Kao i mnogi drugi, i mi poku\u0161avamo da dobijemo odgovore na mnogobrojna pitanja koja su otvorena posle tragedije 3. maja u Beogradu u Osnovnoj \u0161koli “Vladislav Ribnikar” i nepuna dva dana posle toga u okolini Mladenovca. Nezapam\u0107eno, neizrecivo, nezamislivo \u2013 neki su od epiteta kojima poku\u0161avaju da se opi\u0161u ove tragedije, ali \u010dini se da nijedan nije dovoljan. U traganju za odgovorima ko je kriv, kako i za\u0161to se desilo nezamislivo i kako \u0107emo dalje i kao dru\u0161tvo i kao pojedinci, poma\u017ee nam razgovor.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161 dana\u0161nji gost je Branko Vujadinovi\u0107, psiholog iz Beograda<\/strong>. Zavr\u0161io je psihologiju na Univerzitetu u Beogradu i MBA. U prvom delu karijere radio je sa \u017ertvama rata i postraumatskog stresnog poreme\u0107aja \u2013 kao istra\u017eiva\u010d, prakti\u010dar i menad\u017eer. Taj posao mu je omogu\u0107io da stekne psihoterapijsko obrazovanje i dao mu je priliku da upozna veliki broj \u017ertava rata i ratne torture. U drugom delu karijere bavi se psihologijom u poslovnom okru\u017eenju. Posebno ga zanimaju pitanja vrednosti i motivacije te morala u poslu. Strast mu je uo\u010davanje i analiza obrazaca u pona\u0161anju, kao i razumevanje razli\u010ditih kulturnih obrazaca. Poslu\u0161ajte intervju i ovde<\/strong>.<\/a> <\/p>\n\n\n\n Dok smo svi tog 3. maja \u010dekali na vesti i saop\u0161tenje policije jer smo znali da se desila pucnjava u osnovnoj \u0161koli u centru Beograda ali nismo znali razmere te tragedije, ti si ve\u0107 bio me\u0111u prvima napisao objavu na Fejsbuku o tome. Mo\u017eda je i izli\u0161no da ti postavim takvo pitanje, ali ipak, kako si se ose\u0107ao kada si \u010duo \u0161ta se desilo, kako si nastavio dan, i sve dane koji su usledili posle takve tragedije, kao gra\u0111anin Beograda i Srbije, kao roditelj i kao \u010dovek?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ja ne mislim da je to pitanje izli\u0161no. Mislim da sve kre\u0107e od toga kako se mi li\u010dno ose\u0107amo prema tome \u0161to se dogodilo jer to je za nas, svakog od nas, verovatno i najva\u017enije. Ja sam isto prvo pro\u010ditao da se ne\u0161to desilo, ali nije bilo ta\u010dnih informacija, bio sam na poslu, i pogledao sam prvo jedan od ovih vode\u0107ih srpskih tabloida, ne\u0107emo ga reklamirati, nije bitno kako se zove, jer znam da oni ustvari dobijaju informacije od policije pre nego \u0161to se te informacije zvani\u010dno podele. Pretpotstavljam zato da bi mogli da stignu da fotografi\u0161u scene kriminala, jer to je ne\u0161to \u0161to je bitno njihovoj ure\u0111iva\u010dkoj politici. Tako sam video da je ustvari broj \u017ertava mnogo ve\u0107i nego \u0161to je inicijalno bio.<\/p>\n\n\n\n U stvari, prili\u010dno se \u017eivo se\u0107am, osetio sam da nemam daha. To je bila prva reakcija da prosto ne mogu da di\u0161em. To je toliko pora\u017eavaju\u0107i do\u017eivljaj da ne mogu da di\u0161em. Bile su jo\u0161 dve koleginice sa mnom. Plakali smo. To je bila prva reakcija, svi smo plakali u kancelariji, jer sama ta informacija je toliko u\u017easavaju\u0107a. Onda sam pozvao svoju \u017eenu. Nisam imao do\u017eivljaj straha \u0161ta se desilo sa mojom decom, jer moja deca ne idu u tu \u0161kolu, znam da ne mogu da budu blizu. Pozvao sam prvo svoju \u017eenu da sa njom to podelim, a posle toga mog brata, i onda sam posle razmi\u0161ljao za\u0161to sam to uradio. Odgovor je vrlo logi\u010dan, kada se tako ne\u0161to dramati\u010dno desi, mi se okrenemo i polusvesno onima koji su nam najbitniji i kojima najvi\u0161e verujemo. Onda je krenula potraga za informacijama i vrlo brzo je bio onaj moj post na Facebooku, koji si ti primetila. Pitala si me kako znam za taj broj, ja sam ti rekao odakle, pa sam u stvari promenio tekst, sklonio sam informaciju o broj \u017ertava dok to nije zvani\u010dno objavljeno, zato \u0161to nije u redu da se na taj na\u010din spekuli\u0161e. To je bila ta inicijalna reakcija. Ostatak dana proveo sam u razgovorima sa ljudima.<\/p>\n\n\n\n Da podsetimo, u pucnjavi u osnovnoj \u0161koli u Beogradu 3. maja ujutru trinaestogodi\u0161nji de\u010dak ubio je o\u010devim pi\u0161toljem osmoro u\u010denika, svoje drugarice i drugara iz razreda i radnika obezbe\u0111enja, a ranio je \u0161estoro u\u010denika i nastavnicu. Nepuna dva dana kasnije, u okolini Mladenovca, dvadesetjednogodi\u0161nji mladi\u0107 ubio je, tako\u0111e o\u010devom pu\u0161kom, osam mladih osoba i ranio trinaest, sa kojima je neposredno pre toga sedeo i dru\u017eio se u \u0161kolskom dvori\u0161tu. Mnoge tvoje kolege psiholozi i stru\u010dnjaci iz ostalih oblasti poku<\/strong>\u0161avaju da objasne ovih dana tu \u010dinjenicu, da je dete uzelo oru\u017eje i pucalo u svoje vr\u0161njake. U medijima se ne preza od kvalifikacije monstrum: monstrum-dete i monstrum-mladi\u0107. \u0160ta ti misli\u0161 o tome da li postoji monstrum po tvom mi\u0161ljenju? Da li postoji neko iskonsko zlo samo po sebi ili je to sve \u0161to se desilo proizvod sredine i dru\u0161tva u kojima ljudi \u017eive?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prvo da ka\u017eem, da je konfuzija prili\u010dno razumljiva zato \u0161to se radi o stvarima koje nisu uobi\u010dajene i karakteristi\u010dne. Dakle, ljudi nemaju nekakav spreman set odgovora na situacije poput ove iako one nisu toliko ekstremno retke u globalnim razmerama, a i mehanizmi koji dovode do te vrste reakcije i do te vrste dramati\u010dnih incidenata jo\u0161 uvek nisu dovoljno poznati. Na osnovu onoga \u0161to znam i na osnovu onoga \u0161to sledim u psihologiji, takav slu\u010daj ne mo\u017ee nikad biti obja\u0161njen samo jednim setom varijabli, ve\u0107 moramo govoriti i o jednom i o drugom. I o ne\u010demu \u0161to nam je dato u nasle\u0111u, u genetskom kodu koji nasle\u0111ujemo, i o ne\u010demu \u0161to je rezultat delovanja sredine. Dakle, mi ne odrastamo u vakuumu, nismo samo ono \u0161to nasle\u0111ujemo, ali nismo ni samo ono \u0161to \u017eivimo i u \u010demu \u017eivimo, ve\u0107 je krajnji rezultat proizvod interakcije ta dva elementa. I sad kako \u0107e ta interakcija ta\u010dno izgledati zavisi od bezbroj stvari, neke od njih poznajemo, neke od njih ne poznajemo.<\/p>\n\n\n\n Ne mo\u017eemo predvideti \u0161ta \u0107e se desiti, ali mo\u017eemo da predvidimo koja je verovatno\u0107a da \u0107e se ne\u0161to desiti. To je, u stvari, ono \u0161to psihologija radi, ona u su\u0161tini barata uglavnom verovatno\u0107ama. Ono \u0161to sam ja u\u010dio i na\u010din na koji sam ja u\u010den da razmi\u0161ljam je da ne govorim o zlu ili o patologiji kao binarnom fenomenu (ima ga ili ga nema), ve\u0107 kao o kontinuumu. U svakome od nas ga u nekoj meri ima samo je pitanje koliko \u0107e se ispoljiti i kako \u0107e se ispoljiti. Dakle, svi smo negde na toj skali pozicionirani. Ne mo\u017ee se ni za koga re\u0107i da je apsolutno ispravan, dobar, niti se za bilo koga mo\u017ee re\u0107i da je apsolutno zao. \u0160ta \u0107e se ta\u010dno desiti, kako \u0107e se to preliti u na\u0161e pona\u0161anje, to sad opet zavisi od svih ovih faktora o kojima sam govorio.<\/p>\n\n\n\n Mislim da su kategorizacije kao \u0161to je \u201cmonstrum\u201d namenjene pre svega javnosti i publici i to je neprimeren manir. Ta kvalifikacija nije izre\u010dena da bi se pojava objasnila, ve\u0107 je izre\u010dena da bi se javnost skandalizovala ili da bi se jo\u0161 dodatno senzibilisala ili da bi se pokazala neka ljutnja, i tako dalje. Ona je u nekoj meri od nekih ljudi razumljiva, ali od onih koji bi trebalo da predstavljaju savest i strukturu dru\u0161tva, kod njih takve reakcije i takva imenovanja ne bi trebalo da se de\u0161avaju. Ali znamo da se to de\u0161ava. Dakle, ne verujem da postoji iskonsko zlo, ali verujem, ne samo da verujem nego mislim i da znam, da se ljudi ra\u0111aju sa odre\u0111enom predispozicijom, e sad da li \u0107e se ta predispozicija aktuelizovati, to zavisi od toga, od sredine u kojoj su odrastali i na\u010din na koji su odrastali. Kad su u pitanju ova dva slu\u010daja sigurno ima i jednog i drugog.<\/p>\n\n\n\n Da se vratimo na tvoju Fejsbuk objavu u kojoj si istakao ne\u0161to \u0161to \u0107e se kasnije \u010desto \u010duti u analizama a to je da sredina u Srbiji ve\u0107 trideset godina neguje nasilje, nepravdu, nepo\u0161tenje, neodgovornost za postupke, veli\u010daju se ratni zlo\u010dinci, pa tako nije ni \u010dudo \u0161to se desilo ovo \u0161to se desilo. I da je to samo po\u010detak. Na\u017ealost bio si u pravu s obzirom \u0161ta je usledilo u okolini Mladenovca posle nepuna dva dana. Kako je po tvom mi\u0161ljenju, dakle, uticala sredina na to \u0161to se desilo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mislim da ja u stvari nisam bio u pravu \u0161to se ti\u010de te moje objave, jer mislim da nema uzro\u010dno-posledi\u010dne veze izme\u0111u ta dva doga\u0111aja. Dakle, ja stojim iza ovoga \u0161to sam napisao da nije dobro \u0161to mi \u017eivimo u toj vrsti okru\u017eenja koje se ni na koji na\u010din ne obra\u010dunava sa nasiljem, ne samo da se ne obra\u010dunava ve\u0107 ga \u010desto i promovi\u0161e i glorifikuje i name\u0107e kao neku vrstu kulturolo\u0161ki po\u017eeljnog obrasca pona\u0161anja. Ali ne mo\u017ee se re\u0107i da je upravo to prouzrokovalo ove dve nesre\u0107e koje su se desile. Vrlo je mogu\u0107e da se takve nesre\u0107e dese i u dru\u0161tvima koja su potpuni opozit, mada takva verovatno ne postoje, ali da zamislimo neko idealno dru\u0161tvo kao potpuni opozit od ovog u kome mi \u017eivimo i tu postoji mogu\u0107nost da se ne\u0161to ovako desi.<\/p>\n\n\n\n Dosadio sam i sam sebi jer ve\u0107 dvadeset godina pi\u0161em da je vrlo lo\u0161e za nas \u0161to toleri\u0161emo dramati\u010dne povrede elementarnih ljudskih pravila pona\u0161anja i \u0161to ni na koji na\u010din ne poku\u0161avamo da poka\u017eemo da su ona u na\u0161em dru\u0161tvu neprihvatljiva. Normalizuje se ne\u0161to \u0161to ne bi trebalo da bude prihvatljivo. Ako se normalizuje, onda je mnogo verovatnije da \u0107e neko posegnuti za tom vrstom pona\u0161anja u nekoj kriti\u010dnoj situaciji, kad izgubi kontrolu ili kad ne mo\u017ee da vlada svojim impulsima ili kad je isfrustriran iz bilo kog razloga. Dakle, normalizuje se reakcija koja ne bi trebalo da bude normalna.<\/p>\n\n\n\n S tim da su ova dva doga\u0111aja prili\u010dno su\u0161tinski razli\u010dita, iako se i u jednom i u drugom slu\u010daju radi o masovnom ubistvu. Na\u0161a reakcija na prvi doga\u0111aj je neuporedivo dramati\u010dnija, zato \u0161to mi nemamo iskustva da je dete po\u010dinilo zlo\u010din. \u0160to se ti\u010de ovog drugog slu\u010daja, tu jeste mlad \u010dovek u pitanju, ali mi smo takve situacije ve\u0107 imali u pro\u0161losti u Srbiji, nisu nam toliko nepoznate ni strane. A ovde se radi o tome da je dete po\u010dinilo zlo\u010din, pa jo\u0161 na\u010din na koji je to uradilo, gde ne mo\u017eemo da primetimo nikakav afekt. Ono \u0161to znamo u tom slu\u010daju je da to deluje kao potpuno prora\u010dunata akcija. To je ono \u0161to nas \u0161okira i ne mo\u017eemo ni na koji na\u010din to da obradimo.<\/p>\n\n\n\n Dakle, ja sam napisao ne\u0161to \u0161to je neka vrsta mog revolta u odnosu na dru\u0161tvo u kome \u017eivim, ali ne mislim da je to ekskluzivitet Srbije. Na\u017ealost to je regionalni problem, a mislim da je sve vi\u0161e i vi\u0161e i globalni, jer nemamo jasnu granicu \u0161ta je ispravno i \u0161ta nije ispravno; \u0161ta je ono \u010demu te\u017eimo, \u0161ta je ono \u0161to ne \u017eelimo da se de\u0161ava u dru\u0161tvu. Kod nas se ide i dalje od toga tako da se potkrepljuju, ohrabruju i nagra\u0111uju obrasci koji su su\u0161tinski potpuno neprihvatljivi. Dakle, ne postoji uzro\u010dno-posledi\u010dna veza, ali definitivno odrastanje u takvom dru\u0161tvu pove\u0107ava \u0161ansu za incident dramati\u010dnih razmera.<\/p>\n\n\n\n Jasno je da javnost tra\u017ei krivce i tra\u017ei obja\u0161njenje, i zato je i tako puno psihologa i psihijatara u medijima. Da li ti ima\u0161 neko obja\u0161njenje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nemam obja\u0161njenje. Imam neke svoje teorije, ali ne bih da ih iznosim u javnost, zato \u0161to ne znam dovoljno detalja o slu\u010daju. Dakle, to je ne\u0161to \u0161to bi trebalo i \u010dime bi trebalo da se bave samo oni ljudi koji su direktno uklju\u010deni u taj slu\u010daj, ja to nisam. Tako da bi bilo vrlo pretenciozno da poku\u0161avam sad da profiliram ubicu i da govorim o njegovim motivima, i u jednom i u drugom slu\u010daju, i \u0161ta se ta\u010dno desilo i \u0161ta je to okinulo.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to znam je da takve stvari ne mogu da se dese same od sebe, u pitanju je ozbiljna i vrlo duboka patologija. I ta ozbiljna i vrlo duboka patologija naj\u010de\u0161\u0107e, po dosada\u0161njim iskustvima, ima uzroke i u biolo\u0161kom nasle\u0111u, dakle ima i biolo\u0161kih elemenata, ali i u na\u010dinima na koje je sredina delovala na one koji su postali ubice. Dakle, ono sa \u010dime su odrastali, kako su odrastali i \u0161ta se de\u0161avalo u tom procesu odrastanja. I postoji tre\u0107i element, a to je situacioni. Ovde, u ova dva konkretna slu\u010daja, radi se o tome da su oru\u017eja kojim \u0107e biti po\u010dinjena masovna ubistva bila lako dostupna i da su oni koji su ta ubistva po\u010dinili znali njima da rukuju. To je ovde bitan element. <\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost mora\u0161 znati vrlo dobro da rukuje\u0161 oru\u017ejem da bi ubio jednog \u010doveka, a kamoli osam, devet ili petnaest ljudi. I to je opredelilo ono \u0161to se desilo. Recimo u ovom konkretnom slu\u010daju, da ovaj de\u010dak koji je u \u0161koli napravio zlo\u010din nije bio izlo\u017een oru\u017eju na taj na\u010din na koji, kako saznajemo iz medija jeste, vrlo je mogu\u0107e da se ovo nikad ne bi ni desilo. Ako pogledamo literaturu koja se bavi masovnim pucnjavama, pogotovo u SAD-u, ali i u drugim dr\u017eavama, postoji jedan konstantan element koji pove\u0107ava mogu\u0107nost da se tako ne\u0161to desi i to je dostupnost oru\u017eja. Svi koji su po\u010dinili tu vrstu zlo\u010dina, njima je oru\u017eje bilo dostupno.<\/p>\n\n\n\n Ako smanjimo dostupnost oru\u017eja, mi \u0107emo smanjiti verovatno\u0107u da se ovakvi grozni zlo\u010dini dese. To je ono od \u010dega se lako mo\u017ee krenuti i \u010dime se lako mo\u017ee napraviti va\u017ean korak ka smanjenju nasilja u dru\u0161tvu. To je, na kraju krajeva, ne\u0161to \u0161to je dr\u017eava prvo i uradila u Srbiji, i u vakuumu to bi izgledalo kao jako dobra mera. Druga je pri\u010da \u0161to ja nemam apsolutno nikakvog poverenja u ono \u0161to dr\u017eava radi, i onda i u ovoj konkretnoj situaciji mislim da \u0107e to biti samo kozmeti\u010dka kratkotrajna medijska kampanja koja ne\u0107e su\u0161tinski ni\u010dim bitnim rezultirati. Ali, svejedno, red je da se pohvali ono \u0161to ima smisla, i ovo konkretno apsolutno ima smisla. \u0160teta je samo \u0161to se to nije desilo mnogo, mnogo ranije jer je oru\u017eja u Srbiji apsolutno previ\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Jesi li znao ranije da je Srbija na drugom mestu u svetu posle Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jesam, u stvari, tre\u0107i smo, Jemen je drugi, a Crna Gora \u010detvrta, Sjedinjene Dr\u017eave su prve. Znao sam za taj podatak i taj podatak se s vremena na vreme i pojavljuje u medijima. On je negde potpuno i logi\u010dan, obzirom na ono \u0161to se de\u0161avalo 90. godina na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije. Dakle, u tom ratu je ogroman broj komada li\u010dnog naoru\u017eanja zavr\u0161io kod ljudi koji su u\u010destvovali u ratu, i vrlo malo njih je to oru\u017eje posle vratilo. To se de\u0161ava istorijski svuda, gde su bili sukobi te vrste, da ostane jako puno li\u010dnog naoru\u017eanja kod ljudi, i onda dr\u017eave sprovode kampanje. I Srbija je te kampanje sprovodila sa solidnim uspehom, dakle, taj broj komada oru\u017eja po glavi stanovnika se smanjuje unazad nekih petnaestak godina. Ali, o\u010dito da to nije bilo ni dovoljno brzo, niti dovoljno jasno, sa jasnom idejom za\u0161to se to radi. Vidimo da je dosta ljudi predalo ovih nekoliko dana svoje nelegalno naoru\u017eanje, to su dobre stvari i nadam se da \u0107e se sa tim nastaviti.<\/p>\n\n\n\n S obzirom da si ti danas i na\u0161 muzi\u010dki urednik, \u0161ta si nam pripremio i \u0161ta \u0107emo sada \u010duti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n To je Sufjan Stevens, ameri\u010dki kantautor, a pesma se zove John Waine Gacy Jr. To je u stvari pesma o stvarnoj osobi, o jednom od najpoznatijih i najozlogla\u0161enijih masovnih ubica u ameri\u010dkoj istoriji. To je \u010dovek koji je poslu\u017eio kao inspiracija za lik klovna ubice, koji se posle pojavljuje u serijama ameri\u010dkih horor filmova. Tu pesmu sam izabrao jer postoji jedan stih, koji ja mislim da je vrlo va\u017ean da se izgovori u ovakvim situacijama. Sufjan ka\u017ee, parafrazira\u0107u: \u010dak i kad sam u svom najboljem pona\u0161anju, ja u stvari jako puno li\u010dim na njega, na D\u017eona Vejna, a ako pogledate ispod mog poda, ko zna \u0161ta \u0107ete na\u0107i, ako pogledate u moj ormar ko zna \u0161ta \u0107ete sve tamo na\u0107i. D\u017eoni Vejn D\u017eunior je svoje \u017ertve sahranjivao ispod svog poda u ku\u0107i. Ideja je, u stvari, da to mo\u017ee da se desi, da to nije ne\u0161to \u0161to se de\u0161ava nekom drugom, nije ne\u0161to \u0161to se nikada ne de\u0161ava. To je ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da se desi u na\u0161em neposrednom okru\u017eenju od ljudi od kojih to nikada ne bismo o\u010dekivali, kao \u0161to ni od D\u017eona Vejna Gejsija D\u017euniora niko to nije o\u010dekivao. On je u stvari bio u\u017easno popularan u svom kom\u0161iluku, deca su ga obo\u017eavala. Kad se otkrilo \u0161ta je radio, niko nije mogao da veruje.<\/p>\n\n\n\n Muzika: <\/strong>Sufjan Stevens – John Wayne Gacy, Jr.<\/strong> <\/a> <\/p>\n\n\n\n Prva reakcija vlasti u Srbiji bio je zahtev da se preda nelegalno oru\u017eje, a druga reacija su bila hap\u0161enja i pritvaranja maloletnika koji su na neki na\u010din reagovali na ovo \u0161to se desilo tako da su opona\u0161ali doga\u0111aj, pravili spiskove, nosili plasti\u010dne pi\u0161tolje u \u0161kolu ili neprimereno pisali na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Na internetu su dominirali pozivi da se uvede smrtna kazna (ve\u0161anje, eletkri\u010dna stolica itd). Javnost je zahtevala surovu kaznu za dete – po\u010dinoca masovnog ubistva. Za\u0161to takva reakcija omladine na dru\u0161tvenim mre\u017eama i za\u0161to takva reakcija nadle\u017enih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ja \u0107u da dodam i za\u0161to takva reakcija javnosti. Ona je o\u010dekivana, gde god se ovakve stvari dese na svetu, na\u017ealost, reakcija je ovakva, starozavetna. Naj\u010de\u0161\u0107e oko za oko, zub za zub. Iako sa moralne moralne strane nije prihvatljiva, ona je o\u010dekivana. Uobi\u010dajeno je da jako veliki broj ljudi da iz straha reaguje potrebom za represijom. Dakle, ugasimo to zlo u startu, osvetimo se, poka\u017eimo da je to neprihvatljivo, na taj na\u010din \u0107emo nekako sa\u010duvati svoj integritet, svoje ja, svoju bezbednost i tako dalje. Ono \u0161to na\u017ealost, nije o\u010dekivano i nije prirodno jeste da oni koji su u poziciji mo\u0107i, poziciji autoriteta, na neki na\u010din, hrane i podsti\u010du tu vrstu histeri\u010dne reakcije.<\/p>\n\n\n\n Ja nisam iznena\u0111en reakcijom vlasti, jer tako reaguje ve\u0107 dvanaest godina, a to je da se na neki na\u010din iz pozicije mo\u0107i podilazi puku i njegovim potrebama za instant re\u0161enjima i za gratifikacijom. Dakle, evo vam baci\u0107emo vam nekoga da ga ra\u0161\u010dere\u010dite ako \u0107e vam to pomo\u0107i da se ose\u0107ate bolje i sigurnije i ako je to ono \u0161to \u017eelite da \u010dujete od nas, to je upravo ono \u0161to \u0107ete od nas i dobiti. Tako da na\u017ealost nisam iznena\u0111en ni tom vrstom reakcije od strane autoriteta iz pozicije mo\u0107i. A kada govorimo o autoritetima koji su na poziciji mo\u0107i u Srbiji, knjiga je su\u0161tinski pala na jedno slovo, jedno ime i prezime \u2013 na predsednika dr\u017eave. On je sam sebe stavio u poziciju da je autoritet za svaku situaciju koja se de\u0161ava u dru\u0161tvu. Ja sam poslu\u0161ao sva ta njegova obra\u0107anja javnosti, iako to sistematski izbegavam, nekoliko godina unazad jer nije dobro za moje mentalno zdravlje i li\u010dni balans, ali ovo je bitna pri\u010da i jako je va\u017ena situacija, zanimalo me je \u0161ta on ima da ka\u017ee. Na\u017ealost, desilo se ono \u010dega sam se pribojavao. Njegove poruke ni na koji na\u010din nisu mogle da umire javnost. Iako tu stvarno ima dobrih poteza i dobrih ideja kao \u0161to je smanjenje ku\u0107nog naoru\u017eanja kod stanovnika Srbije, sa druge strane dodatni elementi represije ni na koji na\u010din po meni ne\u0107e pove\u0107ati ose\u0107aj bezbednosti, niti \u0107e re\u0161iti problem.<\/p>\n\n\n\n Ne vidim kako \u0107e uvo\u0111enje policajaca u \u0161kolu da spre\u010di da se ovakve stvari de\u0161avaju u budu\u0107nosti. Iz perspektive psihologa i iz moje li\u010dne perspektive, to je dolivanje benzina na vatru. Samo se pojavljuje jo\u0161 jedan komad oru\u017eja u \u0161koli, koji neko mo\u017ee da zloupotrebi, pojavljuje se jo\u0161 jedna osoba, bez obzira kakvi njeni individualni, li\u010dni kvaliteti bili, koja najverovatnije nije obu\u010dena da radi sa decom i da re\u0161ava njihove probleme i pojavljuje se jo\u0161 jedan razlog da se deca u tom okru\u017eenju ose\u0107aju nesigurno. Moja reakcija kada vidim policajca je nelagoda. Ako je policijac u blizini imam do\u017eivljaj da se ne\u0161to lo\u0161e de\u0161ava a ne da se zbog toga ose\u0107am sigurno. Verujem da \u0107e velika ve\u0107ina dece reagovati na taj na\u010din. Tih policajaca je i dosad bilo u \u0161kolama, a ja mislim da bi bilo bolje da obezbe\u0111uju saobra\u0107aj oko \u0161kole jer tu le\u017ei prava opasnost. Tako da mislim da je to samo jedna od populisti\u010dkih mera da se malo umiri stanovni\u0161tvo i da poka\u017eu mi\u0161i\u0107e dr\u017eave. Bi\u0107e, izme\u0111u ostalog, i neki izbori u budu\u0107nosti pa je dobro da se o tome po malo razmi\u0161lja.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je sa decom tinejd\u017eerima koji su opona\u0161ali ili na neki na\u010din neprimereno reagovali na to na dru\u0161tvenim mre\u017eama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za neke od njih, to je vi\u0161e mehanizam odbrane, za neke je izostanak kapaciteta za moralno rasu\u0111ivanje ili ne\u0161to drugo. Svaki od tih slu\u010dajeva je verovatno razli\u010dit na svoj na\u010din. Mi mo\u017eemo intimno da se zgra\u017eavamo nad tim, da nam to bude neprihvatljivo, ali hapsiti nekoga zbog onoga \u0161to ka\u017ee, to po meni nije ba\u0161 mudro re\u0161enje. Koliko god da je ru\u017eno i neprihvatljivo, a jeste, ipak ne nosi nikakvu krivi\u010dnu odgovornost. Ne vidim kako \u0107e re\u0161iti problem, verovatno \u0107e samo generisati dodatne probleme. Tako gledam i na inicijativu koja se pojavila od strane Ministarstva unutra\u0161njih poslova, a to je da nastavnici i profesori po \u0161kolama po\u010dnu da identifikuju decu koja bi potencijalno mogla da budu opasna, pa da te spiskove dostavljaju Ministarstvu. Na sre\u0107u brzo se odustalo od te ideje, jer je javnost zdu\u0161no sko\u010dila da kritije kritikuj. Ali, ta ideja je tako\u0111e, po meni, karakteristi\u010dna za Srbiju kakva je ona danas. To je potreba da se kontroli\u0161e svaki element, svaki aspekt javnog \u017eivota, pa i ovaj. Sa druge strane to je pokazatelj, koliko ti ljudi koji bi trebalo da vode ra\u010duna o tome, apsolutno pojma nemaju o tome \u0161to rade.<\/p>\n\n\n\n Mediji izve\u0161tavaju da je sve vi\u0161e dece na psihijatrijskom le\u010denju posle ovog doga\u0111aja. \u0160ta bi, po tvom mi\u0161ljenju, trebalo sad, u ovakvoj situaciji, uraditi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to nam nauka koja se bavi traumatskim stresom i posttraumatskim poreme\u0107ajima ka\u017ee jeste da je u ovakvim situacijama vrlo bitno da ljudi \u0161to pre mogu da uspostave ose\u0107aj kontrole nad svojim \u017eivotom. Kontrolu donosi struktura i rutina. Jako je bitno da deca imaju \u0161to vi\u0161e onoga \u0161to ina\u010de i rutinski rade, i \u0161to vi\u0161e do\u017eivljaja strukture. Zbog toga ja mislim da ta ideja, da se \u0161kola napre\u010dac zavr\u0161i, da se deca raspuste, i tako dalje, nije dobra. Nisam usamljen u tome, manje-vi\u0161e sve kolege sa kojima sam o tome razgovarao, dele tu ideju sa mnom.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je da se deca \u0161to pre vrate ne\u010demu \u0161to bi bila neka vrsta regularnog \u017eivota, bez obzira na taj doga\u0111aj koji se desio. Njime se treba sistemski baviti, sa idejom o dalekom dobrom rezultatu, koji \u0107e se desiti na kraju tog puta. Nema brzih re\u0161enja za ovu situaciju, nema \u010darobnog re\u0161enja, koje \u0107e sve zavr\u0161iti za petnaest dana ili za dva meseca, ili za \u0161est meseci. Videli smo da je ovih dana bilo jako puno objava u kojima se obave\u0161tavaju ljudi, pogotovu mladi, da postoje telefoni gde se mogu obratiti za pomo\u0107, da postoje slu\u017ebe gde se mogu obratiti za pomo\u0107, da postoje ljudi sa kojima mogu razgovarati, i to je dobro. Nije to samo individualna inicijativa pojedinaca i odre\u0111eni dr\u017eavni organi i elementi su poku\u0161ali, i uspeli pretpostavljam u odre\u0111enoj meri, da tu vrstu podr\u0161ke pru\u017ee, jer ona je u ovakvim situacijama bitna.<\/p>\n\n\n\n Vrlo je va\u017eno da demistifikujemo \u0161ta se tu de\u0161ava, ljudi imaju vrlo razli\u010dita o\u010dekivanja, ne de\u0161ava se tu ni\u0161ta \u010darobno, ni veliko, ni krupno. Razgovor je u ovakvim situacijama lekovit. Ljudima je va\u017eno da ih neko saslu\u0161a, ve\u0107 to poma\u017ee, ljudima je va\u017eno da shvate da nisu usamljeni u tom svom strahu i u do\u017eivljaju bespomo\u0107nosti. Ve\u0107 i samo to poma\u017ee. Najve\u0107i broj tih intervencija \u0107e se zavr\u0161iti ve\u0107 posle jednog ili dva razgovora, koji \u0107e biti vi\u0161e nego dovoljni da se onaj ko je potra\u017eio pomo\u0107 ose\u0107a opremljenim da nastavi sa svojim \u017eivotom. U nekim drugim situacijama \u0107e to mo\u017eda biti okida\u010d za neki dugoro\u010dniji proces koji opet ima \u0161anse za uspeh. U svakom slu\u010daju bitno je da ljudi razgovaraju o onome \u0161to ih mu\u010di i da se ne samo demistifikuje nego i destigmatizuje ideja tra\u017eenja psiholo\u0161ke pomo\u0107i, jer to je sastavni deo brige o sopstvenom zdravlju, isto kao i tra\u017eenje pomo\u0107i od lekara op\u0161te prakse kada imamo neku tegobu koja je za njega.<\/p>\n\n\n\n