U stanju je da po ceo dan boravi na tome mestu i posmatra ljude, ali ničim ne odaje da ih primećuje. Hladan i nezainteresovan, jedva mrdne brkom na mnoge pokušaje da sa njim komuniciraju. Leti slušam sve jezike i Primusa bez prestanka slikaju – čak i grupno, jedanput sam opazila veću grupu Japanaca koji su smatrali da je i Primus ljubljanska znamenitost… Piše: Svetlana Slapšak

Read More

Uverena sam da ne bih uspela da pišem i objavljujem da nije bilo njih, onog žmirkanja pored kompjutera koje daje dozvolu da se još radi, uvlačenja u krilo kada počne da mi pada glava, glasnog predenja – Kasandar je predeo kao omanja lokomotiva – i sistematskog vraćanja misli u red. Mislim da bih mogla tačno odrediti kada je i koji mačak pomogao mom određenom rukopisu.
Piše: Svetlana Slapšak

Read More

Moje uspomene na mačke koje su kod mene boravile kraće, koliko da se oporave i da odu dobrim vlasnicima, određene su onim što sam još uspela da saznam o njihovim sudbinama. Tu se naše ljudske zablude o „dobrom životu“ bez ikakve samorefleksije prenose na životinje, ali zato što su kriterijumi, zapravo, veoma jednostavni. Kod mačaka su još jednostavniji – mačke umeju da odaju sreću svojim ponašanjem.
Piše: Svetlana Slapšak

Read More