se od toga zalepe creva.\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eIzvinite! Mo\u017eete li mi spakovati dva metra ovog sna?\u201d, zamolim za pultom, nakon \u0161to se liftom vratim natrag u prolaznu NaMu<\/em>. \u201eNaravno! Odmah\u201d, nasme\u0161i se ljubazna teta u radnom mantilu i borosanama, pa zamota u sme\u0111i papir \u0161oljicu crne kafe, semenku od lubenice, ka\u0161iku umazanu \u010dokoladnim kremom, beli veo i jednu duga\u010dku dlaku. Zatim ispod pulta povu\u010de \u017evaku, razvu\u010de je, odmeri dva metra, otfikari je makazama i pogleda me urokljivim o\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSvetska zdravstvena organizacija (SZO) je zvani\u010dno proglasila usamljenost bole\u0161\u0107u, upozoravaju\u0107i na globalnu epidemiju koja zahvata sve ve\u0107i broj ljudi \u0161irom sveta. U saop\u0161tenju se navodi da je usamljenost postala ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu pa\u017enju i akciju. Usamljenost mo\u017ee doprineti skra\u0107enju \u017eivotnog veka, a globalna studija u kojoj je ispitano vi\u0161e od 2,2 miliona ljudi iz celog sveta pokazuje da danas postoji epidemija samo\u0107e i izolacije. Nema\u010dki zvani\u010dnici, inspirisani modelom Velike Britanije, izneli su jedan od predloga a to je formiranje posebne komisije pri ministarstvu zdravlja koja bi se bavila problemom usamljenosti i negativnim uticajem koje ova pojava ima na dru\u0161tvo. Komisija bi imala zadatak da razvije strategije i programe za prevenciju i suzbijanje usamljenosti, kao i pru\u017eanje podr\u0161ke onima koji su pogo\u0111eni ovim stanjem\u201d, deklamovao je glas spikerke sa TV-a. \u201ePoliti\u010darka Zelenih, Marija Klajn \u0160majnk, tra\u017ei da se izradi studija tro\u0161kova uvo\u0111enja dodatnih mera za borbu protiv \u0161tete koju uzrokuje usamljenost\u2026\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eJesam li ja to Dnevnik<\/em> ukomponovala u san?\u201d, jo\u0161 bunovna, Maja nije znala da li ova vest pripada snu ili javi. \u201eKoliko sam dugo spavala?\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eU su\u0161tini, mogu da te bocnem, pa da vidi\u0161 da ne sanja\u0161. Odvalila si dobra dva sata\u201d, oglasio se Roko.<\/p>\n\n\n\n

\u201eHej, dru\u017ee, ti si jo\u0161 tu?\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe mrdam nigde. Pravim ti dru\u0161tvo i kad si budna i kad spava\u0161.\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eZna\u010di, da ne brinem za epidemiju?\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa sam na tvom mestu vi\u0161e bih se brinuo zbog nekih drugih stvari. Mnogo mi se ti \u010desto anestezira\u0161. Nego, ‘ajde, daj kokice, gleda\u0107emo seriju zajedno, ti bira\u0161.\u201d<\/p>\n\n\n

\n
\"\"\n\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t<\/svg>\n\t\t<\/button><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ilustracija: Sonja Baji\u0107<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Andrea je knji\u017eevnica iz Novog Sada, autorka pri\u010da i romana, dobitnica brojnih knji\u017eevnih priznanja i u\u010desnica raznih knji\u017eevnih programa.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":13456,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[210,217],"tags":[],"class_list":["post-13455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-events","category-project-events"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13455"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13455\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13473,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13455\/revisions\/13473"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13456"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}