U okviru projekta \u201eNjena pri\u010da je i tvoja pri\u010da, univerzalne vrednosti \u017eenske evropske knji\u017eevnosti\u201d, koji je podr\u017eala Kreativna Evropa, odr\u017eano je \u0161est regionalnih radionica pisanja knji\u017eevne kritike \u201eMlada Evropa \u010dita\u201d. Polaznici i polaznice radionice (mladi kriti\u010dari i kriti\u010darke iz regiona) tom prilikom su slu\u0161ali predavanja renomiranih knji\u017eevnih kriti\u010darki iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koja su bila koncentrisana oko pitanja kako kriti\u010dki \u010ditati\/pisati o \u017eenskoj savremenoj knji\u017eevnosti. <\/p>\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/nauchi-da-chitash-Mlada-Evropa-chita-SAJT-1024x502.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/p>\n\n\n\n
Predava\u010dice na radionicama su bile:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ljubica Pupezin<\/strong>, osniva\u010dica i glavna urednica u Izdava\u010dkoj ku\u0107i \u201e\u0160trik\u201d, koja je svojim izdanjima unela preko potrebne novine, posebno kada je re\u010d o savremenoj svetskoj knji\u017eevnosti koju pi\u0161u \u017eene. Zavr\u0161ila je op\u0161tu knji\u017eevnost s teorijom knji\u017eevnosti, na po\u010detku karijere bavila se novinarstvom, organizacijom knji\u017eevnog programa, izme\u0111u ostalog i na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, te pisanjem novinske knji\u017eevne kritike. Objavljivala je u dnevnim novinama, knji\u017eevnim \u010dasopisima i nedeljnicima eseje, prikaze, intervjue s brojnim knji\u017eevnicama i knji\u017eevnicima. Godine 2013. osniva izdava\u010dku ku\u0107u \u201e\u0160trik\u201d. <\/p>\n\n\n\n Biljana Doj\u010dinovi\u0107<\/strong>, profesorka na Katedri za op\u0161tu knji\u017eevnost i teoriju knji\u017eevnosti Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedna je od osniva\u010dica Centra za \u017eenske studije u Beogradu i Indok centra Asocijacije za \u017eensku inicijativu. Bila je glavna urednica \u201eGenera\u201d, \u010dasopisa za feministi\u010dku teoriju, od 2002. do 2008. Objavila je knjige: \u201eGinokritika: rod i prou\u010davanje knji\u017eevnosti koju su pisale \u017eene\u201d (1993); \u201eOdabrana bibliografija radova iz feministi\u010dke teorije\/\u017eenskih studija 1974\u20131996\u201d (1997); \u201eGradovi, sobe, portreti\u201d (2006); \u201eGendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women\u2019s Writing\u201d (CD) (2006); \u201eKartograf modernog sveta\u201d (2007); \u201eSusreti u tami: uvod u \u010ditanje Vird\u017einije Vulf\u201d (2011). \u010clanica je John Updike Society (JUS) i uredni\u0161tva John Updike Review od njihovog osnivanja; u Odboru direktora JUS nalazi se od 2015. godine.<\/p>\n\n\n\n Na\u0111a Bobi\u010di\u0107<\/strong>, <\/strong>knji\u017eevna kriti\u010darka i socijalisti\u010dka feministkinja. Osnovne i master studije zavr\u0161ila je na Katedri za op\u0161tu knji\u017eevnost i teoriju knji\u017eevnosti Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Potom je zavr\u0161ila master studije kulture i roda, te doktorske studije kulture i medija, na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu. Od 2012. godine redovno objavljuje knji\u017eevnu kritiku na vi\u0161e knji\u017eevnih portala i medija u regiji. Sudelovala je u me\u0111unarodnoj edukaciji mladih kriti\u010dara \u201eCriticize This!\u201d i dobila nagradu za najbolju regionalnu mladu knji\u017eevnu kriti\u010darku 2013. godine. Od 2014. s grupom \u201ePobunjene \u010ditateljke\u201d ure\u0111uje portal za knji\u017eevnu kritiku Bookvica.net.<\/p>\n\n\n\n Ivana Dra\u017ei\u0107 <\/strong>diplomirala je kroatistiku i povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od 2015. radi u nezavisnoj kulturi na razli\u010ditim tipovima poslova. Ure\u0111ivala je nekoliko online i tiskanih publikacija, sudelovala u nizu knji\u017eevnih tribina i okruglih stolova, radila u administraciji udruga te se redovito bavi lekturom i iza sebe ima nekoliko desetaka lektorisanih publikacija. Od 2019. ure\u0111uje knji\u017eevni portal Booksa.hr i vodi Booksine dru\u0161tvene mre\u017ee. \u010clanica je regionalnog kolektiva knji\u017eevnih kriti\u010darki \u201ePobunjene \u010ditateljke\u201d.<\/p>\n\n\n\n Selma Raljevi\u0107<\/strong>, profesorica teorije i historije knji\u017eevnosti i komparativne knji\u017eevnosti na Odsjeku za engleski jezik i knji\u017eevnost Fakulteta humanisti\u010dkih nauka Univerziteta \u201eD\u017eemal Bijedi\u0107\u201d u Mostaru. Objavila je knjigu \u201eKnji\u017eevnost bez granica\u201d, te nau\u010dne monografije \u201eFaulkner i Selimovi\u0107 su bili ovdje: modernizam, otu\u0111enje i dezintegracija\u201d i \u201eTrans\/bosanskohercegova\u010dki knji\u017eevni izrazi\u201d. Njena glavna nau\u010dna i istra\u017eiva\u010dka interesovanja ti\u010du se moderne i savremene ameri\u010dke, bosanskohercegova\u010dke, transnacionalne i komparativne knji\u017eevnosti, kao i knji\u017eevnosti na engleskom jeziku. <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n U okviru radionica razgovaralo se o \u0161est knjiga koje su bile objavljene u sklopu navedenog projekta u izdanju Izdava\u010dke ku\u0107e \u201e\u0160trik\u201d iz Beograda. <\/p>\n\n\n\n Re\u010d je o slede\u0107im naslovima:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ani Erno (1940) francuska je knji\u017eevnica koja je napisala preko trideset knjiga. Za svoj rad 2022. godine dobila je Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost. Ta najpresti\u017enija knji\u017eevna nagrada dodeljena joj je za, kako je istaknuto u obrazlo\u017eenju, \u201ehrabrost i klini\u010dku preciznost kojom razotkriva korene otu\u0111enja i kolektivna ograni\u010denja li\u010dnog se\u0107anja\u201d.<\/p>\n\n\n\n Roman \u201eGodine\u201d je njen magnum opus, koji tematizuje period od kraja Drugog svetskog rata, ta\u010dnije od po\u010detka pedesetih do po\u010detka dvehiljaditih, kroz koji je autorka pokazala kako se menjaju dru\u0161tveni polo\u017eaj \u017eene, porodica i porodi\u010dni odnosi, brak, razilaze i kohabitiraju ideologije, poja\u010dava ili slabi interakcija dru\u0161tva i pojedinca, kako nas menjaju nove tehnologije. Ani Erno pisala je o tome kako smo od slobodarskih revolucija (u \u201eGodinama\u201d simboli\u010dki izra\u017eenih kroz \u201968) stigli do brutalnog konzumerizma, o odnosu prema imigrantima, problemu s kojim se Francuska ve\u0107 dugo suo\u010dava, a odnedavno i \u010ditav svet. Pisala je o svom dru\u0161tvenom poreklu, radni\u010dkoj klasi, kako pobe\u0107i od nje i nastaviti borbu za nju. Roman je prepun zapisa o politi\u010dkim doga\u0111ajima u Francuskoj i svetu, gde su feministi\u010dki, socijalni i egzistencijalisti\u010dki modeli, obra\u0111eni u \u0161irem dru\u0161tvenom i du\u017eem vremenskom kontekstu, dobili produbljena zna\u010denja. Prema re\u010dima knji\u017eevne kriti\u010darke i knji\u017eevne urednice Ljubice Pupezin: \u201eGodine su tako\u0111e i roman o vremenu, o na\u010dinu da se vrate ose\u0107aji koji behu, a koji su nas sastavili takve kakvi jesmo. Osim \u0161to su otvorile mogu\u0107nost uzbudljivog komparativnog \u010ditanja dva velika romana o vremenu (i Francuskoj), od jednog mu\u0161karca, genijalnog Marsela Prusta, i jedne \u017eene, nobelovke Ani Erno, \u2019Godine\u2019 su svakako zna\u010dajan doprinos knji\u017eevnoj zapitanosti i uznemirenosti zbog te ravnodu\u0161ne i, mo\u017eda, jedine stvarne pojave \u2013 vremena.\u201d<\/p>\n\n\n\n Vigdis Jurt (1959) nagra\u0111ivana je autorka i jedan od najzanimljivijih savremenih pisaca Norve\u0161ke. Dobitnica je niza nagrada i priznanja, me\u0111u kojima su: S\u00f8ren Gyldendal-Prisen, Nagrada kritike 2012, Brageprisen, nagrada Amalija Skram, Aschehougprisen i Nagrada prodavaca knjiga 2016. U knjizi \u201eDa li je majka mrtva\u201d autorka nas postavlja u sredi\u0161te upornog, opsesivnog, o\u010dajni\u010dkog traganja za tajnom, za majkom, za sobom samom i ranom koja se prenosi iz generacije u generaciju. Vigdis Jurt \u201eoptere\u0107uje\u201d \u010ditateljku bolom i tegobom koje sama junakinja nosi i kojih se na kraju osloba\u0111a. Prema re\u010dima knji\u017eevne teoreti\u010darke koja je napisala i pogovor srpskom izdanju ove knjige Biljane Doj\u010dinovi\u0107: \u201e\u010citateljka (ili \u010ditalac) ostaje zami\u0161ljena nad onim \u0161to se upravo odigralo, dostiglo vrhunac i primirilo, s pitanjem o sebi samoj. Ako bismo na sopstveni do\u017eivljaj primenili kriterijum Johane Hauk da \u2019istinitost dela ne po\u010diva u njegovom odnosu prema takozvanoj stvarnosti, ve\u0107 u na\u010dinu na koji deluje na posmatra\u010da\u2019, sigurna sam da bi ve\u0107ina \u010ditalaca potvrdila da je ovaj roman istinit, bolno istinit.\u201d<\/p>\n\n\n\n En Enrajt (1962) jedna je od najzna\u010dajnijih irskih knji\u017eevnica srednje generacije. Autorka je devet romana, dve zbirke pri\u010da, knjige memoara o maj\u010dinstvu i zbirke eseja. Njen roman \u201eOkupljanje\u201d (Gathering) 2007. nagra\u0111en je Bukerovom nagradom. Prva je dobitnica Nagrade za irsku fikciju, za roman \u201eThe Green Road\u201d (2015). Za svoj knji\u017eevni rad dobila je i druga zna\u010dajna priznanja, poput nagrade Vitbred i Medalje Andre Karnegi za fikciju i Nagrade irskog PEN-a. U romanu \u201eGlumica\u201d En Enrajt nas upoznaje s likom Nore, koja istra\u017euje pro\u0161lost svoje majke Ketrin, otkrivaju\u0107i istine o glamuroznom svetu filma i pozornice, ali i o porodi\u010dnoj istoriji, maj\u010dinstvu, ljubavi, traumi. Ketrin O\u2019Del nije bila samo najve\u0107a diva jednog vremena. Bila je slo\u017eena li\u010dnost, umetnica rasko\u0161nog talenta, ali i osetljiva i nesigurna \u017eena u potrazi za podr\u0161kom i priznanjem, istovremeno mo\u0107na i jaka, majka puna ljubavi za svoju \u0107erku, odlu\u010dna da je za\u0161titi. Kako su istakle urednice izdava\u010dke ku\u0107e \u201e\u0160trik\u201d: \u201eEn Enrajt je maestralna pripoveda\u010dica koja nam pri\u010du o Ketrin O\u2019Del donosi s filmskom \u017eivopisno\u0161\u0107u, kombinuju\u0107i opise \u017eivota iza kulisa s intimnim, emotivno sna\u017enim trenucima izme\u0111u majke i \u0107erke.\u201d<\/p>\n\n\n\n Magda Sabo (1917\u20132007) jedna je od najzna\u010dajnijih i najprevo\u0111enijih ma\u0111arskih knji\u017eevnica i disidentkinja. Objavila je preko pedeset knji\u017eevnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, pri\u010da, eseja i studija. Ro\u0111ena je u Debrecinu, gde je stekla klasi\u010dno obrazovanje. Knji\u017eevnu karijeru po\u010dela je kao pesnikinja. Turbulentne 1949. vest da je dobila presti\u017enu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu slu\u017ebenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj jo\u0161 istog dana, zajedno s ve\u0161\u0107u da joj je nagrada oduzeta, bio uru\u010den i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osu\u0111ena na silencijum i nije smela ni\u0161ta da objavljuje sve do 1958, kada se okre\u0107e pisanju proze. U knjizi \u201eStari bunar\u201d pi\u0161e o devoj\u010dici Magdi koja odrasta po\u010detkom pro\u0161log veka u bajkovitom Debrecinu, i neobi\u010dnoj porodici druga\u010dijoj od ostalih. U ovom memoarskom romanu, pripoveda\u010dica gleda u dubine starog bunara, otkrivaju\u0107i jedno detinjstvo kakvog danas vi\u0161e nema, detinjstvo koje ju je upravo i oblikovalo kao knji\u017eevnicu. \u201eKako na dete uti\u010de kad su majka i otac i sami ljudi od talenta, kad je ku\u0107a i kad su dani ispunjeni umetno\u0161\u0107u, knjigama, muzikom i slikama; kako do\u017eivljava zamr\u0161ene porodi\u010dne odnose, ili specifi\u010dne ljude iz svog grada; kako pojmove kao \u0161to su smrt, ljubav, domovina\u2026 Bez televizije, telefona, digitalnog sveta. Sve je od krvi i mesa, i deluje toliko nestvarno da se \u010dini delom neke fantazmagorije, ali i te kako zadr\u017eava sna\u017enu vezu s dana\u0161njim vremenom rasvetljavaju\u0107i i ukazuju\u0107i na ono \u0161to ipak ostaje nepromenjeno u nama a to je ljudskost\u201d, stoji u pogovoru srpskog izdanja romana. <\/p>\n\n\n\n Ornela Vorpsi (1968) albanska je knji\u017eevnica, fotografkinja, slikarka i video-umetnica. Rodnu zemlju napustila je sa dvadeset dve godine i preselila se u Italiju, gde je studirala na Akademiji za umetnost, a \u0161kolovanje je nastavila u Parizu, gde se seli nakon \u0161est godina. Godine 2010. na\u0161la se me\u0111u 35 najboljih evropskih pisaca u knjizi koju je priredio Aleksandar Hemon \u201eBest European Fiction\u201d, a za koju je pogovor napisala Zejdi Smit. U romanu \u201eZemlja u kojoj se nikad ne umire\u201d autorka ka\u017ee da sve sre\u0107ne zemlje li\u010de jedna na drugu, a svaka nesre\u0107na zemlja, pa\u2026 i one su dosta sli\u010dne jedna drugoj. To su zemlje gde su \u017eenama podignuti zidovi zabrana. U nesre\u0107nim zemljama ipak nisu svi nesre\u0107ni, kao \u0161to ni u sre\u0107nim zemljama nisu svi sre\u0107ni. Samo \u0161to je u oba slu\u010daja taj broj izuzetih mali, a u prvom slu\u010daju je i stra\u0161no pogre\u0161no \u0161to je taj broj mali. U ovom romanu Ornela Vorpsi govori o odrastanju junakinje u Albaniji za vreme Envera Hod\u017ee, u jednoj zemlji u kojoj ljudi nikako ne umiru, jer su tako sna\u017eni i iskonski i nepobedivi, ali gde je opasno biti lepa \u017eena ili neupu\u0107eno dete koje rado prihvata slatki\u0161e od staraca, ili \u010dovek koji \u0107e re\u0107i \u0161ta misli u pogre\u0161no vreme, na pogre\u0161nom mestu. U ovoj zemlji, i tolikim zemljama, ljudi ne umiru \u2013 oni samo nestaju. Prema re\u010dima izdava\u010da: \u201eOvo je svakako i knjiga o tome koliko nas zemlja u kojoj smo ro\u0111eni, odakle su nam sve pretkinje i preci, oblikuje u \u017eivotu, i koliko uti\u010de na to kakvi ljudi postajemo.\u201d<\/p>\n\n\n\n Zuzana Brapcova (1959\u20132015) ro\u0111ena je u Pragu u porodici istori\u010dara umetnosti. Prvi roman \u201eDaleko od stromu\u201d objavila je kao samizdat 1984, a 1987. za njega je dobila nagradu Jir\u017ei Orten. Njen tre\u0107i roman \u201eRok perel\u201d prvi je \u010de\u0161ki roman koji govori o lezbijskoj ljubavi. U knjizi \u201eGodine bisera\u201d Brapcova ispisuje svet srednjoevropskog krajolika posle pada komunizma, a pred vratima tre\u0107eg milenijuma na\u0161e ere. Re\u010d je o romanu u kojem autorka poku\u0161ava do\u0107i do istine o sebi, a potom i svih dru\u0161tava koja su se ukazala po podizanju gvozdene zavese.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Osna\u017eivanje mladih kriti\u010darskih glasova <\/strong><\/p>\n\n\n\n Cilj radionica knji\u017eevne kritike \u201eMlada Evropa \u010dita\u201d bio je, pre svega, osna\u017eiti i senzibilirati nove generacije knji\u017eevnih kriti\u010dara i kriti\u010darki za \u010ditanje knji\u017eevnosti koju pi\u0161u \u017eene, a koja je, \u010dak uzev\u0161i i globalno, i dalje mnogo zapostavljenija u \u0161irim \u010ditala\u010dkim krugovima od one koju pi\u0161u (ili su pisali) mu\u0161karci.<\/p>\n\n\n\n Za takav vid osna\u017eivanja, na radionicama je umnogome bilo re\u010di o ja\u010danju otpora mladih prema svim klasnim, rodnim i rasnim neravnopravnostima koje su dominirale (a i danas su umnogome prisutne) u dru\u0161tvenim i kulturnim prilikama. <\/p>\n\n\n\n \u0160ta je, zapravo, knji\u017eevna kritika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema klasi\u010dnim tuma\u010denjima, knji\u017eevna kritika je disciplina nauke o knji\u017eevnosti koja se bavi opisivanjem, tuma\u010denjem i procenjivanjem pojedinog knji\u017eevnog dela, odnosa autora ili autorke prema dru\u0161tvenim okolnostima, na osnovu alata, pojmova i termina koji proizlaze iz teorije knji\u017eevnosti i estetike. Govore\u0107i o teoriji, te imaju\u0107i u vidu primarni zadatak ovog projekta, tokom radionice se razgovaralo i o rodnim i queer studijama, postkolonijalnim teorijama, te kritici rasizma.<\/p>\n\n\n\n Nijedno knji\u017eevno delo, pa time ni kriti\u010dko \u010ditanje ili pisanje teksta, ne mo\u017ee biti izuzeto iz dru\u0161tvenog konteksta u kojem nastaje. Osve\u0161\u0107ivanje ovih dru\u0161tvenih pozicija potrebno je za razumevanje samog dela. Tako\u0111e, ulazak u svaki tekst zna\u010di i ulazak u literarnu tradiciju u kojoj je on nastao, te je tako\u0111e potrebno odre\u0111eno poznavanje konteksta knji\u017eevne istorije. <\/p>\n\n\n\n Svakom pisanju prethodi \u010ditanje <\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi se pisalo, bilo knji\u017eevno delo bilo kritika, potrebno je prethodno iskustvo \u010ditanja, odnosno, preciznije re\u010deno, iskustvo kriti\u010dkog \u010ditanja i promi\u0161ljanja teksta. Kriti\u010dko \u010ditanje je postupak koji zahteva odre\u0111enu vrstu discipline i znanja, doslednosti argumentacije, ume\u0107a komentiranja i interpretiranja. Posebno je bitna ve\u0161tina interpretiranja (zna\u010denjskog nadopisivanja), odnosno mogu\u0107nost da se nanovo rekreira iskustvo \u010ditanja. Interpretacija pretpostavlja tuma\u010denje i nadogradnju nekog knji\u017eevnog dela, pronalazi i uspostavlja veze izme\u0111u njega i drugih dela, te \u0161ireg dru\u0161tvenog konteksta. Knji\u017eevna kritika, tako\u0111e, na osnovu odre\u0111enih teorijskih postavki i unutarknji\u017eevnih kriterija donosi vrednosni sud o delu.<\/p>\n\n\n\n Bitno je napomenuti da savremena knji\u017eevna kritika, odustaje od pozicije univerzalne i ahistorijske vrednosti nekog dela, pa je savet mladim kriti\u010darima i kriti\u010darkama da kanonske naracije o knji\u017eevnosti i vrednosne sudove, podvrgavaju sumnji, te da tragaju za novim \u010ditanjima i novim interpretacijama. <\/p>\n\n\n\n Savet \u2013 kako kriti\u010dki \u010ditati knji\u017eevni tekst<\/em><\/p>\n\n\n\n Vrlo je va\u017eno da kriti\u010dari i kriti\u010darke tokom \u010ditanja vode vlastite bele\u0161ke o tekstu. Pravljenje strukturisanih bele\u017eaka pomo\u0107i \u0107e im da va\u017ena zapa\u017eanja prikupe na jedno mesto, te izdvoje klju\u010dne ideje. Bele\u0161ke se mogu grupisati u odnosu na temu, formu i ideju dela. Va\u017eno je promisliti i o li\u010dnom utisku o delu. \u0160ta je kriti\u010dara ili kriti\u010darku posebno dojmilo? Kakva je atmosfera u knjizi? Da li su kori\u0161teni postupci uspe\u0161no izvedeni? Itd.<\/p>\n\n\n\n Zauzimanje pozicije i vrsta kritike<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi se napisala jedna kritika, potrebno je da njen autor ili autorka zauzmu odre\u0111enu poziciju. Knji\u017eevna kritika nije neutralna ni kada su u pitanju metode koje se koriste u interpretaciji. Kriti\u010dar ili kriti\u010darka mora odlu\u010diti koje \u0107e (i za\u0161to) metode koristiti. Za\u0161to \u0107e istaknuti odre\u0111ena mesta. Razlo\u017eiti knji\u017eevne postupke koji su kori\u0161teni (manje ili vi\u0161e uspe\u0161no) u datom delu. Za sve to je, kao \u0161to smo ve\u0107 naveli, potrebno odre\u0111eno poznavanje istorije i teorije knji\u017eevnosti, kao i razli\u010ditih knji\u017eevno-kriti\u010darskih tradicija. <\/p>\n\n\n\n Treba imati na umu da na samu kritiku uti\u010de i forma koja je data (odnosno zadata). Iako se danas klonimo tradicionalnih podela na akademsku i medijsku kritiku, va\u017eno je unapred znati kolika \u0107e biti njena du\u017eina, kao i prirodu medija za koji se pi\u0161e. Mladi kriti\u010dari i kriti\u010darke moraju imati na umu da li pi\u0161u kritiku za neku stru\u010dnu publikaciju, \u010dasopis, novine, ili danas sve rasprostranjenije internet medije. Mediji, posebno dru\u0161tvene mre\u017ee, stalno se menjaju i stavljaju nas pred nove izazove.<\/p>\n\n\n\n Savet \u2013 o \u010demu treba voditi ra\u010duna dok se pi\u0161e tekst<\/em><\/p>\n\n\n\n Nakon \u010ditanja i pravljenja bele\u017eaka, potrebno je rasporediti gra\u0111u u nekoliko nivoa, te odlu\u010diti na \u0161ta se \u017eelite fokusirati u svom tekstu. Strukturalno kritika bi trebalo da sadr\u017ei:<\/p>\n\n\n\n Knji\u017eevna kritika kao knji\u017eevni \u017eanr <\/strong><\/p>\n\n\n\n Tradicionalno, knji\u017eevno delo i knji\u017eevna kritika su \u010desto bili shvatani kao me\u0111usobno suprotstavljene knji\u017eevne prakse. Pritom, knji\u017eevna je kritika neretko bivala skrajnuta, ponekad i prezrena. Me\u0111utim, danas je posve jasno da je i pisanje kritike \u010din stvaranja. Upravo na spomenutom planu interpretacije i recepcije otvara se prostor novog \u010ditanja, odnosno rekreiranja tog iskustva. Za pisanje knji\u017eevne kritike potrebna su mnoga znanja, ume\u0107e \u010ditanja, te ve\u0161tina zaklju\u010divanja.<\/p>\n\n\n\n U svetlu knji\u017eevnosti koju pi\u0161u \u017eene, a koja je tako\u0111e vekovima bila skrajnuta, nove osve\u0161\u0107ene generacije (po pitanju roda, klase i rase) upravo su ona snaga od koje se o\u010dekuje prevrednovanje starih vrednosti. <\/p>\n\n\n\n Savet \u2013 kako se gradi put kriti\u010dara\/kriti\u010darke:<\/em><\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to mladi kriti\u010dar\/kriti\u010darka uradi sve gorepomenuto prilikom \u010ditanja i analiziranja knji\u017eevnog dela o kojem pi\u0161e, ne treba da se libi:<\/p>\n\n\n\n Tekst je uredila Lejla Kalamuji\u0107, koordinatorka radionica (naratorijum.ba)<\/p>\n\n\n\n Pro\u010ditajte neke od kritika nastalih tokom radionica<\/strong><\/p>\n\n\n\n O\u010duvati sticaj okolnosti: (kontra)efekat u knjizi \u201eGodine\u201d Ani Erno<\/a><\/p>\n\n\n\n Opasnost nekriti\u010dkog pristupa romanu \u201eGodina bisera<\/a>\u201d<\/p>\n\n\n\n \u017divjeti u zemlji bez smrti<\/a><\/p>\n\n\n\n Sre\u0107no detinjstvo umetnika \u2013 oksimoron ili Atlantida?<\/a><\/p>\n\n\n\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n