Umreti malo – Tamara Šuškić

još stojim neizlečen

još stojim neizlečen

još stojim neizlečen

još stojim ne

još stojim neizlečen

Autor instrumentala – Ilija Đurović

Između moje šeste i šesnaeste godine nizovi beživotnih melodija kao crvi su svakog jutra izlazili iz preglasnog televizora pokojne babe i zavlačili mi se u uši, nos i usta. Svaka njegova kompozicija bila je sastavljena od loše muzike i snimaka prirode. Pravio je kratke muzičke filmove. Kasnije, kad smo postali komšije, kad god bih ga sreo na ulici poželio bih da ga udarim u stomak i da mu dok leži sklupčan otpjevam njegovo najpoznatije djelo, ali nisam radio ništa od toga, pognute glave prolazio sam dalje i ostatak dana provodio boreći se sa trulim melodijama što su se vukle sluhom.

Harvi – Srđan Srdić

Zidovi su kao spušteni, ne, kao nacrtani, kao da je dete nešto pokušavalo. Ja gledam u zid, zidovi su okolo; jedan mi je za leđima, jedan levo, jedan desno. Napravili su zid i sad nemamo dvorište već betonsku stazu, ponekad mačke prođu ali se retko zadržavaju, nezdrav ambijent, mada je dvorište odmah iza zida, ja to znam, niko se ne seća stvari kojih se ja sećam. Zbog toga je najgore biti u prizemlju, zid pred očima, ni nagoveštaja nečeg drugog, osim ako sve te uspomene…

Tomas Man – Iz „Začaranog brega“

“A smemo li se raspitati”, upita on, “koga ili šta – vi vidite, ja sam sâm pitanje, ja čak ni ne znam kako da pitam – koga ili šta zamišljate kao nosioca toga – ja ponavljam nerado reč – toga terora?”

Pakao – Dragić Cvjetinović

Pogrešan čovek. To čovek za volanom kaže, za sebe. Odmahuje glavom. Greška je u pitanju. Naravno, kažem ja. Sve je greška. Grešaka je, u stvari, na ovom svetu toliko da bi moj posao uvek bio uzaludan. Kada bih poslušao svakoga ko mi tvrdi da sam pogrešio. Međutim, da sam greškama sklon, ne bih sada radio svoj posao. Zbog greške se gubi glava, a svakom ko radi treba glava. Tako, možda on i jeste pogrešan. Ali ja sigurno nisam pogrešio. Nema zato potrebe da laže.

Tri pesme Marjana Čakarevića

GOST U DOMU (uspomeni nа dostojаnstvo Jаnа Skаcelа) U igri se morаlo učestvovаti: živeti: nа mаhove spokojno, obаsjаn žižom stihа ili tišinom vinа, okružen mlаdim lаvovimа i njihovim lovаčkim nаgonimа, divokozi iščupаti jezik, trebаlo je pisаti neprikosnovene stihove, zаjedno sа

Bojan Vasić čita iz knjige „Detroit“

Bojan Vasić (1985, Banatsko Novo Selo) objаvio je sledeće knjige poezije: Srča (2009), Tomato (2011), Ictus (2012), 13 (2013) i Detroit (2014). Član je pesničke grupe okupljene oko edicije Caché zajedno sa Tamarom Šuškić, Urošem Kotlajićem, Goranom Korunovićem i Vladimirom Tabaševićem.