Na osnovu naše analize i onoga što smo doživele kao autorke na večeri Sosed tvojega brega, čini se da zadržavajući multikulti referencu, država indukuje getoizaciju manjina (prema Rečniku slovenačkog književnog jezika, getoizacija: ograničavanje nekoga, nečega u izolovanom (društvenom) prostoru, prvenstveno sa namerom da mu se ograniči, umanji njegova društvena uloga).
Mislim da je taj događaj kojim se ja bavim jedan od poslednjih većih zločina i poslednjih eksera u kovčeg leša te jedne zemlje. Zapravo me zanimalo šta to znači za moju generaciju, ne samo leš te zemlje, već leš vrednosti na kojima je ta zemlja nastala i postojala i u kojima su ti ljudi živeli.
Odnos prema njemu tako je uvek obeležen nekom traumom otuđenja koja se pojavljuje jednom u jednom, drugi put u drugom obliku; to je najunutrašnjije, a istovremeno neuhvatljivo; možda kao oni snovi u kojima moraš da se pokreneš, ali ti to nekako ne uspeva, u kojima te izdaju tvoji sopstveni udovi koji u toj situaciji postaju strano telo. Jezik koji najbolje znam je jezik stranca. Piše: Muanis Sinanović
Povodom predstojećih izbora za predsednika Republike Srbije, koji će se održati 2. aprila, zahtev za glasanje Ambasadi Srbije u Sloveniji potrebno je poslati do 11. marta 2017. godine.
Učesnici nacionalističkog protesta pod nazivom „Za ujedinjenu Makedoniju“ nasrnuli su na ekipu portala A1 i novinarima naneli fizičke povrede. Novinari su prevezeni u Urgentni centar, gde im je ukazana medicinska pomoć.
Neformalno udruženje koje okuplja novinarke i novinare iz Hrvatske, Srbije, Slovenije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Kosova pridružuje se apelu Novosti te poziva hrvatsku i međunarodnu javnost na protest protiv javnoga linča redakcije Novosti
Razgovor sa prof. dr Svetlanom Slapšak, antroploškinjom i književnicom o izbeglicama u Grčkoj, slovenačkoj noveli Zakona o strancima i Donaldu Trampu.
Internet portal, dokumentarni film, radio emisije i priručnik za bolje informisanje žena na tržištu rada u Srbiji
„Izvođena u krugu poznavalaca i vrhunskih čitalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno zaštićena maska za tadašnju bestijalnost sveta u baroknom pozorištu, ova tragedija je za Buljana savršena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neopterećenost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta tako odmah mora napolje i drugde.“ Piše: Svetlana Slapšak (Peščanik.net)
