“Dano, kad gledam film, meni se čini kao da je i mene možda negdje u povijesti spasila neka nepoznata žena. Možda nas je sve”.
Intervju sa rediteljkom Danom Budisavljević povodom slovenačke premijere filma 5. februara u Kinodvoru.
Dana Budisavljević: “Bez ljudi, kao što je Diana, odavno ne bi bilo čovječanstva”
Čarlston za dvadeset prvi vek
Ako dobrodušno prihvatimo da nedostatak žena u žiriju za Ninovu nagradu i na listi autorki u konkurenciji za nagradu nije proizvod zastarelih, okorelo patrijarhalnih i rodno neosvešćenih odnosa u društvu, onda možemo zaključiti samo jedno – da u Srbiji nema žena sposobnih da žiriraju i da nema žena kvalitetnih pisaca, odnosno da ih je tek nekolicina. Piše: Biljana Žikić
Zrnić: Sporazum znači jeftinu radnu snagu za poslodavce i jednogodišnje robovanje za radnike
Ni u Zakonu o radu u Srbiji, a ni u Zakonu o radu u Sloveniji, ne postoji klauzula da neko ne može zameniti poslodavca u prvoj godini zaposlenja. A kako je nekome na pamet palo nešto tako da bude u Sporazumu za zapošljavanje stranih radnika, kad ga nema u nacionalnom zakonu? Zar to nije oblik modernog robovlasništva?
Marijina borba je za sve nas
Intervju sa novinarkom Ivom Parađanin o slučaju Marije Lukić. #PravdaZaMarijuLukić
Antikolonijalna i antiblokovska politika mira
Povodom izložbe Južna sazvežđa: poetike nesvrstanih u Muzeju savremene umetnosti u Ljubljani, razgovor sa Jovanom Nedeljković, kustoskinjom Muzeja Jugoslavije iz Beograda
Susedi ili međaši?
Na osnovu naše analize i onoga što smo doživele kao autorke na večeri Sosed tvojega brega, čini se da zadržavajući multikulti referencu, država indukuje getoizaciju manjina (prema Rečniku slovenačkog književnog jezika, getoizacija: ograničavanje nekoga, nečega u izolovanom (društvenom) prostoru, prvenstveno sa namerom da mu se ograniči, umanji njegova društvena uloga).
Ognjen Glavonić: Ćutnja i neznanje najnasilniji su elementi jednog društva
Mislim da je taj događaj kojim se ja bavim jedan od poslednjih većih zločina i poslednjih eksera u kovčeg leša te jedne zemlje. Zapravo me zanimalo šta to znači za moju generaciju, ne samo leš te zemlje, već leš vrednosti na kojima je ta zemlja nastala i postojala i u kojima su ti ljudi živeli.
Manjinski jezik
Odnos prema njemu tako je uvek obeležen nekom traumom otuđenja koja se pojavljuje jednom u jednom, drugi put u drugom obliku; to je najunutrašnjije, a istovremeno neuhvatljivo; možda kao oni snovi u kojima moraš da se pokreneš, ali ti to nekako ne uspeva, u kojima te izdaju tvoji sopstveni udovi koji u toj situaciji postaju strano telo. Jezik koji najbolje znam je jezik stranca. Piše: Muanis Sinanović
