{"id":12111,"date":"2024-09-04T22:36:39","date_gmt":"2024-09-04T20:36:39","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=12111"},"modified":"2024-09-05T08:42:55","modified_gmt":"2024-09-05T06:42:55","slug":"da-li-je-majka-mrtva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/da-li-je-majka-mrtva\/","title":{"rendered":"Da li je majka mrtva?"},"content":{"rendered":"\n

\u201ePatrijarhat je nemilosrdan prema majkama i k\u0107erkama, a naro\u010dito prema njima zajedno. Ne samo da nijednoj od njih ne dozvoljava da di\u0161e, ve\u0107 uzrokuje da to one same brane jedna drugoj. To bi mogao biti najkra\u0107i sa\u017eetak ovog romana.\u201c pi\u0161e prof. dr Biljana Doj\u010dinovi\u0107<\/strong> u predgovoru romana Da li je majka mrtva?<\/em><\/strong> autorke Vigdis Jurt.<\/strong> Roman je sa norve\u0161kog preveo Rado\u0161 Kosovi\u0107,<\/strong> a izdala beogradska izdava\u010dka ku\u0107a \u0160trik<\/strong>, u okviru projekta Njena pri\u010da je i tvoja pri\u010da <\/em><\/strong>koji podr\u017eava Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa<\/strong>. O knjizi razgovaramo sa prof. dr Biljanom Doj\u010dinovi\u0107 u 4. podcastu serije Za\u0161to mu\u0161karci ne \u010ditaju \u017eene?<\/a><\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Glavna junakinja romana Da li je majka mrtva?<\/em><\/strong> je likovna umetnica od oko \u0161ezdeset godina koja se posle tri decenije provedene u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama vra\u0107a u Norve\u0161ku, u rodni grad, po\u0161to je dobila poziv jedne galerije da odr\u017ei retrospektivnu izlo\u017ebu. U svom rodnom gradu je iznajmila stan nekoliko kilometara od ku\u0107e njene majke sa kojom trideset godina nije imala nikakav kontakt. U romanu pratimo njene poku\u0161aje da uspostavi ponovni kontakt sa majkom i da otkrije tajne iz detinjstva koje su klju\u010dno uticale na njen \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

Vigdis Jurt je jedna od najzanimljivih savremenih spisateljica Norve\u0161ke. Napisala je mnoge popularne knjige za decu i odrasle i vi\u0161e puta je nagra\u0111ivana za svoj rad. Njene knjige su objavljene u trideset zemalja, a ovo je druga knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

Prof. dr Biljana Doj\u010dinovi\u0107 redovna je profesorka na Katedri za op\u0161tu knji\u017eevnost i teoriju knji\u017eevnosti Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedna je od osniva\u010dica Centra za \u017eenske studije u Beogradu kao i Indok centra Asocijacije za \u017eensku inicijativu. Osniva\u010dica je \u010dasopisa Knji\u017eenstvo u \u010dijem je uredni\u0161tvu, \u010dlanica je mre\u017ee CEEPUS Women Writers in History i projekta Ruta knji\u017eevnica (Women Writer\u2019s Route). Objavila je vi\u0161e knjiga iz oblasti feministi\u010dke kritike.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 i sam naslov romana Vigdis Jurt izaziva nelagodu \u00bbDa li je majka mrtva?\u00ab U pogovoru pi\u0161ete da je \u00bbodnos majke i k\u0107erke u knji\u017eevnosti i umetnosti sam po sebi dragocena tema koja otvara mnogo pitanja, a Vigdis Jurt je nemilosrdno direktna u njihovom postavljanju\u00ab. Kako biste umestili ovaj na\u010din literaranog preispitivanja u feministi\u010dku literaturu i teoriju o odnosu majke i \u0107erke? Za\u0161to je taj konflikt toliko prisutan i na koji na\u010din ga Jurt obra\u0111uje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U \u017eivotu je taj konflikt \u010desto prisutan, verovatno i \u010de\u0161\u0107e nego \u0161to mislimo, ali ne toliko u knji\u017eevnosti. Mo\u017eda u poslednje vreme kod nekih savremenih autorki \u010de\u0161\u0107e nailazimo na tu temu, ali je u svetskoj knji\u017eevnosti mnogo vi\u0161e pripovesti o odnosu oca i sina ili odsutnih majki, nego o odnosu majke i k\u0107erke. Kao \u0161to i sama junakinja romana prime\u0107uje, u filmu ima mnogo vi\u0161e odsustnih majki. Ona govori o filmovima, ali to isto mo\u017ee da se primeni i na knji\u017eevnost.<\/p>\n\n\n\n

Prvo delo na koje pomislim u vezi sa ovim pitanjem jeste jedna divna pripovetka o Pepeljuzi iz Dnevnika Milice Stojadinovi\u0107 Srpkinje U Fru\u0161koj gori 1854<\/em>. To je verovatno prethri\u0161\u0107anska verzija pripovetke. Znamo da je Milica bila i sakuplja\u010dica za Vuka i kod Vuka se devojka ve\u0107 zove Mara, dakle, jasno nam je da je to kasnija verzija. Ovde devojka nema ime. Ona na\u010dini gre\u0161ku, padne joj preslica u jamu i majka se pretvara u kravu, ali majka je ne osu\u0111uje zbog toga ni u jednom trenutku. Ona ka\u017ee da \u017eeli da je k\u0107i vodi na ispa\u0161u da je se nagleda i stalno joj poma\u017ee u te\u0161kim situacijama. Taj arhetipski, topli odnos uzajamne ljubavi skoro da ne mogu da na\u0111em u svetskoj knji\u017eevnosti, barem ne na prvu pomisao.<\/p>\n\n\n\n

Ali, kad pomislite na odnos oca i sina, to je lako. To je recimo Uliks<\/em>, Kafkine pripovetke Preobra\u017eaj<\/em> ili Presuda<\/em>. Ili, recimo, odnos majka i sin \u2013 to su manje-vi\u0161e celokupna dela D\u017eona Apdajka. Ali majka i k\u0107i \u2013  mnogo re\u0111e. Me\u0111utim,  majki, odsutnih majki, ili majki raspodeljenih na niz drugih obaveza i zadataka  ima u svetskoj knji\u017eevnosti. Recimo, Vird\u017einija Vulf i Gospo\u0111a Dalovej<\/em>, gde postoji majka i postoji k\u0107erka ali one gotovo da se ni ne susre\u0107u.  U Ka svetioniku<\/em> je taj odnos jo\u0161 izrazitiji jer je tamo mnogo dece i gostiju i majka ne sti\u017ee skoro ni do jednog do njih, ve\u0107 je predstavljena kao neka vrsta impresije.<\/p>\n\n\n\n

Drugo delo na koje od nedavno pomislim kad se pomene odnos majke i k\u0107erke jesu Memoari <\/em>Jelice Belovi\u0107 Bernad\u017eikovske, koje su kolege iz Sarajeva herojski izveli iz rukopisa i objavili krajem pro\u0161le godine. Jelica Belovi\u0107 je nazvana Vukom Karad\u017ei\u0107em srpske etnografije. U memoarima opisuje svoj \u017eivot od ro\u0111enja do 1909. godine. Njena \u017eivotna pri\u010da o majci je stra\u0161na \u2013 to je Austrougarska monarhija, \u0161to je sigurno uticalo na na\u010din vaspitavanja, ali odnos koji se zami\u0161lja kao pun ljubavi i ne\u017enosti jeste ne\u0161to \u0161to k\u0107i stalno o\u010dekuje i nikada ne dobija. Naprotiv. Majka je hladna, daleka, ne samo stroga, ve\u0107 nemilosrdna u odnosu na k\u0107er. To je jako potresno i predstavlja suprotnost mitu koji se pojavljuje u delu Milice Stojadinovi\u0107 Srpskinje. Onda se mo\u017eemo pitati da li je majka iz \u201cPepeljuge\u201d Milice Stojadinovi\u0107 projekcija \u017eelje ili je to majka iz nekog pretpatrijarhalnog doba \u010dijem uni\u0161tenju upravo u toj pripoveci i prisustvujemo.<\/p>\n\n\n\n

Patrijarhat je jasno zatrovao odnos majke i k\u0107erke. O tome i govori roman Vigdis Jurt. Junakinja je vrlo analiti\u010dna i nema sumnje o \u010demu je re\u010d i kakve su posledice razli\u010ditih odnosa. Vidimo majku koja je suprotna mitu o ne\u017enosti, koji i sama junakinja pominje kao ne\u0161to nepostoje\u0107e. Feministkinje govore o reprodukciji materinske uloge i o razlikama u klju\u010dnim elementima identiteta kod de\u010daka i devoj\u010dice. De\u010daci se formiraju nasuprot majkama, a k\u0107erke u skladu s njima \u0161to stvara kontinunitet. Da li je to dobro ili lo\u0161e, tu se mi\u0161ljenja razlikuju. Ali svakako postoji vrsta o\u010dekivanja koje treba ispuniti i uloga sa kojom se treba saglasiti.<\/p>\n\n\n\n

U romanu Vigdis Jurt imamo oba slu\u010daja, samo \u0161to su u pitanju dve k\u0107erke. Junakinja se zove Johana a njena mla\u0111a sestra je Rut. Zato je na pitanje \u017delim li, moram li biti isto \u0161to i majka,<\/em> odgovor Rut \u2013 \u201cda\u201d, bez ikakvih problema, dok sa Johanom to nije slu\u010daj. Junakinja o tome ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n

\u201cMajka je ogledalo u kojem \u0107erka vidi svoju budu\u0107nost, a \u0107erka je ogledalo u kojem majka vidi svoje izgubljeno \u201eja\u201d \u2012 pa majka sad ne \u017eeli da me vidi da ne bi videla \u0161ta je izgubila? Dete mora imati mogu\u0107nost da se pobuni protiv svojih roditelja kako bi na\u0161lo svoju volju i svoj put, a ako roditelji to podnesu, njihov odnos \u0107e kasnije do\u0107i u ravnote\u017eu, zato \u0161to su u \u017earu borbe svi bili ogoljeni i osetljivi i zato \u0161to su poku\u0161ali da re\u010dima izraze sve \u0161to je bilo slo\u017eeno i ambivalentno, ali to se nikada nije desilo izme\u0111u mene i majke. A to je potrebno da bi se bolni za\u010darani krug prekinuo, da li ja to poku\u0161avam da uradim?\u201d<\/p>\n\n\n\n

Junakinja je tako\u0111e majka u trenutku kada postavlja to pitanje. U zrelom je dobu, ima oko \u0161ezdeset godina i poku\u0161ava da razre\u0161i taj svoj \u017eivotni lom.<\/p>\n\n\n\n

Smrt i majka \u2013 dve osnovne teme pripovedanja prepli\u0107u se u romanu na razli\u010dite na\u010dine: opisi prirode evropskog severa u kojima prevladava tama, oblaci, vla\u017ena zemlja, gusta \u0161uma, oluja, ve\u010dni novembar\u2026 Junakinja vi\u0161e puta ka\u017ee da je u rodnom gradu \u00abtiho kao u grobu\u00ab, a sestru i majku prati dok idu na o\u010dev grob. Tu su i mrtvi me\u0111uljudski odnosi bez komunikacije zasnovani na malogra\u0111anskim pravilima i ljudi odnosno \u017eene mrtvog duha. Kako vi vidite preplitanje odnosa sa majkom i smrti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prvo, kad ra\u0111a, \u017eena je na ivici \u017eivota i smrti. Danas to mo\u017eda ne izgleda tako, ali se, na \u017ealost, ponekad i potvrdi. Drugo, \u0161to mo\u017eda jo\u0161 vi\u0161e isijava u knji\u017eevnosti je da je sam dolazak na ovaj svet, ulazak u smrtnost, a majke su kapija, portal tog oblika egzistencije. Binarna zapadnja\u010dka opozicija govori o Erosu i Tanatosu, Majka je Eros ali ona je i \u017eena, a \u017eene su one koje nas \u00bbdo\u010dekuju i ispra\u0107aju\u00ab da parfraziram  deo iz Uliksa<\/em>. Prema tome, ra\u0111anje i smrt su isprepletani, a majka je taj su\u0161tinski \u010dvor jednog i drugog.<\/p>\n\n\n\n

U samom romanu majka i smrt su povezani na jo\u0161 jedan na\u010din \u2013 odri\u010du\u0107i se sebe, svojih \u017eelja koje simbolizuju karte za Jeloustoun, majka se odrekla sopstvenog \u017eivota. Ona je umrla onda kada se pomirila sa drugom vrstom \u017eivota. Junakinja podzoreva da majka ne mo\u017ee da podnese pogled na nju jer je bila svedok maj\u010dinog poku\u0161aja pobune i neuspeha da u tome istraje.<\/p>\n\n\n\n

Otud ona \u017eeli da potvrdi da je majka jednom bila \u017eiva i da se, iako nije mogla da se pobuni protiv mu\u017ea, na neki na\u010din ipak pobunila protiv takvog \u017eivota. Da je poku\u0161ala da ne\u0161to u\u010dini. To je majka koju ona \u017eeli da pamti. Drugim re\u010dima, pitanje iz naslova je retorsko. Majka je svakako mrtva, mada prebiva u svakodnevici. <\/p>\n\n\n\n

Najzad, kao \u017eena, na poetskom nivou, ona je povezana sa prirodom. U binarnoj podeli priroda i kultura u kojoj je \u017eena povezana sa prirodom, ra\u0111anje i smrt se, naravno prepli\u0107u. Opisi prirode su bo\u017eanstveni i to je duboki lirski kvalitet ovog romana, opis prirode, \u0161ume i promena u \u0161umi koje se de\u0161avaju tokom rane jeseni. Ona dolazi u septembru i ostaje skoro do Bo\u017ei\u0107a. I mi uvek dobijamo sliku toga koje su se pe\u010durke pojavile, da li miri\u0161u ljubi\u010dice, \u0161ta \u010dini los sa svojim rogovima\u2026 Tu ima i surovosti i ne\u017enosti ute\u0161iteljske, tako da ta priroda na neki na\u010din mo\u017ee da se shvati kao majka, kao neko ko pru\u017ea utehu, sve ono \u0161to sama majka nikada nije mogla ili nije htela, \u0161to je posebno pitanje.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbRoditelj do kraja \u017eivota ima obavezu koju dete nema, nije li tako? Biblija tvrdi da je obrnuto, deca moraju po\u0161tovati majku i oca da bi dugo \u017eivela na zemlji, ali Bibliju su napisali roditelji da bi dr\u017eali decu pod kontrolom.\u00ab ka\u017ee junakinja. U opresivne institucije osim patrijarhalne porodice i malogra\u0111anske zajednice, naratorka ubraja i religiju, vrhovni tekst hri\u0161\u0107anstva \u2013 Bibliju. Me\u0111utim, radnja romana de\u0161ava se u nekoliko prazni\u010dnih nedelja pred Bo\u017ei\u0107, a jedino mesto gde majka pokazuje emocije je crkva. \u010cini se da junakinja ima ambivalentan odnos prema  religiji. Kako biste to prokomentarisali?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Meni to ne izgleda tako ambivalentno. Prvo, radnja po\u010dinje u ranu jesen, u septembru, ali klju\u010dne stvari se zaista de\u0161avaju pred Bo\u017ei\u0107. Ona odlu\u010duje da jedne nedelje na\u010dini kona\u010dno su\u010deljavanje. Kulturolo\u0161ki, crkva je ta koja mo\u017ee da prihvati i preradi emocije, ona se time na neki na\u010din i bavi. Prenese ih na drugi, imaginarni nivo prihva\u0107en od strane njenih sledbenika kao stvarnost vi\u0161eg reda. Drugim re\u010dima, plakati u crkvi je prihvatljivo i po\u017eeljno, \u010dak. Postoji scena u kojoj junakinja koja sedi u pozadini i posmatra majku kako pla\u010de. Po\u0161to majka iza\u0111e, prilazi joj crkvenjak i pita da li ho\u0107e da razgovara sa sve\u0161tenikom. To je njihov posao, da te\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, misao o Bibliji kao sredstvu opresije sasvim je u duhu junakinje. To je smi\u0161ljeno zato da se dr\u017ee u pokornosti deca, a mo\u017ee da bude projektovano i na nekog koga treba obuzdati u rastu i u \u017eelji za slobodom. Junakinja je ta koja se zala\u017ee za slobodu i \u017eivot izvan \u0161ablona, bez po\u0161tapalica i nasuprot njima. Cena koju pla\u0107a da sledi samu sebe stoji nasuprot religije, kao  ne\u0161to \u0161to u najmanju ruku odbacuje. Majka, \u017ertva opresije, na drugoj je strani, njoj je potreban siguran prostor, ona koristi crkvu kao prostor emocionalnog odu\u0161ka. Tako mo\u017ee kona\u010dno da  oslobodi emocije koje su godinama i decenijama zapretane u njoj.<\/p>\n\n\n\n

Nisam primetila neku posebnu simboliku u pribli\u017eavanju Bo\u017ei\u0107a, mo\u017eda bi tu pre bio jedan obi\u010dajni kontekst. Mo\u017eemo  da to razumemo kao ironijski okvir ali i kao meteorolo\u0161ki podatak: vreme je takvo i takvo, mrak je, svetla su upaljena. Jer ona i govori o tome da je Bo\u017ei\u0107 predstavljao jedan obi\u010dajni trenutak za njih isto kao i obi\u010dajno jelo koje su svi u tom trenutku konzumirali. Maj\u010din odnos sa crkvom je u tom smislu ambivalentan i tome se \u010dudi i junakinja. O\u010digledno da je ona na povr\u0161inskom nivou otkrila mesto na kojem mo\u017ee da bude sama sa sobom. Na vi\u0161e mesta imamo pitanje koje Johana postavlja majci kako ona gleda u svoju dubinu, \u0161ta ona \u010dini, o \u010demu razmi\u0161lja pola sata pre nego \u0161to zaspi i pre nego \u0161to po\u010dne pilula da deluje: o \u010demu razmi\u0161lja, \u0161ta misli, \u0161ta se u njoj zbiva. Crkva izgleda kao siguran prostor za tako ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n

Puno je izrazito poeti\u010dnih momenata i onih koji bi mogli da stoje kao citati. Kao na primer: \u00bbPonekad je ono \u0161to se ne desi najve\u0107i doga\u0111aj u jednom danu\u00ab. Pripoveda\u010dica nas spretno uvla\u010di u zaplet, tako da krenemo sa njom u istra\u017eivanje i i\u0161\u010dekujemo \u0161ta \u0107e se desiti i koja \u0107e tajna iza\u0107i na povr\u0161inu. Otkriva se njeno traumati\u010dno detinjstvo i odrastanje, koje nije takvo zbog, kako bismo o\u010dekivali fizi\u010dkog, psihi\u010dkog zlostavljanja, agresije, ve\u0107 zbog nede\u0161avanja, nemogu\u0107nosti komunikacije, nepovezanosti, povr\u0161nosti odnosa. \u00bbNikada nisam otvoreno razgovarala s njom\u00ab, ka\u017ee. \u00bbMajka je bila izvan mog doma\u0161aja u detinjstvu. \u010cim bi otvorila usta, pretvorila bi me u usamljeno i strano dete.\u00ab \u00bbMama je tama sa \u00bbm\u00ab – izuzetno bolne i te\u0161ke re\u010denice koje podsti\u010du, kao i svaka kvalitetna literatura, na li\u010dno preispitivanje \u010ditateljke \u2013 koliko smo same uronjene u patrijarhalne matrice, a da toga nismo ni svesne. Identifikacija sa naratorkom se  uspostavlja vrlo lako . Kako ste vi do\u017eiveli opise nemogu\u0107nosti komunikacije sa majkom, sestrom i ocem?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bolno. Vigdis Jurt je uspela da me ubedi da to boli. Vi vidite taj bol i u tome je njena knji\u017eevna veli\u010dina. Ve\u0161to, poetski, dramski. Odsustvo komunikacije s nekim s kim \u017eivite, pogotovo u ranoj mladosti, odsustvo je za \u010ditav \u017eivot. To znamo iz psihoanalize. Te se stvari onda ponavljaju kasnije u \u017eivotu ili traju dugo. Johana Hauk ima skoro \u0161ezdeset godina i razmi\u0161lja o majci i njenom suo\u010davanju sa sobom samom. Ona je zami\u0161lja. Vidimo unutarnji sukob jer tu gde bi trebalo da bude majka sa svojim ose\u0107anjima, re\u010dima, pri\u010dama u detinjstvu, tu je duboka praznina. I jo\u0161 ne\u0161to \u0161to otkrivamo kako se pribli\u017eavamo kraju.<\/p>\n\n\n\n

Stra\u0161na je \u010dinjenica da ona <\/strong>ne <\/strong>zna ni\u0161ta o njoj na po\u010detku romana kada se vra\u0107a u svoj rodni grad, pa ni ono osnovno \u2013 da li je jo\u0161 na ovom svetu. I da li sva ta njena konstrukcija koju ona pravi o majci ima osnovu u ovom svetu ili pada u vodu. Su\u0161tinski je mu\u010di suo\u010davanje sa jednom stvari koju vidi kao dokaz da je majka nekada bila druga\u010dija a da je onda u jednom trenutku odustala od sebe. To je za nju velika praznina, prazno mesto, rupa koja postoji u njenom telu i njenom do\u017eivljaju \u017eivota. To se ti\u010de ne samo odnosa sa majkom, nego pre svega sa ocem. Vidimo ovde jedan trougao dve sestre i majku, ali u stvari u tom krugu se u centru nalazi otac. On je sve vreme dirigovao \u0161ta \u0107e se desiti, \u0161ta mo\u017ee da se desi, kako Johana mo\u017ee i sme da vidi porodicu i pre svega  porodi\u010dne igre izme\u0111u majke i oca koje su se odrazile na \u017eivot devoj\u010dice.<\/p>\n\n\n\n

Upe\u010datljiv je trenutak iz detinjstva kada opisuje kako je naslikala porodicu ali roditelji se sa tom slikom ne sla\u017eu, tako da pod potpunom maj\u010dinom kontrolom slika ne\u0161to \u0161to \u0107e se svideti u\u010diteljici.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u010cak joj majka ne dozvoljava ni ma\u010dku da nacrta jer ona nema ma\u010dku i to bi onda bila la\u017e. I to je sve \u0161to smo ve\u0107 videli da se kasnije dogodilo \u2013 doslovno shvatanje umetni\u010dkog izraza. Devoj\u010dica ka\u017ee: \u00bbto mo\u017ee biti neka slu\u010dajna ma\u010dka\u00ab, ali majka zahteva da obri\u0161e ma\u010dku. Kada iza\u0111e iz njihove kontrole i mo\u017ee da uradi ona dva triptiha, to najvi\u0161e pogodi porodicu.Ne to \u0161to je oti\u0161la, odrekla se ranog braka i na taj na\u010din ih \u00bbobrukala\u00ab, nego \u0161to je svoju iskrenu pri\u010du iznela u svet \u2013 to je ono \u0161to njih najvi\u0161e boli.<\/p>\n\n\n\n

Paralelno sa radnjom u sada\u0161njosti, pratimo doga\u0111aje iz detinjstva naratorke, ona pripoveda o svojoj pro\u0161losti i bitnim doga\u0111ajima u odrastanju koji su uticali na odluke u budu\u0107nosti \u2013 pre svega da ode iz zemlje, da napusti brak upravo sklopljen koji su njeni roditelji podr\u017eali. \u00bbKada bi \u010dovek znao, kada bi u mladosti razumeo koliko je detinjstvo presudno, nikada se ne bi usudio da dobije decu.\u00ab, ka\u017ee. \u00bbStrah iz detinjstva ne umire\u00ab\u2026 Uporedo govori i o detinjstvu svoje majke koja je bila prepu\u0161tena na \u010duvanje starateljima i o detinjstvu svog sina. Shvata da je postala nosilac maj\u010dinog bola i da iako je oti\u0161la posle trideset godina ne mo\u017ee da pobegne od pro\u0161losti. Transgeneracijske traume zauzimaju bitno mesto u pripovedanju Vigdis Jurt. Mislite li da na kraju romana uspeva da ih razre\u0161i?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da uspeva da razre\u0161i ono radi \u010dega je do\u0161la – da se uveri u svoje spoznaje i da zatvori krug. Mada sve to sazreva tokom romana. Rekla bih da ona nema kona\u010dni plan na samom po\u010detku. Pred kraj izlazi pred nas i pred sebe samu i ka\u017ee \u0161ta je ta jedna stvar. Na kraju se sve svede na to da \u017eeli da vidi tragove na maj\u010dinoj ruci i da zna da li je to istina \u0161to je do\u017eivela kao dete ili je to njena uobrazilja. Jer, njoj u porodici stalno govore da nije to \u0161to ona misli, da je bolesna, da ne\u0161to sa njom nije u redu. Ona je prosto je druga\u010dija. Ona \u017eeli sa tim da iza\u0111e na kraj i da zatvori taj krug.<\/p>\n\n\n\n

Johana ne mo\u017ee da u\u010dini ni\u0161ta za svoju majku, a u odnosu na sina ima izvesnu distancu jer se boji sopstvenog \u00bbzaga\u0111enja.\u00ab i svoje sopstvene o\u0161te\u0107enosti u mladosti. Boji se da to na neki na\u010din ne prenese na sina. Ali, svesna je toga. Jedino ko mo\u017ee ne\u0161to da izmeni jeste ona sama. Na kraju, vra\u0107a se u Ameriku i to ne bilo gde, ve\u0107 u Jutu \u010dije je prostranstvo i predeo sasvim suprotan predelima <\/strong>koje vi\u0111amo u romanu. Odlazi da se <\/strong>vi\u0161e nikad ne osvrne, jer je zavr\u0161ila pri\u010du. A pre toga je jedan simboli\u010dki \u010din rastajanja sa onim \u0161to je nju dr\u017ealo vezano za njeno rodno mesto i njenu porodicu.<\/p>\n\n\n\n

Ali dok je u Norve\u0161koj, ne gubi nadu. Na sve mogu\u0107e na\u010dine poku\u0161ava da ipak nekako stupi u kontakt sa majkom \u010dak uprkos i pretnjama njene sestre. Ona dolazi na vrata \u010du\u010di u grmlju, pripovedanje je napeto. Jedino \u0161to \u017eeli je da razgovara sa majkom. Kako \u010ditamo u romanu: \u00bbIskreni razgovor bi verovatno smanjio besmisao i besciljnost, same uslove \u017eivota; mnogo \u0161ta prevazilazi ljudske sposobnosti, mnogo \u0161ta je \u010doveku izvan doma\u0161aja, ali to nije\u00ab.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na samom po\u010detku imamo trenutak kada je pozvala majku i poku\u0161ala da stupi u kontakt sa njom. Majka nije odgovorila i onda Johana ka\u017ee kako se majka i sestra pona\u0161aju racionalno, a ona iracionalno. Tu je na snazi ne\u0161to \u0161to je kod ove vrlo intelektualno i potpuno svesne osobe ja\u010de od nje. Ona mora da se suo\u010di sa tim.<\/p>\n\n\n\n

Li\u010dno gledano, ja sam Johanina vr\u0161njakinja, u dobu kad vi\u0161e ne pla\u010dete zbog majke ni zbog oca, ni zbog detinjstva. Kakvo god da je bilo, morali ste sa tim da iza\u0111ete na kraj do tog trenutka, ali mene ovde junakinja uspeva da ubedi da je njena bol autenti\u010dna. Jer, pomislite, izme\u0111u susreta je trideset godina \u0107utnje.<\/p>\n\n\n\n

Kako njena intimna ispovest prelazi u dramu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Metod koji Vigdis Jurt koristi zovem mucavi tok svesti. Zato \u0161to se stalno zastajkuje, stalno idemo napred-nazad. Vidimo nju iz jednog u drugi trenutak, kako otvara vrata automobila, kako odlu\u010duje da se zaogrne \u0161alom da je majka ne bi prepoznala\u2026 Perspektiva deteta u raznim uzrastima. To vam samo po sebi otvara vrata poverenja jer detetu verujete. Uspela je jako dobro da napravi prelaz iz pogleda jedne odrasle, zrele, analiti\u010dne osobe u perspektivu deteta koje vidi da se ne\u0161to de\u0161ava ali to ne mo\u017ee sebi da objasni.<\/p>\n\n\n\n

Te\u017enja za autenti\u010dnim \u017eivotom zbog koje je porodica prekinula kontakte sa njom je izrazita. \u00bbSvestan \u017eivot je veliko isku\u0161enje. Majka je bila odse\u010dena od svojih istinskih ose\u0107anja i usvojila je fraze, nau\u010dene formule i konvencionalne gestove.\u00ab Pronalazi li naratorka u umetnosti svestan \u017eivot?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to nedostaje u njihovom odnosu je komunikacija a umetnost je oblik komunikacije. Prava umetnost je govor emocije i ve\u0161tine, ono \u0161to je su\u0161tinski potrebno junakinji i svima nama. Ali rekla bih da ne pronalazi ona u umetnosti svestan \u017eivot, nego nju umetnost pronalazi. Tu nema mnogo izbora \u2013 ili ide\u0161 za sobom, kao \u0161to je Johana u\u010dinila onoga trenutka kada je otkrila \u0161ta je njen poziv, \u010dime ona \u017eeli da se bavi, koji je njen put. Sledi\u0161 tu nit sa svim onim \u0161to ona donosi ili odustaje\u0161 od sebe i davi\u0161 se u ne\u010dijem tu\u0111em \u017eivotu, \u0161to je majka u\u010dinila. Odgovornost i mogu\u0107nost izbora su u tome da li \u0107emo i\u0107i za sobom ili \u0107emo i\u0107i za ulogom koju drugi o\u010dekuju od nas, za ulogom koja nam je nametnuta.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to mi \u00bbvidimo\u00ab ta dva klju\u010dna Johanina umetni\u010dka dela u romanu? Tome slu\u017ee opisi triptiha koja su toliko povredila i majku i sestru i oca koji od po\u010detka nisu mogli da podnesu istinu koju je ona izra\u017eavala kroz svoju umetnost. \u010cak i otac u jednom trenutku priznaje \u00bbmala zna da crta\u00ab, ali ne svi\u0111a im se to \u0161to crta. Ona crta ono \u0161to vidi i \u0161to ose\u0107a. Triptisi su opisani \u2013 da nas uvere upravo u to da je umetnica osvestila svoj bol kroz njih i progovorila o tome u ime mnogih drugih.<\/p>\n\n\n\n

Umetnica \u010desto preispituje ulogu umetnosti. Na primer: \u00bbUmetnik se ne odnosi prema stvarnosti kao takvoj, ve\u0107 prema onome \u0161to je umetni\u010dki zanimljivo. Stvarnost je nabavljanje toalet papira i pra\u0161ka za ve\u0161, kupovina karti za autobus, pla\u0107anje ra\u010duna, pranje zuba, le\u010denje zatvora, stavljanje sudova u ma\u0161inu, stvarnost je nezanimljiva, istina je zanimljiva, ali te\u0161ko je uhvatiti, odrediti, dosti\u0107i. Odnos dela prema stvarnosti je nezanimljiv, odnos dela prema istini je presudan, istinosti dela ne po\u010diva u njegovom odnosu prema takozvanoj stvarnosti, ve\u0107 u na\u010dinu na koji deluje na posmatra\u010da.\u00ab<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Slike su postigle uspeh u Nema\u010dkoj, Kanadi, Japanu, i nijedan kriti\u010dar nije napisao da je majka na slici o\u010digledno inspirisana slikarkinom majkom. Ona pominje Nema\u010dku, Japan, Ameriku. I se\u0107a se kako joj je mu\u017e rekao: \u201cKad stvori\u0161 ne\u0161to polaze\u0107i od sebe, mo\u017ee se desiti da \u0107e to imati odjeka kod mnogih.\u201d<\/p>\n\n\n\n

I to me je podsetilo na naziv i ideju ovog projekta: Njena pri\u010da je i tvoja pri\u010da \u2013 to je su\u0161tina umetnosti. Ne\u010dija pri\u010da je o ne\u010demu je i na\u0161a pri\u010da. Ako je ispripovedana na na\u010din koji disciplinuje umetnicu, dakle obra\u0111ena u umetni\u010dki \u010din, onda naizlazi na emotivni odgovor kod drugih bilo gde. Postoji u malogra\u0111anskim sredinama problem poistove\u0107ivanja:  kada se neko na\u0111e u situaciji da je predstavljen ili izgleda da je predstavljen u umetni\u010dkom delu desi se da se ne uzima u obzir da ne\u0161to mo\u017ee biti gra\u0111a za umetni\u010dkog delo ali da delo odlazi dalje, pomera se odatle i \u010dini ne\u0161to drugo. Nije jednostavno biti oslikan tu\u0111om rukom. Za to ima mnogo primera u knji\u017eevnosti, neki su okon\u010dani i na sudu.<\/p>\n\n\n\n

Njena sestra ka\u017ee da ih je iskoristila kako joj je odgovaralo za sopstvenu umetni\u010dku svrhu.  Ovde je tako jasno postavljeno da je umetnost druga vrsta stvarnosti, drugi nivo postojanja i svako me\u0161anje u to zna\u010di zadiranje u prostor koji bi morao da bude nedodiriv za one koje su izvan tog \u010dina. Koliko puta su roditelji, i otac i majka, bili protiv njenih de\u010djih radova? Oni su se u njenim delima videli onako kako ih je devoj\u010dica videla, a to im se nije dopadalo. Ali klju\u010dna stvar je koju majka ponavlja na kraju u vrlo dramati\u010dnoj sceni: \u0161ta \u0107e drugi misliti o nama. To nije \u010dak ni li\u010dna povreda ve\u0107 malogra\u0111anski diskurs. I to je klju\u010dni problem.<\/p>\n\n\n\n

Na jednom mestu junakinja ka\u017ee da je zaboravila da majka ima ime. \u00bbNjena su\u0161tinska poruka bila je sa\u017eeta u formulaciji: \u017divela sam za druge. Verovala je u veli\u010dinu \u017ertvovanja ili je morala da veruje u nju. O\u010digledno je odustala od ispunjenja svojih \u017eelja koje je stoga odavno zakopala, ali one su se iznova javljale u izvitoperenom obliku, kao iznenadni napadi gneva, pogotovo kada bih ja poku\u0161ala da ostvarim svoje \u017eelje, jer da bi \u010dovek prevazi\u0161ao samoporicanje i samoprezir potrebno je da se sramota pretvori u gnev, ali uprkos tome \u0161to se majka ljutila na mene i moje poku\u0161aje osloba\u0111anja, taj gnev koji je mogao da pokrene njen svet ostao je nemo\u0107an.\u00ab  I jo\u0161 ekspilicitnije: \u00bbMorala je da napusti svoje snove jer su o\u010devi snovi imali prednost.\u00ab Mo\u017eda je ovaj odlomak jedan od najupe\u010datljivih koji otkriva univerzalnost \u00bbmajke\u00ab u patrijarhalnom dru\u0161tvu. Kakvo je va\u0161e vi\u0111enje ovog odlomka?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Patrijarhalno vaspitanje to zahteva za \u017eenu ali i za mu\u0161karce, pre svega mlade, u nekim situacijama. Odustajanje od sebe zna\u010di ne voleti sebe, a otud ni druge, \u0161tavi\u0161e, mrzeti one koji su uradili ono \u0161to vi niste, jer niste bili dovoljno jaki. Opet se vra\u0107am na kraj i tu dramati\u010dnu scenu, junakinja koja ispo\u010detka ose\u0107a strah i bol ali na kraju ka\u017ee da je ipak ljutnja prevladala.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, \u010dest slu\u010daj, barem u generaciji kojoj majka junakinje pripada. Takav je red. Tako se \u010dini. Ne znam za nove generacije, za moju i Johaninu znam da je sve \u010de\u0161\u0107e nepristajanje. Biti osoba, \u017eiveti autenti\u010dno, kona\u010dno i \u017eene znaju da je to univerzalni ljudski cilj.<\/p>\n\n\n\n

Potresno je najpre to \u0161to ona majku isklju\u010divo tako naziva. Majka je uvek majka, Sestra je Rut, drugi likovi imaju svoja imena, ali majka je ona li\u010dna i arhetipska figura, ki\u010dma njenog postojanja. Ta \u010desta zazivanja, majko, majko, naravno da moraju da imaju emocionalni odjek u \u010ditaocu. De\u0161ava se upravo ono \u0161to Johana ka\u017ee o umetnosti, tu se otvara kanal za vrstu emocionalne komunikacije.<\/p>\n\n\n\n

Da li biste preporu\u010dili roman Vigdis Jurt na \u010ditanje i za\u0161to?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tema je su\u0161tinski va\u017ena, nije tako \u010desta u knji\u017eevnosti, obrada je umetni\u010dki sjajna, dramati\u010dna, ima mnogo lirskih detalja koji daju neophodnu ne\u017enost ovom te\u0161kom romanu, a vode nas napetost i uzrujanost naratorke, kraj je katarzi\u010dan. O\u010digledan je uticaj Ibzena u mnogo \u010demu, ali je glas njen, autenti\u010dan glas Vigdis Jurt. Mi joj verujemo i saose\u0107amo i ose\u0107amo sve te nevolje kroz koje prolazi njena junakinja. \u010citajte Vigdis Jurt.<\/p>\n\n\n\n

U okviru projekta Njena pri\u010da je i tvoja pri\u010da, univerzalne vrednosti \u017eenske evropske knji\u017eevnosti i regionalne promocije \u0161est knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Ki\u0161 iz Slovenije organizuje \u0161est podkasta pod nazivom Za\u0161to mu\u0161karci ne \u010ditaju \u017eene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja knji\u017eevnosti koju pi\u0161u \u017eene. Projekat je podr\u017eala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je \u0160trik<\/strong> iz Beograda, a partneri Naratorium<\/strong> iz Sarajeva, Booksa<\/strong> iz Zagreba, Bookvica<\/strong> iz Beograda, Normalizuj <\/strong>iz Podgorice i Kulturni center Danilo Ki\u0161<\/strong> iz Ljubljane.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Podkast ure\u0111uje i vodi dr Biljana \u017diki\u0107<\/strong>, a montira Jelena Dobrosavljevi\u0107<\/strong>.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201ePatrijarhat je nemilosrdan prema majkama i k\u0107erkama, a naro\u010dito prema njima zajedno. Ne samo da nijednoj od njih ne dozvoljava da di\u0161e, ve\u0107 uzrokuje da \u2026<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12112,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,227,67],"tags":[],"class_list":["post-12111","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-news-events","category-podcast"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12111","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12111"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12111\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12115,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12111\/revisions\/12115"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12112"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12111"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12111"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12111"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}