{"id":11314,"date":"2023-03-04T22:59:00","date_gmt":"2023-03-04T21:59:00","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=11314"},"modified":"2023-08-30T23:35:01","modified_gmt":"2023-08-30T21:35:01","slug":"vojna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/en\/vojna\/","title":{"rendered":"Vojna"},"content":{"rendered":"\n

Danas doktor fizike sa stalnom adresom u Zagrebu, Goran Duplan\u010di\u0107<\/strong> bio je istorijske 1991.\u2006 osamnaestogodi\u0161njak iz Splita na redovnom slu\u017eenju vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Njegova kasarna bila je “Boris Kidri\u010d” u \u0160entvidu u Ljubljani. Prvi put posle trideset godina Duplan\u010di\u0107 je pro\u0161le sedmice posetio Ljubljanu i svoju biv\u0161u kasarnu. Povod je bila promocija slovena\u010dkog izdanja njegovog stripa Vojna<\/a> <\/strong>u kome govori o danima provedenim u toj kasarni za vreme turbulentnih meseci po\u010detka raspada Jugoslavije i desetodnevnog rata u Sloveniji.<\/p>\n\n\n\n

Desetar Goran Duplan\u010di\u010d i njegova jedinica koju su \u010dinili mladi\u0107i iz cele Jugoslavije, me\u0111u kojima su bili i Slovenci, zadnji su vojnici JNA u Sloveniji. Dok ih slovena\u010dka sredina vidi kao agresore, u stripu vidimo mladi\u0107e, jedva stasale, koji u strahu, bezna\u0111u, gladni i \u017eedni, bez struje, vode, hrane i bez ikakvih informacija, zbunjeni, imaju samo jednu \u017eelju i to je da se vrate ku\u0107i \u017eivi i zdravi. Nasuprot velikim pri\u010dama koje konstitui\u0161u nacionalne naracije, stoje pri\u010de pojedinaca i njihovih \u017eivotnih situacija poput Gorana Duplan\u010di\u0107a iz \u010dijeg stripa jasno i gromoglasno, a istovremeno dirljivo i ne\u017eno progovara \u017eivot, mladost, odrastanje, briga o drugovima kao najve\u0107a vrednost, poruka o besmislu rata i podela na njihove i na\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Strip Vojna pokazuje da je to pri\u010da koja je morala biti ispri\u010dana kao \u0161to je zapisao Vladimir \u0160agadin<\/strong> u predgovoru hrvatskom izdanju stripa, odnosno da velika slovena\u010dka naracija o zadnjem okupatoru koji dignutih ruku napu\u0161ta Sloveniju ima i nali\u010dje koje crta Goran Duplan\u010di\u0107, o \u010demu izme\u0111u ostalog pi\u0161e prof. dr. Tanja Petrovi\u0107<\/strong> u predgovoru slovena\u010dkom izdanju. Strip je izdao Institut za studije kulture i se\u0107anja Nau\u010dno istra\u017eiva\u010dkog centra u Ljubljani, u prevodu Andreja E. Skubica<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Sa Goranom Duplan\u010di\u0107em<\/strong> i Tanjom Petrovi\u0107<\/strong> razgovarali smo dan posle ljubljanske promocije stripa Vojna<\/a> <\/strong>dok smo \u010dekali voz Ljubljana \u2013 Zagreb. Poslu\u0161ajte intervju i ovde<\/a>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Gorane, kako ste do\u0161li na ideju da nacrtate svoje uspomene iz Jugoslovenske narodne armije i to iz vremena kada je zaista bilo te\u0161ko biti vojnik JNA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To su bili doga\u0111aji koji su ve\u0107 u tom trenutku delovali kao da se od njih mo\u017ee napraviti ne\u0161to zanimljivo. Naravno kada to pro\u017eivite, onda je traumati\u010dno i nije tako jednostavno. Kasnije raznorazne obaveze, fakultet i ostalo ti oduzme vrijeme i nema vremena za raditi nekakve stripove. Osim toga, to su nekakve male pri\u010de, ono \u0161to se doga\u0111alo sa malim ljudima. Obi\u010dno, nakon svih tih ratova i doga\u0111aja, ljudi vi\u0161e vole herojske pri\u010de u kojima su neki veliki narativi. Onda se uvek dr\u017eite sa strane. Ali, u jednom momentu dobijete obitelj, pa se onda po\u010dnu postavljati pitanja i shvatite da su ipak ti doga\u0111aji bili formativni i mo\u017eda potisnuti. Jednog trenutka odlu\u010dite da se sa njima obra\u010dunate i da zaokru\u017eite sve skupa tako ih mo\u017eete ljudima pokazati. Mo\u017eda i da bi svojoj djeci kasnije mogli pokazati kako je sve bilo iz va\u0161e perspektive jer, obzirom na tu situaciju u svim zemljama biv\u0161e dr\u017eave, uvijek se postavlja to klju\u010dno pitanje: gdje si bio \u201891. godine.<\/p>\n\n\n\n

Vi ste bili u kasarni u Ljubljani?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja sam se igrom slu\u010daja zatekao u kasarni \u201c Boris Kidri\u010d\u201d u momentu kada je cijela stvar krenula i kada su Hrvatska i Slovenija proglasile samostalnost. Kada je taj uvodni rat u ratove na prostoru biv\u0161e dr\u017eave krenuo, koji je sam po sebi bio jo\u0161 nedefiniran i pomalo kaoti\u010dan, ljudi su se prvi put osvjestili da bi sve skupa moglo zaista zavr\u0161iti u ne\u010demu \u0161to, te\u0161ko je re\u0107i nitko nije \u017eelio jer netko je imao ideju da se sve to skupa razi\u0111e. Ali nitko nije o\u010dekivao da \u0107e na kraju dovesti na cijelom prostoru do tako velikih \u017ertava i jo\u0161 gore i kompliciranije do odnosa koji se me\u0111u dr\u017eavama do dan danas nisu razrije\u0161ili. Strip se ne bavi time ve\u0107 jednim osobnim iskustvom. On nema stava, samo to neko iskustvo i taj osje\u0107aj kako to izgleda kada se na\u0111e\u0161 u nepredvi\u0111enim okolnostima, u neplaniranim i ne\u017eeljenim povjesnim doga\u0111ajima.<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku niste bili svesni da ste direktno u\u010desnik istorijskih doga\u0111aja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, u po\u010detku misli\u0161 da \u0107e sve skupa pro\u0107i a onda shvati\u0161 da \u0107e te stvari vjerojatno u\u0107i u povijesne knjige i nada\u0161 se da \u0107e\u0161 ih pre\u017eivjeti.<\/p>\n\n\n\n

Tanja, zahvaljuju\u0107i tebi u Sloveniji je iza\u0161ao prevod stripa. \u0160ta te je fasciniralo kod tog stripa i kako si do\u0161la do njega?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Do stripa sam do\u0161la manje-vi\u0161e slu\u010dajno. Mislim da sam negde na Facebooku videla jednu objavu o tome kako je to super strip i o \u010demu govori. Mi smo na na\u0161em institutu ZRC izdali prili\u010dno veliku seriju stripova koji se bave traumati\u010dnim iskustvima razli\u010ditih ratova. Tako da me je strip zainteresovao iz te perspektive i zbog nekih mojih li\u010dnih istra\u017eiva\u010dkih interesa. I sama ve\u0107 dugo godina radim na istoj temi, odnosno na tome na koji na\u010din se\u0107anja na JNA i na taj traumati\u010dan trenutak, ali i ono \u0161to je bilo pre toga, na neki na\u010din komplikuju sada\u0161njost koju u velikoj meri, bar u nekim javnim diskursima i u nacionalnim okvirima shvatamo kao jedinu mogu\u0107u i jedinu koju smo \u017eeleli.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo li re\u0107i da se dominantni nacionalni narativ ne sla\u017ee ba\u0161 sa pojedina\u010dnim iskustvima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Taj narativ se nikad ne sla\u017ee sa pojedina\u010dnim iskustvima, jer za njih uop\u0161te nije zainteresovan. Za takve narative nama trebaju crno-bele slike, dobri i lo\u0161i, jasne uloge, a \u017eivot nije nikad takav, pa nije bio takav ni devedesetih. U tom smislu, mislim da je Goranov strip strahovito va\u017ean za slovena\u010dki prostor, iako to nije bila ni njegova ambicija, ni \u017eelja, ni namera. On na stra\u0161no va\u017ean na\u010din komplikuje one narative koji se ovde ne dovode u pitanje. To je sigurno narativ o tome ko su bili poslednji vojnici JNA koji su morali da odu da bi Slovenija do\u010dekala slobodu i narativ o okupatorskoj vojsci koju treba pobediti i koja je pobe\u0111ena. Mi u tom stripu jako dobro vidimo da su to mladi, upla\u0161eni, izgubljeni ljudi, koji su se tu na\u0161li ne svojom voljom, usred nekih doga\u0111aja na koje nemaju nikakvog uticaja. U su\u0161tini nam to govori da takvi prelomni trenuci izgledaju upravo tako. To je ono \u0161to nam istorija nikad ne govori i \u0161to na\u0161a deca ne\u0107e na\u0107i u istorijskim ud\u017ebenicima.<\/p>\n\n\n\n

Gorane, na kakav je odjek strip nai\u0161ao u Hrvatskoj?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Strip je generalno u svim dr\u017eavama biv\u0161e velike dr\u017eave nai\u0161ao na dosta dobar odjek. U osnovi, ja nisam imao ambiciju napraviti strip koji \u0107e biti tiskan. Zami\u0161ljen je kao web strip i izlazio je u nastavcima na jednom stripovskom forumu koji je jako popularan me\u0111u poznavateljima stripa svugdje, u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Srbiji. Ja sam njega po\u010deo serijalizirati tamo i izlazilo je po nekoliko stranica svakih tjedan, dva. Na kraju je sve skupa trajalo oko dvije godine. Ve\u0107 tada su kritike bile mahom pozitivne, \u0161to je mene iznenadilo jer o\u010dekujete nakon svega toga, obzirom da su ljudi iz svih krajeva, pristranost u nekim stavovima. Ono \u0161to je mo\u017eda pridonijelo je ta specifi\u010dnost da se radilo o slovena\u010dkom ratu koji je u odnosu na ta dva ve\u0107a rata koji su bili na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine \u201cmali doga\u0111aj\u201d. Za narativ koji vlada u Hrvatskoj gdje je sukob izme\u0111u Hrvatske i Srbije, to je ni\u010diji teren. Kako su te pri\u010de o ratu univerzalne, mnogo ljudi se u njima prepoznalo. Mo\u017eda je to najbolje rekao Miljenko Jergovi\u0107 u svojoj kritici za\u0161to je to sve skupa interesantno. On ka\u017ee da je u svim tim sukobima obi\u010dno problem \u0161to postoji vi\u0161e istina, ali nema vi\u0161e istina, postoji samo jedna i ako se iznese prava istina onda je ona neupitna sa svih strana. Dok god jedna strana propituje istinu druge strane, tu se ne mo\u017ee raditi o istini, zna\u010di da je pristrasna ili pod nekom idejom. Kritike jesu mahom sve bile dobre iako moja ambicija nije bila da ne\u0161to poru\u010dim ili ka\u017eem, ali su se ljudi tu prona\u0161li. Generacijski je taj strip izgleda jako dobro pogodio.<\/p>\n\n\n\n

U stripu pratimo doga\u0111aje koji su istiniti. Radi se o autobiografskom stripu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svi doga\u0111aji koji su opisani u stripu su se dogodili. Ono \u0161to se u stripu de\u0161ava likovima nije ba\u0161 da se to\u010dno svakom od tih likova dogodilo. Ne mo\u017eete imati 30 likova u stripu kojima se svakome dogodi po jedan doga\u0111aj. Da bi se napravila zanimljiva pri\u010da, narativ morate povezati tako da se nekoliko doga\u0111aja doga\u0111a jednom ili dvoje likova, a u stvarnosti su se dogodili razli\u010ditim ljudima. Ina\u010de, svi doga\u0111aji se jesu dogodili.<\/p>\n\n\n\n

Vi ste bili u kasarni u potpunoj informacijskoj blokadi. Niste znali \u0161ta se de\u0161ava u spolja\u0161njem svetu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je to bio problem percepcije. Nakon promocije sam shvatio da ono \u0161to je bio problem izvana je da su oni imali previ\u0161e informacija. Mi nismo imali nikakve informacije. Mi smo bili u informacijskoj blokadi ve\u0107 dva mjeseca prije nego \u0161to je uop\u0107e sve krenulo. Konkretno \u0161to se ti\u010de samog osamostaljenja, ja sam bio igrom slu\u010daja, ba\u0161 tog dana kada je bilo progla\u0161eno osamostaljenje, pomo\u0107nik de\u017eurnog bataljona, pa sam bio preko no\u0107i tamo de\u017euran. U toj prostoriji je televizor i ja sam samo tada mogao upaliti i gledati \u0161ta se doga\u0111alo. Tada je bilo iz neba pa u rebra, Hrvatska i Slovenija su proglasile samostalnost, a vi ste sad u nekoj Ljubljani i \u0161ta sad? Sutra po\u010dinje taj \u0161ou, vi ste tu, de facto u legiji stranaca. Tako da je mo\u017eda stvarno istina, \u0161to tek kasnije shvatate, da su ljudi sa druge strane mislili da mi mo\u017eemo imati neki stav. Mi nismo mogli imati nikakav stav kada ne znamo uop\u0107e \u0161ta se doga\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste onda iza\u0161li iz kasarne?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Moj vojni rok je bio dovr\u0161io dok sam jo\u0161 bio u Sloveniji. Ja sam mo\u017eda jedan od tih zadnjih koji su se direktno iz Ljubljane vratili ku\u0107i. To je bilo negdje u osmom mjesecu, ve\u0107 se bilo sve zavr\u0161ilo tu. Zanimljivo je da je dva, tri dana nakon \u0161to sam ja pu\u0161ten do\u0161la uredba iz Beograda za dvomjese\u010dno produ\u017eenje vojnog roka. Zna\u010di ja sam imao sre\u0107e. Svi oni koji su ina\u010de likovi u stripu su zapravo iz Slovenije oti\u0161li u Banja Luku, Bosnu i Hercegovinu, i dalje. Oni su sudjelovali u tom prepakiranju, odlasku.<\/p>\n\n\n\n

Tanja, kakva je bila atmosfera na ju\u010dera\u0161njoj promociji, kako su ljudi reagovali? To je ne\u0161to \u0161to se prvi put \u010duje u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na neki na\u010din, da. Naravno, bilo je i ranije i ljudi i stripova na kraju krajeva koji su podrivali neupitnost tog narativa o osamostaljenju. \u010cini mi se da ovaj strip to radi na drugi na\u010din i zato je mnogo efektniji i izaziva daleko emocionalnije reakcije jer govori o nekom zaista li\u010dnom iskustvu. Ju\u010de je bilo vrlo emotivno i to je mo\u017eda najva\u017enija stvar koju treba re\u0107i o tome. Da je za ljude ta pri\u010da i dalje va\u017ena i da predstavlja neku \u017eari\u0161nu ta\u010dku ne samo politi\u010dkih debata, kojima svi danas ovde svedo\u010dimo, izme\u0111u ostalog i kada je u pitanju Muzej osamostaljenja i \u0161ta sa njim, nego i na nekom li\u010dnom planu. Mislim da je bilo i katarzi\u010dno u tom smislu jer je ve\u0107ini ljudi u publici prosto zna\u010dila debata koja daje neku sasvim drugu perspektivu i time razbija nedodirljivost tih mitova.<\/p>\n\n\n\n

I posle trideset godina, Gorane, vlada veliko interesovanje za ovu temu. Kakva pitanja dobijate od \u010ditalaca? \u0160ta ih najvi\u0161e zanima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, to je jako \u010dudno. Zapravo taj strip je bio na tom forumu kao web strip i pro\u0161lo je jako dugo prije nego \u0161to je tiskan. Mo\u017eda pet godina je on zapravo tu negde stajao i niko ga nije tiskao. Kad je otisnut, kad je postao knjiga pove\u0107ao se taj interes javnosti. Kada je prvi izdava\u010d u Hrvatskoj rekao da \u0107e on to tiskati, mislio sam da ne\u0107e biti gotovo nikakvog interesa. Onda je to nekako krenulo. Prvo izdanje je buknulo, evo sad i u Sloveniji. Zapravo ljude zanima osobni do\u017eivljaj, \u0161to si ti osje\u0107ao, \u0161to si ti mislio. Ba\u0161 ljudska pri\u010da, kakvi su bili odnosi, pa za\u0161to ovo, pa kako ono – tu ima puno tih pitanja. U stvari, postoje veliki narativi, kao \u0161to je Tanja rekla, u svakoj od tih dr\u017eava u kojima su neke stvari neupitne i ponavljaju se kao mantra. \u0160to se vi\u0161e puta ponavljaju postaju op\u0107e prihva\u0107ene istine. Ali ta neka velika \u010dinjenica postaje dosadna ako nema ljudskih pri\u010da. Uvijek se nekom ne\u0161to dogodilo, kako, za\u0161to. Ta ljudska strana se u mitovima gubi.<\/p>\n\n\n\n

Ili se filtrira, pa dominiraju samo ona iskustva koja odgovaraju mitu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Te velike pri\u010de nikad ne \u017eele priznati da ustvari u osnovi u pozadini rijetko kada postoji neki veliki plan. \u010cak i ako postoji ideja do kud bi se do\u0161lo, ne zna se kojim na\u010dinom do\u0107i do tamo. Tu ima puno lutanja, krivih odluka, improviziranja sa tim da za razliku od uobi\u010dajenog \u017eivota u takvim nekim sukobima sve te krive odluke i improvizacije ko\u0161taju \u017eivota. Kasnije \u010dak i ako se njih prisje\u0107amo sa nekim pijetetom, zapravo to vi\u0161e funkcionira kao pranje savjesti nego kao istinsko razumjevanje \u0161to se dogodilo.<\/p>\n\n\n\n

Sa takvim iskustvom sigurno i sada na rat u Ukrajini i na sve druge ratove gledate na druga\u010diji na\u010din?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da ljudi sa ovih prostora kada gledaju sada rat, a bili su prisutni tokom na\u0161ih ratova, potpuno drugim o\u010dima, kao vanjski promatra\u010d, prepoznaju obrasce i propagandu koja funkcionira i sa jedne i sa druge strane gde i jedna i druga imaju nekakvo opravdanje. Svako ima neku svoju argumentaciju, a za to vrijeme stvar bez neke velike kontrole zapravo guta i guta \u017ertve. Cijela stvar na kraju \u010deka da se sama od sebe izdu\u0161i, jednostavno dosadi svima i onda se do\u0111e do nekog kakvog takvog mira i dogovora. Ali prije toga, taj \u017ervanj ratni mora pojesti dovoljno \u017eivota jer ina\u010de kao da ne\u0107e biti ispunjen, ne\u0107e imati smisla. Svaki taj veliki rat za osamostaljenje zahtijeva \u017ertve \u0161to je apsurd.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo li za va\u0161 strip izme\u0111u ostalog re\u0107i da je u osnovi antiratni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zapravo ja ne bih rekao da je antiratni jer sam taj strip htio napraviti ba\u0161 tako kako je to bilo iz moje perspektive. Mene u tom stripu uop\u0107e ne zanima ideologija. Je li taj sukob bio jako bitan za Republiku Sloveniju jer se ona osamostalila to nije moja stvar. Ja sam se igrom slu\u010daja na\u0161ao na suprotnoj strani. Vi ka\u017eete \u201cokupatorska vojska\u201d , a mi smo zapravo imali istu \u017eelju. Vi ste \u017eeljeli da ja odem ku\u0107i i ja sam \u017eelio da ja odem ku\u0107i. Ali za\u0161to me onda niste poslali ku\u0107i nego ste to morali izvesti tako da mi kao u\u0111emo u nekakvi umjetni sukob. Ja bih vrlo rado bio oti\u0161ao ku\u0107i istu ve\u010der. Ne bi bilo nikakvih problema.<\/p>\n\n\n\n

Hvala Vam puno na ovom razgovoru. Za kraj, gde mo\u017eemo da kupimo knjigu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Knjiga se mo\u017ee kupiti u na\u0161oj knji\u017eari Azil na ZRC-u na Novom trgu 2 u Ljubljani, a mo\u017ee se i naru\u010diti preko interneta kod izdava\u010da Zalo\u017eba ZRC<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Goran Duplan\u010di\u0107: “U stvari, postoje veliki narativi, u svakoj od tih dr\u017eava u kojima su neke stvari neupitne i ponavljaju se kao mantra. \u0160to se vi\u0161e puta ponavljaju, postaju op\u0107e prihva\u0107ene istine. Ali ta neka velika \u010dinjenica postaje dosadna ako nema ljudskih pri\u010da. Ljudska strana se u mitovima gubi.”<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":11315,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,58,65],"tags":[],"class_list":["post-11314","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"en","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11314","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11314"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11314\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11325,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11314\/revisions\/11325"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11315"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11314"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11314"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11314"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}