{"id":11326,"date":"2023-02-18T00:12:00","date_gmt":"2023-02-17T23:12:00","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=11326"},"modified":"2023-08-31T00:27:27","modified_gmt":"2023-08-30T22:27:27","slug":"svaki-dan-morate-vikati-da-ste-protiv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/svaki-dan-morate-vikati-da-ste-protiv\/","title":{"rendered":"Svaki dan morate vikati da ste protiv"},"content":{"rendered":"\n

Filip David<\/strong> je poznati srpski kriti\u010dki i antiratni intelektualac, pisac, dramaturg i scenarista. Svojim aktivisti\u010dkim, intelektualnim i politi\u010dkim anga\u017emanom obele\u017eio je noviju srpsku istoriju, pre svega kao jedan od najo\u0161trijih i najlucidnijih kriti\u010dara Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima i rata. I danas neumorno, energi\u010dno i dosledno nastavlja svoju pobunu protiv nacionalizma, \u0161ovinizma, nasilja i jednoumlja.<\/p>\n\n\n\n

Za svoje knji\u017eevno stvarala\u0161tvo (pripovetke, romani, knjige eseja) dobio je niz uglednih nagrada, izme\u0111u ostalih i presti\u017enu Ninovu nagradu za roman Ku\u0107a se\u0107anja i zaborava (Laguna, 2014). Knjige su mu prevedene na \u0161vedski, francuski, poljski, ma\u0111arski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovena\u010dki, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.<\/p>\n\n\n\n

U\u010destvovao je u osnivanju vi\u0161e udru\u017eenja nezavisnih intelektualaca: Udru\u017eenja nezavisnih pisaca (1989, Sarajevo), Beogradskog kruga (1990, Beograd), Foruma pisaca. Bio je i dugogodi\u0161nji urednik Dramskog programa Televizije Beograd (otpu\u0161ten je 1992. zbog javnog suprostavljanja ratnoj politici tada\u0161njeg re\u017eima) i zatim profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

Deo je \u010duvene grupe beogradskih knji\u017eevnika koju su \u010dinili Danilo Ki\u0161, Borislav Peki\u0107, Mirko Kova\u010d i Filip David.<\/p>\n\n\n\n

Poslu\u0161ajte intervju i ovde<\/a>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobitnik ste, takore\u0107i, svih ve\u0107ih priznanja i nagrada za svoje knji\u017eevno stvarala\u0161tvo, izme\u0111u ostalog i presti\u017ene Ninove nagrade za knjigu \u201cKu\u0107a se\u0107anja i zaborava\u201d 2014. godine. Istovremeno ste me\u0111u, mo\u017eemo slobodno re\u0107i, najvi\u0111enijim antinacionalisti\u010dkim intelektualcima, aktivistima, misliocima. Osniva\u010d ste vi\u0161e udru\u017eenja poput Beogradskog kruga, Nezavisnih pisaca, Grupe 99, u Sarajevu, Beogradu, Frankfurtu. Osim toga, veliki deo svog \u017eivotnog puta posvetli se dramaturgiji. Profesor ste bili na Fakultetu dramskih umetnosti, urednik Dramskog programa Televizije Beograd i pisac televizijskih drama i filmskih scenarija. U kome od ovih identiteta se vi najbolje ose\u0107ate? Koji do\u017eivljavate kao najvi\u0161e svoj?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je te\u0161ko re\u0107i. Sve ovo \u0161to ste nabrojali, ne spominju\u0107i sad nagrade, nego moje profesionalno delovanje, sve je to deo mog dosada\u0161njeg \u017eivota, a ja sam napunio i pre\u0161ao 80. godinu \u0161to nije malo. Sve stvari su povezane, moj rad u Televiziji Beograd kao urednika, i dramaturga, povezan je sa mojim kasnijim radom na Fakultetu dramskih umetnosti. To je opet, na direktan ili indirektan na\u010din, povezano sa osnivanjem Nezavisnih pisaca, Foruma pisaca, Beogradskog kruga, kao posledica nasilnog otpu\u0161tanja 90-ih godina sa televizije. Kada je na televiziju do\u0161ao Milorad Vu\u010deli\u0107, kao eksponent vode\u0107e politike, na televiziji je do\u0161lo do velikih \u010distki.<\/p>\n\n\n\n

Kao posledica toga trajala je, i traje do dana dana\u0161njeg, moja pobuna protiv takvog na\u010dina re\u0161avanja stvari, protiv preteranog uplitanja politike u ono \u0161to je profesija. Na\u017ealost, rezultati nisu onakvi kakve smo o\u010dekivali, ali ja druga\u010dije nisam mogao. Stalno sam bio, negde od 90. godina, u nekoj vrsti protesta i nekoj vrsti poku\u0161aja da se bar pisci, dramaturzi, suprotstave onome \u0161to im name\u0107e politika. Politika im je nametala i jo\u0161 uvek name\u0107e nacionalizam, mr\u017enju, suprotstavljanje svim kolegama u na\u0161oj okolini i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n

\u017diveli ste u Jugoslaviji, zatim u Milo\u0161evi\u0107evoj Srbiji, i danas u re\u017eimu Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Da li biste mogli da uporedite ova razli\u010dita vremena \u0161to se ti\u010de uloge i pozicije intelektualaca?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vrlo su velike sli\u010dnosti u nekim stvarima, a neke stvari je te\u0161ko uporediti. Za vreme Milo\u0161evi\u0107a su moji prijatelji i moja malenkost bili ube\u0111eni da \u0107e odlaskom Milo\u0161evi\u0107a, pre ili kasnije, situacija apsolutno da se promeni. Da \u0107e Srbija krenuti nekim svojim putem demokratizacije, dobrih odnosa sa susednim dr\u017eavama i tako dalje. Pokazalo se da su to bile na\u0161e naivne iluzije, da smo verovali u ne\u0161to \u0161to nije bilo ostvarivo u tom trenutku. U me\u0111uvremenu, bio je jedan period, peti oktobar, kad se \u010dinilo da je do\u0161lo do klju\u010dne promene, kada Srbija koja je bila evropska i svetska parija, odjedanput dobija simpatije \u010ditavog \u010dove\u010danstva, odnosno svih onih koji su pratili \u0161ta se doga\u0111alo tokom raspada Jugoslavije, mr\u017enje, zlo\u010dini, tragi\u010dne sudbine mnogih ljudi. Taj period nije, na\u017ealost, trajao dugo i vratilo se ono \u0161to je bilo klju\u010dno i za vreme Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

To je parola ve\u0107ine srpskih intelektualaca: prvo da re\u0161imo nacionalna pitanja, a posle \u0107emo se baviti demokratijom. Tako da je ostalo samo to: re\u0161avanje takozvanih nacionalnih pitanja. Problem je bio kako se suo\u010diti sa tom pro\u0161lo\u0161\u0107u koja je bila puna zlo\u010dina. Osnovan je Ha\u0161ki sud koji je trebalo tome da doprinese, ali danas kada sve sagledamo, mislim da je situacija u nekim stvarima u odnosu prema pro\u0161losti, u odnosu na suo\u010davanje sa zlo\u010dinima koji su u na\u0161e ime, u ime Srbije, \u010dinjeni \u2013 da je situacija samo gora, a ne bolja. Oni koji su se vra\u0107ali sa izdr\u017eanih kazni dosu\u0111enih u Hagu, postaju nacionalni heroji u sredini u koju se vra\u0107aju. Tako da mi danas imamo u politici, manje vi\u0161e sve one koji su izdr\u017eali te kazne, ne da su shvatili i prihvatili svoju krivicu, nego su nastavili da se bave na sli\u010dan ili na isti na\u010din politikom.<\/p>\n\n\n\n

Danilo Ki\u0161 je jo\u0161 70-ih godina, pre raspada Jugoslavije, pisao u jednom od svojih eseja da je nacionalizam totalitarna ideologija, da je nacionalizam ideologija ki\u010da i banalnosti. To se mo\u017ee primeniti zapravo na ono \u0161to je vode\u0107a ideologija danas. Zato ja \u010desto spominjem taj nacionalizam, i mo\u017eda neki ljudi to i ne shvataju na pravi na\u010din. Ja govorim o nacionalizmu koji je uvek na granici nekog \u0161ovinizma, i nacionalizam koji ne samo da unaza\u0111uje dr\u017eavu u kojoj je vladaju\u0107a ideologija, nego i stvara lo\u0161e, komplikovane, slo\u017eene odnose sa novim dr\u017eavama koje su nastale raspadom Jugoslavije. Istovremeno dr\u017ei, kad govorimo o Srbiji, Srbiju kao zarobljenu dr\u017eavu.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je bila va\u0161a pozicija za vreme Milo\u0161evi\u0107a i u Titovoj Jugoslaviji? Znamo da ste izgubili posao u Milo\u0161evi\u0107evoj Srbiji. Koliko ste bili ugro\u017eeni zato \u0161to ste govorili ne\u0161to druga\u010dije od toga \u0161to i danas jeste dominantna ideologija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne bih se ja \u017ealio na svoju sudbinu. Ja sam sam odlu\u010dio \u0161ta \u0107u i kako \u0107u. Svoj odnos sam odredio prema onome \u0161to je bilo iza mojih li\u010dnih i profesionalnih principa. Ja jednostavno nisam mogao da prihvatim da \u017eivim u dr\u017eavi u kojoj se ne po\u0161tuju osnovna ljudska prava i u kojoj se zlo\u010din slavi. To je to vreme Milo\u0161evi\u0107a. Nekako smo i moji prijatelji i ja verovali, bili smo uvereni da \u0107e ta vremena da se promene i da \u0107e na kraju i Srbija da stane na neki evropski put. I dan danas recimo predsednik dr\u017eave Aleksandar Vu\u010di\u0107 govori da je Srbija na evropskom putu. Sa druge strane, Srbija apsolutno ne po\u0161tuje evropske vrednosti. Jasno je svakome ko malo razmisli da bez re\u0161enja problema Kosova, Srbija ne mo\u017ee da u\u0111e u Evropsku uniju. Stalno postoji ta dvojnost, mi ho\u0107emo u Evropsku uniju, ali mi ne damo Kosovo. Ja sam jedan od onih malobrojnih i zbog toga sam imao \u017eestoke kritike i pretnje, \u0161to sam jo\u0161 pre 15- ak godina, kada su po\u010deli problemi oko priznavanja Kosova i mesta Kosova u Srbiji ili van Srbije, govorio da je jedino pravo re\u0161enje priznanje nezavisnosti Kosova. Ukoliko Srbija \u017eeli da sa\u010duva svoje svetinje, da sa\u010duva Srbe na Kosovu, jer nema ko da \u0161titi Srbe na Kosovu osim Albanaca. \u010cista je iluzija da Srbija nekom vojnom silom i pretnjama mo\u017ee da zadr\u017ei Kosovo u Srbiji. Vidite, da se nekim \u010dudom, koje se naravno ne mo\u017ee dogoditi, ali kad bi postojalo neko \u010dudo da se Kosovo vratilo u sastav Srbije, ovde bi to izazvalo potpuni haos. Onda bi Albanci svojim partijskim delovanjem odlu\u010divali kako \u0107e izgledati skup\u0161tina, ko \u0107e biti predsednik dr\u017eave, na izborima i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n

Odnos Srbije i Kosova je oduvek bio turbulentan. Sve \u0161to se poslednjih stotinak godina radilo ovde u Srbiji, preko Akademije nauka, preko predloga kako da se re\u0161i Kosovsko pitanje, svodilo se na to da Albance treba proterati preko Prokletija, \u0161to je apsolutno nemogu\u0107e i neprihvatljivo o tome i razmi\u0161ljati. Postojali su ti pismeni predlozi o kojima se diskutovalo i danas mnogi me\u0111u srpskim nacionalistima veruju da treba samo \u010dekati, da treba zamrznuti odnos sa Kosovom, pa \u0107e jednog dana da se promeni svetska situacija. Neko \u0107e podr\u017eati Srbiju u tom naporu, u toj \u017eelji da se vrati Kosovo u sastav Srbije.<\/p>\n\n\n\n

To bi bilo mogu\u0107e samo nekim velikim ratom, do poslednjeg Srbina i do poslednjeg Albanca, i to ne verujem da bilo ko razuman mo\u017ee predlo\u017eiti kao re\u0161enje. Ponavljam ono \u0161to sam rekao malopre, jedini na\u010din da Srbi ostanu na Kosovu, oni koji tamo ve\u0107 \u017eive i da se vrate neki, i da se sa\u010duvaju srpske svetinje, jeste uspostaviti dobre odnose sa Albancima koji \u017eive na Kosovu. Oni bi preuzeli tu ulogu posle dogovora, pismenih garancija me\u0111unarodnih sila, koju su uostalom imali nekada u pro\u0161losti, da sa\u010duvaju i Srbe i srpske svetinje. Sve drugo je potpuni apsurd. Zamrznuta situacija na Kosovu je samo prebacivanje nekog mogu\u0107eg velikog sukoba za budu\u0107nost, gde bi se oko Kosova, a preko Srbije i preko Zapadnog Balkana, re\u0161avale neke stvari vojnim na\u010dinom, a to zna\u010di nekim novim stra\u0161nim, ne znam kakvim, ratom.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je danas Va\u0161e mi\u0161ljenje usamljeno u Srbiji i unutar zvani\u010dne politike prema Kosovu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mogu re\u0107i da je veoma usamljeno. Ono \u0161to je za mene posebno razo\u010daravaju\u010de da je opozicija Aleksandru Vu\u010di\u0107u u trenutku kada se po\u010delo, pod odre\u0111enim pritiskom Evropske Unije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, govoriti o tome kako za nekoliko meseci da se re\u0161e odnosi Srbije i Kosova, da je gotovo celokupna opozicija povukla, kako oni ka\u017eu, crvene linije, a crvena linija je ta da nema priznanja Kosova. Ne znam kako se mo\u017ee re\u0161iti \u010ditav taj odnos, vrlo eksplozivan i stalno na ivici sukoba, ukoliko se ne u\u010dini odlu\u010duju\u0107i korak, i to od strane Srbije. Da Srbija ponudi sporazum koji bi omogu\u0107io da izme\u0111u Kosova i Srbije postoje dobrosusedski odnosi. Time bi bila re\u0161ena jedna velika, potencijalno jako opasna kriza u ovom delu Balkana. Me\u0111utim, u ovom trenutku opozicija, gotovo celokupna, osim nekih manjih grupa kao Gra\u0111anski demokratski forum koji nemaju veliki uticaj, gotovo celokupna opozicija je stala na poziciju da nema pregovora o priznavanju. Da su to takozvane crvene linije koje nijedna vlast u Srbiji, bilo ona u ovom trenutku u opoziciji ili ovi koji su na vlasti, ne sme pre\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta mislite zbog \u010dega je to tako?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To nije jednostavno objasniti. Ponekad pomi\u0161ljam da je to onaj \u010duveni srpski inat: E pa ne\u0107emo da damo ako nas neko pritiska. Stvarno postoje veliki pritisci me\u0111unarodne zajednice, pre svega zato da bi Srbija u\u0161la u Evropsku uniju. To je jedna od mogu\u0107nosti, ostalo spada u neke istorijske zablude. Kad se pogleda \u0161ta se doga\u0111alo poslednjih pedesetak godina, i sa raspadom Jugoslavije, Srbija se ose\u0107a poni\u017eena, da je pora\u017eena u mnogo stvari.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je jedna od stvari koje nekako omogu\u0107avaju onima koji su na vlasti, da i dalje ostanu na vlasti, raspiruju\u0107i nacionalisti\u010dke tenzije i na taj na\u010din narod dr\u017ee\u0107i u zabludi. Ne treba zaboraviti da se na ovoj vrsti nacionalizma zasniva i velika demagogija u govorima, u na\u010dinu razmi\u0161ljanja koji ulazi u sve pore dr\u017eave. Vidimo da danas predsednik Vu\u010di\u0107 ima podr\u0161ku 70- 80 procenata glasa\u010da, i da je Srbija postala, ja mislim jedina dr\u017eava u Evropi koja, javno ili tajno, podr\u017eava rusku agresiju na Ukrajinu. Podr\u0161ka Rusiji nikad ve\u0107a ovde nije bila, a to je samo zato \u0161to Rusija u Savetu bezbednosti ima pravo veta, i na taj na\u010din odr\u017eava zamrznuti proces izme\u0111u Srbije i Kosova. Trebalo bi psihijatri, pre nego psiholozi, da se pozabave tom vrstom kolektivnih zabluda u kojima Srbija \u017eivi na sopstvenu \u0161tetu. Ne\u0161to \u0161to dugoro\u010dno gledano, Srbiju ponovo vra\u0107a na onaj stari status, koji je imala i u vreme Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

U knjizi \u201eKu\u0107a se\u0107anja i zaborava\u201c ka\u017eete \u201ctoliko godina je pro\u0161lo od vremena \u0160oe a malo se toga promenilo, gotovo ni\u0161ta. Ljudi se i dalje ubijaju, nevini stradaju, zlo je stostruko mo\u0107nije i ja\u010de od svakog dobra\u201d. Upravo sada smo imali premijeru dokumentarca na Televiziji Slovenija o 30 godina od opsade Sarajeva, 1452 dana stradanja nevinih ljudi i dece. Razmi\u0161ljali smo o tome za\u0161to ljudi u Srbiji ne mogu da vide dokumentarac na tu temu i kada \u0107e mo\u0107i? Za\u0161to to nije u \u0161kolama? Opet ta ve\u010dita tema, za\u0161to je tako te\u0161ko suo\u010diti se sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i krenuti dalje. U da li je uop\u0161te mogu\u0107e krenuti dalje bez tog suo\u010davanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da vas podsetim samo da film \u201eQuo Vadis Aida\u201c, koji je me\u0111unarodno nagra\u0111en, jako zanimljiv, dobar film, nije prikazan nikad u Srbiji niti \u0107e biti prikazan. Ovde jo\u0161 uvek vlada uverenje, koje se \u0161iri kontrolisanim medijima, a ve\u0107ina medija ovde je vrlo kontrolisana, da ni\u0161ta od onoga \u0161to se dogodilo prilikom raspada Jugoslavije, svi ti zlo\u010dini, da se to nije dogodilo. Nije bilo ni opsade Sarajeva, nije bilo ni zlo\u010dina u Ra\u010dku, nije bilo bombardovanje Markale pijace, Srebrenica nije genocid iako je to dokazano na su\u0111enju u Hagu, ni\u0161ta od toga se nije dogodilo. To je sve, kako se ovde obja\u0161njava, delovanje strane propagande, onih koji mrze srpsko rukovodstvo, srpski narod, Srbiju i tako dalje. Nije do\u0161lo ni do kakve vrste otre\u017enjenja.<\/p>\n\n\n\n

Ako me vi pitate kako mo\u017ee do\u0107i do otre\u017enjenja, dajte neki recept, ja apsolutno ne bih mogao da vam odgovorim sa svoje 82 godine. Ja ne mogu da ka\u017eem da sam razo\u010daran i da di\u017eem ruke od svega, ali prosto mi je neverovatno da smo proveli tih dvadesetak godina, moji prijatelji i ja, malobrojni prijatelji koji misle sli\u010dno, u poku\u0161aju da doka\u017eemo da smo mi oni koji zapravo \u010duvaju obraz Srbije i \u017eele da Srbija bude po\u0161tovana, da ima svoje mesto u me\u0111unarodnoj zajednici, da ima dobrosusedske odnose sa susednim dr\u017eavama. To je na\u0161a \u017eelja, ali ta \u017eelja ostaje neostvarena. Koliko \u0107e trajati ta vrsta zablude koja se name\u0107e u politici ovde, to je vrlo te\u0161ko re\u0107i. Vidite u kakvim vremenima \u017eivimo, nisu problemi samo u Srbiji, problemi su i u Evropi, i u \u010ditavom svetu, od ovog kovida koji nas je unazadio za ne znam koliko godina, i ekonomski i na svaki drugi na\u010din, preko ovih stra\u0161nih zemljotresa koji se doga\u0111aju u u Turskoj. \u010cini se \u010desto da se sve okrenulo naopako.<\/p>\n\n\n\n

I rat u Ukrajini.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Posebno u Ukrajini gde se sad o\u010dajno menja svetski poredak. Ljudi ka\u017eu, naravno, o\u010dekuje se da jedno od re\u0161enja mo\u017ee biti poraz Rusije, ali i poraz Rusije, ako do njega ikada do\u0111e, mnoge stvari \u0107e promeniti u ovom svetu u kome \u017eivimo. O\u010digledno \u017eivimo u velikim turbulentnim promenama, a ne zna se kako \u0107e se one zavr\u0161iti, jer uvek nam nad glavom visi i to atomsko oru\u017eje koje na kraju mo\u017ee biti upotrebljeno i \u010ditavo \u010dove\u010danstvo \u0107e oti\u0107i do\u0111avola. Tako da problem Srbije, problem Kosova, problem nacionalizma, i svega toga, ostaje u senci onoga \u0161to se u ovom trenutku doga\u0111a u \u010ditavom svetu.<\/p>\n\n\n\n

Da li biste mogli za sebe da ka\u017eete da ste patriota i istovremeno antinacionalista?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Oduvek, ne bih ni radio ovo \u0161to radim. Oti\u0161ao bih da \u017eivim negde izvan Srbije, kao \u0161to su oti\u0161li neki moji prijatelji potpuno razo\u010darani. Ne samo prijatelji, mnogi ljudi odlaze jer vi\u0161e ne mogu da podnesu taj pritisak koji postoji ovde od strane politike i koji se odra\u017eava u medijima i u svakodnevnom \u017eivotu i tako dalje. Oti\u0161ao bih, ali ne \u017eelim da odem, jer ovo jeste uprkos svemu moja domovina za koju sam spreman da se borim na ovaj na\u010din. To zna\u010di da bude \u010dasna, po\u0161tena dr\u017eava kojom \u0107u se ponositi kad budem negde putovao ili sa nekim razgovarao, da ka\u017eem ja sam iz Srbije. U ovom trenutku, ako to ka\u017eem ose\u0107ao bih se posti\u0111eno, jer znam \u0161ta bi stizalo kao odgovor: za\u0161to je Srbija takva kakva je u ovom trenutku?<\/p>\n\n\n\n

Da, ali ste, svakako, me\u0111u najistaknutijima koji se celog \u017eivota borite da ona bude druga\u010dija. Pomenuli ste Ki\u0161a, 22. februara bi bio njegov ro\u0111endan. Predla\u017eem da se malo setimo Danila Ki\u0161a. \u0160ta mislite, kakva bi bila njegova reakcija na sve ovo \u0161to se izde\u0161avalo posle njegove smrti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja sam imao tu sre\u0107u negde 60, 70. godina pro\u0161log veka da smo Mirko Kova\u010d, Danilo Ki\u0161 i Bora Peki\u0107 i ja objavili svoje prve knjige i postali prijatelji. Osnovali smo jednu knji\u017eevnu grupu, redovno smo se sastajali, \u010ditali ono \u0161to smo pisali, razgovarali. Ja sam ponosan \u0161to sam toj knji\u017eevnoj grupi pripadao. To je bila i moja sre\u0107a da sam se sa takvim ljudima dru\u017eio i znam \u0161ta bi rekli i jesu govorili. Mirko Kova\u010d je jedan od najtalentovanijih pisaca biv\u0161e Jugoslavije, Danilo Ki\u0161 tako\u0111e, Bora Peki\u0107 tako\u0111e. To je sam vrh eksjugoslovenske knji\u017eevnosti. To vam mo\u017ee potvrditi svako ko je u to vreme \u017eiveo, \u010ditao njihove knjige i tako dalje. \u0160ta se dogodilo sa tom sjajnom generacijom pisaca i me\u0111u njima naravno jednim od najistaknutijih Danilom Ki\u0161om? Oni su svi zavr\u0161ili izvan Srbije. Mirko Kova\u010d je sahranjen u Rovinju, Danilo Ki\u0161 je sahranjen ovde, ali je umro u Parizu, Bora Peki\u0107 je umro u Londonu.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam vi\u0161e puta postavljao pitanje: ko je kriv za to? Za\u0161to se tako dogodilo da su najbolji srpski pisci u onda\u0161njoj Jugoslaviji tako zavr\u0161ili? I dan danas, recimo Mirko Kova\u010d se ne objavljuje u Beogradu, retko se objavljuje, a on je jedan od najboljih koji je pisao o Beogradu. Pri\u010da je slo\u017eena i duga\u010dka, ali se nadam da \u0107e jednoga dana bar te stvari, \u0161to se ti\u010de profesionalizma, knji\u017eevnosti, odnosa prema dr\u017eavi i tako dalje, do\u0107i na ono mesto na kome treba da budu. Da \u0107e ti pisci, me\u0111u njima jedan od prvih je Danilo Ki\u0161, koji je izvr\u0161io veliki uticaj na mlade pisce i dan danas ima taj uticaj u \u010ditavoj Evropi, da \u0107e oni dobiti to mesto koje zaslu\u017euju, i u knji\u017eevnosti, i u svemu \u0161to su pisali, \u0161to su radili, \u0161to nije u mnogome prihva\u0107eno, ali niko to poni\u0161titi ne\u0107e mo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eete li da se setite malo Ki\u0161a kao va\u0161eg li\u010dnog prijatelja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Danilo se prema meni pona\u0161ao kao stariji brat, u svemu. Recimo, napi\u0161em neku pri\u010du, pa pro\u010ditam na tom na\u0161em sastanku, a on ka\u017ee: slu\u0161aj, ovo ti je zanimljiva tema, ali fali ti drugi deo pri\u010de. Ja sednem, napi\u0161em drugi deo pri\u010de i to postane jedna od mojih najboljih pri\u010da u zbirci. Kritikovao me je \u0161to se ti\u010de ishrane: mora\u0161 paziti koliko jede\u0161, \u0161ta jede\u0161, koju vrstu hrane. Obo\u017eavao je moju decu, nije imao dece, a to mu je bila jedna velika \u017eelja. Obo\u017eavao je moju \u0107erkicu i moga sina, donosio je \u0107erki lutkice, koje ona \u010duva do dana dana\u0161njeg, sa sinom je razgovarao o literaturi.<\/p>\n\n\n\n

Danilo je bio vrlo strog u mnogim stvarima, posebno kad su bila pitanja knji\u017eevnosti i knji\u017eevnog kvaliteta, nije tu nikom ni\u0161ta opra\u0161tao i uvek je tra\u017eio onaj vrhunski kvalitet. Danilo je s druge strane bio li\u010dnost. On je ono \u0161to je pisao, posebno u svojim romanima i pri\u010dama o ocu, o detinjstvu, pro\u017eiveo. Velike i u\u017easne stvari. Krio se \u010ditavo vreme rata, njegov otac je stradao u Au\u0161vicu. Jedna biografija, besprekorna u smislu po\u0161tenja i \u010dasnosti, ali isto tako neko ko se u\u017easavao nad onim \u0161to se doga\u0111alo i prilikom raspada Jugoslavije. On nije do\u017eiveo ove najtragi\u010dnije dane, ali znam kako je reagovao, jer jedan dobar deo njegovog opusa posve\u0107en je logorskoj literaturi i logorima u Sibiru za vreme Staljina, staljinisti\u010dkim logorima. Jedna vrlo osetljiva knji\u017eevna li\u010dnost i on je reagovao na sve ono \u0161to se u dru\u0161tvu doga\u0111alo \u010duvaju\u0107i svoju profesiju od svake blasfemije, od upliva tih lo\u0161ih nacionalisti\u010dkih strasti. On je bio na suprotnoj poziciji od one, koju su imali najve\u0107i deo srpskih intelektualaca. To je bio jedan od razloga \u0161to je sredinom 80- ih napustio Srbiju i oti\u0161ao da \u017eivi u u Francuskoj, gde je bio lektor u Strazburu, i tako dalje. Imao je stalno ose\u0107anje nostalgije za Srbijom i na kraju, pred kraj svog \u017eivota on se vratio u Srbiju, iako je tu do\u017eiveo dosta poni\u017eenja, dosta lo\u0161ih stvari, ali on je preko toga prelazio, jer je i on ose\u0107ao da je Srbija ipak njegov jezik, mesto gde je on napisao najva\u017enije svoje knjige, koje danas krase biblioteke mnogih evropskih gradova i vi\u0161e nego evropskih.<\/p>\n\n\n\n

Hvala Vam puno na ovom razgovoru i na ovom divnom se\u0107anju na Danila Ki\u0161a. Za kraj jo\u0161 jedno pitanje: \u010dime se trenutno bavite, \u0161ta vas zaokuplja, \u0161ta pi\u0161ete? Da li mo\u017eemo o\u010dekivati neku novu knjigu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja imam \u017eelju, ali ne znam da li \u0107u je i ostvariti, jer sam ipak u nekim ozbiljnim godinama. To je da napi\u0161em jo\u0161 jedan roman, imam ve\u0107 u glavi strukturu tog romana, osnovne motive i sve, i jednu zbirku pri\u010da i da to bude neki kraj mog knji\u017eevnog opusa. Nisam u \u017eivotu mnogo toga napisao: tri zbirke pri\u010da, tri romana, \u010detiri- pet knjiga eseja, nekoliko televizijskih drama, nije to mnogo. To je malo za \u010ditav jedan ljudski \u017eivot, ali se te\u0161im time da sam uvek bio nekako prisutan, na neki na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Kad \u017eivite u takvim vremenima i u takvoj sredini, vi svaki dan, gotovo svaki dan, morate vikati da ste protiv. Ja sam, otkad znam za sebe, vikao da sam protiv, protiv tog sistema u kojem \u017eivimo, da ne pristajem na tu vrstu saradnje. Ne mogu se po\u017ealiti i pokajati zbog ne\u010dega \u0161to sam radio, ali uvek mislim da nikada nije dovoljno. \u010cesto se pitam, da li sam ja sa mojim malobrojnim prijateljima koji su bili nezadovoljni ovim politi\u010dkim sistemom u kojem \u017eivimo, da li smo u\u010dinili dovoljno, da li smo mogli da u\u010dinimo vi\u0161e. Odgovor izgleda malo razo\u010daravaju\u0107 i tu\u017ean. O\u010digledno nismo mogli vi\u0161e, to su bile na\u0161e snage, to je bilo ono \u0161to smo morali da radimo, i mi smo to i uradili.<\/p>\n\n\n\n

Mislim da je danas jako malo ljudi i intelektualaca koji sa tom energijom i tako predano rade na promenama kao vi. Izme\u0111u ostalog ste i osnovali toliko udru\u017eenja nezavisnih intelektualaca. U jednoj svojoj knjizi ka\u017eete da svet po\u010diva na ljudskoj solidarnosti i savesti pojedinaca. Da li verujete u to i dalje, odnosno, da je u udru\u017eivanju i solidarnosti mo\u0107, i da jedino tako i kao \u010dove\u010danstvo mo\u017eemo da pre\u017eivimo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja sam do\u0161ao do nekog odgovora, nije to samo moje razmi\u0161ljanje, taj odgovor sam i sam stvorio prate\u0107i \u0161ta su veliki ljudi u istoriji govorili u nekim turbulentnim vremenima, da svet ne menjaju mase nego pojedinci. Nemam iluzija da sam ja taj pojedinac koji menja svet, ali verujem u to da je otpor pojedinaca va\u017ean, mnogo va\u017eniji od onoga \u0161ta se u tom trenutku doga\u0111a, kako se pona\u0161aju mase, kako se pona\u0161aju vode\u0107i politi\u010dari. Stvar je u tome da imate svoje principe i da te principe branite na jedan po\u0161ten, pravi na\u010din, nadaju\u0107i se da \u0107e bar ne\u0161to od toga da ostane i da poslu\u017ei nekim promenama, ako ne sada, onda u nekoj bliskoj ili daljoj \u010dak budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Filip David: Nadam da \u0107e jednoga dana bar te stvari koje se ti\u010du profesionalizma i knji\u017eevnosti do\u0107i na ono mesto na kome treba da budu. Da \u0107e ti pisci, me\u0111u kojima je jedan od prvih Danilo Ki\u0161, koji je izvr\u0161io veliki uticaj na mlade pisce i dan danas ima taj uticaj u \u010ditavoj Evropi, da \u0107e oni dobiti to mesto koje zaslu\u017euju, i u knji\u017eevnosti, i u svemu \u0161to su pisali, \u0161to su radili, \u0161to nije u mnogome prihva\u0107eno, ali niko to poni\u0161titi ne\u0107e mo\u0107i. <\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":11329,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,58,65],"tags":[],"class_list":["post-11326","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11326","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11326"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11326\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11330,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11326\/revisions\/11330"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11329"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11326"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11326"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11326"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}