Ivan Antić rođen je 1981. u Jagodini. Objavio je knjige kratkih priča Tonus (Prva knjiga Matice srpske, 2009) i Membrane, membrane (Kulturni centar Novi Sad, 2016). Priče su mu prevedene na engleski, nemački, poljski, slovenački, rumunski i albanski jezik i uvrštene u Betonovu antologiju proze Nga Bergradi, me dashuri (Priština, 2011), u antologiju mlade srpske proze Pucanja (Beograd, 2012) i slovenačku antologiju manjinske i migrantske književnosti Iz jezika v jezik (Ljubljana, 2014).
„Antićevu knjigu odlikuje vanredna stilsko-poetička zaokruženost, na kojoj bi i brojni stariji pisci mogli da mu pozavide. (…) Oslanjajući se, pre svega, na pripovedno iskustvo Davida Albaharija iz njegove kultne trilogije iz osamdesetih godina, a ponajviše na ‘Fras u šupi’, Antić se nameće kao prvi autentični sledbenik ne samo velikog učitelja, nego čitave generacije pripovedača, koji se javljaju početkom osamdesetih godina pod imenom „mlada srpska proza“. (…) Antićev umetnički postupak oslanja se tako na parabolično-fantastičnu prozu Kafke i Kortasara, ali ništa manje i na iskustvo američkih postmodernista, pre svega zbog naglašene autopoetičke samosvesti i metafikcionalnih komentara.“
“Kratka zgodba ‘Longitudinalno’ je prvoosebna, avtorefleksivna zgodba s primesmi filozofskega eseja, razmišljujoča, kot so vse redkeje sodobne kratke zgodbe; v bralcu pusti močan vtis tiste belle lettre v najžlahtnejšem pomenu besede, tiste bezasnosti in otipljivosti dobre literature, umetnosti nasploh.” Lidija Dimkovska
